PALUBA

   

Potaknut mnogobrojnim pitanjima vezanim za montiranje pojednih komponenti, kao i razjašnjavanjem nekih elementarnih stvari vezanih za "unutrašnjost" računara, reših da napravim ovaj mali tutorijal, a sada koliko sam u tome bio uspešan, videćemo :) .

U tutorijalu se neću baviti kako šta radi ( to će biti tema neke druge priče ), već samo kako se pojedine komponente postavljaju, kao i neke osnovne zavisnosti između njih.

Prikazana mašina je sledeća:

Procesor: AMD Athlon 4200+
Matična ploča: ECS AMD770 AM2+
Memorija: Transcend DDR II 1GB
Grafika: Sparkle 8500GT
HDD: Seagate Barracuda 250GB
Optika: LG DWD/RW
Kućiste: MSIndustial Apolo

Pa da krenemo :) ...

Prva komponenta sa kojom se susrećemo pri sklapanju računara je naravno kućište. Odabir kućišta zavisi od toga šta će biti "u njemu". Uvek bi trebalo napraviti balans između kvaliteta kutije i njegove cene, pravilan izbor može da nam uštedi znatan deo novca. Ne treba uvek birati najkvalitetnije proizvode niti vrhunske proizvođače, ako će unutra da bude neka sasvim "obična" i prosečna mašina, jer bi tada izdatak za kućiste bio preveliki i nesrazmeran. U nasem slučaju, s obzirom na ostatak mašine Apolo je pravi izbor, jer ima relativno dobru izradu, kvalitetan lim, a pripadajuće napajanje je više nego dovoljno za šta je nama potrebno.

[attachment=1]

Pošto kućište izvadimo iz kutije uvek je potrebno da se dobro pregleda, onako samo vizuelno, da bi se videlo da li nema nekakvih oštećenja ( obično nastaju tokom transporta ). Oštećena kućišta bi trebalo vrati na reklamaciju.

Sledeća stvar koju moramo da uradimo jeste da se skine limena maska sa pozadine kućišta, da bi se mogla monitrati ploča i da se montira maska koja je došla u kutiji sa pločom. Mora se biti pažljiv, maskica zna da bude poprilicno oštra, pa posekotine nisu tako retke.

[attachment=2]

Posle toga na red dolazi postavljanje nosača matične ploče ( zavrtanje ) unutar samog kućišta, ali po rasporedu koji odgovara ploči.

[attachment=3]

Kada smo to završili na red dolazi postavljanje i montiranje matične ploče.

[attachment=4][attachment=5]

Kao što se i može videti, na ove dve prethodne slike, samo postavljanje ploče nije toliko težak zadatak, ali je izuzetno važan. Malo je reći da se mora biti pažljiv! Prvo ploča se stavlja odozgo pod uglom od 45 stepeni, nikako ne sme da se prvo stavi da stoji ravno, pa onda da se gurne u maskicu jer bi tada nosači ( koji su metalni ) odozdo napravili trajna oštećenja. Takođe se mora biti pažljiv i prilikom zavrtanja šafova, sve se mora raditi blago i sa punom koncentracijom, jer svako proklizavanje šrafcigera i udaranje u ploču znači i njeno trajno oštećenje. Najbolje je koristiti šrafcigere sa magnetnim vrhom, jer prilaz rupi nije uvek lak i dostupan, pa postavljanje šafa prstima i gotovo da nije moguće, a svako ispadanje šafa u kućište znači potencijalnu opasnost.

Sledeći korak je postavljanje procesora.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Pre nego što se uopšte raspakuje kutija sa procesorom i on izvadi i nje, ruke treba protrljati o neki veliki metalni predmet (uzemljen), recimo radiator, okvir od prozora ili slično. Zašto je ovo važno? Statički elektricitet koji se skuplja na rukama (na površini kože) može da ošteti procesor (i ako ne izgleda verovatno, ali jeste još kako).

Na prvoj slici se vidi procesor u ležištu, ali soket nije zatvoren. Prva stvar koja mora da se zna kod montiranja procesora jeste tzv. zero force odnosno procesor mora da "legne" u ležište bez ikakve spoljne sile, samo svojom težinom. Da bi to bilo moguće, ručica soketa mora da bude podignuta, a trouglasti marker na procesoru mora da se poklapa sa markerom na ležištu (crveno uokvireno). Pošto procesor legne, spušta se ručica. Na drugoj slici je prikazano kako to izgleda, postoji mali zarez ispod koga ručica mora da se uzupči i tada je procesor pritegnut dovoljno. Na trećnoj slici je prikazan montiran hladanjak. Sama procedura je relativno laka. Prvo se zakači desna strana, u našem slučaju (ona na kojoj nije ručica), pa se onda zateže opruga sve dok se ne zakači i na suprotnoj strani (ponekad je potrebno primeniti i popriličnu silu), napominjem ovu radnju nikada, ali nikada ne raditi šrafcigerom jer se može desiti da šrafciger "proleti" i tada će sigurno ploča biti trajno uništena. Kada je i druga strana zakačena, treba zategnuti ručicu, strelica pokazuje smer u kojem se zateže, trebalo bi da bude tačno u suprotnom položaju od početnog.

Važna stvar na ovom mestu koja mora da se pomene jeste, da je ovo bilo montiranje procesora i hladnjaka za AMD, za Intel je nešto drugačija procedura. Nema ovakav mehanizam, već postoje četiri konektora koji se direktno ubadaju u ploču. Procedura nije ništa teža nego ova, ali sila koja mora da se primeni da bi konektori pravilno legli je znatno veća, tako da se montiranje Intel procesora i pripadajućeg hladnjaka nikada ne radi na već postavljenoj ploči u kućištu jer može vrlo lako da se desi da se polomi ploča (bukvalno). Znači prvo montirati procesor pa tek onda ploču staviti u kućište.

Pošto je montiran procesor, može da se poveže kućište i ploča, odnosno da se povežu konektori.

[attachment=4]

Neću objašnjavati kako se povezuje front panel jer to nije isto kod svih proizvođača i samo bih napravio zabunu, najsigurnija metoda jeste da se pročita direktno sa ploce gde ide šta ili da se pogleda u uputstvu dobijenom uz ploču. Prednji USB ne stoji na svakoj ploči na ovom mestu (to zavisi od samog PCB-a), ali je kabl isti i lako je prepoznatljiv. Svako malo bolje kućište ima već gotov USB da se ne bi deslio da neko pogrešno poveže, treće na slici i skroz desno je Front Audio i on je lako prepoznatljiv, takođe "spakovan" u gotov konektor. Napominjem ovaj položaj je samo na ovoj ploči i uopšte ne mora da znači da je na drugim isti, ali konektori, njihov oblik i boja su standardni i kao što rekoh prepoznatljivi.

Posle ovoga po nekoj logici postavlja se memorija, ali sam raspored nije bitan.

[attachment=5]

U našem slučaju u pitanju je DDR II. Pošto ima samo jedan modul, uvek bi ga trebalo postaviti u prvi slot do procesora. Mora se samo obrati pažnja da se modul ne okrene naopako (polomiće plastiku slota) i da zakačke sa strane lepo legnu i prostor predviđen za njih na samom modulu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Dalje postavljamo optiku, najbolje je u ležite koje je najnize. Onda hard disk, nije bitno gde će tačno biti, već kako je vama najlakše i u zavisnosti od položaja konektora i dužine kablova. Važno je da se sa hard diskom rukuje nežno, jer svaki udar ili teži potres za osetljivu ploču može da znači oštećenje (mehanička "ruka" zapara površinu, to je oštećenje koje nije moguće popraviti). Kada je sve na svom mestu i zavrnuto (sa jedne strane, ima i sa druge, samo da napomenem) povezujemo kablove. Prvo kablovi za komunikaciju, pa potom kablovi za napajanje.

Posle ovoga može da se pređe na postavljanje uređaja koji idu na PCI ili PCIe.

[attachment=4][attachment=5]

Na prvoj slici (u predgodnom postu, slika Grafika Montiranje_14.jpg) je prikazana grafika neposredno pre stavljanja u slot (PCIe), pošto je reč o velikom i često ne tako lakom uređaju, na samom slotu postoji drzač (malo belo na levom kraju). U ovom slučaju držač je napravljen kao klizač, pa pre nego što se grafika postavi on se pomeri u zadnji položaj, pa ga posle postavljanja grafike treba vratiti (ponekad mora malo i da se zapne, ali ne previše jer ako neće da se vrati to je znak da grafika nije legla u slot kako treba). Postoji još vrsta ovih držača, recimo sa nagibom u sredini pa kada montiramo grafiku ona ga potisne, pa kada držač sa grafike "prodje" zakačka se vrati u slobodan prostor i tako drži. Mada ovi konekori nisu od presudnog značaja, za držanje mislim, već stu to šafovi  (ili držači) na spoljnom limu grafike ili uredja koji se montira u PCI.

Takođe treba biti obazriv prilikom postavljanja "desnog" kraja da se ne zakači ploča, tj. da držač prođe tačno između ploče i kućišta, zato se ta strana postavlja prva. Na drugoj slici se vidi kako bi to trebalo da izgleda posle nameštanja.

Ako izuzmemo specifičnost držača na PCIe slotu, procedura je ista za sve druge PCI komponente.

[attachment=1][attachment=2]

Pri kraju smo sa sklapanjem, ostaje nam da se srede malo kablovi. Prvo što treba uraditi jeste "podvezati" kablove koji idu od ventilatora na procesoru i kabl sa dodatna četiri pina (za napajanje procesora). Zašto se ovo radi? Ako se ostavi onako kako jeste, ti kablovi su obično predugački i često znaju da upadnu u ventilator, mogu da ga zaustave, ali obično ventilator samo zakačuje za kabl i stvara nesnosnu buku. Nije teško uraditi, a ne može da smeta :). Takođe ostatak kablova rasporediti kako je potrebno, a one koji su višak vezicom skupiti i povezati. Tako ćemo biti sigurni da ništa neće smetati, a dobijamo i na prostoru. Ostatak priče je već rečen prethodno.

I na kraju ...

[attachment=3]

bi sve trebalo da izgleda ovako.

Ali tu nije kraj, mašina se još mora testirati, odnosno moraju se testirati osnovne komponente memorija i hard disk ( procesor nema potrebe da se testira jer ako je neispravan nećete ni uključiti mašinu :) ).

Pre toga naravno moramo ući u BIOS i uraditi neka osnovna podešavanja. Na 99% matičnih ploča se u BIOS ulazi pritskom na taster Del (Delete) u trenutku kada se mašina startuje (slobodno i više puta stisnuti taj taster, ništa neće da smeta), na nekim matičnim pločama ulazak u BIOS je omogućen preko tastera F2, a na nekim F12 (ali to je jako retko), kao što rekoh danas gotovo sve matične ploče omogućavaju pristup BIOS-u tasterom Del. Šta je to u BIOS-u što treba inicijalno podesiti? Pre svega podesiti vreme. Onda pažljivo pogledati kakvo je stanje sa temperaturama (opcija se zove Health Status), ovo je bitno jer možemo odmah utvrditi da li je hladnjak procesora lepo legao (ako se pregreva temperatura će biti previsoka što je znak da hladnjak ne leži kako treba), dalje proveriti kakvo je stanje sa integrisanim komponentama ( da li su omogućene one koje su potrebne i slično ), naravno podesiti željeni boot redosled i sačuvati podešavanja. To bi bilo sve što se inicijalnog ulaska u BIOS tiče.

[attachment=4][attachment=5]

Prvo bi trebalo uraditi test memorije. Najpouzdaniji program je GoldMem (po nekom mom mišljenju naravno, može se skinuti sa interneta, dolazi kao shareware, ali je funkcionalan uz određena ograničenja, koja za nas i nisu bitna). Kao što se vidi sa slike ovako izgleda screen kada je memorija ispravna i takav treba da ostane do samog kraja (zna da potraje, ali šta da se radi), makar i jedna greška da se pojavi memorija je ili neispravna ili nije kompatibilna sa drugim memorijskim modulom, ako ga ima ili pak sa matičnom pločom (chipsetom), jer to nije jedna greška već čitav jedan patern nije prošao na testu.

Posle testa memorije dolazi test hard diska (opciono). Najbolje je koristi MHDD jer se može fizički videti površina hard diska. Kao što se vidi, postoje sektori sa različitim odzivom, što je odziv manji to je hard brži. Idealno bi bilo da su svi ispod 3ms, ali nije uvek baš tako. Standardno je da ima i sektora od 50ms i 10ms, ali oni moraju biti u znatnoj manjini. Sve iznad toga je potencijalni problem. Oni iznad 500ms su već uzbuna, sektor koji je nečitljiv (trajno oštećen) ima oznaku X i ako se on pojavi na novom HDD-u isti bi trebalo reklamirati.

Po završetku testova i ako su oni uspešno završeni, mašina je spremna za exploataciju. Ostaje još samo da se naprave particije na HDD-u i instalira željeni operativni sistem.

Eto ... iskreno se nadam da ce ova priča biti nekom od koristi.

Text by Simke
________________________

Tekst je preuzet sa foruma My City, http://www.mycity.rs/
Autor teksta je moj dobar drug i veliki HW stručnjak Simke (http://www.mycity.rs/Korisnik/Simke/)

 A da li je moguće raditi testove memorije i harda na računarima koji su već u radu? I da li je preporučljivo?

Jeste postoje specijalizovani programi, za test hardwera od brzine samog do stabilnosti u uzajmnom radu.

Jeste moguće je, i ako imaš nekih problema to je čak i poželjno da uradiš.
Ali ako sve fercera kako treba, nemaš potrebe da vršiš ikakve provere.

Ovi testovi su i rađeni kada je sistem podignut, jedino što te možda buni je otvoreno kućište, ali kada bi ti radio neke testove nema potrebe da ga otvaraš.

Drugo, nije vezano toliko sa ovim, ako ti je mašina pod garancijom, nemoj otvarati kućište nikako, jel ti sutra neće priznati garanciju.
Sve dok je mašina pod garancijom, koristi je.

Čak šta više obavezno je da kućište bude zatvoreno dok se rade određeni testovi, zbog samog sisteme hlađenja pojedinih komponenti.

 Meni je kućište otvoreno od kako su počele vrućine.Zatvoreno je u pisaćem stolu i nema dobro hlađenje a zimi je još gore,sto je odmah pored radijatora a greje ko lud(radijator).

U kućište sam ugradio dva ventilatora... jedan uduvava hladan vazduh, drugi izduvava topao. Temperature prilikom rada na zahtevnijim programima (da ne kažem igricama) su normalne.

Da li će se procesor (CPU) pregrijati najlakse možeš provjeriti sa digitronom koji dođe uz sam Window$.
Dakle pokreneš digitron, prebaciš ga u Scientific mod (View=>Scientific) kucaš recimo 99999999 i klikneš na n! digitron počinje da računa, pošto je u pitanju poduga računska operacija CPU radi punom snagom i samim tim počinje da se extremno zagrijava.
[attachment=1]

Tokom operacije digitron će izbaciti Upozorenje kao na slici, tu kliknite na Continue.
[attachment=2]

Ako hlađenje nije u stanju da održi radnu temperaturu u granicama za taj procesor, pojaviće se plavi ekran (mada ne mora) računar će se ugasiti poslije određenog vremena.

Tokom ovog testiranja možete koristiti neku oda aplikacija za mjerenje temperature procesora, kao naprimer HW Monitor (http://www.cpuid.com/softwares/hwmonitor.html), da pratite kretanje temperature.

  Bravo,svaka čast!!! Proveravam odmah sutra a kad krene grejanje to ću obavezno raditi. Hvala!Računar mi je star 6 godina mada je dobio još memorije ,novu matičnu, grafičku, napajanje.

To sa digitronom ipak nije kompletan test stabilnosti, jer koristi samo FPU (operacije sa pokretnim zarezom) procesora, a to je samo jedan njegov deo (iako možda najbitniji). Pored toga, RAM se tu ne upošljava nešto naročito. Ako hoćete pravi test, pokrenite Intel Burn test, i stavite podešavanja na maximum. Nećete moći ni kursor miša normalno da pomerate koliko će procesor biti zauzet. ;D Ali ako prođe taj test u jedno 20ak loop-ova, tj. nekih pola sata otprilike, zavisno od brzine procesora, ništa vam neće zabagovati komp. Ako hoćete da pride testirate i grafičku i napajanje, pokrenite paralelno i neki 3DMark...trajaće dugo, ali tada je mašina maximalno upošljenja i nikada ni približno nećete moći da je opteretite u svakodnevnom radu, ma šta radili. Intel Burn je besplatan i mali program, a koristi ga i sam Intel u fabrici da bi isprobao ispravnost procesora. On bukvalno uključuje svaki tranzistor u procesoru i temperature koje tada procesor postiže su u proseku za 20°C više u odnosu na druge situacije gde je procesor prividno 100% zauzet. Ovo je ujedno i odličan pokazatelj da li je procesor 100% stabilan prilikom overkloka.

Kilezr, kakvih konkretno problema imaš sa mašinom. Jel nešto koči, baguje, jel se dešava nešto ili samo hoćeš malo da se igraš. :)

Inče što pomenu Rade za dodatne ventilatore, ja sam imao u planu da ih ugradim, i sve sutra sutra i ne ugradih.
Samo ja tu baš nisam pristalica venitillatora koji uvlači i izbacuje vazduh. Dobro ovaj što izbacuje je ok, ali ovaj koji uvlači, on uvlači i mnogo prašine, pa je neophodno čistiti ga najmanje na svakih 6 meseci.
Više sam pristalica staviti jedan ventilator 120 mm i to na molex, negde u predelu CPU-a i kulera na matičnoj, da duva ka njima, onda za izduv nema potrebe ništa stavljati, jel kućište i ne sme da bude skroz zaptiveno.
Tako sam stavio na jednom starijem računaru i smanjio temperature (na njemu je grafika integrisana te duva i u nju) za 10 do 12 stepeni, što je odličan rezultat.

Nisam koristio program Intel Burn, ali evo taman prilike da vidimo šta može i da li će biti u standardnim alatima za proveru CPU-a. :)

@Rocker
Nisam ni rekao da je testiranje procesora već samo hlađenja procesora.

A što se tiče testa Procesora za to ima dosta alta kao što je Hot CPU (http://www.7byte.com/)
Test stabilnosti cijelog sistema ima te objedinjen u Everestu.

Verujte mi, ništa nije kao Burn. Orthos i ostali programi te namene moraju da rade i po nekoliko sati ako korisnik želi da bude 100% siguran, dok je Burn-u i više nego dovoljno pola sata. Što se ventilatora na kućištu tiče, to je posebna priča. Ako nije van teme, imao bih šta da napišem i o tome. :)

Ni meni se ne sviđa nešto preterano test stabilnosti u Everestu. Dobar je on donekle, ali ne može sve da pokrije.

PS
Jeste videli nekada Everest u Linuxu kako radi.(http://www.mycity.rs/images/smiles/43.gif)
[attachment=1]

Everest ima neke osnovne stvari, ali za detaljnu diagnostku koristi Hiren's Boot uz njega dobijete kompletan alat za svu diagnostiku.

E to je dobar set alata Trifko. :klap

Nego znaš šta ja radim, uglavnom imam sve komponente u refuzu (imam sigurno da sastavim još dva desktopa), i kada sumnjam recimo na RAM, ubacim moj RAM i tako idem sistemom eliminacije.
Doduše nije zahvalno tako testirati CPU i matičnu, ali RAM, grafičku, napojnu, HD i CD/DVD čitač/rezač (flopy čitač ne znam da li iko koristi više) se mogu tako ispitati jako brzo i 99 posto je to nepogešiva metoda.

Edit:
Narednog meseca, pošo ću valjda imati više vremena, trebalo bi da sastavim jednu trojku kojoj hoću da klokujem CPU, naravno ićiće jače napajanje i bolji ventilator pošto je njegov pasivni, samo hladnjak bez ventilatora. Nisam nikada radio klok CPU-a. Znam kako se radi u teoriji, ali dok ne probam, ko da ništa ne znam.

Kakvu ploču imaš i koji je procesor u pitanju.

Ne znam ovako napamet, a mrzi me sada da tražim.
Znam da je ploča IBM-ova a CPU je Intelov Celeron, valjda na 800 Mhz, a možda i maje, nisam siguran.
Ne znam koji je soket dok ne pogledam, pošto imam još nekih procesora, da bih napravio najbolju kombinaciju.
To za sebe radim iz zezanja, a usput da vidim kako ide klok procesora u praksi.

  Sada više nemam problema sa mašinom.Već sam ranije pitao za savet pa ste mi odgovorili.Malo me interesuje kako se to sve radi.Imao sam problem i sa Skenerom.Kako god da sam ga instalirao izbacivao mi je da nema dosta memorije.Već me je zezala tastatura pa sam pizdeo totalno.Kolega koji mi održava mašinu mi je skinuo XP i stavio drugi,instalirao mi je i skener i za sada je sve u redu(videćemo dokad).

Danas većina ploča ima sasvim solidne mogućnosti za clockovanje procesora i memorije u biosu, pa čak i mogućnost da se to uradi iz Windowsa, međutim u vreme P3 računara dostupne opcije su zavisile od cene ploče. Danas je razlika skupih i jeftinih ploča po pitanju overclocka u kvalitetu komponenti, te je uz skuplju ploču moguće dobiti nešto malo više procenata snage nego uz jeftiniju.
IBM ploče su korišćene uglavnom u brendiranim računarima namenjenim kancelarijama, pa mislim da nećeš imati mnogo mogućnosti za overclock na ovoj ploči. U svakom slučaju, postavi rezultate ovde da vidimo šta si i kako radio, te procesore je moguće poterati i preko 50% iznad deklarisane brzine.

Uh, uh...klokovanje P3 ;D Ne bih ti to savetovao Brok, jer je ta ploča matora, pa su samim tim i njeni elektroliti prilično oslabljenih performansi, što znači da se nećeš baš naklokovati s njome. Pored toga, ovo što ti je Dexy napisao takođe važi - to su kancelarijske ploče, tako da je 99% mogućnosti da nema nijedne opcije za podešavanje brzine magistrale. Inače, ako je na 800MHz, onda je to Coppermine jezgro u FCPGA 370 podnožju. Takvi primerci su u principu išli do oko 1100MHz max (ograničenje proizvodnog procesa). Poslednja verzija P3 jezgra - Tualatin su statovali sa 1100 MHz, a oni na 1200 su se klokovali i na 1700. Još uvek imam takvu mašinu u kući, ali sam je pre par godina vratio na default, da ne crkne kad ne mora. Dobici su za današnje standarde ionako beznačajni. :) Inače, ko hoće ozbiljno da se igra klokovanjem, evo jedne ideje:

Moja sveže namontirana mašina. :) Imao sam vodeno hlađenje i pre ovoga, ali ovoga puta je baš onako kako sam želeo, sve komponente su pažljivo birane i nije se štedelo.

Neću ja to da radim zbog toga da bih imao jaku mašinu, već da bih nešto naučio o kloku. Džaba što ja to znam kada nisam nikada radio, ko i da ne znam dok ne probam. Probam pa šta bude biće. Ako ga spalim idemo dalje.
Jeste računar je bio u kancelariji, sada baš gledam, imam dve takve ploče, nisam ni znao za drugu. To su ona položena kućišta. Pored tih imam još jednu jaču, ali od nje ću da pravim nešto za prodaju, ona nije za igranje/učenje.

Izneću ovde šta god da uradim, zbog toga tema i postoji. :)

Rocker ja sam mislio da sam samo ja ovde opičen, kada vidim tvoje slike moram da primetim da nas ima još. ;D

Ja se overklokovanjem mlatim već 10-ak godina. Prvo je bilo iz potrebe da izvučem svaki delić snage iz mašine, jer nisam mogao da priuštim Bog-zna-šta, a posle je već preraslo u opsesiju...nijedna mašina mi nikada posle toga nije radila na fabričkim vrednostima. Prvo što sam radio po sklapanju je bilo klokovanje. ;D

Što se tvojih mašina tiče, te kancelarisjke nećeš moći da upotrebiš. Imao sam i ja do skoro jednu takvu pa sam je poklonio drugaru za rođ, baš P3 na 800MHz, Compaq mašina. Nema nijedne opcije za OC, iako je ploča sasvim pristojna sa Intel i815 čipsetom. Ne znam koja ti je ta druga, ali nema razloga da nešto strahuješ sve dok ne preteraš sa naponom za procesor. Ako preteraš sa podizanjem magistrale (FSB), mašina neće hteti da se podigne i moraćeš da resetuješ BIOS. Nikakvih posledica po hardver neće biti, to ti garantujem. :) Ali da bi postigao neki solidan rezultat, napon će ipak morati malo da se "odvrne". Bezbedne napone koje je proizvođač propisao možeš naći na njegovom sajtu, tako da će procesor sigurno raditi bez posledica u tom opsegu koji je naveden. Može da se ide i preko tih vrednosti što ljudi najčešće i rade, ali onda hlađenje svakako mora da se uzme u obzir, jer fabrički hladnjaci to ne mogu da obave. Treba voditi računa i o zagrevanju same ploče, tj. North Bridge-a, koji se takođe više greje prilikom OC-a procesora, tako da i njemu treba obezbediti neki minijaturni ventilator preko hladnjaka. U svakom slučaju, kad god da se odlučiš na tako nešto, slobodno se obrati, vodiću te korak-po-korak. Mogao bi i tu novu mašinu malo da poteraš, kod današnjih modela je to maltene već fabrički predviđeno. :)

Vidi Rocker, nisam ja neki naručiti pristalica klokovanja, recimo moju mašinu (da tako kažem glavnu, najbolju, najnoviju) ne bih klokovao ni za živu glavu, a jako lako mogu da mu otključam treći procesor. To mi je nudio čova u radnji još kada sam kupovao mašinu ali nisam hteo to da radim, za mene je sasvim dovoljno ovo što imam.
Ta novija ploča, novija je u odnosu na ove IBM-ove ploče, znači nije ni ti novo, i to je vremešno, šta znam iz 2006-2007 godine.
Imam pored ovog računara još dva desktopa i jedan laptop u operativnom stanju. Njih ne bi klokovao ni za živu glavu.
Drugo je ovo što će ići za prodaju i što to kupac hoće.

A iskustva su uvek dobro došla, to što ja lično ne volim klok to ne znači da neću da saznam što više o tom zahvatu i da znam da ga radim.

Stvar je u tome što je overklok zapravo postao standardna oprema, da tako kažem, a nekada je bio čista exkluziva i zanimacija okorelih entuzijasta. Proizvođači su vrlo svesni potencijala svojih procesora u OC režimu i znaju dokle mogu da "idu". Stvar je u tome što i fabričke performanse moraju da budu na zadovoljavajućem nivou, ali i određena doza OC-a svakako ulazi u cenu. Čak ima i čitavih serija procesora, posebno prilagođenih tome (Black kod AMD-a, Extreme kod Intela) sa otključanim množiocima. Nemoj da misliš da bi ti mašina bila manje stabilna i pouzdana ako bi je klokovao, pod uslovom da vodiš računa kako to radiš. Moj procesor (Core 2 Quad 6600) po defaultu radi na 2,4GHz, a ja ga bez problema koristim na 3,6GHz. To je 50% viši takt. Naravno, ploča mora da ima dobru naponsku sekciju da bi to izdržala, napajanje takođe mora da bude adekvatno, kao i hlađenje ploče i procesora. Neretko se dešava da za dodatne komponente koje čovek mora da obezbedi da bi izvukao maximum iz procesora može da se kupi bolji procesor, koji je po performansama isti kao taj kada je overklokovan, ali onda to nema tu draž. Ja u potpunosti razumem ljude koji su protivnici overkloka, iako su dobro upućeni u tematiku, ali ipak spadam u drugu stranu, tj. one koji bi klokovali i bojler kad bi moglo! ;D

Što se otključavanja tvog novog procesora tiče na 3 jezgra, taj zahvat je moguć i lak za izvođenje, ali niko ti ne garantuje da je treće jezgro u potpunosti ispravno i da bi kompjuter normalno radio. To je već čista lutrija, pa kome šta zapadne. Uostalom, i to je deo marketinga s ciljem da se privuku ljudi koje neće mrzeti da ganjaju i preturaju po oglasima, ne bi li našli procesor koji može da se otključa bez posledica, a po ceni slabijeg modela. Vrzino kolo i teška zavisnost, govorim iz iskustva! ;D

Inače to otklučavanje se vrši iz biosa, i ukoliko sistem pokaže nestabilnost sa otklučanim jezgrom, lako se vrati na prethodno stanje.