PALUBA

Dnevna količina ljudske hrane po Srpskim propisima pred rat 1914 godine:

Kakve hrane	Artikli hrane, začinaka i pića	običan M	uvećan M	običan R	rezervni R
Hleba	Pečenog hleba	1000	1000	1000	-
	Dvopeka	500	750	500	250
Mesa	Goveđeg	300	350	400	-
	Ovčijeg	300	350	400	-
	Svinjskog	300	350	300	-
	Usoljenog mesa	-	-	300	-
	Suve goveđe, ovčije ili svinjske pastrme	200	230	250	125
	Suve slanine, kobasice, sira ili kajmaka	150	200	150	75
	Konzerve od mesa u blehanim kutijama	-	-	200	200
Povrća ili variva	Pasulja	180	180	250	-
	Boba	180	180	180	-
	Sočiva, graška ili krupe	440	440	440	-
	Griza	120	120	100	-
	Tarane	120	120	120	-
	Pirinča	100	100	120	-
	Papule od pasulja	-	-	-	125
	Krompira, boranije, kisela ili slatka kupusa	500	500	500	-
	Tikvica, crvenih ili plavih patlidžana*	400	400	400	-
Začinaka	Soli	18	18	18	10
	Crna luka	20	20	20	10
	Masti ili sala	10	10	25	-
	Zejtina	25	25	25	-
	Brašna	5	5	5	-
	Aleve paprike ( ili na 2 vojnika 1 kom. Mehune papr.)	2	2	1	-
	Sirćeta od 50 jačine ( cl)	2	1	2	-
Pića	Vina ( cl)	-	15	30	-
	Rakije	-	7,5	15	-
Napitaka za osvežavanje	Čaja	-	-	3	-
	Šećera	-	-	20	-

*Sa ovim artiklima izdaje se uvek i po 40 grama pirinča

M-Mirnodopski, R-Ratni

Dnevna količina ljudske hrane po KuK propisima pred rat 1914 godine:

Kakva hrana	1.	2.	3.	4.	5.
2 kafene konzerve od po 46 gr.	92	92	-	92	-
Meso ( sveže)	400	400	-	-	200
Konzerve od mesa	-	-	-	200	-
Variva	140	100	40	-	140
So	30	30	-	30	-
Biber ( paprika)	0,5	0,5	-	-	0,5
Mast	20	20	-	-	20
Žilijen ( suvo)	4	1	-	-	-
Zelen za supu	-	-	-	-	20
Crna luka	5	-	5	-	5
Sirće ( cl)	2	-	2	-	2
Hleb	700	700	-	200	200
Dvopek	400	400	-	-	-
Vina	½ l	-	½ l	-	½ l
Duvana	36	18	18	18	18

1. Puni obrok
2. Obični obrok
3. Dopuna običnog obroka na puni obrok
4. Rezervni obrok
5. Dopuna rezervnog obroka na puni obrok

Sve količine su u gramima, osim tečnosti koje su izražene u centilitrima

Izvor: Knjiga "Istorija naših ratova" - Aleksandar M.Stojićević

Rekao bih da je dnevno sledovanje hrane srpske vojske za ono vreme i nutritivne standarde početka XX veka  bilo izuzetno kvalitetno. Ja tolikog mesa ne bih mogao da pojedem. Čudi me da npr. nema jabuka.

ima i jabuka sigurno, ali u njuški od prasića.

I mene čudi da nema voća, ali ko će ga znati za ta vremena. Što se tiče sledovanja hrane, meni samo nije jasno jesu li meso dobijali u kombinaciji sa varivom ili, što bi narod rekao, klot.

Cini mi se da sam negde citao nesto o sledovanju hrane i da je tamo pomenuto da se meso dobijalo klot. Za detalje ne znam.

Mislim da je to sa mesom bilo ili ovo ili ono meso, teško sve odjednom. Ko bi to pojeo, a i da pojede, mogao bi samo da legne nakon toga.

Ne bi imalo logike da se sve vrste mesa odjednom dele.

Nema teorije da su se sve vrste mesa dobijale od jednom. Nigde u knjizi nisam našao koje su kombinacije hrane bile. Kada pogledaš 180 grama pasulja ili boba je malo za ručak, tako da mislim da se meso delilo uz ove artikle "sitnije" gramaže, dok nije išlo sa graškom ili kupusom.

Ta količina pasulja je dovoljna i za repete. Od pola kilograma pasulja imaš 10-12 tanjira, tako da je to sigurno bilo dovoljno.

Meni pomalo nije jasno....kako kazete, kolicina hrane koju je dnevno konzumirao srpski vojnik pred P.S. rat je .......ako sam dobro razumeo, danas dovoljna da se prehrani jedno omanje africko pleme.  :P

Dnevno sledovanje u zavisnosti od toga sta je na meniju. Nekada je to bio pasulj, nekada meso, nekad nesto trece. To su samo propisani normativi za odredjenu vrstu namernice.

Iz tih tabela je teško zaključivati o ishrani, 300g mesa je više nego dosta za dnevno sledovanje. JNA je koliko se sjećam imala 250g.
O načinu ishrane bi trebalo imati recepture, ali i tu su razlike zavisno kakvo se meso sleduje. Na brodu je hrana bila dosta bolja kada smo sami kupovali namirnice nego kad smo ih dobijali iz skladišta. Sve je bilo dosta zavisno i od volje i mašte radiotelegrafiste.

Pripreme za slavlje nove godine u A-U vojsci, ko je stradao, zna se.[attachment=1]

Проверио сам у књижици Милића Милићевића "Војничка кухиња". Што се тиче меса, количине се не сабирају, реч је о једној врсти меса по избору/према условима. Обично је била говедина. Према правилнику, није се могла клати крава, а "говедо" није смело имати мање од 3 или више од 10 година старости, ни тежину мање од 150кг. чистог меса. Такође, у грамажу меса рачунало се само категорисано - чисто месо. Изнутрице, кожице, пуздре, сало, итд, није се рачунало у количину, мада се и то користило. Хлеб је у српској војсци био пшенични, и био је по правилу врло доброг квалитета. Пилетина и риба се нигде не спомињу. Јело се за столом (осим на терену), што је представљало велики културни помак, јер су војници код својих кућа обично јели за софром, пошто често правог стола-астала у кући није било. Такође се водило рачуна о хигијенским навикама, прању руку и зуба, што су многи војници избегавали по навици од својих кућа. У сваком случају, исхрана српског војника била је обилна и квалитетна. и била је боља од исхране у руској и немачкој  и практично на нивоу исхране у енглеској или француској војсци. Значајно боље су се хранили само амерички војници. Норма калоричности при лакшем раду била је 3500-3900 кал., а при маршевању најмање 4200 кал. дневно.

Čitam malo ovu temu ,i sve se pokušavam sjetiti u kojoj knjizi sam pročita interesantnu priču o dnevnom sljedovanju.

Naime o čemu se radi.
Vojska predveče predaje kuhinji brojno stanje i na osnovi toga oni sutradan izdaju obroke.
Međutim tokom noći je pukla gadna bitka i četa je imala gubitke od recimo 30% .

Sutradan dolazi sljedovanje za kompletnu jedinicu ali kuhari ne daju i onda nastaje gadna rasprava.
Mislim da su ih ipak uspjeli nagovorit da im daju sve.

Ispričavam se za OT,meni je priča interesantna jer prikazuje pozadinsku sliku rata.

Možda iz Na zapadu ništa nova ali se ne mogu točno sjetit.

poz.

Definitivno iz knjige "Na Zapadu ništa novo". Čak se sećam da su dobili grašak sa svinjskim mesom, a upečatljiv mi je bio i izraz kojim je jedan od vojnika opisao kako su izgledali posle jela..."Kao trudne stenice".

Ova normativi su bili već nakon nekoliko dana rata samo mrtvo slovo na papiru.

Na domaćem frontu u prvoj fazi rata, vojska je najviše preživljavala hvatajući živinu i sitnu stoku po oborima sela kroz koja su prolazili. Kasnije, za vreme golgote preko Albanije, kako je S.Jakovljević opisivao u  "S. Trilogiji", delikates je bio peksimet, tvrd kao kamen, koji su morali rastvarati u vodi da bi ga mogli progutati.

Vojska nije bila gladna sve do sloma fronta i povlačenja u Makenzenovoj ofanzivi u jesen 1915. Albanska golgota je posebna priča. Ljudi su padali i umirali od gladi na hiljade, gladovao je i Kralj na svojim volovskim kolima.

Tek sad vidim, Srpska vojska nije "službeno" dobivala duhan, čini mi se da je to u ona doba bilo poprilično uobičajeno.

poz.

Izgleda da nije, čak i po francuskim propisima je trebalo da se deli 20 gr duvana dnevno, ali je VK naređivala da se ljudima radije da novac.

Претпостављам да су ракија и биле алтернативе, баш као и разне врсте меса. Да не би било забуне, у питању је била блага ракија, а не препеченица.

аустроугарска војска је уз дуван добијала и лулу. у официрској приручнику из 1917. који поседујем има и како се паковала у ранац.

Vidim da je A-U vojska uz dnevno sledovanje dobijala i 0.5 lit vina, što se meni čini previše otmeno za običnu vojsku.

Zatim, nije mi jasno, u Sr vojsci: uvećan (uvećan M) obrok je u mnogim artiklima bio skromniji nego rezervni (običan R).

Ja kontam da je logicno da je mirnodopski (oznacen sa M) u izvesnoj meri skromniji nego ratni (oznaka R)

А кувана ракија је била, рекао бих, уобичајена уз доручак и вечеру.

Tу благу ракију су сељаци носили у њиву уместо воде. Алкохол их је донекле штитио од стомачних инфекција.