Print Page - Torpiljarka

Torpiljarka je ratni brod,relativno velike brzine,naoruzan torpedima i artiljerijom.Namenjena je prvenstveno za torpedne napade,a po potrebi se koristila i za izviđanje,patroliranje,eskort većih ratnih brodova,polaganje mina,protivpodmorničku borbu i razminiranje.
Za vreme američkog građanskog rata su se pojavili prvi parni čamci naoruzani isturenim drvenim motkama na čijim su se krajevima nalazila eksplozivna punjenja koja su se palila pri udaru o brodski trup.Podstaknute tom idejom,britanska i francuska mornarica grade početkom sedamdesetih godina 19 veka,novi ratni brod nazvan torpiljarka(po engleskom nazivu za motku sa eksplozivom na vrhu,t.j. torpedo).Bili su to srazmerno uski i niski brodovi na parni pogon,deplasmana 14-30 t,brzine do 15 čv.Prvi zabelezeni napad sa takvim čamcem izvela je ruska mornarica u Crnom moru 16.01.1877 na turski naoruzani brod Intebah.Čamcem je komandovao budući veliki ruski admiral Stjepan Makarov.
Novi podstrek razvoju torpiljarki dala je pojava autonomnog torpeda.Britanska mornarica je 1878 izgradila prvu torpiljarku naoruzanu sa autonomnim torpedom firme Whitehead,bila je to torpiljarka Lightning,deplasmana 27 t,brzine 19 čv,naoruzana sa jednom torpednom cevi na pramcu.Torpiljarke dostizu svoj vrhunac u razvoju između 1887 i 1895 godine kada se grade u velikim serijama,u čemu se naročito ističe francuska.Godine 1894 ih je bilo u svetu 1260,od čega u francuskoj ratnoj mornarici 220,britanskoj 186,ruskoj 152,nemačkoj 143,italijanskoj 129,austrougarskoj 60.
Devedesetih godina 19 veka dolazi do novog skoka u razvoju torpiljarki.Pojava novih i lakših vodocevnih kotlova i mašina trostruke ekspanzije,povećava im brzinu na 25 čv,pojačana je konstrukcija primenom novih kvalitetnijih čelika,povećane su manevarske osobine ugradnjom pramčanog kormila,smanjen je otpor broda poboljšanom formom trupa.Naoruzanje im se povećava na 3 torpedne cevi i ugrađuju se 2-3 topa kalibra do 50 mm.Samim tim im se povećava i deplasman,u početku na 50 t,zatim na 85,da bi pri kraju 19 veka dostigao i 152 t.Torpiljarke su počele da se dele na torpiljarke I klase(deplasmana preko 100 t,za dejstva na otvorenom moru) i torpiljarke II klase(deplasmana 30-80 t,za dejstva u obalnom području).
Iskustva iz japansko-kineskog i rusko-japanskog rata,kada su se torpiljarke koristile i za patroliranje,izviđanje,polaganje minskih prepreka i blokadnu sluzbu,dovode do poboljšanja njihovih TT osobina.Deplasman im se povećava na 250-300 t,brzina na 28 čv,daljina plovljenja na 1000 NM,noruzanje na 4 torpedne cevi(obično su to dva dvocevna okretljiva torpedna aparata) i artiljerija na 76 mm.Tokom prvog svetskog rata se opremaju i sa minskim tračnicama,minolovkama,klizačima dubinskih bombi i magljenicima.Korišćene su za patroliranje,protivpodmorničku borbu,razminiranje,polaganje mina i eskort većih ratnih brodova i obalskih konvoja.Posle prvog svetskog rata se ne grade do Londonske konferencije 1930 godine,kada stupa na snagu odredba o neograničenoj gradnji ratnih brodova deplasmana do 600 t.Gradnja torpiljarki je ponovo ozivela,ali su sada imale znatno izmenjene TT osobine.Deplasman se povećava na 600 t,naoruzanje na 6 torpednih cevi,kalibar topova dostize 105 mm,postavljaju se protivavionski topovi kalibra 37-76 mm,postavljaju se protivpodmornički klizači i bacači.
U toku drugog svetskog rata ulogu torpednih jedinica sve više pruzimaju torpedni čamci i sve mornarice prestaju da ih grade.Posle rata daljim razvoje torpednih čamaca,eskortnih brodova(korvete i fregate) i razvojem patrolnih brodova,torpiljerke nestaju kao vrsta ratnog broda.

PALUBA

More, pomorstvo i unutrašnji plovni putevi => Pomorstvo => Topic started by: MOTORISTA on May 30, 2008, 09:19:31 pm