PALUBA

1631. U Tridesetogodišnjem ratu, Šveđani i nemački protestanti, pod komandom švedskog kralja Gustava Adolfa, kod Lajpciga pobedili snage Katoličke lige, pod vođstvom grofa Tilija.

1809. Mirom u Fredrikshamu završen švedsko-ruski rat. U tom ratu Rusija osvojila Finsku.

1889. Povodom 500-godišnjice Kosovske bitke, u Kraljevini Srbiji ustanovljen Orden kneza Lazara, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.

1918. Posle trodnevne ofanzive, I i II srpska armija, uz pomoć dve francuske divizije, probile Solunski front, u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogućio srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspešnijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo konačnom slomu Centralnih sila.

1939. Sovjetska Crvena armija ušla u Poljsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poljaka. Istovremeno, Nemci napali Varšavu iz vazduha i sa kopna.

1944. Spuštanjem britanskih padobranaca kod grada Arnhema u Holandiji počela operacija Market Garden, u Drugom svetskom ratu, s ciljem da se uspostavi mostobran na reci Rajni i zaobiđe nemačka linija odbrane. Savezničke trupe naišle na neočekivano jak otpor Nemaca, operacija propala, uz velike savezničke gubitke.

1961. Obešen bivši premijer Turske Adnan Menderes, kog je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela i osudila na smrt zbog izdaje reformskih principa Kemala Ataturka.

1978. Potpisivanjem okvirnog plana za mir na Bliskom istoku, u Kemp Dejvidu završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, premijera Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.

1980. Bivši diktator Nikaragve, general Anastasio Somosa Debajle, ubijen u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja, u julu 1979.

1997. Blizu Fojnice, u Bosni i Hercegovini, srušio se helikopter Ujedinjenih nacija, poginulo 12 predstavnika međunarodne zajednice i pomoćnik predstavnika UN za BiH Gerd Vagner.

2001. Okružni sud u Beogradu obustavio krivični postupak protiv čelnika zapadnih zemalja i NATO-a zbog agresije na Jugoslaviju 1999. Postupak obustavljen pošto je javni tužilac odustao od optužnice, a Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu kojom su optuženi osuđeni na po 20 godina zatvora.

2001. Vlada Makedonije saopštila da će NATO-trupama dozvoliti da ostanu u zemlji i po završetku njihovog mandata.

2002. Premijer Japana Junićiro Koizumi doputovao u Pjongjang, glavni grad Severne Koreje, na razgovore s njenim liderom Kim Jong Ilom. Dve zemlje prekinule diplomatske odnose 1948.

2004. Ministri odbrane Holandije, Francuske, Italije, Španije i Portugala potpisali sporazum o osnivanju Evropske žandarmerije sa sedištem u Vićenci, na severoistoku Italije.

17. септембра (по ст. календару) 1912. године, на министарској седници под председништвом Краља Петара I Карађорђевића,  после дугих већања о томе шта треба Србија да предузме у интересу свог државног угледа и своје самосталности, једногласно је одлучено: да се војска стави у мобилно стање! Краљ Петар  у 17. часова објављује Проглас о општој мобилизацији; истог дана, министар војни одредио је да први дан мобилизације буде 20. септембар. До 21.30 часова су обавештене све дивизијске команде а оне су у току ноћи до 24 часова обавестиле све окружне пуковске команде.  Пуковскe окружнe командe обавестилe су све среске и општинске власти и дале налог да се народу објави мобилизација.
По унапред утврђеном плану, који је годинама брижљиво разрађиван, те ноћи су на уговореним местима активирани знаци за узбуњивање у случају мобилизације: паљене су ватре на одређеним висовима, звонила звона на црквама, лупале клепетуше на сеоским збориштима. До јутра, цела Србија је дигнута на ноге и почело је пристизање обвезника на зборишта.
[attachment=1]
сл. Ванредно издање Српских Новина у којима је објављен указ о мобилизацији