Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
 Offline
Posts: 69 456
|
 |
« on: May 29, 2010, 07:36:55 pm » |
|
Američki novinar otkriva ratnu sudbinu oca
29.05.2010.
Tajler Bridžiz u Srbiji istražuje kako je njegov otac Ričard 1944.
pobegao iz logora u Beogradu i evakuisan u Italiju
Budimpešta 1943. godine:
Ričard Bridžis, prvi zarobljeni Amerikanac
u Mađarskoj Arhiva porodice Bridžis
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pošto su u noći između 17. i 18. aprila 1944. pobegli iz bombardovanog logora „Dulag 172” u Beogradu, koji se nalazio na Ušću – uz logor „Staro sajmište”, četiri saveznička vojnika bila su na ivici odustajanja. Već dva dana kretali su se peške ka zapadu, bili su iscrpljeni i gladni. Slučajno su sreli srpskog pastira, koji ih je odveo u sremsko selo Ašanja. Savezničkim vojnicima je laknulo kada su sreli partizane.
Gotovo sedam meseci ranije, 1. oktobra 1943. godine, jedan od četvorice pomenutih vojnika, Ričard Bridžis, tada dvadesettrogodišnji pilot u američkoj vojsci, poleteo je iz Tunisa na svoju devetu misiju bombardovanja fabrike „meseršmitove” na teritoriji današnje Austrije.
– Nemački lovci i artiljerija sačekali su teški bombarder B-24 kod Viner Nojštata. Avion se zapalio, trojica su poginula već u letelici, šestorica su se spasla skokom s padobranom. Moj otac je ostao poslednji u avionu. Kad je hteo da iskoči vazduhoplov je eksplodirao! Ipak, nekako je iskočio – priča za „Politiku” Tajler Bridžiz (49), američki novinar.
On je nedavno boravio u Srbiji, u želji da sastavi delove priče stare 66 godina, da „isprati očev trag” i obavi istraživanje za knjigu i dokumentarni film o podvigu njegovog oca.
Nakon što je oboren nad Bečkim Novim Mestom, uprkos opekotinama, Ričard Bridžis odlučio je da pešači ka Jugoslaviji. Međutim, naišao je na mađarskog vojnika i predao se, postavši prvi američki ratni zarobljenik u Mađarskoj. Iz sela blizu granice sa Austrijom odveden je u bolnicu u Budimpešti, gde su mu mesec dana lečili opekotine. Potom Bridžisa vraćaju u zapadnu Mađarsku, u logor. Tu je sreo avijatičara Glena Lavlenda, koji je pobegao iz Nemačke. Uz pomoć Pokreta otpora njih dvojica 29. januara 1944. godine beže iz logora. Došli su do Barča, na jugu Mađarske.
– Hteli su tu da pređu reku i uđu u Jugoslaviju, ali su uhvaćeni. Završili su u jednom zamku, u gradiću Šikloš. A onda su Nemci u martu 1944. okupirali Mađarsku. Poslali su zarobljenike u Beograd – objašnjava Bridžis mlađi i dodaje da mu je u lociranju logora „Dulag 172”od velike pomoći bio istoričar dr Milan Koljanin sa Instituta za savremenu istoriju.
– Profesor Koljanin odveo me je na to mesto. Osećanja su me preplavila kad sam pomislio da je moj otac bio tu 17. aprila 1944. i umalo poginuo – kaže Tajler Bridžiz.
Naime, tokom savezničkog bombardovanja Beograda, pogođen je i logor. Mnogi zarobljenici su poginuli. Ali, neke bombe pogodile su ogradu, pa je put ka slobodi bio otvoren. Bridžiz, Lavlend i i još dvojica vojnika pobegli su iste noći, kroz močvaru. Išli su duž Save. Dva dana kasnije, naišli su na pastira sa početka ovog teksta...
S partizanima su posle Ašanje boravili i u Obrežu, Ogaru, Donjem Tovarniku, Subotištu, Pećincima, Dobrincima, Kraljevcima, na Fruškoj gori, u Batrovcima, Moroviću, Višnjićevu i Sremskoj Rači.
– Moj otac nadgledao je izradu zemljane piste blizu Morovića. Odatle je, uz pomoć britanske tajne službe, iz Srema 20. jula 1944. američki transporter C-47 evakuisao u Italiju 25 ranjenih partizana i pet bivših ratnih zarobljenika, među kojima je bio i moj otac – objašnjava Tajler Bridžiz.
Njegov otac se vratio u SAD u septembru 1944. Obučavao je pilote u Kaliforniji do kraja rata posle koga je diplomirao pravo na Stenfordu. Umro 2003. godine. Našem sagovorniku pomogao je i potpukovnik Džon Kapelo, vojni ataše američke ambasade u Beogradu:
– Posle razgovora s Tajlerom Bridžizom, shvatio sam da je ovo još jedna u nizu važnih priča koje su deo šire istorijske veze SAD i Srbije. Ovo je još jedan primer hrabrosti i žrtvovanja koje su ispoljili Srbi kako bi pomogli svojim američkim saveznicima – kaže potpukovnik Kapelo.
Tereza Bojković
Izvor: Politika
|
