PALUBA

Упаљач минобацачке мине је тренутног дејства а армирање (довођење у положај за дејство) је инерцијално. Када се скине транспортни осигурач (механички спречава било какво кретање делова механизма упаљача) упаљач и даље неће активирати мину док се не армира. Армира се током испаљивања мине. Наиме, приликом активирања барутног пуњења мина под притиском барутних гасова нагло и брзо креће из цеви. Том приликом, под дејством инерције, део механизма "креће" уназад, ослобађа куглице које блокирају ударну иглу, тако да је она сада слободна, може да се креће. На око 15-20м упаљач је спреман за дејство. Сваки удар у неку иоле јачу препреку довешће до активирања експлозива у мини. Колико се присећам, конструкционо, упаљач је сличан оном на гранати топа 76мм Б-1. Заборавио сам која је сила потребна за активирање, али је довољно да, на пример, удари у крошњу дрвећа па да се активира. Зато онај који одређује положај минобацача мора да води рачуна да на правцу лета мине у узлазној путањи нема никаквих препрека, посебно у самој зони распореда минобацача јер ће побити сопствену послугу.

Ако се грешком окрене мина наопако и спусти у цев, не би требало да се активира јер је потребна већа брзина за армирање упаљача. Међутим, то (армирање) се може извести наглим и брзим потезом руке (при том се мина држи вертикално, упаљач увис) и ударањем репа стабилизатора у тврду подлогу. Зато код манипулације са минама код којих су скинути транспортни осигурачи треба бити пажљив и опрезан, али не и уплашен, јер се ништа неће и не може десити ако се поступа правилно.

Ако се мина погрешно убаци у цев или мина не излети из цеви, а барутно пуњење је постављено, ударна игла минобацача активирана (на минобацачу, на дну, се налази ударна игла- шиљак на који се "набија" каписла основног пуњења у репу стабилизатора мине), онда се сачека неко време, па ако још увек мине не излети, лупа се пикетом, држаљом ашовчића или неким дрвеним предметом по цеви (да мина склизне на дно, ако је цев запрљана па је мина заглавила ). Ако опет мина ни тада не излети приступа се отклањању застоја. Тада се цев одваја од подлоге, нишанџија је диже увис а пунилац обухвати обема рукама отвор цеви (палац на палац, кажипрст на кажипрст) тако да ухвати мену када крене да клизи. Руке држи тако да му упаљач прође између прстију а мину ухвати за проширени део тела. Мина се одстрањује и касније уништава експлозивом.  Лично сам то урадио два пута на гађањима као питомац ВА. Једном у послузи минобацача где сам био, а једном сам заменио друга у улози пуниоца који се уплашио.

Заборавио са рећи да се ударна игла на дну минобацача код М-69 може укључити и искључити, односно поставити у положај да активира мину и када је увучена и не може активирати мину. Код застоја се прво искључи та игла, а онда ради како сам описао. У скоро 90% застоја узрок је тај да послуга заборави да укључи ударну иглу, па барутно пуњење мине и не може да се активира.

Да би мина излетела из цеви потребно је да се у стабилизатор мине, код припреме мине, прво постави основно пуњење. Један од узрока застоја може бити и тај да се заборави поставити основно пуњење. То је један већи патрон од картона налик ловачком метку. На дну је каписла која се "набада" на ударну иглу у минобацачу. Каписла пали барут у патрони који експлодира и преноси детонацији кроз перфорацију стабилизатора мине на допунска пуњења прикачена око стабилизатора. Мина ће излетети из минобацача и када је на њој само основно пуњење, али је домет врло ограничен, мислим око 500м максимално.