kilezr
poručnik fregate
 Offline
Posts: 4 608
|
 |
« Reply #96 on: January 07, 2022, 11:33:15 pm » |
|
Jedna studija o dešavanjima . Objavljena davno u NINU
Kriza u odnosima Kralje vine Srbije i Velike Britanije
U stvaranju nove ratni�ke slike o Srbiji Majski prevrat predstavlja polaznu ta�ku. U tome i jest zna�enje i zna�aj Majskog prevrata. On je u zdanju mra�ne slike o Srbiji na Zapadu temelj na koji su kasnije pojedinosti dodavale nove spratove. Ishodi�te ove slike je u doga�ajima iz 1903. Ubistvo Franje Ferdinanda samo je cementiralo sliku o Srbima kao ubicama, koja je, izme�u dva rata, postojano �uvana u Austriji i Nema�koj. Izbijanjem nedavnog gra�anskog rata ova slika je ponovno o�ivljena
Ubistvo kraljevskog para u Beogradu, 29. maja/11. juna 1903, izazvalo je pravu senzaciju u evropskom javnom mnjenju. U Beograd su se sjatili novinari iz mnogih poznatih evropskih listova. Osim �oka, ubistvo je odmah izazvalo i moralne osude �irom Evrope: od Londona do Sankt Peterburga, od Skandinavije do Carigrada. Jedino je u sedi�tu Francuske Republike ubistvo monarha lo�e reputacije primljeno sa vi�e razumevanja. Osuda je bila op�teevropska, ali je u jednoj od velikih sila dobila razmere osude celog naroda i dr�ave. Bila je to Britanija, po�etkom XX veka, najmo�nije i najve�e svetsko carstvo koje je pokrivalo gotovo �etvrtinu svetskog kopna, a u kome je �ivelo preko �etvrtine svetskog stanovni�tva.
Stav javnosti u Britaniji je tokom XIX veka postao mo�an �inilac politi�kog �ivota. Govore�i o uticaju �tampe na politi�ke tokove u Britaniji, jedan od najpoznatijih viktorijanskih novinara, Vilijam Tomas Sted (1849-1912) zabele�io je 1904: �Novinari su danas istinski kraljevi i sve�tenstvo. Stoga istori�ari, ukoliko nisu budale, moraju da pi�u ne o dinastiji Burbona, Tjudora ili Habzburga, ve� o dinastijama dnevne �tampe.� U �lanku naslovljenom �Javni savetnici Njegovog veli�anstva�, Sted je zaklju�io da svaka britanska vlada po�iva na podr�ci �Javnog saveta�, kako je on nazvao najmo�nije britanske novinare, svaka vlada strahuje od nenaklonjenosti novinara, a raduje se njihovoj podr�ci.
Zna�aj britanskog javnog mnjenja relativno rano je shva�en u Srbiji. Knjaz Mihailo Obrenovi� bio je jedan od prvih koji je uvideo da Srbija treba da radi na unapre�enju slike o sebi u Britaniji. Kada je nakon bombardovanja Beograda od strane turskog garnizona 1862, Britanija zauzela izrazito proturski stav, okrivljuju�i Srbiju da je sama izazvala bombardovanje, knjaz Mihailo odlu�io je da po�alje u London suprugu, kneginju Juliju, i senatora Filipa Hristi�a sa ciljem da rade na podr�ci britanskog javnog mnjenja prema Srbiji. Januara 1863, knjaz je rekao Filipu Hristi�u: �Ona je (vlada engleska) uspela da i javno mi�ljenje u Engleskoj zadobije za svoje tvr�enje, i danas, mi imamo protiv sebe ne samo vladu englesku, no i javno mi�ljenje englesko. Kako pak u Engleskoj javno mi�ljenje uti�e jako na politiku i na sve poslove vladine, ja dr�im da nam je du�nost poku�ati da publiku englesku obavestimo i upoznamo s pravim stanjem stvari. Zadobijemo li za nas javno mi�ljenje u Engleskoj, onda �e, sigurno, i vlada engleska morati, unekoliko, promeniti svoje dr�anje prema nama.� Ova akcija pokazala se delimi�no uspe�nom jer su objavljene desetine �lanaka u londonskoj �tampi koji su kritikovali vladin proturski stav, ali je turkofilija ostala i dalje jednako jaka u britanskom javnom mnjenju.
Tokom Velike isto�ne krize (1875-1878), balkanski hri��ani su, prvi put, dobili mo�nog za�titnika svojih interesa u britanskom javnom mnjenju. Znameniti britanski dr�avnik, Vilijam Juart Gledston (1809-1898), vo�a, tada opozicione, Liberalne stranke, objavio je, 6. septembra 1876, pamflet koji je izazvao senzaciju u Britaniji, naslovljen Bugarska zverstva i isto�no pitanje. Pamflet je najo�trije osudio zverstva nad bugarskim hri��anima i dostigao tira� od 200.000 primeraka do kraja istog meseca. Time je pitanje polo�aja balkanskih hri��ana u�lo na velika vrata u britansko javno mnjenje. Od tada se, u Britaniji, mo�e pratiti turkofobija liberala, nasuprot rusofobiji konzervativaca, mada strana�ka pripadnost nije uvek bila odlu�uju�a u ovom svrstavanju.
Od dveju srpskih dr�ava Gledston je posebno voleo Crnu Goru, a naro�ito je podr�avao borbu Bugara za samostalnost. Ova bugarofilija liberala osta�e sastavni deo britanskog javnog mnjenja, i nesta�e tek tokom Prvog svetskog rata. Prirodno je da je u takvoj atmosferi naklonosti prema Bugarima, napad Srbije na Bugarsku 1885. izazvao indignaciju britanskog javnog mnjenja. Nakon ovog napada kralj Milan nije u�ivao naro�ite simpatije u Engleskoj, a skandali na dvoru poslednjeg Obrenovi�a dospeli su i do britanske �tampe, mada sa manje pompeznosti i karikaturalnosti nego u Be�u.
Srbija je na po�etku XIX veka bila nepoznat pojam u Britaniji. O Srbima po�inje da se pi�e tek od kraja dvadestih godina XIX veka, a tek od �etrdestih godina mo�e se na�i i poneka knjiga o Srbiji. Tokom Velike isto�ne krize balkanski hri��ani, prvi put, postaju poznati �irim krugovima u Britaniji. U celini, tokom XIX veka izgradila se prete�no pozitivna slika Srbije u Britaniji kao o dr�avi u kojoj �ive sre�ni i slobodoljubivi seljaci, dr�avi koja je u stanju da se brine u sebi, i u kojoj je vidljiv umereni progres.
Zna�aj javnog mnjenja u Britaniji koji je shvatao knjaz Mihailo nisu, na�alost, shvatale i sve potonje srpske vlade. Kada su u jutarnjim �asovima, 29. maja/11. juna 1903. ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga, vest je tog istog dana obi�la i �okirala svet. Politi�ko ubistvo po�etkom XX veka nije bilo retka pojava. V. Dedijer daje listu politi�kih ubistava tokom XIX veka iz koje se vidi da je samo u desetle�u pre Majskog prevrata (1893-1902) ubijeno petnaest istaknutih li�nosti u svetu, uklju�uju�i pet predsednika i tri krunisane glave me�u kojima su bili persijski �ah, italijanski kralj Umberto, i carica Elizabeta austrijska. Izgleda da je na srpske zaverenike poseban utisak ostavilo ubistvo ameri�kog predsednika Vilijama Mek Kinlija (1843-1901), tre�e ubistvo �efa ameri�ke izvr�ne vlasti. Na Mek Kinlija je pucao jedan anarhista prilikom posete panameri�koj izlo�bi u Bafalu, 6. septembra 1901. Nekoliko dana kasnije Mek Kinli je umro. Srbija je, u Britaniji, i pre Majskog prevrata, vezivana za ubistva. V. T. Sted je jo� 1899. zabele�io u svom uglednom nedeljniku Rivju ov rivjuz (Revienj of Revienjs) slede�e re�i o Srbiji:
Srbija kipti od zavera. To je njeno uobi�ajno stanje. Mala kraljevina koja le�i izme�u Austrije i Rusije, sa rivalskim dinastijama i nezadovoljenim �astoljubljima, jedno je od politi�ki najgrozni�avijih sredi�ta u Evropi. U Srbiji se ubistvo ve� dugo smatra kao jedno od prirodnih i gotovo neophodnih politi�kih metoda.
Ono �to je �okiralo zapadni svet nije stoga bio sam �in ubistva, ve� je zapanjenost bila izazvana uvidom u odre�ene pojedinosti beogradske tragedije. Posebno sna�no delovale su �injenice da su kralja ubili oficiri koji su mu li�no polo�ili zakletvu, te da su u revolucionarnu vladu, obrazovanu odmah po kraljeubistvu u Beogradu, u�la �etvorica zaverenika. Drugi detalji kao �to su desetine metaka ispaljene u kralja i kraljicu ili broj uboda bajonetima u telo kraljice Drage, te bacanje golih tela miropomazanih vladara kroz prozor, samo su dalje ra�estili evropsko javno mnjenje. Na sve ovo nadgradila su se proizvoljna dodavanja evropske �tampe koja se utrkivala da izmisli �to groznije pojedinosti ubistva.
U vreme Majskog prevrata Britanijom je vladala unionisti�ka vlada. Predsednik vlade, od jula 1902. do decembra 1905, bio je Artur D�ejms Balfur (1848-1930), a ministar inostranih dela bio je markiz Lensdaun (1845-1927), koji je bio ikusan zvani�nik Imperije, i biv�i potkralj Indije. �tite�i interese Britanije po udaljenim kolonijama, postao je veoma nesklon lokalnim nacionalizmima.
Britanija je brzo odredila politiku prema novom stanju u Srbiji. Balfur je 15. juna u Donjem domu izjavio da je britanski poslanik u Beogradu bio akreditovan samo kod kralja Aleksandra i njegovom smr�u diplomatski odnosi dveju zemalja su okon�ani. Lensadaun je u Domu lordova, �etiri dana kasnije, izjavio: �Ni�ta nam nije dalje od pomisli nego da odr�avamo ono �to je on (lord Njuton) nazvao uobi�ajnim odnosima sa osobama koje su ume�ane u ove doga�aje.� Ser D�ord� Bonam, britanski poslanik u Srbiji, napustio je, po instrukcijama Forin ofisa, Beograd 21. juna, a u poslanstvu je ostao vicekonzul Vilfred Tesid�er. Ovim su diplomatski odnosi izme�u dveju zemalja, �iji po�etci padaju jo� u 1837. prekinuti. Pored Britanije i Kraljevina Holandija je prekinula diplomatske odnose sa Srbijom, dok je dr�avni sekretar SAD dao, 20. jula 1903, uputstvo D�onu D�eksonu, koji se u trenutku Majskog pravrata, nalazio na putu ka Beogradu sa namerom da preda akreditive kralju Aleksandru, da sa�eka jednodu�no priznanje novog poretka u Beogradu od strane drugih diplomatskih predstavnika.
Za utisak o novom srpskom kralju Petru posebno je bio zna�ajan dosije naslovljen �Porodica Kra�or�evi�a, 1868-1903� koji je pripremljen u Forin ofisu odmah nakon ubistva. U dosijeu se nalaze pojedinosti u kojima se trvdi da je Petar Kara�or�evi� (1844-1921) bio ume�an u ubistvo knjaza Mihaila. Posebno su britanske diplomate iz Be�a slale takve izve�taje. U kasnijim izve�tajima se tvrdilo da je ume�anost Petra Kara�or�evi�a u ubistvo nesumnjiva. Izve�taji britanskog poslanika na Cetinju, Kenedija, tako�e su bili veoma nepovoljni po kralja Petra. Kenedi ga je nazvao �lukavom varalicom, la�ovom i kukavicom. Njegov sopstveni �urak, knez prestolonaslednik Crne Gore, govorio mi je ovako o njemu.�
U Londonu je stvorena vrlo nepovoljna atmosfera prema Srbiji. U ovo vreme srpski poslanik u Londonu bio je �edomilj Mijatovi� (1842-1932), vi�estruki srpski ministar finansija i inostranih dela, poznati ekonomista, istori�ar i knji�evnik, drugi predsednik Srpske kraljevske akademije, i prvi Srbin koji je postao po�asni �lan Kraljevskog istorijskog dru�tva u Londonu. Mijatovi�, i njegova engleska supruga Elodija Lotn Mijatovi�, bili su veoma ugledne osobe u Londonu, sa brojnim va�nim poznanstvima. Uprkos ugledu koji je imao, Mijatovi� je po�eo da prima prete�a pisma ogor�enih Britanaca odmah nakon Majskog prevrata. On je obavestio novog ministra inostranih dela Kraljevine Srbije Ljubomira Kaljevi�a �est dana nakon ubistva:
Javno je mnjenje ovde jo� jednako razdra�eno svakojakim pri�ama o groznim detaljima ubistva. Meni dolaze i anonimna pisma, u kojima mi se gnu�anje izjavljuje. Kao �to sam javio, Lensdaun me onomad nije hteo primiti. Ja nikome ne idem, niti mi sad ko dolazi, osim nekoliko li�nih prijatelja, koji nisu politi�ki ljudi.
Ja �ekam da Kralj prispe u prestonicu i obrazuje novu vladu, pa da ovoj formalno podnesem moju molbu za razre�enje od moga sada�njeg polo�aja.
Posle Mijatovi�eve ostavke, nova srpska vlada imenovala je Aleksandra Jovi�i�a (1856-1934) za otpravnika poslova, �to su Britanci odbili da prihvate, jer bi ovakav rang podrazumevao odr�avanje redovnih diplomatskih odnosa. Umesto toga, Jovi�i� je prihva�en u Londonu kao generalni konzul. Sa kakvim se reakcijama on sreo, saznajemo iz se�anja njegove k�erke Lene Jovi�i� koja ka�e da je �bilo dovoljno pomenuti Srbiju da bi se podigao zid predrasuda�.
Engleska vlada o�ekivala je od po�etka znak kajanja iz Beograda, i ka�njavanje kraljeubica. Sa druge strane, u�esnici u zaveri bili su toliko mo�ni da je bilo nerealno da bilo koja srpska vlada iza�e u susret britanskim �eljama. Naredne tri godine i Jovi�i�, i Mijatovi� i srpske vlade, nastojali su da izna�u izlaz iz ovakvog stanja.
Najpre se �inilo da �e engleski nepopustljivi stav odneti pobedu. Krajem 1903, austrougarski poslanik u Beogradu Konstantin Dumba ubedio je svog ministra inostranih dela Goluhovskog da sa ruskim ministrom inostranih dela Lamsdorfom koordinira diplomatski �trajk protiv Srbije, sa ciljem da se Srbija prisili da ukloni zavereni�ke oficire sa uticajnih mesta na dvoru i da ih adekvatno kazni. �trajk je gotovo potpuno uspeo jer su u Beogradu, po�etkom 1904, ostali samo poslanici Helenske Kraljevine i Porte. Kralj Petar doneo je cini�nu odluku. On je uklonio a�utante sa dvora koji su u�estvovali u prevratu, ali ih je istovremeno unapredio na vi�e polo�aje. Pukovnik Ma�in postao je vr�ilac du�nosti na�elnika srpskog general�taba, a pukovnik Popovi� je postao komandant Dunavske divizije. Ovo je zadovoljilo Rusiju, koja je vratila svog poslanika, �to su sledile i ostale dr�ave. I SAD su obnovile odnose po okon�anju diplomatskog �trajka, maja 1904. Sada su Britanija i Holandija ostale usamljene u politici nepriznavanja novog srpskog vladara. Pored moralne osude, glavni prakti�ni razlog za britansko odlaganje priznanja novog stanja u Srbiji bila su britanska nadanja da �e u Srbiji biti izvr�ena protivzavera. U ovakvoj vrsti nade Britance je posebno dr�ao generalni konzul u Beogradu Tesid�er. Na osnovu njegovih izve�taja izlazilo je da je u Srbiji, u vojnim krugovima, postojalo veliko nezadovoljstvo vladavinom kraljeubica.
I engleski dvor je bio ogor�en, a posebno kralj Edvard VII. Danas je, me�utim, napu�teno uverenje da je obnavljanje odnosa sa Srbijom bilo usporeno istrajno��u kralja Edvarda VII da se diplomatski odnosi ne obnavljaju. Kako je pokazala pa�ljivija analiza diplomatske gra�e, kralj Edvard se oslanjao na stavove lorda Lensdauna u pogledu krize u Srbiji, i nije pokretao nikakve sopstvene inicijative.
Nadaju�i se padu novog re�ima u Srbiji, Engleska je �ekala. Karakteristi�an je stav ser Erika Baringtona, osobe od poverenja markiza Lensdauna. Barington je rekao Mijatovi�u, po�etkom 1905: �Engleska ni�ta ne predla�e niti i�ta tra�i. Ona ne osporava pravo Srbiji da dr�i ubice kralja Aleksandra Obrenovi�a na dvoru, u vladi, u vojsci i na najvi�im vladinim upravnim mestima, da ih unapre�uje i da im dodeljuje odlikovanja. Ali, ona zadr�ava slobodu i pravo da odbije da ima diplomatske i prijateljske odnose sa takvim Srbima.� Tada je Mijatovi� predlo�io penzionisanje trojice vode�ih zaverenika kao ustupak Britaniji, �to je Barington prihvatio uz odre�ene rezerve, ali je ovo bilo neprihvatljivo za srpsku vladu.
Zvani�an Beograd postajao je tokom 1905. sve nervozniji zbog britanskog odbijanja da obnovi diplomatske odnose sa Srbijom. Stanje u Makedoniji bilo je postojano nestabilno od vremena Ilindenskog ustanka, i izbijanje ve�ih sukoba u Makedoniji o�ekivalo se iznova svakog prole�a. Imati najve�u svetsku silu za neprijatelja, u jednom ovakvom sukobu, bilo bi za srpsku vladu veoma nepovoljno. Ve� je vlada Ljubomira Stojanovi�a (maj 1905 - mart 1906) bila spremna da se sporazume sa Britanijom, ali je tek vlada Nikole Pa�i�a (april 1906 - juni 1907) bila dovoljno sna�na da ponudi Britaniji penzionisanje �etiriju vode�ih zaverenika. Britanija je tra�ila �est, pogodba se zavr�ila na pet zaverenika, dok je jedan sam podneo ostavku. Zauzvrat, zaverenici su dobili penzije ravne platama, i pride nagradu od 60.000 dinara li�no od kralja Petra. Odnosi su obnovljeni dekretom engleskog kralja koji je objavljen 30. maja 1903, tri godine nakon prekida odnosa.
Tokom krize u anglo-srpskim odnosima britanska javnost zauzela je stav pun nepoverenja prema Srbiji. Henri Vikam Stid (1871-1956), dopisnik �Tajmsa� iz Be�a, i kasniji urednik �Tajmsa�, izvestio je dan nakon ubistva:
Srbija, zemlja ubistava, abdikacija, proglasa i dr�avnih udara, iznenadila je samu sebe i dovela do toga da sva pre�a�nja postignu�a izblede do bezna�ajnosti, uz tragediju odigranu izme�u pono�i i sitnih sati ovog jutra u Beogradu. Jedan centralnoazijski kanat, a ne jedan evropski grad, bio bi odgovaraju�a pozornica za tako nemilosrdno, a precizno planirano kraljeubistvo. Francuska je videla predsednika, Austrija caricu, a Italija kralja kako padaju od ubica tokom poslednjih deset godina. Ali, ne mo�e se na�i paralela u novijoj evropskoj istoriji za takvo istrebljenje naveliko jedne vladaju�e porodice i njenih pristalica. Puni i dosadno verifikavani opisi ovog hekatomba1 se jo� o�ekuju, ali dovoljno je poznato da se beogradska tragedija obele�i kao jedinstvena u savremenoj povesnici. (Tajms, 12. juni 1903, str. 7 a)
Tajms je odmah poslao u Beograd svog dopisnika za jugoisto�nu Evropu D�ejmsa Dejvida Bar�era (1850-1920). On je izve�tavao povremeno o Balkanu od 1888, a od 1895. postao je prvi Tajmsov stalni dopisnik za Balkan. Bar�er je bio najvi�e naklonjen Bugarskoj, a Srbiju je poznavao od 1889. kada je izvestio o proslavi petstogodi�njice Kosovskog boja u Srbiji. Bar�er je ve� 12. juna izvestio iz Beograda. Njemu je bilo te�ko da pojmi da se tamo �u roku od dvadeset i �etiri �asa dogodila jo� jedna od onih stra�nih tragedija koje su unakazile istoriju Srbije�. Primetio je da svuda preovla�uje �savr�eno spokojstvo�. Beograd je imao �sve�an izgled�, sa zastavom na gotovo svakoj ku�i, �to je ukazivalo �ili na zadovoljstvo ili na strah onih koji su u njima�. (Tajms, 13. juni 1903, str. 7 a). Dva dana kasnije primetio je da nije bilo znakova opozicije novom poretku stvari, i da je Srbija ostala pod civilnom vla��u. �Ali u stvarnosti vojska je na vrhu i vladavina pretorijanizma je po�ela.�
I drugi vode�i londonski dnevnik toga vremena Vestminster gazet je javio da �e srpski kralj do�i u Beograd �da dobije mesto pre nego vlast�, a vlast �e biti u vojsci jer je �ovo slu�aj vojske na prvom mestu, i drugih nigde�. Za vode�i konzervativni dnevnik Morning post pisao je o beogradskoj tragediji Hektor Hju Munro (1870-1916), poznat pod pseudonimom Saki, popularan �kotski pisac i novinar. Poput Bar�era on je �tra�io od stanice do stanice du� srpskih nizija znake oplakivanja�, ali nije ih na�ao nigde, nije �ak na�ao �ni dokaza ikakvog neobi�nog uzbu�enja�. Glavni nedeljnik Spektejtor tako�e je izvestio o prevratu nazivaju�i ga �klanjem na veliko, koje se �ita poput kakve dvorske tragedije italijanske renesanse� (Spektejtor, 13. juni 1903, str. 922). Vilijam Sted pisao je u Rivju ov rivjuz da je �bio prenera�en� vestima o kraljeubistvu, a bio je �jo� vi�e zapanjen kada je saznao da krivci masakra sebe smatraju �udima od ljudi ispunjenim herojskim rodoljubljem.� (Rivju ov rivjuz, juli 1903)
Britanci su pa�ljivo pratili i srpske reakcije na prevrat. Bar�er je izvestio da je odluka britanske vlade o povla�enju poslanika ��udno shva�ena� u Beogradu, �zahvaljuju�i preovla�uju�em ube�enju da je po�injen veoma zaslu�an �in koji je uzdigao Srbiju u o�ima civilizovanog sveta�. On je naveo jedan beogradski list, verovatno Mali �urnal, koji je tvrdio da je Engleska, budu�i naviknuta da tla�i druge narode mo�da za�alila ��to je broj potla�enih nacija u svetu sada smanjen za jedan�. Nadalje, ��in preduzet u srpskoj prestonici je spasao �ast Srbije, podigao je njen presti�, i obnovio je mir i spokojstvo u zemlji�. Po Bar�erovom mi�ljenju, ovi izlivi su �veoma karakteristi�ni�, i odra�avaju �sada�nje stanje javnog mi�ljenja�, koje posmatra �strano negodovanje sa prezirom�. (Tajms, 22. juni 1903).
Samo nekoliko nedelja nakon Majskog prevrata pojavila se knjiga sa ovom tematikom u Londonu, naslovljena Beograd, beli grad smrti. Istorija kralja Aleksandra i kraljice Drage. Pisac je gospo�a Nortesk Vilson, a podatke za knjigu je, u velikoj meri, dobila od �edomilja Mijatovi�a i njegove supruge. Naslov ove knjige o Beogradu kao gradu smrti ostao je dugo godina metafora u engleskom javnom mnjenju za glavni grad Srbije. Beograd �e jo� dugo asocirati prose�nog Engleza na unaka�ena tela ubijenog kraljevskog para.
Ve� od septembra 1903. Tajms je po�eo da podrobno izve�tava britansku javnost o poku�ajima da se obore kraljeubice. Henri Stid je javio da je jedna zvani�na istraga pokazala �da 900 od 1 300 oficira srpske vojske formalno stoje uz pokret protiv ubica koji ne pomi�ljaju da budu proterani sa vlasti, i za koje se ka�e da prete kralju Petru da �e da objave dokumente koji dokazuju njegovu upletenost u zaveru protiv kralja Aleksandra ukoliko se poka�e kao kukavica�. (Tajms, 9. septembar 1903).
Bar�er je krajem 1903. jednako verovao da �e ubistvo biti osve�eno: �Sada�nje stanje stvari u Srbiji je takvo da te�ko mo�e da jem�i jedno optimisti�ko predvi�anje. Kona�na pozornica grozne drame poslednjeg leta jo� nije izvedena, a ruka boginje Osvete po �ijem su tragu gr�ki tragi�ari voleli da idu u svojim plemenitim remek-delima, jo� uvek te�ko vaga nad tom nesre�nom zemljom. Sve pojave vode ka zaklju�ku da se dan okajanja pribli�ava.� (Tajms, 23. decembra 1903)
Tajms je pozdravio uklanjanje a�utanata iz redova zaverenika, ali je tokom 1904. i dalje povremeno izra�avana nada da �e protivzavereni�ka grupa preuzeti stvari u svoje ruke. Kakav je bio stav prose�nog Engleza u ovo vreme o Srbiji, mo�e se videti iz bele�aka jednog kamermana, Motor�oa, koji je do�ao da snimi krunisanje kralja Petra, septembra 1904. On ka�e da je na ponudu da ide u Beograd bio iznena�en. Najpre je oklevao imaju�i na umu stra�na ubistva koja su se dogodila samo nekoliko meseci ranije, kao i pri�e o bombama i banditima u Srbiji koje je pro�itao u novinama. Tokom prvih godina nakon Majskog prevrata Tajms je imao jedan jedini �lanak o Srbiji koji se nije ticao kraljeubistva, kraljeubica, ili krize srpskih vlada. �lanak obave�tava da je kralj Petar otvorio prvi srpski univerzitet. Ali, i ovo obave�tenje propra�eno je komentarom da je sve�anost �proizvela malo entuzijazma u narodu�. (Tajms, 18. oktobar 1905). Bar�er je i krajem 1905. jo� uvek predvi�ao sukob izme�u zaverenika i njihovih protivnika. (Tajms, 31. oktobar 1905), a u februaru 1906. je zaklju�io: �Me�u seljacima unutra�njosti - glavnim delom stanovni�tva - me�u politi�arima u Beogradu, u vojsci, i u gornjim klasama dru�tva, �elja za njihovim padom se sada otvoreno izra�ava, a preovla�uje uverenje da se razdoblje njihove prevlasti brzo bli�i kraju.� (Tajms, 9. februar 1906)
Od po�etka 1906. vidna je i promena raspolo�enja u Tajmsu u pravcu nala�enja na�ina da se diplomatski odnosi sa Srbijom obnove. Odnosi sa Srbijom su postajali posebno zanimljivi u kontekstu ja�anja nema�kog uticaja na Balkanu. Sama obnova odnosa propra�ena je mirno, agencijskim vestima, mahom bez komentara.
U vreme krize anglo-srpskih odnosa Srbija nije predstavljala zna�ajnog partnera za Britansko carstvo u ekonomskom smislu. U�e��e srpskog uvoza i izvoza iz Britanske imperije merilo se u promilima. Britanski zvani�nici i novinari bili su, po�etkom XX veka, mnogo vi�e zagledani u Bugarsku i Makedoniju, nego u Srbiju. Na Balkanu Britanija nije imala neposrednih teritorijalnih interesa. Jedini njen interes bio je da ne dozvoli prevlast nijedne druge velike sile pojedina�no na Balkanu. �ta je onda dovelo do tako duboke krize u odnosima Srbije i Britanije?
Samo nekoliko dana nakon Majskog prevrata, ruski poslanik u Beogradu �arikov prokomentarisao je britanski stav. Po njegovom mi�ljenju, budu�i da Engleska nije neposredno zainteresovana za Balkan, i za o�uvanje mira u ovom delu sveta, ona je u polo�aju da bude rukovo�ena ��istim moralnim razlozima�.
Za razumevanje britanskog stava va�no je prodreti u glavne sastojke tada preovla�uju�eg morala, tj. viktorijanskog mentaliteta. Prema britanskom istori�aru Normanu Dejvisu, ovaj mentalitet imao je pet odlika:
1. odanost prema kruni,
2. rodoljublje,
3. samouzdr�avanje,
4. ose�anje du�nosti,
5. bogoboja�ljivost.
Uvid u me�udejstvo ovih sastojaka i Majskog prevrata mo�e da ponudi odgovor na uzroke reagovanja britanskog javnog mnjenja.
Ako su Britanci smatrali odanost prema kruni za vrhovnu vrednost, onda je ubistvo miropomazanog monarha vrhunski prestup. Kada ga ubiju sopstveni oficiri koji su mu polo�ili zakletvu, slu�aj samo dobija na te�ini. Srpski presto zasnovan na krvi, kako ga je naslikao Bertrand Partrid� u Pan�u predstavlja vizuelizaciju ovog stava. Bar�er je sa�eo britanski stav o novom kralju i stanju u Srbiji, krajem 1903: �Da je kralj Petar odmah po dolasku u Beograd skupio hrabrost da ukloni krive oficire sa svakog polo�aja vlasti i uticaja, takav �in odluke bi, po svakoj verovatno�i, konsolidovao njegov polo�aj i polo�aj njegove dinastije... On je, me�utim, odabrao lak�i pravac, sa ishodom da je sada prakti�no zarobljenik u rukama krvlju zamazane kamarile... On izgleda osetljiv na poni�enja kojima je izlo�en, ali sada je prekasno da se vrati putem unazad, i sve �to mo�e jest da se prilagodi svojim tamni�arima.� Razume da su Britanci, u na�elu, cenili rodoljublje i kod drugih naroda. Ali, Srbija, sa slikom koju je u to vreme imala, i nije smatrana za civilizovanu zemlju, pa je rodoljublje njenih gra�ana uzimano vi�e kao mana nego kao prednost.
Na�in na koji je prevrat izvr�en bio je u neposrednoj suprotnosti sa britanskom samouzdr�ano��u. �Ne vidimo razloga da o�ekujemo i�ta dobro od revolucije u Srbiji. Ona je bila suvi�e nasilna, suvi�e krvo�edna, suvi�e prezriva prema onim zakonima, istovremeno prema moralu i �asti, koje �ak i polucivilizovani priznaju za neophodne uzdr�anosti.� Slavljenje kraljeubistva, u pojedinim zvani�nim krugovima u Srbiji, jednako je bilo u sukobu sa na�elima samouzdr�anosti: �Za ubice se stoga mo�e smatrati da im je oprostio kralj, da im je aplaudirao narod, i da ih je blagoslovila Crkva, �skladna saglasnost glasova� koja te�ko da je vi�ena u Evropi od masakra Sv. Vartolomeja.� (Spektejtor, 20. juni 1903)
Ose�anje du�nosti bilo je najsporniji deo viktorijanskog mentaliteta. Kako je primetio D�ejms Moris, postojalo je �jedno ube�enje, zajedni�ko me�u imperijalistima razli�ite vrste, da je duhovna sudbina pozvala Britance da budu nadmo�ni; da su oni izabrani narod, bo�anski razli�it, nadaren posebnim talentima, ali istovremeno narod kome su poverene posebne du�nosti�. Ovo ose�anje odnosilo se na dve dileme kada je u pitanju Srbija: 1. �ta treba da se uradi sa diplomatskim odnosima prema Srbiji? 2. �ta treba da se uradi sa Srbijom, kojom vladaju kraljeubice? Na prvo pitanje odgovor je bio jasan i nedvosmislen. Gotovo niko nije pomi�ljao da sa Srbijom kojom vladaju kraljeubice treba da se odr�avaju ikakvi odnosi. Intiman odgovor na drugo pitanje bio je da Srbiju treba okupirati, ali su politi�ki razlozi ravnote�e na Balkanu preovladali, pa ovaj stav nije mnogo eksploatisan. Bar�er je, u pismu direktoru Tajmsa, primetio da su Srbi �veoma zadovoljni sami sobom� u vezi s kraljeubistvom, smatraju�i da bi �austrijska okupacija bila najbolji lek za Srbiju kada ne bi vodila ruskoj okupaciji Bugarske�. I Herbert Vivijan je predlagao okupaciju: �Kada bih ja bio ministar inostranih dela, preporu�io bih okupaciju Srbije od strane velikih sila, mo�da �ak i podelu.�
Kona�no, bogoboja�ljivost je zna�ila da su Britanci posmatrali druge narode kroz njihovu pobo�nost. Stoga je pona�anje mitropolita Srbije posebno uzbudilo britansko javno mnjenje. Pet dana nakon kraljeubistva mitropolit Ino�entije (ro�en 1840, mitropolit 1898-1905) slu�io je blagodarenje u beogradskoj Sabornoj crkvi. Kako je primetio H. Vivijan, �govor mitropolita gotovo da je navodio da je blagoslov Crkve tako�e podeljen pijanim kriminalcima, koji su zaklali neza�ti�enog kralja i kraljicu, i sada su u�ivali nad svojom pokvareno��u�. Pona�anje mitropolita izazvalo je osudu i nekih srpskih glasila, kao �to je list karlova�ke mitropolije. Srpski sion osudio je mitropolita �to je ukrasio svoj dvor zastavama, i �to nije hteo da obavi opelo kraljevskom paru �iji je brak li�no blagoslovio, �to �ukide op�tu molitvu za njih u crkvi, a u Sabornoj crkvi pohvali narod, koji je u te�kim potresima ovim svojim spokojnim i dostojnim dr�anjem jedanput za svagda pokazao svoju potpunu zrelost...�
Za Spektejtor smrt kraljice Drage bila je prljavo ubistvo �i pevati blagodarenje nad njim je odvratno pokazivanje istovremene bezobzirnosti i sujeverja�. Kona�no, Vilijam Sted proglasio je mitropolita za �pravog pravcatog vikara od Breja2 Balkana�. Mitropolitu je �ak bila posve�ena i podrugljiva pesmica u Spektejtoru, autora Edvarda Sidnija Tajlsa.
Sa kraljem koji je prikazivan kao kukavica i pod nadzorom kraljeubica, uz stare�inu Crkve koji je prikazivan kao prevrtljivi vikar od Breja, Srbija se Britancima �inila kao zemlja koja bi mogla da se civilizuje stranom, po mogu�stvu austrijskom intervencijom. Ali, i oni koji su zastupali ovakav stav, bili su svesni da bi intervencija u tom trenutku bila nerealna. Britanci, dakle, nisu bili jednodu�ni u ose�anju du�nosti prema Srbiji, ali su bili sasvim jednodu�ni u odbacivanju i osudi stra�nog ubistva, i slavljenja koje je sledilo u Beogradu. Prekid diplomatskih odnosa je izgledao kao dovoljna demonstracija britanske osude kraljeubistva. O�ekivalo se da i druge evropske zemlje slede Britaniju, ali je to prihvatila samo Holandija. Srbija je, u novim okolnostima, izgledala kao zemlja kojom se vlada na nemoralan na�in, mo�da i zemlja koju valja �aliti, ali svakako ne zemlja prema kojoj bi ijedan Britanac trebalo da ose�a naklonost.
Svako vi�enje drugog obuhvata niz asocijacija koje se aktiviraju kada god se opa�a ili pominje dati predmet. Asocijacije vezane za Srbiju krajem devetnaestog veka bile su dvosmislene (zemlja slobodoljubivih seljaka, narod koji se bori za slobodu protiv Turaka, poluevropska zemlja, skandali na dvoru), prete�no pozitivne ali i negativne. Nakon Majskog prevrata asocijacije vezane za Srbiju svedene su samo na one negativne: krvavi presto, zemlja dr�avnih udara, orijentalna zemlja, vladavina kamarile, Beograd - beli grad smrti.
U britanskom zemljopisnom osmi�ljavanju Balkana Srbija je tokom devetnaestog veka postepeno pozapadnjivana, tj. po�ela je da se do�ivljava kao evropska zemlja. Granice Evrope u to vreme nisu bile zemljopisne, ve� politi�ke. Gde god je Turska imala prevlast, i gde god je preovla�ivao islam, ta se oblast smatrala delom Istoka, a ne Evrope. Pri tome je Istok imao jedno veoma uvredljivo zna�enje. Granica izme�u Istoka i Evrope, od Karlova�kog mira (1699) stajala je kod Beograda, kao najsevernijeg grada Istoka. �ta je to zna�ilo u do�ivljaju civilizacije, vidi se iz knjige pruskog kapetana Ota Dubislava fon Pirha. On je 1829. pre�ao iz Zemuna u Beograd i tom prilikom zabele�io: �Stra�na granica razdvajala me je od civilizovanog sveta, mada sam pre�ao samo nekoliko koraka.�
Nakon Majskog prevrata Srbija je u britanskom vi�enju vra�ena za tih nekoliko koraka, �to je zna�ilo mnogo. Ona je ponovo postala deo Istoka, tj. Bliskog istoka. Bar�er je krajem 1903. zapisao: �Na Istoku ni�ta ne uspeva kao uspeh, i tamo se retko mo�e na�i neskladna bele�ka u op�tem horu Vae victis. Ali, za ovo nije potrebno duboko poznavanje orijentalnog karaktera - jer Srbija, iako najzapadnija od balkanskih dr�ava tako�e je najorijentalnija...� Ovakav stav prema Srbiji postepeno je ubla�avan nakon 1906, ali je obnovljen u punom obimu posle ubistva u Sarajevu, tokom julske krize 1914. Govore�i o britanskom stavu prema Srbiji pred Prvi svetski rat, oksfordski istori�ar Donald Kamerun Vot primetio je da je postojala �sna�na odvratnost prema srpskoj monarhiji i sistemu, odvratnost koju su delili svi osim neznatne nekolicine... Srbi su smatrani za �isto�njake� izraz koji je nosio u sebi naglaske poni�avanja i prezira.�
Kao �to sam ve� pomenuo, tokom krize u anglo-srpskim odnosima Britanija nije imala posebnog interesa za Srbiju. Kada je Srbija postala saveznik Britanije, avgusta 1914, interes se odjednom pojavio, i slika ratni�nih i krvavih Srba preobrazila se tokom Prvog svetskog rata u sliku hrabrih saveznika, �uvara evropske kapije od prodora necivilizovanih naroda. Novi diskurs slavljenja Srbije do�iveo je vrhunac 1916. kada je Vidovdan sve�ano proslavljen u dvanaest hiljada britanskih �kola, i kada je arhiepiskop kanterberijski slu�io pomen, povodom Kosovskog boja, u katedrali Sv. Pavla u Londonu. Ovaj pozitivni imid� Srba u Britaniji nastavio se i preneo na Kraljevinu Jugoslaviju, i postojano je �uvan izme�u dva svetska rata.
Da se Majski prevrat ne zaboravi u Engleskoj, pobrinuli su se brojnim svojim spisima Meri Idit Daram (1864-1944) i Herbert Vivijan (1865-1940), oboje negda�nji veliki prijatelji Srbije. Vivijan je �ak bio i odlikovan od strane Aleksandra Obrenovi�a. Ovo dvoje autora nastavili su da �ire tvrdnje o Srbiji kao zemlji kraljeubica, na �ta su dodali i stav da je Srbija odgovorna za izbijanje Prvog svetskog rata. Brojni prijatelji koje je Srbija stekla tokom Prvog svetskog rata neutralisali su aktivnost Daramove i Vivijana. Krvavi imid� Srba obnovljen je, me�utim, tokom devedesetih godina prethodnog stole�a. Sa njim je sledila i potpuna revalorizacija srpske istorije, i obnova odgovornosti Srbije za izbijanje Prvog svetskog rata.
Britanski vojni istori�ari izme�u dva svetska rata su se trudili da odaju �to ve�u zaslugu srpskoj vojsci za u�e��e u Velikom ratu. Ovakav stav prili�no se izmenio tokom devedesetih godina. D�on Kigan, poznati vojni istori�ar, i vojni urednik Dejli telegrafa, potpuno je revalorizovao srpsku vojnu istoriju. Kigan za Srbe pred Prvi svetski rat ka�e: �Srbi, �tavi�e, bili su �udaci �ak i na divljem Balkanu, a �to je jo� gore, u o�ima civilizovane Evrope. �Azijatsko� pona�anje oficira njihove vojske 1903... izazvalo je �ok svuda.� (John Keagan, The First njorld Njar, 1998. str. 58). Nekada slavljene pobede u Britaniji, pobede na Ceru i Kolubari, zaboravljene su, pa Kigan dalje ka�e da su do sredine avgusta 1914, �Srbi, prvobitan uzrok krize, bili zaboravili. Rat ne�e do�i u njihovu malu kraljevinu u narednih �etrnaest meseci.� (str. 77) �tavi�e, i srpski vojnik je dobio nove odlike �Zapravo, Srbi, premda varvari u svireposti s kojom su vodili rat, nisu uop�te bili nazadni u vojnom smislu.� (str. 166). Kao �to se vidi, imid� krvavih Srba iz ratova za jugoslovensko nasle�e tokom devedesetih sada se protegao na celu srpsku modernu istoriju.
Ishodi�te ove slike je u doga�ajima iz 1903. Ubistvo Franje Ferdinanda samo je cementiralo sliku o Srbima kao ubicama, koja je, izme�u dva rata, postojano �uvana u Austriji i Nema�koj. Izbijanjem nedavnog gra�anskog rata ova slika je ponovno o�ivljena. Da li je nedavna negativna slika o Srbima ponovo proizvod sukoba evropskih vrednosti sa doma�om politikom, ili je proizvod nerazumevanja sveta prema Srbima, stvar je tuma�enja, mada se ve� sada �ini da je bilo i jednog i drugog.
U stvaranju nove ratni�ke slike o Srbiji Majski prevrat predstavlja polaznu ta�ku. U tome i jest zna�enje i zna�aj Majskog prevrata. On je u zdanju mra�ne slike o Srbiji na Zapadu temelj na koji su kasnije pojedinosti dodavale nove spratove.
SLOBODAN G. MARKOVIÆ
(Autor je magistar, saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu)
|
