PALUBA

Prevrnuo se teretni brod kod Donjeg Milanovca
rts.rs   13.11.2016.

Na Dunavu kod Donjeg Milanovca prevrnuo se rečni teretni brod dužine 80 metara, prenosi RTS.

[attachment=1]

Još nije poznato šta se dogodilo sa posadom. Noćas je na tom području košava duvala oko 60 kilometara na čas. Uzroci potonuća broda za sada nisu poznati, ali očevici kažu da se delovi broda koji tone još uvek vide.

Izvor: www.blic.rs

[attachment=1]

Prevrnula se barža na Dunavu - posada se spasila u poslednjem času

Na Dunavu kod Donjeg Milanovca prevrnuo se rečni teretni brod "Beograd 2" dužine 80 metara.

Barža koja je prevozila kamen prevrnula se rano jutros, a dva člana posade su spasena i nalaze se u stanici policije.

- Brod je u vlasništvu PIM, a prevrnuo se usled jakih udara vetra. Predstavnici Lučke kapetanije i inspekcije su na terenu, a izveštaj će biti završen u toku dana - rekao je za "Blic" Veljko Kovačević, pomoćnik ministra građevinarstva i infrastrukture za vodni saobraćaj.

Dvojica članova posade čitave su se noći borili sa olujnim vetrom koji je talasima ubacivao ogromne količine vode u tovarni prostor.

Ni pumpa koja je radila sve vreme nije uspevala da izbaci vodu iz tovarnog prostora u kome je bilo skoro 700 tona tereta

Posada je par minuta pre nego što se brod okrenuo na bok, iskočila na pristan u Donjem Milanovcu na koji je bila vezana od juče popodne. Plovilo se nakon prevrtanja zaustavilo pedesetak metara nizvodno, na samo par metara od gradskog keja.

Noćas je na tom području košava duvala oko 60 kilometara na čas, a delovi broda koji tone još uvek vide.

Izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/612696/Prevrnula-se-barza-na-Dunavu-posada-se-spasila-u-poslednjem-casu

  Ode još jedan PIM-ov "Beograd". Drugi za vrlo kratko vreme.
  Razlog?
  Šta mislite o tome da su bili pretovareni, palubne staze skoro u vodi , talasi ih zapljuskuju. Za ostatak priče se pobrinite sami.
  To je moje mišljenje.
  Ima ovde pametnih i obrazovanih ljudi pa će nešto pametno reći.
  Srećom , ovaj put nije bilo žrtava kao prošli.

I to oba iste klase. Prvo Beograd X, a sada Beograd II. Izgleda da nešto ne štima sa stabilitetom pri jačem Dunavu i vetru.

Ovakve nesreče su stalnica ili slučajno u kratko vreme dve se desile?

Prevrnuo se teretni brod, posada se spasila u poslednjem času
Ivan Popović   13.11.2016.

Na Dunavu kod Donjeg Milanovca prevrnuo se rečni teretni brod "Beograd 2" dužine 80 metara.

[attachment=1]

Barža koja je prevozila kamen prevrnula se rano jutros, a dva člana posade su spasena i nalaze se u stanici policije.

- Brod je u vlasništvu PIM, a prevrnuo se usled jakih udara vetra. Predstavnici Lučke kapetanije i inspekcije su na terenu, a izveštaj će biti završen u toku dana - rekao je za "Blic" Veljko Kovačević, pomoćnik ministra građevinarstva i infrastrukture za vodni saobraćaj. Dvojica članova posade čitave su se noći borili sa olujnim vetrom koji je talasima ubacivao ogromne količine vode u tovarni prostor. Ni pumpa koja je radila sve vreme nije uspevala da izbaci vodu iz tovarnog prostora u kome je bilo skoro 700 tona tereta Posada je par minuta pre nego što se brod okrenuo na bok, iskočila na pristan u Donjem Milanovcu na koji je bila vezana od juče popodne. Plovilo se nakon prevrtanja zaustavilo pedesetak metara nizvodno, na samo par metara od gradskog keja.

[attachment=2]

Noćas je na tom području košava duvala oko 60 kilometara na čas, a delovi broda koji tone još uvek vide.

Izvor: www.blic.rs

Evo i par komentara sa Blica, koji objašnjavaju šta se desilo:

https://youtu.be/lu6D_G35H3g

U oba slučaja je ista priča, pretovareni, nevreme, loše postavljeni alati (loše usidren/vezan). S tim da je u prvom slučaju posada vrlo moguće bila ''pod gasom''.

Da li je posada od dva coveka predvidjena da upravlja ovakvim plovilima ili je to samo slika stanja u PIM i recnom brodarstvu?

"Vode je bilo na sve strane" - Kako se posada u poslednjem času spasila sa broda koji je tonuo na Dunavu
Ivan Popović   14.11.2016.

Samohodni teretnjak "Beograd II" prevrnuo se u nedelju oko 9 časova na Dunavu kod Donjeg Milanovca, a dvojica članova napustila su brod neposredno pre prevrtanja.
 
Dvočlana posada "Beograda II" čitave se noći borila sa olujnim vetrom koji je talasima ubacivao ogromne količine vode u tovarni prostor. Čak ni pumpa koja je radila sve vreme nije uspevala da izbaci vodu iz tovarnog prostora u kome je bilo skoro 700 tona tereta. Poznavaoci prilika kažu da ovako jak vetar jednim talasom može da u brod ubaci između 500 i hiljadu litara vode.

- Bilo je naporno izbacivati vodu. Vetar je pravio neviđeno jake talase. Borili smo se sa ogromnom količinom vode koje je bilo na sve strane. U trenutku kada smo primetili da situacija postaje opasna po nađe živote iskočili smo na obalu - pričaju vidno potreseni članovi posade.

Prema nezvaničnim saznjima, brod je u subotu oko podne krenuo iz Brnjice nizvodno Dunavom i tokom popodneva, oko 16 i 30 časova zbog jake kiše i vetra pristo u Donjem Milanovcu. Olujni vetar koji je duvao čitave noći,  duvao je i u nedelju prepodne brzinom od oko 60 kilometara na sat, a tovarni prostor se bez obzira na sve napore posade i rad pumpe, napunio vodom. Samohotka se najpre okrenula na bok, a potom i prevrnula.

- Gledali smo kako tone, ali je vodena struja i talas bio toliko jak da je nosila brod oko 50 metara nizvodno, gde se i zaustavila. Brod je prilično veliki i mislim da će biti teško da se izvuče iz Dunava - pričaju meštani koji su se našli u blizini kada se brod prevrnuop u ranim jutarnjim satima. Ovaj rečni teretni brod koji je prevozio kamen, kako nezvanično sazanjemo vlasništvo preduzeća "Ivan Milutinović", baš kao i brod "Beograd X" koji se pre nekoliko dana prevrnuo kod Smedereva. Izvlačenje teretnog broda "Beograd II" biće započeto kada vremenski uslovi budu dozvolili, s obzirom da olujni veter u Donjem Milanovcu nije prstajao da duva ni tokom jučerašnjeg dana.

Izvor: www.blic.rs

Ma procitao sam ja to ali me zanima da li postoji i gde brodsko pravilo o tim brodovima, mozda je propisano i vise od tri clana posade. To sto je kapetan kuka
napisao je stanje na brodovima u nekom periodu, a moje pitanje je da li postoji pravilo i sta ono kaze?

Sapštenje za javnost povodom potonuća brodova Beograd X i Beograd II

Udruženje profesionalnih lađara Srbije izdaje saopštenje o potonuću brodova i stradanju članova posade na samohodnom teretnjaku Beograd X i Beograd II.
Tragedija koja se dogodila u noći između 2. i 3. novembra kada se prevrnula samohotka Beograd X gde je život izgubio mašinac Nikola Kosovac a kapetan Milan Brzaković se vodi kao nestao, nameće brojna pitanja na koja se niko ne osvrće i ne daje nikakav odgovor. Do samog prevrtanja nije smelo da dođe. Od svih nagađanja u medijima i nadležnih službi o utvrđivanju uzroka prevrtanja, o navodnoj ispravnosti plovila i sl. ostaje samo jedna istina. Ti brodovi su opasni za plovidbu od dana kada su napravljeni. Samohotka Beograd X je nastala, kao i cela ta serija brodova, preuređivanjem šlepova tzv. polupalubaša. To znači da su napravljene od starih objekata kojima je paluba izdignuta u odnosu na kobilicu odnosno taban broda i samim ti im je značajno umanjena stabilnost. Nije prvi put da je došlo do tragedije sa tim istim samohotkama. Pre 15 godina je na sličan način potonula ista samohotka i život je tada izgubilo tri člana posade. Za potonuće se nije znalo dok kapetan Ukrainskog broda nije prijavio u Velikom Gradištu da je udario o nešto u plovnom putu prilikom plovidbe. Lično sam jednom prilikom, pre desetak godina, spašavao iz olujnog vetra kod Surduka jednu od tih samohotki i tada smo raspravljali o bezbednosnim nedostacima tih brodova o kojima je znala i firma „Ivan Milutinović“ i tadašnji Jugo registar. Od tada pa do današnjeg dana nije urađeno ništa da se tragedija više ne ponovi. Niti su data ograničenja za količinu utovarenog tereta niti se pristupilo rekonstrukciji tovarnog prostora. Pitanje se nameće kako je brod prošao pregled Uprave za utvrđivanje sposobnost brodova za plovidbu i kakav je kvalitet te službe kada se ovakav propust dogodi. O kvalitetu rada ove službe i uslovima izdavanja dozvola za plovidbu brodovima ćemo pisati detaljnije drugi put.
Do tragedije je na žalost došlo, kao što smo videli, ne prvi put. Kada dođe do potonuća nada za spašavanjem ljudi postoji nekoliko dana, dokle god postoji i vazduha u tzv. vazdušnim džepovima potonulog broda. Tu dolazimo do drugog i većeg problema.
U Srbiji samo dve Lučke kapetanije rade 24h i to u Velikom Gradištu i u Prahovu, u Bezdanu Lučka kapetanija od pre mesec dana, zbog nedostatka kadra radi do 22h. Ne postoji ni jedna dežurna služba koja bi kontrolisala saobraćaj i koja služi kao centar za vanredne opasnosti. Po zakonu o unutrašnjoj plovidbi ceo slučaj bi trebalo da vodi Inspektor za unutrašnju plovidbu, slučaj je vodila žandarmerija. Mesto nesreće nije obezbeđeno, nije postavljena barijera za sprečavanje izlivanja goriva i maziva u Dunav, nije postavljena adekvatna signalizacija, nije dato obaveštenje brodarima i brodovima, nije obustavljena plovidba niti naređena zabrana dizanja talasa i povlačenja vode. Jednom rečju NIJE urađeno ništa od osnovnih procedura za obezbeđivanje mesta nesreće. Hitnost i brzo reagovanje su osnova za spašavanje života, vidimo da je u ovom slučaju to izostalo. Vađenju objekta se pristupilo tek nakon 2 dana. O amaterizmu i ne sinhronizovanom radu lučkih vlasti govori i činjenica da Inspekcija plovidbe nema svoj čamac u Smederevu i da se obezbeđivanju mesta nesreće i obavljanje osnovnih aktivnosti održalo zahvaljujući policijskom čamcu i čamcima meštana volontera. Pitanje koje se nameće je dali bi se tragedija izbegla da je Služba reagovala adekvatno. Plovidbenoj dizalici „SOČA“ je trebalo dva dana da dođe od Beograda do Smedereva što je neshvatljivo.
Policija i ronioci žandarmerije su odradili odličan posao u pokušaju spašavanja ali je adekvatna akcija Lučke kapetanije i Inspekcije za bezbednost plovidbe izostala što se vidi samo nekoliko dana kasnije prilikom potapanja broda Beograd II na sličan način.
Ovim putem apelujemo na Ministarstvo gađevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da preispita rad odgovornih službi kako se u budućnosti ovakve tragedije više nebi događale. Mi smo do sada na adresu Ministarstva više puta slali naša zapažanja o aktuelnim problemima u Srpskom brodarstvu kao i o našim predlozima rešavanja problema i unapređenja bezbednosti plovidbe po evropskim standardima i po uspešnim praktičnim modelima na koje nikada nismo dobili odgovor.

Kapetan unutrašnje plovidbe
Branislav Vajda
Predsednik udruženja profesionalnih lađara Srbije

Izvor:udruzenjeladjara.com/

често сам виђао овај брод на пецању. не разумем се у бродове и чамце, али јесте ми деловао претоварен скоро увек. од површине до ивице ограде (или како се већ то зове) знало је да буде и мање од метар. поред тога, мало је само два члана посаде за толико пловило. треба бар 5, онако слепачки речено. срећом су ова двојица извукли главе. а о стању у српском бродарству не бих. пре пар месдеци ми је причао отац једне ученице, није ми било пријатно ни мало.

   Inspekcija plovidbe je u prethodnom periodu bila zauzeta kontrolom beogradskih i novosadskih splavova kao i sličnih ugostiteljskih objekata po rekama i jezerima Srbije u cilju popune budžeta, tako da je bezbednost plovidbe sada na drugom mestu. Takođe, u toku je obračun građevinske mafije koja suvereno vlada šljunkarama i mestima za vađenje kamena usled iznenadne potrebe za većom količinom građevinskog materijala uzrokovane infrastrukturnim ulaganjima što dodatno odvlači inače malobrojne inspektore. Drugi problem je nedostatak stručnog kadra u ovoj službi koji se prethodnih godina rešavao upošljavanjem demobilisanih vojnih lica pomorskog smera čiji broj se naglo povećao gašenjem DZ SCG.  Zato i ne čudi loše obezbeđivanje mesta udesa i sporo reagovanje na sanaciji i rašćišćavanju plovnog puta kao i slaba istraga i otklanjanje uzroka nesreće ili bar povlačenje spornih plovila iz upotrebe dok se ne nađe rešenje. Na žalost, ovakve tragedije su bile potrebne da se skrene pažnja javnosti na ovaj jako važan segment državne uprave i neuređenost propisa i njihovo nepoštovanje čime se uz ljudske i materijalne žrtve nanosi šteta ugledu cele zemlje zbog nesposobnosti da upravljamo sopstvenim plovnim putevima.

http://udruzenjeladjara.com/2016/11/16/saopstenje-za-javnost-povodom-teksta-kada-ce-200-nemackih-brodova-sa-municijom-iz-dunava/

 
Saopštenje za javnost povodom teksta „Kada će 200 nemačkih brodova sa municijom iz Dunava“
16. новембра 2016. leave a comment  By Branislav

 Povodom teksta na portalu B92 dana 15.11.2016. pod naslovom „Kada će 200 nemačkih brodova sa municijom iz Dunava“ Udruženje profesionalnih lađara Srbije izdaje saopštenje za javnost.
Povodom izjave pomoćnika ministra, gospodina Kovačevića, zahvaljujemo se medijima i javnosti što su objavljivanjem našeg obaveštenja o potonuću brodova Beograd X i Beograd II pokrenuli reakciju ministarstva. Izjava gospodina Kovačevića da će brodovi preduzeća „Ivan Milutinović“ biti isključeni iz dalje eksploatacije do rešavanja problema je solidan pomak ali  da će dalji problemi biti rešeni uredbom o maksimalnoj starosti brodova od 35 godina izaziva pogrešan utisak da je problem potonuća brodova rešen i da je izazvan starošću objekata.
Do tragedije je došlo zbog nefunkcionalnosti sistema. Problem je sistematska nebriga organa zaduženih za izdavanja dozvole za plovidbu, nefunkcionalnost inspekcijskog nadzora, nedovoljna obučenost kadrova  i činjenica da nijedna od osnovnih procedura pri obezbeđivanju mesta nesreće nije ispunjena. Još jednom zahvaljujemo službama žandarmerije i policije koje su svoj deo odradile profesionalno i požrtvovano.
Što se sporne uredbe tiče, ona je nastala lobiranjem novonastalih tajkunskih brodarskih firmi kao sredstvo za borbu protiv konkurencije. Tom uredbom, kao i Uredbom o minimalnom broju članova posade i Uredbom o zvanjima u unutrašnjoj plovidbi uništavamo domaće brodarstvo a neposredno gradimo brodarstvo u Hrvatskoj i Bosni i postajemo sami sebi konkurencija.
Ni jedna podunavska zemlja nema ograničenja koja su našim brodarima nametnuta poslednjih 10 godina  pa pojedini domaći vlasnici brodova rešavaju pitanje egzistencije otvaranjem firmi u Hrvatskoj, Bosni ili Slovačkoj i pod zastavama tih država i dalje bezbedno plove ostvarujući profit kroz zdravu konkurenciju.
Uredba o maksimalnoj starosti brodova onemogućava domaće brodare da uvoze tj. kupuju brodove koji su stariji od 35 godina. U svim zemljama se za godište broda uzima godina poslednje rekonstrukcije a kod nas se uzima godina polaganja kobilice. Na Dunavu i Rajni se mogu videti Holandski i Nemački brodovi koji su stari preko 80 godina a koji su konstrukcijski i tehnološki bolje opremljeni nego bilo koji naš brod. Cena broda starijeg od 40 godina se kreće od 100000 evra pa naviše a broda do 35 godina od 400000 evra pa naviše.
Mi razumemo da je službeni Audi od 35 godina star i da ga treba zameniti ali brod od 35 godina, uz redovnu tehničku kontrolu i rekonstrukcije u skladu sa propisima, može da traje minimum još toliko. Smatramo da navedena uredba, osim što je štetna po domaće brodarstvo i privredu, ne rešava sistemske omaške i da donosi dobit samo pojedinim monopolistima.

Kapetan unutrašnje plovidbe
Branislav Vajda
Predsednik Udruženja
profesionalnih lađara Srbije
 

Po pravilu, ako se plovi samo danju, treba da bude tri člana posade i to Kapetan (ili poručnik), strojar i mornar, ukoliko plovilo plovi i noću posada mora biti dupla.
To zašto su na ovim plovilima samo dva čana posade ostavljam da sami zaključite.

Ne znam da li i dalje Srbija ima Agenciju za istrazivanje pomorskih nesreca? Mozda bi njihovi strucnjaci mogli da se ukljuce u istragu. A svi znamo da pesma lepo kaze: Dunave Dunave moje more....

P.S
Da budem malo sarkastican.