Pustiše nas opet na vikend, polovina je išla za NG, a polovina sad za Božić. Ostajem u Zaječaru, zgotivile su me starešine, svi me već znaju i otimaju se kod koga ću da budem pomoćnik kad dežuraju. Meni ta dežurstva dobro idu, snalazim se, ali je zaista naporno 24h paziti na čitavu četu i pritom obavljati još svašta što starešinama padne na pamet (kuvanje 100-tinak kafa je tek posebna priča
). Disciplina je zaista na visokom nivou i radi se udarnički svakog dana, ali navikli smo se već, a i zimu uspevamo da ignorišemo. Jedino je hrana baš jako loša, ali to nije problem jer je ima malo, pa istrpimo tih 5 minuta nekako
Dizastra viđam s vremena na vreme, ali nikako da se uskladimo da odemo do kantine na kaficu, k'o ljudi. Evo i fotkica sa zakletve. Pošto sam stajao u prvim redovima, među poslednjima sam potpisao zakletvu, pa sam imao svega 2-3 min fore od potpisivanja do povratka u stroj. Zato i imam svega par fotkica, ali dobro, tu mi je najbolji drugar, majka i devojka, sasvim dovoljno.
