Na samom početku ,jer je danas 07.04.2012.,kao Pravoslavac čestitam svim vernicima Rimokatoličke Crkve sutrašnji praznik Hristovog vaskrsnuća.Srećan Uskrs!
Povod da razmišljam na temu kalendara i malo je istražim,pronašao sam u jednom tekstu u novinama od pre neki dan.Postaviću je zajedno sa komentarom jednog čitaoca.
Jerusalim: Katolici slave Uskrs kao pravoslavciKatolička crkva u Izraelu odlučila je da ubuduće Uskrs slavi po „pravoslavnom računanju“ vremena, sa obrazloženjem da su hrišćanske porodice u toj zemlji obično „mešovite“, odnosno da supružnici često pripadaju istočnom i zapadnom obredu.
Otuda, kako se navodi, Uskrs nije pogodno slaviti dva puta, prenosi Verska informativna agencija (VIA).
Poglavar franjevačkog monaškog reda, koji je veoma prisutan u Svetoj zemlji, kustos Picabela izjavio je da će izmena u slavljenju Uskrsa biti primenjivana od iduće godine.
Dok je ove godine razlika između dva Uskrsa nedelju dana, iduće godine će biti 36 dana. Oni koji poštuju novi, gregorijanski kalendar Uskrs će slaviti 31. marta, a oni koji računaju vreme po starom, julijanskom kalendaru - 5. maja.
Ove godine katolici obeležavaju Uskrs 8. aprila, a pravoslavci u nedelju, 15. aprila.
Komentar:
Milutin 04. april 2012.
Kao prvo, kalendar nema veze sa slavljenjem Vaskrsa (Uskrsa)! Razlika je u tome sto pravoslavni vernici slave Vaskrs prve nedelje posle ravnodnevnice, i punog meseca, kad zamisljeni uporednik predje iznad crkve na Isusovom grobu. A Rimokatolici kad predje iznad kupole crkve Svetog Petra u Rimu! Vaskrs, po ucenju hriscanske crkve, ne moze biti pre jevrejskog praznika Pashe. Katolici nekad slave i mesec dana pre Pashe, sto ce desiti iduce godine! Isus je razapet pred Pashu a vaskrsao dan posle!
http://www.novosti.rs...................................................................................
Srpski narodni kalendar računa vreme od nastanka sveta, a to je po ovom kalendaru 5508 godina pre nove ere.Tako je Stevan Visoki, podižući Mramorni stub na mestu pogibije svoga oca kneza Lazara 15 godina posle Kosovske bitke, na stubu je ostavio zapis o datumu Kosovske bitke:
„ I sve ovo rečeno svrši se
Leta 6897, indikta 12, meseca 15, u dan utorak,
A čas je bio šesti ili sedmi,
Ne znam, Bog zna.“
Na Smederevskoj tvrdjavi slovima je ispisano da je Djuradj tvrdjavu sagradio 6938, a ne 1430. Kralj Milutin je podigao crkvu Joakima i Ane u Studenici 6822, crkvu Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu 6821. godine od stvaranja sveta.
U sedmom veku nove ere u Konstantinopolju (Vizantija), usvojeno je od strane Pravoslavne Crkve shvatanje prema kojem je prvi čovek, Adam, stvoren u podne, u petak, na dan prolećne ravnodnevice, 5508 godine pre nove ere. Svet je pak stvoren 1 septembra 5509 godine pre nove ere.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Između ostalih obješnjenja koja sam pronašao,izdvojio sam ovo koje seže u velike matematičke proračune,mitske korene, i neke druge možemo reći zanimljivosti.
C/P
Kalendar je način, i propisi prema kojima se za potrebe gradjanskog života kombinuju i rasporedjuju vremene jedinice nižeg reda, tj. dan i mesec u jedinicama višeg reda ( godina, vek itd.) kako bi se odredjene periodne pojave u prirodi, vezane za zemljino heliocentrično kretanje, sto je moguce tačnije dešavale u iste datume svake godine. Prvi kalendar zasnovan na naučnoj osnovi uveo je Julije Cezar 46. godine pre nove ere po savetima Aleksandrijskog astronoma Sozigena i njime zamenio pogrešan rimski kalendar. Novi kalendar, nazvan julijanski, imao je za osnovu Sunčevu tropsku godinu nepromenljivog trajanja, od 365,25 dana ili 365 dana i 6 casova.Pocetak godinee prenesen je sa 1. marta na 1. januar. Da bi se ovakav kalendar održao u skladu sa prirodnom (Sunčevom) godinom, bilo je propisano da iza svake tri proste godine od 365 dana, cetvrta bude prestupna tj. od 366 dana. Medjutim izmedju trajanja julijanske i Sunčeve godine postoji razlika od 78/10 000 dana tj. 11. minuta i 14 sekundi. Zbog te razlike prolećna ravnodnevica je 1582. godine bila 11. marta umesto 21. marta. Da bi kalendar doveo u sklad sa Sunčevom godinom, papa Gregorije 13 je izvršio reformu julijanskog kalendara i u praksu uveo danas vazeci gregorijanski kalendar.
Dana 1.maja 1923. godine u Carigradu, ekumenski patrijarh Meletios IV Metaxakis, sazvao je Sabor predstavnika svih pravoslavnih crkava i država. Srpska pravoslavna crkva je takođe dobila poziv da pošalje svoje predstavnike na taj Sabor. Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca a u ime crkve, zastupao je mitropolit crnogorsko–primorski Gavrilo Dožić, a kraljevsku vladu dr prof. Milutin Milanković, kao predstavnik naše nauke. Glavni razlog za sazivanje je bio reforma već zastarelog julijanskog kalendara i njegovo usaglašavanje sa gregorijanskom. Prof. Milanković je skupu predlozio genijalno rezenje za oba problema. Kao posledica toga, Sabor je na kraju doneo zakljucke o kalendaru sadržane u 10 tačaka:
1. Trinaest dana treba oduzeti od julijanskog kalendara. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u računanju vremena od ekumenskog Sabora održanog u Nikeji 325. godine.
2. Crkveni praznici koji padaju u dane izmedu 1. i 14. oktobra, a koji su izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije.
3. Svi meseci u godini imaće isti broj dana i u buduće kao i do tada. Februar ce imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj.
4. Kao i ranije i dalje ce postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna ce biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka. Izuzetak od pravila su one sekularne (vekovne) godine opisane u tacki (5).
5. Sekularne ili godine stoleca (one koje se zavrsavaju sa 00 na kraju) biće prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim recima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta će godina biti prestupna. Ostale su proste. 2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.
6. Fiksni svetovni praznici zadržaće datume koje su imali do tada.
7. Pokretni praznici zavisiće od datuma Uskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Uskrs će se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle prolece ravnodnevice.
8. Uskršnji pun Mesec bice određen astronomskim proračunom, koji za reper uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu.
9. Ekumenski patrijarh zahtevaće od Petrograda, Atine, Beograda i Bukurešta da izračunaju dugoročnu tabelu kada pada Uskrs i dužni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama.
10. Ova reforma julijanskog kalendara ne može ni na koji način biti smetnja (prepreka) za kasnije promene koje mogu biti učinjene od svih hrišćanskih crkava.
Može se izračunati da je prosečna dužina Milankovićeve godine sada: 365 dana i 218/900 dana, a to je: 365,24222 dana, što je veoma blizu prosečne vrednosti trajanja tropske godine, koje kao što smo rekli, iznosi 365,24219 dana. Razlika između Milankovićeve i tropske godine iznosi svega 2 sekunde godišnje. Da bi se razlika akumulirala do jednog dana, potrebno je 86.400 : 2 = 43.200 godina! Zbog toga je to do danas najtačniji kalendar u ljudskoj istoriji. Izostavljanje 13 dana u oktobru nije sprovedeno u pravoslavnim zemljama i crkvama tako da je i dalje ostalo računanje datuma po starom julijanskom kalendaru, sa razlikom od 13 dana prema gregorijanskom.
Stariji od Julijanskog je jevrejski kalendar. U ovom kalendaru se meseci ravnaju prema kretanju Meseca oko Zemlje, a dani i godine po obrtanju Zemlje oko Sunca. U četvrtom veku nove ere je radi razrešenja nastalih problema sa jevrejskim zajednicama izrađen precizan jevrejski kalendar koji pocinje 3 760. godine pre nove ere tj. od postanka sveta. U srednjevekovnoj Srbiji dugo se upotrebljavao jedan način brojanja vremena, stariji i od Jevrejskog. Datira od Postanka Sveta, godine 5 508. pre nove ere.Po njemu mi smo danas u 7 520-oj godini.
Pravoslavni kalendar prati kretanje Zemlje oko Sunca i njegove stožerne tačke su dani prolećne i jesenje ravnodnevice kao i letnje dugodnevice i zimske kratkodnevice.Današnju osnovicu kalendarskog praznovanja u Srba čine petnaest velikih hrišćanskih praznika u koje se broje osam Hristovih (Božić, Bogojavljenje, Sretenje, Cveti, Spasovdan, Trojice, Preobraženje, Krstovdan ), četiri Bogorodična ( Rodjenje, Vavedenje, Blagovesti, Uspenje ), dva Pretečina ( Ivanjdan, Usekovanje ) I jedan vrhovnih apostola ( Petrovdan ), a nad njima je, po učenju Crkve, praznik nad praznicima - Uskrs.
Kalendar je jos u mitolosko doba bio uredjen skup pravila za zivot pojedinca i zajednice što je zadržao i u hriđćanskom periodu. U periodu 2000. godina pre nove ere dominirali su statični datumi i praznici. Nepokretni praznici u današnjem srpskom pravoslavnom kalendaru su na primer Vlasovdan, Djurdjevdan, Vidovdan, Petrovdan, Krstovdan, Mratindan, Vlasovdan i drugi i oni su u posebnom medjusobnom odnosu. Primarni mit paganskog kalendara je bio zemljoradnicki mit o sejanju semena u jesen, nicanju u prolece i donošenju ploda. Tog karaktera je i grcki mit o Demetri , Hadu i Kori Persofeni. U stara vremena setva se vezivala za dan Svetog Mrate a klijanje i nicanje biljke za Vlasovdan. Žetva je bila na Petrovdan. Fenomen trojstva se odnosi na polaganje zrna u njivu (Mratindan), nicanje i vlatanje useva (Vlasovdan), te konačno skidanje roda i žetvu pšenice (Petrovdan). Od dana kada se poseje seme, dana Svetog Mrate, do dana žetve, Petrovdana, protekne:
Prvi dan Svetog Mrate + 6 dana novembra + 31 dan decembra + 31 dan januara + 28 dana februara + 31 dan marta + 30 dana aprila + 31 dan maja + 30 dana juna + 11dana jula,
tj 230 dana što je dužina kvadratne osnove Velike piramide u metrima ili petostruki broj hromozoma čoveka. Kao što Kora Persofena mora da provede u Adu kod Hada jedan deo godine, tako i seme mora da bude u zemlji od dana setve,
dan Svetog Mrate, 24.Novembar, do dana nicanja, Vlasovdana, 24. februara. dan setve + 6 dana novembra + 31 decembra + 31 dan januara + 23 dana februara,
što ukupno cini vreme koje seme provede pod zemljom; 92 dana. Zimska kratkodnevica odredjuje datum Mratindana mesečevim ciklusom od 28 dana a prolećna ravnodnevica u prestupnoj godini odredjuje datum Vlasovdana takodje mesečevim ciklusom. Od Djurdjevdana, zaključno sa danom letnje ravnodnevice protekne 46 dana što je broj čovekovog hromozoma. Izmedju Djurdjevdana i Vidovdana ima pedeset i dva dana. 52 je sedmice u jednoj godini. Krstovdan je 144 dan posle Djurdjevdana. Ne zaboravimo da je 144 kvadrat od 12, broja meseci u godini. Neiscrpna je brojna simbolika nepokretnih praznika Pravoslavnog Kalendara.
Hrišćanskih poslednjih 2000 godina ovaj paganski mit vezan za statične praznike zamenjuje praznovanjem Hristovih pokretnih praznika. Ima ukupno 23 pokretna pranika:
1. Zadušnice
2. Mesne poklade
3. Bele poklade
4. Početak posta
5. Sveti Teodor Komogovinski - Todorova subota
6. Prvo Bdenije
7. Drugo Bdenije
8. Lazareva subota - Vrbica
9. Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti
10. Veliki četvrtak - Veliko Bdenije
11. Veliki petak
12. Velika subota
13. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista - Vaskrs
14. Vaskrsni ponedeljak
15. Vaskrsni utorak
16. Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan
17. Zadušnice
18. Silazak Svetog Duha na apostole - Pedesetica - Trojice
19. Duhovski ponedeljak
20. Duhovski utorak
21. Petrovske poklade
22. Pocetak posta
23. Zadušnice,
Prosečna obdanica na našim geografskim prostorima u periodu od dana prolećne ravnodnevice do Djurdjevdana iznosi 13. casova i 22. min. To je u proseku oko 92 časa svetlosti sedmično i 92 časa svetlosti od jedne mesečeve mene do sledeće. Uskrs se proslavlja u prvu nedelju po punom mesecu nakon dana prolećne ravnodnevice. Tako je napr. Uskrs 1993. godine bio u nedelju 18. aprila. Pun mesec je bio na dan Cvetnog Utorka, 6. aprila, u 20 casova i 43 minuta. Ukupna obdanica na našim prostorima u periodu od punog meseca do zadnje cetvrti koja je bila na dan 13.aprila u 21 cas i 39 minuta, iznosila je 92 časa i pet minuta.
Kao i svi pokretni praznici, Uskrs ne menja dan, ali menja datum kada se slavi, koji se na osnovu astronomskih merenja odredjuje posebnim proračunima. Uvek pada u prvu nedelju posle punog meseca iza prolećne ravnodnevice, tako da se datum njegovog praznovanja pomera u intervalu od pet nedelja. Najranije moze da bude 22. marta po julijanskom ili 4. aprila po gregorijanskom kalendaru, a najkasnije pada 25. aprila, odnosno 8. maja. To prakticno znači da se ne moze praznovati pre Blagovesti, niti posle Djurdjevdana, pri čemu se u pravoslavnoj tradiciji smatra neprihvatljivim da se Uskrs slavi pre ili sa jevrejskom Pashom, što se u zapadnoj tradiciji ponekad dogadja .
Julijanski i Gregorijanski Kalendar su trenutno u optimalnom komplementarnom odnosu ( razlika 13 dana ).
Izmedju 22. marta i 8. maja protekne 9 dana marta + 30 dana aprila + 7 dana maja = 46 dana.
Četrdeset šest je broj čoveka : 46 je hromozoma čoveka koji su nosioci naslednih osobina i biloških funkcija organizma. Polovina ovog broja, dvadeset tri, je broj polnih hromozoma jedinke koji učestvuju u procesu oplodnje . Udvostručeni ovaj broj, devedeset dva, je kako je to otkrio Dimitrije Ivanovic Mendeljejev, broj prirodnih elemenata na zemlji i u svemiru. Pocev od 4 aprila do 25 aprila protekne : 4 april + 20 dana aprila + 25 april = 22 dana. Dvadeset dva je hromozoma autozoma koji nose nasledne osobine pri oplodnji. Taj ce se harmonicni odnos zadrzati i u 21 veku a nakon toga ce se izgubiti.
Prema tradiciji Hristos je ziveo 33 godine. Toliko dana protekne izmedju 4.aprila i 8 maja, odnosno izmedju 22.marta i 25.aprila.Zbir nultog Fibonacijevog broja i prvih sedam Fibonacijevih brojeva je 0+ (1+1+2+3+5+8+13)=33 Zbir nultog Lukasovog broja i prvih sest Lukasovih brojeva je 2+ ( 1+3+4+7+11+18) = 2 + 44 = 46
Period izmedju prvog Uskrsa i Treceg dana Duhova iznosi 52 dana koliko je i broj nedelja u godini. Vazi i odnos: Prvi Uskrs, Drugi dan Uskrsa, Treci dan uskrsa + 46 dana + Prvi Duhovi, Drugi Duhovi, Treci Duhovi za ovaj pokretni period kalendara. Izmedju Pocetka i Kraja Uskrsnjeg Posta protekne uvek 46 dana. Uskrsnji post, koji traje sest nedelja (40 dana, otuda "cetrdesetnica") i jos jednu nedelju, tzv. Nedelju strasnu (Nedelju stradanja Hristovog), uoci samog Uskrsa, sto cini ukupno 48 dana. Posto je Uskrs pokretni praznik, ciji se datum odreduje po narocitom postupku, ali pada uvek u prolecne mesece izmedu 22. marta i 22. aprila, pocetak velikog posta moze da padne izmedu 2. februara i 5. marta, naravno, po starom kalendaru. Mitu o setvi i danu setve,Mratindanu, 24. novembru, u hriscanskoj verziji odgovara Bozic.On je prvobitno slavljen 25 decembra. Imamo relaciju: Mratindan + 6 dana novembra + 24 dana decembra + Bozic = 32 dana = polovini broja gena. Pravoslani Bozic, 7.januar, je 44 dan po Mratindanu.Najraniji dan Uskrsa, 4. april, je 39=(32+46)/2 dan po Vlasovdanu
Dok je Keopsova piramida sagradjena kao materijalni spomenik mikrokosmosa i makrokosmosa , Biblija je duhovni spomenik mikrokosmosu i makrokosmosu .Verski kalendar je zivi, dusevni, spomenik kosmickim zakonima iskazanim i brojevima prisutnim u Suncevom sistemu i brojevima koji se javljaju kod gena i hromozoma kao osnovnih nosioca naslednih i zivotnih osobina coveka. Koncepcija kalendara je makrokosmicka ali je u sredistu tog makrokosmosa covek. Njegov put je put sinhronizacije spoljnog i unutrasnjeg sveta koji se ostvaruje u svakodnevnom zivotu i ostaje zapisan u supstanciji vecnosti.A zapis je stvarnost jer je potreba - on kao kvantitet u tackama diskontinuiteta postaje kvalitet. Trag koji ostavljamo postaje sudbina
--------------------
