Bokser SavoPrisjetih se jednog blagog primjera kao varijacije na gornje postove. Godina, sredina 70-tih. Stigla nova klasa mornara. Među njima i jedan Savo poreklom iz Crne Gore. Godina, oko 22. Prije dolaska na odsluženje vojnog roka, bavio se boksom, ali mu doktori poslije nekog vremena zabranili da se bavi s takvim nečim. Naime, šta je u pitanju? Čim počne meč, sve je dobro dok naš Savo ne dobije pristojan udarac od protivnika. Odmah poslije toga, na psihičkoj bazi, Savo zaključi da ga je taj hteo namjerno životno dotući i tu on stupa na scenu. Odmah protivnika u najmanju ruku hoće da dotuče, ali na mrtvo. I nije bilo druge nego mu zabraniti takvo nešto. Iz tog razloga je i kasnio koju godinu u vojsku, kao jurio je karijeru.
Naravno mi smo starešine znali sve to jer sa svakim mornarom dolazila je i njegova pismena karakteristika
u globalnom smislu.
U Puli u regrutnom centru, Savo je završio za artiljerca i kao takav stigao na brod. Po brodskom rasporedu pripadalo ga je da održava Drugi mornarski prostor, čisti i sve šta treba. Tako je trebao svakog dana posle jutarnjeg zbora i uveče pred večeru, dotične prostorije očistiti, poslagati i sve ostalo. Čišćenje se ogledalo i u tome da se trebao pod prostorije prebrisati mokrom krpom, te posušiti i čekati mene da pregledam. I poslije perioda od nekoliko dana adaptacije i upoznavanja sa brodom, kad sam zaključio da Savo može da počne da obavlja potrebna zaduženja, tog jutra čeka on mene u prostoriji. Siđem ja, on u plavoj mornarskoj odjeći, zima, ja u službenoj plavoj uniformi, plava bluza , bijela košulja sa kravatom, šapka. I počnem ja sa uputstvima.
- Savo ti trebaš svako jutro i veče, a pogotovo za vrijeme velikog čišćenja, subotom pre podne, ovu prostoriju čistiti. Radnim danom, kao jutros, treba je očistiti četkom, krpom i deterdžentom i vodom prebrisati pod, a potom suvom krpom posušiti. Nakon toga ja ću to pregledati da vidim jeli u redu. – Gleda on mene i ćuti.. – Je li ti, Savo, sve jasno?
- Jasno, druže zastavniče, - odgovara.
- Imaš li kakvi pitanja, slobodno reci?
- Imam, druže zastavniče.
- Pa, reci.
- Sve mi je jasno, ali ja neznam kako da to uradim.
Gledam ga ja, mislim, ma jel me ovaj za
..va, ćutim, važem, novi je.
- Ma kako neznaš, za Boga miloga, a jasno ti.
- Pa jasno mi je druže zastavniče, ali ja neznam to da izvedem, ja to nikad u životu nisam radio. To su mi uvijek radile mati i sestre.
- A jeli, - dobacim ja uzgred.
Vidim nema druge.
- Savo idi donesi kablić vode, slatke.
Ode Savo i donese kablić. Skinem ja plavu bluzu uniforme. Zavrnem rukav bijele košulje iznad lakta. Gleda me Savo šta to radim.
- Skini Savo bluzu. - Skida Savo bluzu (poslije na kraju vojnog roka mi je priznao) i razmišlja u smislu, - ''pa ovaj oće da se bije''. Stojimo ja i Savo nasuprot jedan drugom, a između kablić sa vodom. Sa strane ostali materijal za čišćenje, krpe četka, deterdžent. - E ovako Savo, uzmeš pa naspeš malo deterdženta u vodu, zatim uzmeš ovu krpu i namočiš je u vodu, - i ja tu uzimajući krpu zagnjurim što dublje ruku u vodu da Savo to vidi i dublje nego inače. - Sad je ocijediš. Jasno?
- Jasno druže zastavniče.
- E, ajde sad ti. – Šta će, nema kud, mora i on sad kao i što sam i ja. I tako redom. Od donošenja vode do posušivanja. Sve mu se moralo pokazati da bi stvar legla. To je bio samo jedan od primjera sa najobičnijom životnom stavkom gde se samo s ličnim primjerom mogao nesporazum riješiti. Alternative nije bilo. Morao sam se ja, kao starješina, toga jutra skinuti u rano zimsko jutro do pola, zagnjuriti ruku u hladnu vodu i ''preplivati'' pola prostorije da bi se uspostavila potrebna procedura.
Možda će neki čitajući ovo steći dojam da je Savo folirao. Ne, nije Savo folirao, donio je sa sobom svoje zavičajne običaje gde je muškarcu kao takvom sramota počistiti vlastiti pod u kući. A još i prebrisati, pa to je ravno samoubistvu. Ali kad se Savo našao u sredini gde je ugledao da starešina, njegov starešina, skidajući skoro paradnu uniformu takvo šta može učiniti, druga strana njegove ličnosti se pobunila i u posvjesti mu naredila da kao muškarčina mora u najmanju ruku biti jednak tom svome neposrednom predpostavljenom.
Naravno, Savo je to poslije radio redovno, dobro i savjesno. I bio je dobar mornar.
A evo i ja, taj naizgled banalni događaj, memorisao sam za čitav život. I nikad nisam zaboravio Savu, iako nikad nismo boksovali. Naravno, znam i kako se preziva, ali.......
