Nosač aviona klase Conte di Cavour
Rade:
Ugovor za izgradnju novog nosača aviona za italijansku RM, izmedju brodogradilište Finkantijeri i italijanskog Ministarstva za pomorsku odbranu potpisan je 22. novembra 2000. godine. Projekat je poznat pod nazivom „Nuova Unita Maggiore (NUM)“, odnosno „novo kapitalno plovilo“. Radovi na izgradnji nosača aviona poznatog u prvo vreme pod imenom „ Andrea Doria“ (kasnije preimenovan u „Conte de Cavour“ započeli su u brodogradilištu u Riva Trigozi i Mudjanu, jula 2001. godine. Brod je porinut u julu 2004. godine. Planira se vodjenje u operativnu upotrebu 2008. godine.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Brod ima standardni deplasman od 27100 tona, dužinu (preko svega) od 244 m i stalnu brzinu od 27 čv. Može da primi do 1210 ljudi, uključujući posadu broda od 451 člana, 203 članova vazduhoplovnog osoblja, komandu amfibijskih snaga od 140 ljudi i bataljon San Marko od 325 ljudi. Na brod se u slučaju potrebe može ukrcati još 91 vojnik.
Bitna karakteristika broda jeste visoka fleksibilnost u načinima upotrebe. Sposoban je da vrši funkciju nosača aviona u istom stepenu kao i funkciju transporta vozila, kako u vojnima, tako i u civilnim misijama. Hangar za smeštaj aviona može da primi 100 lakih vozila ili 24 osnovnih borbenih tenkova u amfibijskoj varijanti. Brod takođe može da opsluži 4 desantna vozila tipa LCVP.
Brod ima ugradjenu poletno sletnu stazu za manipulaciju helikoptera i aviona sa vertikalnim poletanjem.
Može da ukrca i koristi 8 VTOL aviona ili 12 helikoptera. Operacija sletanja i prihvata letelica je olakšano upotrebom sistema AN/SPN-41A, kao i radarom za precizno prilaženje SPN-720.
Dalje sposobnosti broda uključuju bolničke kapacitete broda, kada brod ima na raspolaganju 3 operacione sale, bolničke sobe za hospitalizovana lica, opremu za rendgenska i CT snimanja, zubarske ordinacije i laboratoriju.
Brod je naoružan sa dva osmostruka lansirna sistema iz koga se ispaljuju rakete Aster 15. Rakete Aster 15 imaju bojevu glavu težine 13 kg i dometa su 30 km. Vodjenje rakete je inercijalno sa linkovanjem podataka i aktivnim radarskim navodjenjem. U cilju povećanja manevarskih sposobnosti rakete u zadnjoj fazi leta, raketa koristi sistem kontrole potiska „PIF-PAF“.
Brod će takođe raspolagati i sa dva topa Oto Melara kalibra 76 mm i tri topa 25 mm.
Firma Selex Sistemi Integrati (bivši AMS) je angažovan za integrisanje brodskih borbenih sistema.
U ostale sisteme ugradjene na brodu ubrajamo sonar za izbegavanje položenih mina, dva radarsko/optoelektronskih sistema za upravljanje vatrom i infracrveni sistem nadzora.
Brod je takodje opremljen sistemima kontramera: lanser mamaca Oto Melara SCLAR-H sa raketama kalibra 105 i 118 mm. SCLAR-H omogućuje automatsku „soft-kill“ odbranu od raketa ometanjem istih pred lansiranje, ometanjem sistema za navodjenje rakete tokom njenog leta i osvetljavanjem meta.
Dva sistema za odbranu od torpeda, SLAT, delo su firme EUROSLAT, konzorcijuma koji je sastavljen od WASS (Whitehead Alenia Sistemi Subaqua), DCN i Thales Underwater Systems.
Sistemi elektronskog ometanja još uvek nisu definisasni.
„Cavour“ je pogonjen kombinovanim pogonom (COGAG- combined gas turbine and gas). Četiri gasne turbine tipa LM2500, koje razvijaju svaka po 22000 kW snage, proizvod su firmen FiatAvio of Turin po licenci Dženeral Elektrika (GE).
Brod je opremljen sa dva para aktivnih stabilizatora, dva kormila i ima pramčani i krmeni potiskivač.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Taktičko tehničke karakteristike
Dimenzije broda:
- dužina preko svega 244 m
- širina PSS 34.5 m
- gaz 8.7 m
Deplasman broda 27 100 t (maksimalni)
Pogonska grupa 4 gasne turbine GE/FIAT LM2500 snage po 22 MW
Brzina 29 čv
Autonomija plovljenja 45 dana
Posada 1210 članova
Naoružanje
2 x 76mm Oto Melara, 3 x 25mm
4 x 8-ćelijski vertikalni lanseri za rakete Aster 15
Director:
Jel to prvi posle ww2 ? Lepo je videti da i osovina ponovo gradi velike brodove . Jedino Nemci i dalje stede .
Rade:
Nije prvi...
https://www.paluba.info/gg.html
ACHTUNG:
Koliko znam, Nemci jos nisu clanica saveta bezbednosti. Imaju li ogranicenja vezana za vojsku? Sa svojim industrijskim kapacitetima, ne bi im bilo tesko da imaju najjacu (i najmoderniju) vojsku u evropi. Ko zna koji tajni protokoli jos stoje na snazi...
MOTORISTA:
I nemcima i italijanima su ukinuta skoro sva ograničenja nametnuta posle II sv. rata onog trena kada su ušli u NATO.
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page