Rusija dug plaća u rubljama: "Neplaćanje nije isto što i bankrot"Rusija je prvi put platila rubljama inostrane kredite koji su naznačeni u dolarima.
Pošto statuti obveznica to nisu predvideli, radi se o prvom koraku ka neplaćanju duga, piše DW.
Ruska valuta je na osnovu raznih intervencija Kremlja koje su poremetile delovanje tržišta opet dostigla predratni nivo. Moskva argumentuje da se radi o "veštačkoj" situaciji, jer Rusija nije insolventna, ali sankcije onemogućavaju plaćanje u dolarima. Kremlj se obezbedio još pre nekoliko nedelja – ukazom predsednika Vladimira Putina ruskim institucijama je omogućeno da u slučaju potrebe strane dugove plaćaju u rubljama. Upravo se to i dešava.
Rusko Ministarstvo finansija je u sredu (6.4.) prvi put strana dugovanja umesto u američkim dolarima platilo u rubljama. Radilo se o evroobveznicama u vrednosti od 600 miliona evra. U stvari, trebalo je da se dugovanje isplati u dolarima, ali je nadležna američka banka odbila da isplati tu sumu. To je bio još jedan korak u sankcijama protiv Rusije.
Neplaćanje nije isto što i bankrot"Poverioci to mogu da protumače tako kao da Rusija uopšte nije platila", smatra Aleksandar Libman sa Instituta za Istočnu Evropu Slobodnog univerziteta Berlin. On objašnjava da to ne može da se izjednači sa državnim bankrotom. "Reč bankrot ukazuje na to da je isplata nemoguća zbog strukturalnih osobina dužnika. To se ne odnosi na Rusiju, jer je ona pre rata imala relativno stabilne javne finansije". On dodaje da se stabilnost finansija u Moskvi ipak ne može vrednovati nezavisno od rata.
Ruska vlada izostanak plaćanja u predviđenoj valuti tumači drukčije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da ne postoji razlog za državni bankrot, jer Rusija poseduje sve neophodne resurse da plati inostrana potraživanja. On je objasnio da su značajne sume ruskih deviznih rezervi u inostranstvu "zamrznute" i time blokirane, pa ako takvo stanje potraje Rusija će biti prisiljena da se prebaci na plaćanje u rubljama. Peskov je rekao da bi tek sa blokadom plaćanja u rubljama došlo do "veštačke situacije bankrota".
Agencije za kreditni rejting: to je izostanak plaćanjaI zaista, postoje analitičari koji u svemu ovome vide "tehničko", a ne realno izostajanje plaćanja. Patrik Hajniš iz pokrajinske banke Hesen-Tiringija kaže: "Sa ruskog stanovišta to makar kratkoročno nije problem. Pa ruska vlada je sankcijama svakako isključena sa zapadnog tržišta kapitala. Svakako se ne može izvršiti emisija novih obveznica, pa kreditni rejting nije važan." Američke agencije za kreditni rejting su svakako najavile da će plaćanje u rubljama vrednovati kao izostanak plaćanja.
Međutim, postoji rok do kojega sve to ne može da se deklariše kao izostanak plaćanja. Kod prvog neplaćanja pravilo je da mora da prođe 30 dana, u kojima Rusija još može da izmiri dugovanje u američkim dolarima. To bi moglo da se desi, jer Rusija dnevno prodaje gas i naftu u vrednosti od više stotina miliona dolara. Ali je moguće da Moskva ne želi da troši te devize na podmirivanje inostranih potraživanja. Svetska finansijska tržišta su mirna.
Američka strana to i želi, smatra Patrik Hajniš: "Žele da prinude Rusiju da prihode od izvoza gasa i nafte upotrebe za izmirivanje inostranih dugova, kako ti prihodi ne bi stojali na raspolaganju za finansiranje rata."
Portparolka Bele kuće Džen Psaki je u sredu (6.4.) izjavila da Rusija sada ima izbor između sporog iscrpljivanja svojih dragocenih deviznih rezervi i – državnog bankrota.
Na finansijskim tržištima takav državni bankrot ne bi izazvao udarni talas širom sveta jer je činjenica da se radi o "tehničkom" izostanku plaćanja. Osim toga, isprepletenost Rusije sa globalnim finansijskim tržištima je relativno skromna.
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda (IWF), Kristalina Georgijeva, rekla je da angažman međunarodnik bankovnih instituta u Rusiji "definitivno nije sistemski relevantan".
Prema podacima nemačke Savezne centralne banke (DBB) Rusija nemačkim bankama duguje šest milijardi evra kredita, a u inostranim podružnicama još 7,5 milijardi dolara. To je svega 0,4 odsto od ukupnih inostranih potraživanja nemačkih banaka.
izvor
