PALUBA

Mač

Osnovno oružje po kojem su vitezovi bili poznati je svakako mač. Veliki broj vitezova je svoje osnovno oružje sticao nasleđem od svojih predaka, a neka od njih su stekla i kultni status, kao što je to slučaj sa mačem Atile, Karla Velikog ( Joyeuse), Rolanda ( Durendal) i svakako kralja Artura ( Excalibur). Za ove mačeve se verovalo da imaju posebna, magična svojstva, koja njihovim vlasnicima omogućavaju najneverovatnije podvige i poduhvate, tako da je lako razumeti kasniju opčinjenost  ovom vrstom oružja.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Mač je hladno oružje za blisku borbu, a njegovi osnovni delovi su:
- Vrh
- Greben
- Oštrica
- Žleb
- Nakrsnica ( branik za ruku)
- Trn ( rukohvat)
- Jabuka

[attachment=4]

Prvi mačevi su počeli da se kuju u bronzanom dobu, ali su zbog lošeg materijala ( bronze), služili kao sporedno oružje. Ulaskom u gvozdeno doba, mačevi postaju kvalitetniji i polako preuzimaju primat kao glavno oružje od kopalja. Svoj procvat doživljavaju početkom srednjeg veka, usponom metalurgije. Tada se pronalaze kvalitetniji čelici, tako da mačevi postaju duži i teži, a samim tim i više odgovaraju taktici nove vrste konjice, vitezovima. Mačevi su, u početku, uglavnom služili za borbu sečenjem, te su stoga imali zatupaste vrhove. Pojavljivanjem verižnih košulja mačevi postaju, polako ali sigurno, sve neefikasniji je nisu mogli da proseku metal. Ipak se zadržavaju i dalje u svojoj prvobitnoj svrsi jer su mogli da nanesu teške povrede, u vidu polomljenih kostiju, preko ove vrste oklopa. Uvođenjem punih oklopa i mačevi počinju da se menjaju. Oštrica postaje tupa, ali se zato vrh pretvara u šiljak koji je bio u stanju da prodre između segmenata oklopa i tako povredi neprijatelja. Iako su se vremenom pojavile mnogo efikasnije vrste oružja protiv punog oklopa, mačevi se zadržavaju kao statusni simbol, koji je razlikovao vitezove i plemiće od običnih vojnika. Mačevi se zadržavaju i posle pojave vatrenog oružja u posebnim jedinicama konjice, Kirasirima, kao i u mornarici. Danas se mačevi koriste za paradne i svečane svrhe, a jedan od najpoznatijih je polomljeni mač Edvarda Ispovednika koji je jedan od pet mačeva koji se koriste prilikom krunisanja kraljeva i kraljica Velike Britanije.

[attachment=5]

Koplje

Koplje pretstavlja jedno od najstarijih oružja u ljudskoj istoriji. U početku se koristilo za bacanje, dok u rukama Grčkih hoplita postaje osnovno oružje pešadije. U to vreme kojnica je pretstavljala pomoćni rod, tako da nije dolazilo do unapređenja njene taktike, koja se svodila na gonjenje već poraženog neprijatelja i njegovo uznemiravanje pred bitku. Stoga su i tadašnja konjička koplja bila manja od pešadijskih i uglavnom su se koristila za bacanje. Pojavom teških konjanika, vitezova, pojavila se potreba za kopljima koja su mogla da se koriste za konjički juriš. U početku su korištena obična koplja, čiji su osnovni delovi, bodilo, koje se sastojalo od sledećih delova:  vrh, oštrica, rebro, prsten, tulac, kopljište i bodilo na dnu kopljišta za zabadanje u zemlju.

[attachment=1]

Kako ovo koplje nije odgovaralo za vitezove, ono počinje da se menja i postepeno gubi donje bodilo, postaje deblje, dobija štitnik za šaku i raste do dužine od 3 m. Ovako naoružani, srednjevekovni vitezovi su razvili posebnu taktiku, u kojoj su se postrojavali u klin i sa spuštenim koplima jurišali na neprijatelja, što je pretstavljalo zastrašujući prizor.

[attachment=2]

Zahvaljujući dugim kopljima i oklopu vitezovi su suvereno vladali bojnim poljem dok ih nije pobedila Švajcarska pešadija pomoću nove vrste koplja, helebarde.

[attachment=3]

BOJNA SEKIRA

[attachment=1]

Pored koplja sekira spada u najstarija oruđa i oružja u čovekovoj istoriji. One su služile kao osnovno oruđe u njegovim najsvetlijim trenutcima, to jest graditeljstvu, a uskoro su počele da služe i u onim najmračnijim trenutcima, trenutcima rata. Bojne sekire su bile omiljeno oružje Vikinga koji su ga sa velikim uspehom koristtili tokom svojih rejdova po Engleskoj obali. Glavni delovi bojne sekire su glava sa sečivom i drška koja je uglavnom bila od drveta, a kod nekih i od metala.

[attachment=2]

Drvena drška se uskoro pokazala kao najslabiji deo sekire, jer je protivnik mogao jednim srećnim udarcem mača da je polomi. Stoga se drške uskoro oblažu metalnim trakama koje su rešile ovaj problem. Njihova efikasnost u rukama pešadije i pobunjenih seljaka je zainteresovala i elitu tog doba, vitezove. Kada su videli da je njima lakše rukovati nego mačem, a da su nanosile strašne rane, pogotovo neoklopljenom protivniku, polako ih i oni uvode u svoj arsenal.

[attachment=3]

Iako nisu mogle da probiju verižne košulje, i dalje su nanosile teške povrede u vidu polomljenih kostiju. Uvođenjem punog oklopa polako gube primat, ali se uskoro vraćaju, jer su vešti vitezovi sa njima mogli da napipaju slabe delove oklopa i oštete ih a u nekim slučajevima i probiju. Uskoro počinju da se kombinuju sa čekićem i šiljkom, a kasnije i sa kukom, tako da postaju jedno od najomiljenijih oružja pešadije za borbu protiv konjanika, helebarda. Za razliku od sekira, helebarde su se zadržale kao ceremonijalno oružje Papske Švajcarske garde.

[attachment=4]

BUZDOVAN

Preteča buzdovana je bila palica. Uskoro je neko na vrh palice dodao veliku okruglu drvenu glavu i tako je nastao prvi buzdovan. Uskoro su drvene glave buzdovana počele da se oblažu metalnim trakama kako bi se pojačele, jer je drvo bilo isuviše mekano.

[attachment=1]

Na nekim se pojavljuju i gvozdena ojačanja u obliku čvorova, kako bi se pojačao udarac i šteta. Kako su bili efikasno udaračko oružje i vitezovi ih uvode u svoj arsenal. U njihovim rukama oni dobijaju duže drške, a pojavom punog oklopa dobijaju nove glave u vidu pera. Ovi buzdovani sa perima, inače nazivani po broju pera tako da su u našim krajevima najpoznatiji šetoperci, su postali jedno od najefikasnijih oružja protiv punog oklopa.

[attachment=2]

Tanka i snažna pera, u kombinaciji sa masom i ubrzanjem, su mogla da probiju puni oklop i ozbiljno povrede protivnika. Posebnu kategoriju buzdovana su pretstavljali buzdovani sa šiljcima na glavi i oni se nazivaju Jutarnja Zvezda (Morgenstern).

[attachment=3]

Ova vrsta buzdovana se pokazala kao izuzetno efikasna u borbi protiv punog oklopa jer ga je gotovo uvek probijala. Pojavom vatrenog oružja, i nestajanjem punih oklopa sa bojnog polja polako nestaju i buzdovani.

[attachment=4]

Međutim oni se i danas koriste, doduše u ceremonijalnim svrhama, a najpoznatiji ceremonijalni buzdovan se koristi u Britanskom parlamentu kao sredstvo autoriteta i prestiža Britanskog monarha.

[attachment=5]

Ono što je važno zapamtiti u vezi buzdovana je da ih ne treba mešati sa mlatovima. Buzdovan je oružje sa drškom na kojoj se nalazi glava sa perima ili šiljcima. Mlat je oružje sa drškom za koju je glava za udaranje vezana lancem.

MLAT

Jedna od najkorisnijih poljoprivrednih alatki je bio mlat. Alatka koja je omogućila odvajanje zrna pšenice od stabljike i napredak čovečanstva od skupljača u poljoprivrednike je , mračnim ljudskim umom, pretvoreno u jedno od najstrašnijih oružja.

[attachment=1]

Ovo oružje nastaje u bronzanom dobu, ali svoju slavu stiče tokom seljačkih buna u srednjem veku, kada seljaci otkrivaju sve njegove prednosti. Na drveni deo koji je služio za mlaćenje žita uskoro su počeli da se stavljaju metalni klinovi, a zatim se pojavilo sijaset verzija sa različitim glavama, koje su mogle biti i dvostruke, trostruke, sa alkama umesto kugli ( poznati kpod imenom scorpion), itd...

[attachment=2]

Kod Husita je smatran nacionalnim oružjem i oni su najčešće koristili mlat skorpion, kojim se moglo postizati 20 do 30 udaraca u minuti.

[attachment=3]

Mlatovi su nanosili više štete od mača i buzdovana, jer se vitlanjem davao veliki impuls pri udaru. Udarac mlata je bilo veoma teško blokirati, jer se lanac savijao pri udaru a njegova glava je preko štita lako dolazila do svoje mete. Jedina veća zamerka je bila to što je za njegovu upotrebu bilo potrebno puno prostora, tako da je ne retko dolazilo do povređivanja sopstvenih saboraca.

[attachment=4]

Vitezovi su koristili mlatove sa kraćom drškom, prilagođene upotrebi sa konja i obavezno sa glavom sa šiljcima, koji su mogli da probiju puni oklop. Pojavom vatrenog oružja, mlatovi polako napuštaju bojno polje, da bi sasvim iščezli tokom XVI veka.

[attachment=5]

BOJNI ČEKIĆ

Bog groma, bure, vitalnih sila, zemljoradnje, sin Odinov Tor, bio je poznat i po tome što je nosio čekić Mjolnir. Kao što su mačevi imali svoje čarobne pretstavnike, kod čekića je to bio Torov Mjolnir.

[attachment=1]

Prvi bojni čekići se javljaju početkom prvog milenijuma stare ere, ali u opštu upotrebu ulaze tek pojavom punog oklopa, kada su se ostala oružja pokazala kao nedovolno efikasna. U tom dobu se bojni čekić pokazao kao najefikasnije oružje protiv vitezova, jer nije postojao dovoljno debeo oklop koji bi mogao da zadrži njegov udarac.

[attachment=2]

U početku su ih nosili pešaci i seljaci, da bi ih, kada su seuverili u njihovu efikasnost, prihvatili i vitezovi, ali nevoljno ( jer je to bilo oružje građana i prezrenih seljaka). Konjički čekići su imali kraću dršku, koja je gotovo uvek bila napravljena od metala, dužine do 50 cm.

[attachment=3]

Glava čekića se sastojala od tupog dela koji je zadavan jak udarac i velika šteta meti, a sa druge strane se nalazio šiljak koji je služio za probijanje oklopa. Osim za probijanje, šiljak je mogao da služi i da se njime zakači deo oklopa, štit ili uzde i da se tako protivnik obori sa konja, gde je bio bespomoćan protiv pešadije.

[attachment=4]

Koliki je uticaj i pažnju stekao bojni čekić, pokazuje i to što su svi komandiri četa u kirasirskim pukovima Maksimilijana I nosili čekiće sa velikim šiljcima, koji su služili i kao oznake dostojanstva. Povlačenjem oklopa iz upotrebe i bojni čekići polako nestajusa scene i odlaze u istoriju.

[attachment=5]

I zašto je bojni čekić toliko ubojit...

http://www.youtube.com/watch?v=qhknaG9ifbs

https://youtu.be/MZUgxWLfCwY

https://youtu.be/Ji8aSsyYbzE

Treba znati, da se je buzdovan (morgenštern) upotrebljvao i za nešto drugo, manje (ili ćak više) plemenito. U ranu zoru, kada se još vidi jutarnja zvezda-morgenštern, određeni preživeli vojnici za popom i doktorom(verovatno ponekad oboje zajedno u jednoj osobi), išli su kroz bojište te onim ranjenima, kojima nije bilo pomoći podelili pomast te skratili im muke morgenšternom, poslednjom stvari, koju su videli...

Humano, humano ujutro te klepio s "jutarnjom zvijezdom".