PALUBA

Italijani se nisu bojali inovativnosti u kreiranju svojih kapitalnih brodova. U mnogome su bili inovativni i rastezali granice tadašnje tehnologije. Večina brodova nikad nije iskušana u borbi osim kasniih dreadnougts-a i to samo u II SR posle izboljšanaja njihove oklopne zaštite.
Kako je Brin smatrao da nikakav oklop ne može zaštiti brod od pogodaka teške artiljerije, iako su novi postupci  pridobivanja oklopa več bili usvajani, klasu Italia  gradi bez bočnog oklopa.
Ta klasa je imala dva broda Italiu I Lepante. U ono doba to su bili najveći I najbrži brodovi na svjetu, deplasmana 15000t I brzine Italia 17,8 čv, a Lepante 18,4 čv.
Glavnu artiljeriju su imali diagonalno smještenu u barbetama 4x 432mm.
Što je neobično svaki od brodova je mogao ukrcati I divizion pešadije od 10000 ljudi.

 [attachment=1]

Posle ambiciozne klase Italia sljedi klasa od tri broda klase Ruggiero di Lauria, kojoj su pripadali imenjak klase, Andrea Doria I Francesco Morosini. One su bile korak nazad od suvremenika, kao uzor za gradnju je uzet Duilio. U operativu su ušli 1888g.
Bili su deplasmana  10500t naoružani sa 4 topa 432mm (sa zatvaračem) u barbetama u eliptičnom reduitu, ispred reduita je bila oklopna citadela od compound ploča, debelih 450mm, ali zbog povećane težine oklopa morao se smanjiti strojarski uređaj tako da su dostizali brzine do 16 čv.


[attachment=2]

[attachment=1]

Ovdje je vjerojatno jedna nula viška...:)

Није нула вишка, него је лош превод за дивизију (дивизион).

Kako može relativno mali brod ukrcati 10.000 ljudi. Može,ali da stoje, da ne mogu leći, a kamoli obavljati fiziološke potrebe. O jelu da i ne pričamo, pa kako se zaobilaziti, itd. 10,000 ljudi, pa još najosnovnija oprema, to je preko 1000 tona tereta. Ovaj bi se prevrnuo kad bi svi prešli na jednu bandu. Koji je izvor za ovu cifru? Na taj brod ne bi stao ni bataljon. Pretpostavljaš li, Vathra, koliko hiljada tona opreme nosi divizija?

 An unusual feature of Italia was her ability to carry an entire infantry division of 10,000 men, allowing her to play a strategic role in deploying Italian troops.[1]
to je sa http://en.wikipedia.org/wiki/Italian_battleship_Italia_(1880), a uzeto je iz Conway's All The World's Fighting Ships, 1860-1905, page 341
 La nuova concezione portò da un lato ad una sensibile diminuzione di pesi con aumento di velocità e autonomia, dall'altro impose un grande scafo con un'alta opera morta e grandi volumi interni che permettevano una più che confortevole sistemazione dell'equipaggio e davano la possibilità di imbarcare, almeno in teoria, fino ad un'intera divisione di fanteria. Questo fece dell'unità una vera e propria nave strategica, molto indicata per le spedizioni militari oltremare, tale da potere essere considerata l'antesignana, tra le corazzate, di certe "navi da sbarco" che oggi si trovano in tutte le maggiori marine.
iz http://it.wikipedia.org/wiki/Italia_(nave_da_battaglia_1880)

Toliko o gornjim dobronamjernim komentarima.

Conway`s je verodostojan izvor. Ipak ne mogu se oteti misli da je ovde neko nešto pogrešio, makar za jednu nulicu. Nijedan brod u istoriji pomorskog ratovanja nije imao kapacitet da prevozi diviziju. 10.000 ljudi proizvede 10 tona biološkog otpada dnevno, minimum. Na tom brodu mora da je smrdelo mnogo gore nego u svinjcu. Na jedan kvadratni metar stanu četiri čoveka kad se stisnu. Dakle, samo da stanu i ne pomeraju se, potrebno je 2.500kvm. Izračunajte približnu površinu palube tog broda. Šta se događa ako je neko popio dva piva tik pre ukrcanja, a čovek je zdrav i bubrezi mu rade., kako da se probije do ograde, ili do jednog od nekoliko stotina pisoara potrebnih za ukrcani desant i posadu.

[attachment=1]
Vjerojatno nije putnička klasa, a prevoz sa tim brodovima je mogao imati trajanje u okviru jednog dana.
Dolje, presjek Italije[attachment=2]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Једини начин би био да се само војници накрцају на брод само са основном опремом, а да се остатак опреме (артиљерија, коњи, залихе) пошаљу теретним бродом. То и није толико лоша идеја, јер је ратни брод бржи и може да боље заштити људе на њему.

Друго питање је где би италијани слали ту дивизију? Од њихових колонија у Африци, само је Либија била довољно близу, а и то би трајало пар дана вожње.

ОТ: Queen Mary је превозио 15 хиљада војника одједном преко Атлантика, али то је и већи брод, а и путнички.

Од Напуља до Либије има око 24 сата вожње при 16 чворова, ако се иде преко Месине.

GoogleEarth ми даје даљине до Триполија око 510 НМ, свеједно да ли из Торонта, или из Напуља (било којим путем око Сицилије).
Да возе макс. брзином то је скоро 30 сати, а сумњам да су могли да цео дан иду том брзином.

Ja sam išao u prekomandu Galebom i dok se nisu prvi borci iskrcali u Šibeniku bili smo ko srdele u konzervi...a koliko nas je bilo na brodu, previše, skoro cela klasa....ukrcaj je trajao 6 sati.Pa mi se čini da je bio Galeb pravi pigmejac prema ovima, tako da ne bi bio neki problem ukrcati 10000 vojnika na te predrednote!

Neznam zašto diskusije o Libiji, tada je glavni neprijatelj Italije bila Francuska i A-U , a ne Turska.Kada su brodovi položeni Italija još nije imala pretenzije do Libije. Put u Libiju joj je otvoren tek 1902g., tajnim sporazumom sa Francuskom.
Izgradnja brodova je započela 1876g.

Sjećam se i ja prekomande na Galebu, i ne bih to baš nekome poželio...

Koliko nas je ono tisuća bilo na Galebu?

Ali, ovo mi objašnjava sve: "...almeno in teoria..." na talijanskom.

Dakle u realnosti - nula bodova. A Conway nasjeo na spiku...:)

Jeste,znači barem teoretski, ali to nikako ne znači da su odstupanje za 90% od teoretskog broja(tvrđeno je da je jedna nula previše), odstupanja mogu biti do 10-15%.

[attachment=1]
specifičana oklopna zaštita.[attachment=2]

Изгледа да ће бити занимљивије да се види где би бродови могли да превезу те људе, него да ли су могли да их превезу.

- Искрцавање толиког броја људи ван луке је практично неизводљиво, односно трајало би предуго. Значи да мора да се врши искрцавање у луку која је већ запоседнута.
- Ако је ово прављено за рат са Француском, онда је то могло да буде или за превоз дуж обале (што је мало вероватно, јер је могло да се уради брже и сигурније железницом), или за превоз трупа на неко од острва (Сицилија, Сардинија, Корзика).
Ја бих ипак рекао да је ова могућност била намењена за прекоморске колонијалне амбиције.
Не треба искључити и искрцавање преко Јадрана - то би уствари и била идеална рута за овакав транспорт. Мало растојање.

Ja sam ubjeđen da je podatak o mogućnosti transporta divizije od 10.000 ljudi samo onovremena talijanska kontra-obavještajna podvala. Inače bi to bilo krcanje po sistemu "duša dušu davi", a putovanje "ko preživi neka priča".

Namjerno sam postavio presjek broda, tamo se vidi da je za ukrcaj imao tri palube, potpalublje odnosno dvije donje palube su dobro provjetreni, na boku se vide otvori. Brod je namijenski građen i za zadatke prevoza trupa, tako da ne treba baš tako skeptično gledati na te mogučnosti. Brod predstavlja preteču brodova za iskrcaj trupa.
Uostalom bilo bi interesanto da se teorije koje opovrgavaju zvanične izvore, takođe podkrjepe dokazima.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Bilo bi i interesantno da znamo koliko prostora "sleduje" jednog vojnika prilikom transporta brodom, a i sa koliko smještajnog prostora su raspolagali ovi brodovi. Oni sami nisu bili nešto pretjerano veliki.

Postoje normalne norme, postoje konzentrazionslager norme i postoje norme za prevoz afričkih robova. Deset hiljada bi stalo po normama za slavera XVIII veka.

Šta su to normalne norme? Možda NATO norme, one su postale jako popularne na našim prostorima.
Za vrjeme crnog socializma, bar kod transporta Galebom važile su norme koje predstavljam dole.
Kod nas, govorim po sjećanju, a koliko se sječam bilo je obrađeno i u našoj literaturi, da je prostor za jednog vojnika cca 0,5m2.
Dole dajem ruske tablice za vojsku i opremu.[attachment=1]
Znači vojniku kod prebacivanja morem u okviru jednog dana pripada 0,5m2, od 1-3 dana 1m2...
Sada još preporučene norma za razne klase brodova.[attachment=2][attachment=3]
evo malo i prakse, krcanja na topovnjače.[attachment=4][attachment=5]
Pa ko voli malo da računa lako će vidjeti da je i broj vojnika predviđen za ukrcaj na italijanske brodove računat po istim normama.
Kod izračuna površina treba znati da su dva podpalublja dobro prezračena, što kod gornjih brodova nije slučaj.
int.strana
http://www.e-reading-lib.org/chapter.php/1007130/50/Abramov_-_Chernaya_smert._Sovetskaya_morskaya_pehota_v_boyu.html

Osobno mislim da su ti brojevi oko ukrcavanja tolikog broja vojnika utopijski. Čak i ako bi se to postiglo. brod prestaje biti borbena jedinica i postaje pretrpani trajekt. Mogu misliti da su mi na francuza ukrcali ove količine vojnika, gužva bi bila takva da ne bi mogli ni manevrirati konopima na vezu.

Te gore norme su tačno po 0,5 m2 po vojniku. Brodovi nisu predviđeni da borbeno dejstvuju već isključivo kao transportno sredstvo, minolovci pogotovo.

Da se vratimo ovim italijanima, da li možemo približno da procjenimo koliki su bili smještajni kapaciteti ratnog broda dimenzija 124,7x22,5 metara? Ako je norma pola kvadratnog metra za neko kratko vrijeme transporta, onda je za tu diviziju potrebno najmanje 5.000 kvm. Ne treba zaboraviti ni 700 članova posade broda, a njima treba malo više od pola kvadrata po glavi.

U tri palube ima i više.(svakako ne računamo, nadgrađe i ostale funkcjonalne prostore.

Za takav desanter  bi bilo logičnije sagraditi običan brod. Kakvog bi imalo smisla slati bojni brod koji ne smije ispaliti topove, a od silne gužve na njemu ne može ništa funkcionirati?

ML,
Одлично објашњено!

Мислим да одговор опет лежи у томе где би се користио такав брод. При некаквој колонијалној акцији, нема ни потребе да се користе топови (противник нема морнарицу), а брзи брод је идеалан за транспорт веће војне јединице на краће растојање.

[attachment=1]

[attachment=2]