Хајд да покушам да ти одговорим. Нећу бити прецизан јер не знам баш све детаље. Колико знам нема ограничења по тежини и висини. Битно је да си складне грађе (да ти није нека рука или нога краћа, да имаш све прсте и сл.), да ниси прегојен нити премршав. Дакле, твоја тежина треба да буде у складу са висином, уз остале здравтсвене критеријуме. не смеш имати никаква ограничења по питању здравља. За вид (само за диоптрија, уз корекцију наочарима) је дозвољено одступање али нисам сигуран колико.
Плата се прима према чину, положају (платној групи), плус додатак за специјалне јединице (мислим да је 20%, могуће и 25%). Лица која обављају неке посебне задатке, односно они који раде момо уобичајеног радног времена, у време кад тако раде примају тзв. паушал, што је нека врста накнаде за прековремени рад. Када си на пример на годишњем одмору или на обуци нема паушала. Плате су нешто више него код осталих припадника војске за можда 20-30%.
Официри се краће задржавају у јединици. Од оних који остану неки ће каснити у чину јер нема превише места виших официра. Подофицири могу остати дуже, али ће се и они, пре или касније суочити са кашњењем у чину. Сада и подофицири, да би добили виши чин морају бити постављени на дужност која предвиђа баш тај чин.
Нема паклених 9 месеци. Постоји селективна обука и потом основна обука која је то што ти кажеш "паклена". После добијаш неку дужност и обављаш је према плану јединице. Након неког периода, без обзира коју дужност обављају (укључујући и оне који обављају ВИП послове) иду на кондициону обуку или дообуку. Током рада идеш и на гађања, опет по плану јединице.
Ко ће бити у ВИП обезбеђењу нема директне везе са годинама већ са способношћу појединца и потребама. У принципу, руководиоци тимова (одељења) у ВИП обезбеђењу су искуснији подофицири а обезбеђењем појединих (важнијих) личности руководе официри. Има и млађих од 30 година који раде тај посао.
Радно време је у сменама за оне који раде ВИП обезбеђење или су у дежурним тимовима. Остали уобичајено, као и другде у војсци.
И немој превише да гледаш филмове...
Реалност је другачија. У криминалистичким, акционим филмовима увек видиш полицајце у покрету како решавају важне случајеве и диване са згодним цицама. У пракси две трећине времена трошиш на извештаје (пишу их сами полицајци), рапорте, састанке и сл. што уопште није занимљиво. У правом рату, војска 98% време проведе чекајући (припремајући се) акцију, а свега 2% је у акцији. А рат је једна јако страшна, стресна и опасна работа која оставља озбиљан траг на људима. Веруј ми, није уопште тако занимљиво ако у филмовима и у овим нашим причама.