Вести из Русије

[Dreadnought]

Ruska opozicija optužuje Putina za nameštanje izbora, Kremlj demantuje optužbe


Drugog dana trodnevnih parlamentarnih i lokalnih izbora u Rusiji, opozicija je optužila ruskog predsednika Vladimira Putina da namešta glasanje.

Dugački redovi "državnih službenika" i vojnika ispred biračkih mesta u zemlji za rusku opoziciju, kojoj je mahom zabranjeno da učestvuje na izborima, dokaz su da vlast namešta izbore kako bi i ovoga puta odnela pobedu.

Dejli mejl prenosi da je u Sankt Peterburgu jedna žena uhvačena ispred biračkog mesta sa torbom punom glasačkih listića.

U Rusiji je juče počelo trodnevno glasanje na parlamentarnim i lokalnim izborima. Iako 14 stranaka učestvuje u izborima, najvećem delu opozicije je zabranjeno da učestvuje.

Glavni opozicionar Aleksej Navaljni je u zatvoru a njegova organizacija proglašena je za "ekstremističku". Druge istaknute opozicione figure pobegle su iz zemlje iz straha od zatvaranja.

Pokret za odbranu prava birača Golos tvrdi da su registrovali 1600 nepravilnosti ali da one nisu zvanično potvrđene.

Aktivisti ukazuju na "sumnjive" i "netipične" redove u Krasnojarsku, Novosibirsku, Jekaterinburgu i Moskvi kao dokaz da je državnim službenicima naređeno da glasaju i to za Putinovu Jedinstvenu Rusiju.

Kremlj sa druge strane demantuje optužbe da nameštaju glasanje iako su ogromne gužve navodnih državnih službenika viđene širom zemlje koja ima 11 vremenskih zona.

"Možda su se dogovorili da izađu na izbore. Možda neki od njih rade vikendom. Ne vidim tu nikakav problem", rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov.

Glasanje traje tri dana i ljudi su možda hteli da završe sa time što pre i imaju slobodan vikend. Ne razumem šta je tu problematično, dodao je on.

U Habarovsku, vojnici su primećeni kako masovno izlaze na izbore, dok su u Omsku, pripadnici nacionalne garde takođe došli da glasaju. U Sankt Peterburgu, izesna Ljubov Zenkova snimljena je kako odbija da otvori torbu na biračkom mestu.

"Ženu su na ulazu zaustavili policajci", rekao je lokalnim medijima posmatrač Vladimir Molodoženja. "U torbi je imala više od sto glasačkih listića", dodao je on.

Nezavisni TV kanal Rain navodi da je Zenkova pre toga viđena kako razgovara sa jednim od zvaničnika na biračkom mestu.

Mediji prenose i da je u Krasnojarsku u jednoj glasačkoj kutiji primećena gomila uredno savijenih glasačkih listića, kao i da su na više mesta u Sankt Peterburgu isti ljudi viđeni kako glasaju više puta. Kako stanovnici ovog grada mogu da glasaju za pet izbornih lista, nije jasno da li je i ovde bilo kršenja izbornih pravila ili ne.

Putin, koji je u samoizolaciji jer je bio u društvu kovid pozitivnih osoba, glasao je onlajn.

Iako su optužbe za nameštanje glasova uobičajene u Rusiji, očekuje se da će i ovoga puta pro Putinovi kandidati osvojiti većinu, naročito jer je opoziciji mahom onemogućeno da izađu na izbore a aplikacija koju je Navaljnov tim smislio - "Pametno glasanje", koja je trebalo da biračima kaže koji kandidat u njihovom gradu ima najveće šanse protiv provladinog, je zatvorena.


izvor

[Dreadnought]

Putin's United Russia party more unpopular than ever ahead of parliamentary elections

Russia is voting in its general election on the second of three days for a new parliament, as well as some local and regional bodies. Although Vladimir Putin's United Russia party is largely expected to win, opinion polls show that in reality, the president’s party has never been less popular, as our correspondents in the Urals region report.

[MOTORISTA]

Do sada u Rusiji na parlamentarnim izborima glasalo više od 70 odsto građana
Tanjug 18.09.2021.

Više od 70 odsto građana Rusije glasalo je na parlamentarnim izborima na daljinu, a očekuje se da će ukupna izlaznost do kraja izbornog perioda biti 90 odsto, saopštio je danas zamenik predsednika Centralne izborne komisije Rusije (CIK) Nikolaj Bulaev.

Prema Bulaevu veliki broj glasača se registovao u okviru projekta Mobbilni glasači, piše TASS.

- Više od 70 odsto je glasalo sa daljine, izlaznost je veća od 70 odsto. Međutim imamo još dan i po pred nama, verujem da će to biti oko 90 odsto. Naravno nema takve izlaznosti na običnim biračkim mestima, to je teško zamisliti - rekao je Bulaev danas u intervjuu za TV Rosia.

Dan jedinstvenog glasanja za 8. ruski Državni dom je zakazan za 19. septembar.

Masovni sajbernapadi

Sajbernapadi na ruski elektronski sistem za glasanje na daljinu, kao i na sajt Ruske centralne izborne komisije, nisu uticali na njihovu operativnost, izjavio je danas zamenik Centralne izborne komisije (CEC), Nikolaj Bulajev.

- Izvršen je veliki broj napada, kako na softverski deo, tako i na hardverski deo kompleksa, ali su zaštitni sistemi uspešno odbili napade - rekao je Bulajev za TASS. Sajbernapadi nisu naneli nikakvu štetu izbornom sistemu, dodao je zamenik CEC.

- Sistem radi normalno, bez prekida, kako u Moskvi, tako i na saveznom nivou - naglasio je Bulajev.

Izbori za rusku Državnu Dumu predviđeni su za sutra. Birači će glasati za gubernatore devet ruskih regiona, kao i za sastav 39 lokalnih parlamenata.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Drugog dana glasanja u Rusiji bolji skor: Do večeras na izborima za Dumu glasalo 31,51 odsto građana
Tanjug 18.09.2021.

Na parlamentarnim izborima u Rusiji do večeras u 20.00 časova po moskovskom (19.00 po srednjeevropskom) vremenu glasalo je 31,51 odsto birača, saopštila je pres služba Centralne izborne Komisije (CEC).

"Do 20.00 na ruskoj teritoriji, ne računajući daljinsko elektronsko glasanje, glasalo je 31,51 odsto ljudi", saopštila je pres služba, javlja TASS.

Izbori za donji dom ruskog parlamenta, rusku Državnu Dumu, predviđeni su za 19. septembar (poznat kao Jedinstveni dan glasanja), ali izborni proces traje tri dana - 17, 18. i 19. septembra. Pored Dume, birači glasaju i za gubernatore devet ruskih regiona kao i za sastav 39 lokalnih parlamenata.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Saveznici Navaljnog optužili Jutjub i Telegram za cenzuru
Tanjug 19.09.2021.

Saveznici vodećeg ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog optužili su Jutjub i Telegram za cenzuru, nakon što su ove dve kompanije zabranile mogućnost preporuka za glasanje protiv vlade na parlamentarnim izborima za Dumu, koji su u toku.

Saveznici Navaljnog već su optužili kompanije Alfabet Gugl i Epl da su se povukli pod pritiskom Kremlja u petak, nakon što su kompanije uklonile aplikaciju sa njihovih virtuelnih prodavnica, za koju su se opozicioni aktivisti ponadali da će im koristiti u borbi protiv vlasti na izborima, preneo je Rojters. Aplikacija daje detaljne preporuke o tome za koga treba glasati u pokušaju da se ospore partije koje podržavaju predsednika Rusije Vladimira Putina. Kako dodaje britanska novinska agencija, osnivač Telegrama, Pavel Durov, koji je "zaslužan za slobodarski imidž aplikacije, kao i za opiranje ranijoj cenzuri", rekao je da će platforma blokirati svaku izbornu kampanju, uključujući i kampanju saveznika Navaljnog koji daju svoje savete za glasanje. Portparolka Navaljnog Kira Jarmuš osudila je potez.

"Prava je sramota kada cenzuru uvede privatna kompanija koja navodno brani slobodarske ideje", napisala je ona na Tviteru.

Politički saveznik Navaljnog, Ivan Ždanov, rekao je da ne veruje u opravdanje Telegrama, kao i da mu je ovaj potez izgledao kao da je dogovoren sa ruskim vlastima. Iz štaba Navaljnog, koji služi zatvorsku kaznu jer je prekršio uslovnu, rečeno je da je Jutjub takođe uklonio jedan od njihovih video snimaka na kojem je bila lista od 225 kandidata koje su podržali.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Komunisti i nezavisni mediji prijavili brojne nepravilnosti na izborima u Rusiji
SVET Autor: Beta 18. sep. 2021

Komunistička partija Rusije, druga po snazi u zemlji, nevladine organizacije i nezavisni mediji prijavili su brojne nepravilnosti na trodnevnim parlamentarnim izborima.

Lider komunista Genadij Zjuganov rekao je, drugog dana glasanja, da policija i državna izborna komisija moraju da odgovore na izveštaje o „brojnim apsolutno zaprepašćujućim činjenicama“, uključujući manipulacije sa glasačkim listićima u nekoliko regiona.

Zjuganov je kazao da je njegova partija izbrojala najmanje 44 primera kršenja izbornih pravila i da je zbog toga zatražila dozvolu za proteste nakon sutrašnjeg okončanja glasanja. Grupa za posmatranje izbora Golos (Glas) i nezavisni mediji takođe su ukazali na brojne zloupotrebe, među kojima su kupovina glasova i slabe mere kontrole glasačkih listića na biračkim mestima.

Portal Znak je danas javio da je stanovnik moskovskog regiona nudio oko 1.000 ruskih rublji (oko 12 evra) ljudima da glasaju za Jedinstvenu Rusiju.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Brojne nepravilnosti i kršenja Izbornog zakona drugog dana izbora
SVET Autor: Aleksandra Godfroa 18. sep. 2021

Širom Rusije održava se drugi dan parlamentarnih izbora, a biračka mesta otvaraju se u 11 vremenskih zona. Nakon zatvaranja biračkih mesta očekuje da Rusija izabere novu Dumu za sledećih pet godina sastavljenu od 450 članova, kao i nekoliko novih regionalnih i gradskih uprava.

Komunistička partija Rusije, druga po snazi u zemlji, nevladine organizacije i nezavisni mediji prijavili su brojne nepravilnosti na parlamentarnim izborima. Grupa za posmatranje izbora Glas takođe je ukazala na zloupotrebe, među kojima su kupovina glasova i slabe mere kontrole glasačkih listića na biračkim mestima. Kako javlja reporterka N1, i drugog dana glasanja za osmi saziv ruske Dume beleže se nepravilnosti i kršenja Izbornog zakona. Među nepravilnostima su neproveravanje dokumenata, a posmatrači beleže i da je bilo ubacivanja biračkih listića na nekoliko izbornih mesta, a to se videlo i na video nadzoru. Centralna izborna komisija je rekla da je dobila 137 žalbi od građana da ih neko primorava da glasaju. Takođe je zabeleženo i organizovano glasanje, obično među zaposlenima u državnim službama, gde postoji sumnja da im neko kaže kako da glasaju.

Ove godine postoji i neizvesnost koja se tiče izlaznosti. CIK je objavila poslednje podatke u 15 časova po moskovskom vremenu, i oni kažu da je glasalo 25,5 odsto od upisanih u birački spisak. Što se tiče elektronskog glasanja, koje je ove godine prvi put uvedeno, tu je prema podacima glasalo između 73 i 80 procenata onih koji su se prijavili da glasaju na ovaj način. Dakle, potpuna je nepoznanica koliko je do ovog trenutka izašlo birača, javlja reporterka N1 iz Moskve. Sociolozi kažu da će na ovom glasanju biti manja izlaznost nego na ranijim izborima, i to objašnjavaju time da je deo glasača apatičan, dok deo građana smatraju da nemaju za koga da glasaju. Ima i onih koji smatraju da njihov glas ništa ne rešava i da je unapred sve određeno.

„Rezultat izbora je potpuno predvidiv, tako da nemam šta da kažem. Apolitična sam“, rekla je mlađa devojka u anketi N1 na ulicama Moskve.

„Kao i na prethodnim izborima, oni koji žele da izađu, glasaće kako žele“, kaže srednjovečni stanovnik Moskve.

„Meni se sviđa pametno glasanje i to što mogu od kuće da glasam. Da pročitam o kandidatima i njihovim programima. Nadam se da će izbori biti zakoniti i pošteni“, rekao je treći anketirani građanin Moskve.

Inače, danas je u Moskvi primećeno pojačano prisustvo policije, naročito u centralnim delovima, onde gde su se početkom godine održavali veliki protesti. To se objašnjava time da se pokušava sprečavanje ikakvog pokušaja protesta, iako nijedan protest nije ni najavljen. Objavljeno je i da je Istražna komisija Rusije optužila 11 osoba da su hteli da izazovu javne nerede, pozivajući preko jedne društvene mreže na protestni skup.

Sutra je poslednji dan glasanja i uveče bi trebalo da bude poznato koji su rezultati, odnosno kakav je budući sastav Dume.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Moskva: Zapad slabo poznaje Rusiju i ruski narod


Stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj Uniji Vladimir Čižov smatra da je izveštaj Evropskog parlamenta o Rusiji „klasičan primer mešanja u unutrašnje stvari“.

„Mešanje u izborni proces, mešanje u politički život i, osim bacanja krivice na aktuelnu rusku vlast, precizirano je kakva bi trebala da bude ruska vlada, kakav treba da bude ruski parlament, propisana su konkretni uputstva za Rusiju kako da promeni svoje izborno zakonodavstvo itd“, rekao je Čižov.

Stalni predstavnik je skrenuo pažnju da izveštaj ne predstavlja zvanični stav EU.

Vladimir Čižov tvrdi da rezolucija Evropskog parlamenta „puna očiglednih gluposti, faktografskih grešaka“. Kao primer on je naveo optužbe na račun Moskve da je ona razrušila sistem kontrole naoružanja.

„Kao da je Rusija uništila Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa, kao da je Rusija izašla iz Sporazuma o otvorenom nebu“, dodao je on.

"Ovako nadmen odnos, siguran sam, mnogi u našoj zemlji će prihvatiti kao uvredu za njihov zdrav razum i sposobnost da samostalno razmišljaju. Ako neko u Briseli misli da ovakve rezolucije mogu da podstaknu Ruse na antivladine proteste ili da nekako destabilizuju situaciju u našoj zemlji, moram reći da oni slabo poznaju Rusiju i ruski narod. Naši građani su dovoljno svesni i politički pismeni ljudi da bi se primili na ovakve stvari ", rekao je stalni predstavnik Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Francuski posmatrači: Izbori za Dumu na Krimu slobodni i demokratski; Kritičari, dođite i uverite se


Posmatrači izbora za Dumu iz Francuske koji se nalaze na Krimu poručili su kritičarima parlamentarnih izbora u Rusiji da posete zemlju i lično se uvere da izborni proces protiče u skladu s međunarodnim standardima.
Grupa stranih posmatrača iz više zemalja sveta nalazi se na Krimu a među njima su francuski poslanik Žerom Lamber i bivši poslanik Mišel Voazen.

„Ima mnogo prilično negativnih reakcija na izbore koji potiču od predstavnika anglosaksonskog sveta, ali mi smatramo da je bolje ne pričati u datoj situaciji nego doći i lično se uveriti šta se događa. Ako bi ti ljudi koji kritikuju izbore mogli da dođu, oni bi se uverili da se izborni proces odvija potpuno u skladu s međunarodnim demokratskim standardima“, rekao je Lamber tokom susreta sa predsednikom Izborne komisije Krima Mihailom Mališevom.

Lamber je dodao i da je glasanje slobodno i da niko ne vrši pritisak na birače.

Voazen je takođe imao savet za međunarodne monitoring misije.

„Dođite ovamo, pratite tok glasanja i videćete da je sve u skladu s međunarodnim zahtevima“, dodao je on.

„Glasanje protiče potpuno slobodno“, naglasio je Lamber.

Podsetimo, Evropski parlament je ranije u konačnoj verziji izveštaja o odnosima Rusije i EU uneo dopunu kojom se evropske zemlje pozivaju da primene sankcije protiv građana EU zbog praćenja izbora na Krimu, za koje su naveli da su „nezakoniti“.

Ombudsman za Krim Larisa Opanasjuk zahvalila je međunarodnim posmatračima na smelosti.

„Hvala vam za smelost da dođete na Krim da biste videli kako se održavaju demokratski i slobodni izbori“, rekla je Opanasjuk.

izvor

[MOTORISTA]

Čižov o izveštaju Evropskog parlamenta o Rusiji
Novosti onlajn 19. 09. 2021.

STALNI predstavnik Rusije pri Evropskoj Uniji Vladimir Čižov smatra da je izveštaj Evropskog parlamenta o Rusiji „klasičan primer mešanja u unutrašnje stvari“.

- Mešanje u izborni proces, mešanje u politički život i, osim bacanja krivice na aktuelnu rusku vlast, precizirano je kakva bi trebala da bude ruska vlada, kakav treba da bude ruski parlament, propisana su konkretni uputstva za Rusiju kako da promeni svoje izborno zakonodavstvo itd - rekao je Čižov. Stalni predstavnik je skrenuo pažnju da izveštaj ne predstavlja zvanični stav EU. Vladimir Čižov tvrdi da rezolucija Evropskog parlamenta „puna očiglednih gluposti, faktografskih grešaka“. Kao primer on je naveo optužbe na račun Moskve da je ona razrušila sistem kontrole naoružanja.

- Kao da je Rusija uništila Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa, kao da je Rusija izašla iz Sporazuma o otvorenom nebu - dodao je on - Ovako nadmen odnos, siguran sam, mnogi u našoj zemlji će prihvatiti kao uvredu za njihov zdrav razum i sposobnost da samostalno razmišljaju. Ako neko u Briseli misli da ovakve rezolucije mogu da podstaknu Ruse na antivladine proteste ili da nekako destabilizuju situaciju u našoj zemlji, moram reći da oni slabo poznaju Rusiju i ruski narod. Naši građani su dovoljno svesni i politički pismeni ljudi da bi se primili na ovakve stvari - rekao je stalni predstavnik Rusije.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Izbori u Rusiji: Odziv birača u Moskvi oko 34 odsto
SVET Autor: Tanjug 19. sep. 2021

Odziv birača na izborima za rusku Državnu dumu u Moskvi premašio je 34 odsto sinoć u 20:00 časova po moskovskom vremenu, uključujući i onlajn glasanje, izjavio je predsedavajući gradske izborne komisije Moskve Jurij Ermolov.

„Do 20:00 časova po moskovskom vremenu, 18. septembra, glasalo je više od milion ljudi i ukupna izlaznost u Moskvi iznosi 34,42 odsto“, rekao je on.

Izbori za donji dom ruskog parlamenta, traju i danas, 19. septembra. Izborni proces traje tri dana i počeo je u petak 17. septembra. Pored izbora za državnu Dumu, građani biraju i šefove devet ruskih regiona, a u tri regiona će lokalna zakonodavna tela birati najviše izvršsne zvaničnike.

Izvor. www.nova.rs

[MOTORISTA]

Gugl ukinuo pristup listama kandidata koje podržava Navaljni na ruskim izborima
SVET Autor: Beta/AFP 19. sep. 2021

Američki tehnološki gigant Gugl blokirao je pristup za dve liste i dva videa gde se predstavljaju kandidati na parlamentarnim i lokalnim izborima u Rusiji koje je preporučio zatvoreni opozicionar Aleksej Navaljni.

Grupe koje podržavaju Navaljnog optužile su sinoć Gugl da je u Rusiji blokirao dve liste kandidata na izborima u toj zemlji koji biti završeni danas, objavljene na servisu Gugl Docs. Jutros su ti dokumenti bili nedostupni, konstatovali su novinari Frans presau Moskvi.

„Žao nam je, ne možete pristupiti tom elementu jer ne poštuje naše uslove upotrebe“ navedeno je u poruci Gugla.

Na Tviteru tim ruskog opozicionara takođe je objavio dve veze sa video snimcima blokiranim na Jutjubu, vlasništvu Gugla, u kojima se takođe pominju kandidati koje preporučuje Navlajni.

„Ovaj sadržaj je blokiran na domenu vaše zemlje na zahtev vladinih struktura“, navedeno je jutros u porukama kojima se blokira pristup tim video snimcima.

Tim Navaljnog juče je saopštio da je od Gugla dobio uputstvo da povuče te dve liste, posle zahteva od ruskog regulatornog tela Roskomnadzor. Pristalice Navaljnog, koji je u zatvoru od januara, pokrenuli su aplikaciju „Pametno glasanje“, osmišljenu sa ciljem da biračima ukazuje koji učesnici izbora imaju najveće šanse da poraze kandidate vladajuče Jedinstvene Rusije. U prošlosti ta taktika je imala određen uspeh, posebno za vreme izbora u Moskvi 2019. godine. Ali ruske vlasti koje su u junu zabranile organizacije Navaljnog zbog „ekstremizma“ poslednjih meseci su se usmerile na blokiranje svih pristupa takvim uputstvima za glasanje.

Gugl i Epl su već u petak popustili i prihvatili da iz svojih onlajn prodavnica povuku mobilnu aplikaciju „Pametno glasanje“. Pristalice Alekseja Navalljnog tada su optužile dve kompanije da su „popustile pred ucenama Kremlja“. Servis kriptoporuka Telegram, jako popularan u Rusiji, takođe je juče ukinuo automatski softver prema kome bi glasači automatski mogli da dobijaju ova uputstva za glasanje.

Stranka Jedinstvena Rusija, lojalna predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, gotovo izvesno će ostati dominantna u Državnoj dumi, donjem domu parlamenta, ali neke projekcije ukazuju da bi mogla da izgubi dvotrećinsku većinu, potrebnu za promenu Ustava. Komunisti, koji u parlamentu uglavnom podržavaju inicijative Kremlja, mogli bi da preuzmu određen broj glasova birača razočaranih u Jedinstvenu Rusiju.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Kako bi izbori za Dumu mogli da odrede sudbinu Putinovog režima
J.R. 19.09.2021.

Već nekoliko godina iza zatvorenih vrata unutar ruskog rukovodstva vodi se rasprava o tome šta učiniti sa strankom Jedinstvena Rusija. Ukratko, postoje dva moguća pristupa.

Prvi je da vladajuća stranka - uprkos udarcima koje je pretrpela zbog nepopularnog povećanja starosne granice za odlazak u penziju, umora javnosti i njenih kontroverznih vođe poput bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, ostane moćna politička snaga sa potencijalom za povećanje rejtinga. Drugim rečima, Jedinstvena Rusija je u tom slučaju nezamenljiv stub režima i mora se ojačati. Ovo gledište dele ne samo lideri stranke, poput sekretara Andreja Turčaka, Medvedeva i ministra odbrane Sergeja Šojgua, već i konzervativni krugovi uopšte, koji veruju da sve promene sa sobom nose rizik destabilizacije i gubitak kontrole. To je i stav odnosno službi bezbednosti, za koje je režim sigurniji ako je strožiji. U praksi, ovaj pristup znači zatezanje kaiša i mobilizaciju svih mogućih resursa kako bi se na trodnevnim izborima koji se završavaju u nedelju obezbedila snažna pobeda vladajuće stranke koja bi stvorila utisak potpune i nesporne dominacije.

Drugi pristup polazi od logike da su izgledi Jedinstvene Rusije neizvesni. Popularnost stranke opada već godinama, a pokušaji da se vrati stabilan rast nisu bili uspešni. Govori se o tome da je stranka zastarela i da je iscrpila svoj potencijal, kao i o potrebi za nečim novim. Ovo mišljenje preovlađuje među onima koji imaju zadatak da nadgledaju unutrašnju politiku, koji su već pokušali da unesu neke promene. Prošle godine formirano je nekoliko novih partija "unutar sistema“ (nominalno opozicione stranke koje su u stvari u velikoj meri lojalne Кremlju). Jedinstvena Rusija je povećala redove dodavanjem raznih vrsta volontera, programom "Lideri Rusije“ pod vođstvom Кremlja za negovanje novih talenata i mladih tehnokrata. Čak je sugerisano da neće biti smak sveta ako Jedinstvena Rusija ne obezbedi ustavnu većinu (300 mesta od ukupno 450). Niko nije postavio težak zadatak da se ponovi rezultate poslednjih izbora u Dumi 2016. godine. Na kraju krajeva, i anketari koji su povezani sa vladom redovno izveštavaju o najnovijem padu rejtinga. Drugim rečima, pojavljuje se čudna nova kontradikcija - kako režim postaje sve oštriji i još manje tolerantan prema bilo kakvom neslaganju, očekivanja od Jedinstvene Rusije su niža nego što su bila u liberalnijim vremenima.

Dakle, koji pristup preferira ruski predsednik Vladimir Putin? Sudeći po njegovim postupcima, predsednik i politički i psihološki pripada prvom taboru. Igranje sa novim strankama je strogo limitirano i gotovo nijedna od njih nema šanse da prebaci cenzus od pet odsto. U međuvremenu, Putin se bacio u kampanju za Jedinstvenu Rusiju, ozbiljno otežavajući rasprave o promenama partijskog sistema. Od samog početka, trenutna kampanja imala je skroman cilj - da Duma bude ponovo izabrana u sadašnjem sastavu, uz neke manje izmene. Iz toplih Putinovih reči zahvalnosti sadašnjim poslanicima bilo je očigledno da je predsedniku bilo lako da sarađuje sa sadašnjom Dumom.

Baš kao i prošlogodišnje nacionalno glasanje o promeni ustava, Putinu su i ovi izbori potrebni da bi potvrdio pravna ovlašćenja svog režima i da elita ne dođe u iskušenje da počne da traga za njegovim naslednikom. Za predsednika, izbori su neprijatna, ali neizbežna politička provera - dokaz da je postojeći sistem efikasan i odgovara svrsi. Ovo je rezultiralo liderom koji ne želi ništa da promeni i značajnim delom elite kome sve više smeta status kvo. Kako slikovito opisuje "Moskou Tajms", to je kao da živite u zgradi sa raspadnutim temeljima. Vlasnik ne želi da sluša, a stanari počinju da paniče i traže rešenje - ili kompletno renoviranje ili stabilizacija postojećih struktura. Sada zamislite da oni koji se zalažu za renoviranje počnu da tresu strukturu kako bi njihov argument bio uverljiviji, dok oni koji se plaše velikih promena i velikih izdataka uvode stroža pravila za upotrebu zgrade.

Ovako ruske vlasti pristupaju trodnevnom glasanju dok su u situaciji da sa jedne strane moraju da dobiju rezultate koje predsednik želi, a sa druge žele slabiji učinak Jedinstvene Rusije. Drugim rečima, ovo bi se moglo pokazati kao oproštajna turneja Jedinstvene Rusije u sadašnjoj postavi. Najzanimljivije tek sledi nakon izbora. Кolektivna nelagodnost će rasti, zajedno sa potrebom da se učini bilo šta kako bi se sistem zaštitio od erozije. Jer bez ubedljive vladajuće partije, struktura Putinovog režima gubi svoju temeljnu snagu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Zapanjujući snimci sigurnosne kamere pokazuju koliko su izbori za rusku Dumu zaista (ne)demokratski
S. B. 19.09.2021.

Ruka iza zastave, karton preko kamere, falsifikovanje potpisa... to su navodno samo neki od načina prekrajanja izborne volje birača koji se dešavaju u Rusiji a koji su zabeleženi na video snimcima koji su zapalili društvenu mrežu tviter.

Opozicija u Rusiji odavno kritikuje vlast kako redovno krade glasove a ovi najnoviji snimci idu u prilog tome da su i ovogodišnji izbori za rusku Dumu daleko od slobodnih i demokratskih. Na prvom snimku, jasno se vidi kako jedna od kontrolorki na izbornom mestu daje papiriće sa glasovima nepoznatoj osobi koja se krije iza ruske zastave.

https://twitter.com/jsrailton/status/1439545705765408771

Sledeći snimak je gotovo komičan - neko stavlja izrezani karton preko kamere ne bi li prikrio mutne radnje u izbornoj jedinici u Sent Petersburgu.

https://twitter.com/jsrailton/status/1439547185079664649

Na primedbu da su falsifikovali potpise, jedna od kontrolorki je jednostavno zgrabila izborne papiriće u pokušaju da prikrije nedelo.

https://twitter.com/jsrailton/status/1439548227519488000

Međutim i kad imate dokaze za krađu, ništa nije gotovo. Kada je jedan od kandidata za poslanike hteo da prijavi nepravinosti, obezbeđenje ga je prosto - izbacilo!

https://twitter.com/jsrailton/status/1439551379874455555

Ove izbore inače obeležila je mala izlaznost i nedvosmislen pad popularnosti vladajuće Jedinstvene Rusije iako je vlast učinila sve da opoziciju marginalizuje.

Da li će Putin uspeti da povrati popularnost svoje stranke ili je ovo početak kraja njegovog režima, ostaje ipak da se vidi.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Birališta u Rusiji se polako zatvaraju
Tanjug 19. 09. 2021.

POJEDINA birališta u južnom ruskom regionu Astrahanu zatvorena su, kao i birališta u pojedinim oblastima regiona Volga, u 20.00 po lokalnom vremenu, odnosno u 17.00 po srednjeevropskom, označavajući kraj trodnevnog glasanja za donji dom parlamenta - Državnu Dumu.

Član izborne komisije Astrahana rekao je za TAS S da je trodnevno glasanje pomoglo da ne dođe do širenja korone, ali i ljudima koji rade po smenama da mogu da glasaju. Izbori za rusku Državnu Dumu počeli su u petak 17. septembra. Pored Dume, birači glasaju i za gubernatore devet ruskih regiona, kao i za sastav 39 lokalnih parlamenata.

Izvor: www.novosti.rs