Sto se tice divljih ustasa puno toga mi nije jasno. Kada bi negdje bili pobijeni civili, objasnjenje je bilo da su to uradile divlje ustase?! Sta nam to govori, da su to paravojne jedinice (ili bande) ili da je bila anarhija i nemogucnost uspostavljanja reda?
Kakva im je bila struktura, tko je bio zapovjednik, da li su upoce bili dio OS NDH? Puno tu ima nepoznanica a to je ujedno i prilika da se na tu grupaciju svale npr zlocini koje su uradili formalni pripadnici ustaske vojnice sto se cesto i desavalo.
Космонаут, мој одговор није полемика са тобом већ покушај да дам мало шире објашњење. Твоја (само)питања ми служе као "шлагворт".
Прво питање и последња реченица (из цитата):
Да тачно, далеко од тога да су за почињене злочине криве само или углавном "дивље усташе". Они су били део система. Са њима су учествовале и остале "регуларне" усташке јединице ( наставиле са том праксом до краја рата). Зато су и служили као оправдање онима најкривљима после рата. Њих су предводили руководиоци усташког покрета и постављени локални усташки дужносници : таборници, логорници, стожерници на чели са Главним усташким станом и Поглавником.
Друго питање:
Када се говори о "дивљим усташама" епитет "дивље", у време настанка те форумалиције, односио се на условно речено нерегуларан (нерегулисан формалним, писаним правилима, наређењима) настанак тих усташких јединица, а касније и на начин деловања (дивље, без контроле), као оправдања за оно што су усташе починиле.
Бојан Димитријевић ("Усташка војница Незавине Државе Хрватске 1941-1945.") фактографски истиче чињенице њиховог настнака из чега се може закључити да оне нису настале тек онако "доивље" већ смишљеном, политичком акцијом усташког покрета иза које је стајао сам Павелић. То што иза њиховог настајања нису стајале формалне државне одлуке није никакво оправдање за оно што се десило. Формална одлука руководства НДХ, па и Павелића "да такозване "дивље усташе" имају смјеста престати са сваком дјелатношћу", уследила је када је и њима било јасно да самовољни усташки поступци (не само "дивљих усташа") искључиво подстичу српски устанак.
"Поглавник Павелић је и поред извештаја са терена о овим догађајима, које су слали поједини представници домобранства или оружништва, каснио са реакцијом. То је међутим, објашњиво његовом прећутном подршком или инструкцијама појединим усташким истакнутим заповедницима да иду у акцију прогона ("чишћења") српског становништва у току јуна и јула 1941. Анте Мошков сматра чак да је "Павелић у сваком часу могао спријечити сваку масовну ликвидацију, а исто тако готово свако појединачно политичко убојство у име НДХ..." (из наведене књиге Б. Димитријевића, страна 92/93, према наовдима у књизи Анте Мошков, "Павелићево доба").
"Број дивљих усташа се повећавао дневно, а највише их је било током лета 1941., када је крајем августа њихов број износио 25.000-30.000 људи. Од јесени тај број се смањивао јер се део њих уврстио у регуларне јединице УВ. Њихово деловање , међутим, није никад сасвим обустављено, наводи Кватерник. Један од разлога, по његовој оцени, биле су италијанске војне власти које су наоружавале четнике и подстицале их касније на акције ("Нереде") против хрватског становништва. И Немци су сарађивали са четницима у својој зони, али их "нису потицали на нереде", истиче Кватерник." (Б. Димитријевић, наведено дело, стра 65/66)
Дакле, као мали закључак: "Опструкција распуштања дивљих усташа и повлачење усташких снага у котарска седишта потицала је из готово целе вертикале усташког покрета и војске. Стога је такве мере било тешко спровести у дело" (Б. Димитријевић, наведено дело, стра 94).
Треће питање:
Формалну структуру нису имали, већ се све заснивало на политичким инструкцијама за организацију усташког покрета на терену који је потицао од државног врха, односно Павелића. То значи да су настали плански, смишљено и организовано. Ево једне инструкције (Б.Димитријевић, наведено дело, стра 60/61) за котар Градачац како су устројени локални усташки оружани састави: "Да се по могућности у сваком селу гдје живи хрватско становништво одмах успостави и организира Усташки стожер на слиедећи начин: да се најспособнији и најзаслужнији Хрватски борац постави за стожерника у мјесту, да се њему поставе као помоћници по два замјеника стожерника, да се између пучанства изабере потребан број најспособнијих свијесних Хрвата способних за ношење и руковање ватреним оружјем као Усташа. Сви горе наведени: стожерник, зајменици стожерника, и Усташе имаду положити пред крижем уз запаљену свијећу просегу: (Иде текст присеге коју овде не цитирам)..... Након што овакву заклетву наведени положи могу руковати оружјем. Свакоме коме буде поверено руковање оружјем, имаду Стожерник, и ако постоји, заклети Хрватски опћински начелни, заједно издати дозволу да ће овлашћени као заклети усташа носити ватрено оружје у сврху осигурања јавног реда и мира. Усташки стожер са свим усташама дужан је одржавати јавни ред и мир, сигурност живота иметка становништва на свом селу. Усташки стожер дужан је прикупити сав разасути материјал, све предмете који припадају војсци и државном ерару имаду у цијелом подручју дотичне опћине по могућности скупити и похранити". Формално , те усташке локалне јединице нису биле део војници (војске), али су биле плански и системски наоружане групе од стране власти.