четвртак, 07.01.2021.
Милан Галовић
Борбени задатак у мируБаза „Шушњак”, Куршумлија – На знак узбуне војници истрчавају из монтажног објекта, носећи оружје у рукама, и у пуном налету улазе у уређене заклоне са пушкарницама, у којима су заштићени земљаним грудобранима и деблима. Непосредно испред њих је жичана ограда са бодљикавом жицом на врху, којом је опасана база, фортификацијски припремљена за кружну одбрану. Војници наоружани аутоматским и снајперским пушкама, пушкомитраљезима и аутоматским бацачима граната, држе прсте на обарачима и спремни су за отварање ватре. Овог пута није било разлога за употребу оружја, реч је о рутинском увежбавању у бази „Шушњак” у околини Куршумлије, којем је присуствовала и екипа „Политике”.
Овај војни објекат налази се уз административну линију са Косовом и Метохијом, унутар Копнене зоне безбедности, појасу широком пет километара у правцу централне Србије, установљеном Резолуцијом СБ УН 1244 и Војнотехничким споразумом из Куманова по окончању НАТО агресије 1999. године. До саме базе, која је на надморској висини од око 900 метара, долази се вијугавим земљаним путем из Куршумлијске Бање. Док возач војног „лендровер дефендера” вешто савладава кривине и успоне, јасно нам је какво умеће мора имати возач камиона цистерне пуне воде којом се редовно снабдева база. Стража нас очекује и отвара високу жичану капију. Сама база је монтажног типа, чине је главни објекат са више просторија и они помоћни. У њој се увек налазе припадници 37. механизованог батаљона Треће бригаде Копнене војске Војске Србије, који се на овој дужности ротирају у периодичним сменама. Реч је о добро обученој и попуњеној јединици, коју су на међународним вежбама високо оцениле и старешине страних армија, а која је опремљена борбеним возилима пешадије (БВП), свим врстама пешадијског наоружања и оптоелектронским средствима.
Командант 37. механизованог батаљона је потпуковник Бојан Станковић, који је уједно и командант куршумлијске касарне „Топлички устанак” у којој је смештена ова јединица, али и командант гарнизоног места Куршумлија.
– Иако су наши војници искусни у обављању дужности у Копненој зони безбедности, пре сваке ротације изводи се обука, припрема и провера спремности за овај задатак – каже потпуковник Станковић, који је екипу „Политике” повео у обилазак базе „Шушњак”. Он истиче да се у актуелним условима пандемије вируса ковид 19 доследно спроводе превентивне здравствене мере. Пред одлазак у базу војници бораве у изолацији и тестирају се, у самој бази се превентивне здравствене мере непрекидно спроводе (дезинфекција, ношење заштитних маски, прање руку...) а војнике и по повратку у матичну касарну прегледа лекар. Резултат борбе против вируса корона у базама у Копненој зони безбедности је до сада био ефикасан сто одсто, ниједан војник се није заразио током непрекидних извођења ових задатака.
– Морал војника је на високом нивоу, а приликом извршавања задатака у Копненој зони безбедности имамо изузетно добру сарадњу са припадницима МУП-а Србије, запосленима у „Србијашумама” и представницима других државних институција – истиче потпуковник Станковић.
Специфичност рада на овом простору је и сарадња са Кфором, међународним снагама на Косову и Метохији. Обављају се такозване једновремене патроле, припадници Војске Србије и Кфора заједно обилазе и осматрају терен дуж административне линије, крећу се дуж ње, а када терен то не дозвољава, налазе се на унапред договореним тачкама, једновремено обављајући патролирање са обе стране линије. Командир базе „Шушњак”, у време када је у њој боравила екипа „Политике”, био је мајор Игор Шмигић. Објашњава нам да се у близини налазе села Дабиновац, Крток и Орлиште, да се становништво бави сточарством, воћарством и земљорадњом. У околини базе „Шушњак” у Копненој зони безбедности становништво је српске, а са друге стране административне линије, у општини Подујево, албанске националности. Задатак војске је да спречава илегалне преласке ове линије и незаконите радње у Копненој зони безбедности. Безбедносна ситуација је овде стабилна, а константни проблем представља илегална сеча шума од стране оних који долазе са подручја Космета. Војска та лица задржава и предаје у надлежност МУП-у Србије.
– База практично функционише као аутономна јединица. Стално је обезбеђена и даноноћно извршавамо задатке заштите административне линије и Копнене зоне безбедности. У случају да ситуација то налаже, на мени је као командиру да самостално доносим одлуке и о томе извештавам надређене – каже мајор Шмигић.
Становништво које живи у Копненој зони безбедности се слободно креће, присуство војника им улива сигурност, а и локални путеви, које одржава војска укључујући и чишћење од снега, су бољи него што су раније били. Ипак, има и неких ограничења, на пример – забрањен је лов јер је ризично да се неко креће наоружан и пуца у подручју у којем се налази војска на терену, а са друге стране административне линије и Кфор.
Међу војницима које смо затекли у бази је и десетар Растко Милојевић, по основној специјалности возач БВП-а, а као и већина припадника 37. механизованог батаљона оспособљен је и за друге дужности. У ВС је од 2013. године а током минулих шест година редовно је ангажован на задацима у Копненој зони безбедности који су, како каже, борбени задатак у миру и то јесте тако, имајући у виду задатке и овлашћења војника. Иза њега је и искуство из мировне мисије УН у Либану, али и са војне вежбе у Руској Федерацији.
– Овде имамо све услове за живот и рад – смештај у спаваоницама, кухињу, топлу воду и прање веша. Уз редовну плату, добијамо и посебну надокнаду за дане проведене у Копненој зони безбедности. Ту су и спортски терени. Наравно, смисао нашег боравка овде је заштита административне линије и може се рећи да трећину укупног времена овде проводимо на задацима изван базе – каже десетар Милојевић.
А ти задаци, и када је редовна ситуација, нису лаки – патроле трају сатима, прелази се и до 20 километара под пуном опремом, при чему треба пажљиво осматрати терен и реаговати у случају потребе. Пре сваке патроле јасно се прецизирају задаци. Војници, уверили смо се у то у бази „Шушњак”, на за то одређеном простору, такозваној линији пуњења и пражњења, безбедно стављају оквире са муницијом на пушке и пушкомитраљез. На извршење задатака иде и водич службеног пса, овог пута води белгијског овчара (малиноа) Флеша. Чланови патроле се постројавају, стража отвара капију, и војници, у размакнутом распореду један иза другог, одлазе низ пут осматрајући терен око себе. Почиње извршење још једног редовног задатка у Копненој зони безбедности...
Izvor:
www.politika.rs