Мрачна историја Америке - Лекција из демократије

[Boro Prodanic]

Б.П: мали подсетник на блиску прошлост "колевке демократије":

Мрачна историја Америке

Тек венчане Ричарда и Милдред Ловинг пробудило је лупање на вратима њиховог стана. Било је то у два сата после поноћи 1958. године. На вратима је био шериф из Вирџиније који је прошао поред сањивог Ричарда и ушао у спаваћу собу.

Шериф је заповедним гласом питао Ричарда шта ради у кревету са „том женом”. Милдред је одговорила на то питање. Рекла је да је она Ричардова супруга.

– Не, овде нисте његова супруга, одговорио је шериф.

Он је ухапсио Ричарда и Милдред јер у то време међурасни бракови нису били дозвољени у Вирџинији. Ричард је био бео а Милдерд црна. Пошто су прекршили закон, они су били протерани из свог родног града. На девет година.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ричард и Милдред су тужили државу Вирџинију. На врховном суду су победили и тај догађај је забележен у америчким правним аналима као случај Ловингови против Вирџиније. Та држава је након тога укинула забрану склапања међурасних бракова.

Вирџинија није била једина америчка држава са расним законима. У то време парови различите боје коже нису могли да путују заједно, да деле места у аутобусу или возу. Алабама је наставила да примењује расне законе до 1970. године а тек 2000. је ускладила све правне акте са препорукама Врховног суда. Међурасни бракови су 1960. године чинили 0,4 одсто венчаних на националном нивоу. Данас се тај број креће око 15 одсто и константно расте.

У Сједињеним Америчким Државама 12. јун се обележава као Ловинг дан. То је незванични празник међурасних бракова.

Извор

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[fazan]

Гледали сте ”Грозницу суботом увече” са Траволтом, из 1977. године? радњасе одвија у Бруклину, Њујорк. Једна сцена може лако да промакне, када нападају белкињу која је дошла да плеше са црнцем. Некада давно сам имао књигу (https://www.goodreads.com/en/book/show/1102418) и добро ми је остао у сећању опис тог догађаја и њиховог размишљања, односно мотивације. (Црнци и белци можда у рату или спорту, али не у Бруклину.) То је север и то је 1977. Шта мислите како је било на југу?

Америка је прешла огроман пут у борби против расизма, али је сада почела да иде у другу крајност. То може да се врати као бумеранг.

[Boro Prodanic]

Inače tema je vrlo intrigantna. Sin mi je bio prošle godine službeno mesec dana u SAD, na severoistoku, u Njuportu. Išao je u Boston i Nju Jork, sve sa kolegom kojeg je tamo upoznao, ne sećam se iz koje države, ali je crnac. Drugačije su ga i konobari gledali kad je bio sam i kad je bio u društvu tog kolege.

Mislim da su međurasni odnosi u SAD tinjajuća tempirna bomba koja uvek može da eksplodira. Sa druge strane, predrasude koje su građene generacijama teško je izbrisati administrativnim merama, posebno u južnim državama. U poslednjih par godina dosta je bilo slučajeva prekomernog policijskog nasilja prema crncima a bez opravdanja i gotovo uvek je to izazivalo nerede... Pokret "Black lives matters" se aktivira svaki put kada policajac ubije ili prebije crnca bez razloga. Jednom to lako može da eskalira vrlo široko, posebno u neizvesnoj ekonomskoj situaciji za SAD (problemi sa dolarom...).

[fazan]

Inače tema je vrlo intrigantna. Sin mi je bio prošle godine službeno mesec dana u SAD, na severoistoku, u Njuportu. Išao je u Boston i Nju Jork, sve sa kolegom kojeg je tamo upoznao, ne sećam se iz koje države, ali je crnac. Drugačije su ga i konobari gledali kad je bio sam i kad je bio u društvu tog kolege.

Mislim da su međurasni odnosi u SAD tinjajuća tempirna bomba koja uvek može da eksplodira. Sa druge strane, predrasude koje su građene generacijama teško je izbrisati administrativnim merama, posebno u južnim državama. U poslednjih par godina dosta je bilo slučajeva prekomernog policijskog nasilja prema crncima a bez opravdanja i gotovo uvek je to izazivalo nerede... Pokret "Black lives matters" se aktivira svaki put kada policajac ubije ili prebije crnca bez razloga. Jednom to lako može da eskalira vrlo široko, posebno u neizvesnoj ekonomskoj situaciji za SAD (problemi sa dolarom...).

Тема јесте и интригантна и комплексна. BLМ ("Black lives matters") и WOKE покрет су неразумним поступцима окренули доста белаца против себе. Покушавају белцима да наметну осећај колективне кривице и да поново напишу књиге историје. Гледао сам протесте у Њујорку, када црнкиња уђе кроз разбијени излог у Аpple продавницу и избацује на улицу кутије са телефонима, честитајући Божић. То нема везе са протестом. Излазе са идиотским идејама. Нпр. црнци су слабији у математици, математику треба избацити као расистички предмет. На неким колеџима имате студентске домове само за црнце, белци нису пожељни. Када би се десило обрнуто - то би био расизам. Овако је то уклањање расних неједнакости. Амерички колеџи су постали левичарске (либералне) тврђаве. То је сада испливало са ситуацијом у Израелу и неке ствари ће се веома брзо мењати. Финансијске славине су већ добрим делом заврнуте.

Као што сам рекао, проблем је веома комплексан, а део одговорности за њега је и на црначкој популацији.

Иначе, не видим начин да републиканци изгубе следеће изборе.

[Boro Prodanic]

Slažem se sa svime što si napisao, prvo sa prognozom za izbore. Demokrate su toliko uprskale da će ovaj put izbiti građanski rat ako pokušaju manevre koje su izvodili na prethodnim izborima.

Naravno da odgovornosti ima i do crne populacije, naravno da ne treba ići iredentistički, 100-150 godina u istoriju. Međutim, dominantna populacija u SAD su pripadnici takozvane WASP grupacije pa je logično da je najveća odgovornost na njima.

Danas u SAD ako si rođen crne kože, šanse za uspeh u životu nisu ti veće od 10-15 %. Zato se veliki broj mladih crnaca okreće sportu ili kriminalu, pa ko uspe...

Članak na početku teme postavio sam želeći da ukažem na paradoks: demokratiji nas uče oni koji su pre samo 60-70 godina hapsili ljude ako ožene partnera druge boje kože, da ne pitam gde su ljudi "crvene" kože danas u SAD, ili Aboridžini u Australiji. Anglo-saksonska kultura prosto sve druge smatra manje vrednim koje treba okupirati, opljačkati ili šta već. Danas se to naravno radi suptilnije, ne direktno kao do pre pola veka. Po mom iskustvu, počinju da te poštuju tek kada na delu dokažeš da si u nečemu bolji.