Историјски развитак полицијских власти у Србији (1793-1869)

[JASON]

Од једног жандарма из Јужне Србије уредништво 'Времена' је 16. 5. 1928. примило ово писмо:

Министар Унутрашњих Дела (Антон Корошец - примедба Ј.) прошао је по Јужној Србији, видео цивилне полицијске власти по варошима, па им повисио плату. А г. Министар није видео жандарме по брдима и шумама и поред пруге, без стана и сместишта, како пропадају од умора и по три месеца не лежу у постељу. Отуда је дошло, да се мора повисити плата ономе који свако вече може да гледа биоскопе и да корзира по вароши, а не ономе који није за 3 месеца легао у кревет и који се вере по шумама и гудурама и труне по заседама. Јер иначе, да је господин Министар видео и једне и друге у Јужној Србији, знао би коме треба пре повисити плату. Али шта ћете, жандарми нису обезбеђени и ни по војном ни по цивилном занону, нити ко о њима води рачуна! Команданти, уместо плате, повисују само уредбу о војној дисциплини; од војног устројства уопште ништа друго и немамо сем дисциплине. Је ли чудо онда што и господин Министар повисује плату капуташима? На старим стотинаркама је написано: Бог чува Србију. У продужењу треба написати: а жандарм Маћедонију.