|
Title: Supermarine Attacker Post by: kosta1961 on January 10, 2012, 04:29:19 pm Još za vreme 2 S.R. britanska avijacija je razmišljala o mlaznom avionu. Mislili su da bi taj zadatak najbolje završila fabrika Supermarin. Hteli su da imaju mlazni lovači avion.U to vreme ova fabrika je bila visoko cenjena zbog svog aviona Spitfire ,pa su imali puno poverenja u nju. Tako da je početkom 1944g. od fabrike Supermarine britanska vlada tražila da konstruiše avion za novi motor Rolls Royce RB40 (specifikacija E.1/44).
Ovaj avion je trebalo da uvede fabriku aviona Supermarin u mlaznu eru,ali i da nastavi veliku Spitfireovu familiju.Inženjeri su hteli da krila Spitefula ,koja su se pokazala odlično,spoje sa mlaznim motorom. Tako su još 1944g napravili nacrt za avion Supermarine tip 392 sa krilom od Spitefula i sa novim trupom i repom i turbolaznim motorom Rolls-Royce RB.41 (kasnije nazvan Nene) .Stajni trap je takodje od Spitefula,kao i naoružanje,a na mestu velikih hladnjaka spod trupa bili bi rezervari.Medjutim ovakvo rešenje će se pokazati loše. Naručilac aviona , Ministarstvo vazduhoplovstva je bilo sumnjičavo . Projekat Supermarine tip 392 se mnogo oslanjao na Spitefula,,pa je stajni trap bio isti(zadržao je repni točak),a upravo to se avijaciji nije dopalo, tako da je nastavak rada na avionu bio neizvestan.Izbor stajnog trapa sa repnim točkom (ustvari dva mala točka na istoj osovini) može sigurno biti opisan kao jedan od glavnih nedostataka u budućnosti aviona, a kasniji dogadjaji samo potvrđuju tu činjenicu. [attachment=1] Zamišljeno je da to bude avion sa kabinom pod pritiskom,sa kapljastim poklopcem koji bi se otvarao u nazad, motor bi bio u debelom trupu sa mlaznicom na kraju.Sa obe strane kabine nalaze se usisi za vazduh. Kapacitet rezervoara goriva ,koji se nalazio u trupu,je 1796 L, naoružanje isto kao kod Spaytfule - četiri topa od 20mm . Kako je 1944g poleteo Spiteful s novim laminarnim krilom,on je postao i baza za ispitivanje krila za novi 392.Medjutim ispitivanje na velikim brzinama se oteglo,ali i upravljivost na malim brzinama nije bila dobra,pa je RAF izgubio interes za njega. Ali , mornarica je htela mlazni avion ,pa je i dalje bila zainteresovana.Htela je da ovaj avion posluži dok ne stigne mornarički Gloster G 41 Meteor. Tako je fabrika dobila nalog da napravi tri prototipa. Medjutim i inženjerima je bilo jasno da laminarno krilo nije dobro za palubne lovce,jer pri sletanju na nosača aviona brzina mora biti mala, a laminarno krilo je dobro samo na velikim brzinama.Tada se desilo da je jedan Seafang pao prilikom ispitivanja ,što je potvrdilo sumnju u ovakvo krilo. Ali ovo nije uticalo na rad na Ataceru i V 1945 Supermarine dobio rezervaciju za prvih 24 aviona tipa 392,osam za RAF i 18 za mornaricu.Od ovih 18 ,prvih 4 neće imati prelamanje krila,a ostali isto kao na Sifengu. Prvi prototip (TS409)je poletio 27 VII 1946g,i to je bio prvi supermarine mlazni avion, imao je turbomlazni motor Nina potiska 1950 kg, ali bez nekih uredjaja , kabina nije bila pod pritiskom, nije imao naoružanje ,ni izbacivo sedište.Prvi problem je nastao kada je motor pri uzletanju pravio brazdu na zemlji,gde se ponovo dokazalo da je izbor stajnog trapa greška, ali i u letu je pokazao nestabilnost. [attachment=2] Prvi prototip TS 409 Ubrzo je napravljen drugi prototip za mornaricu iznake 398.Ali na njemu i na sledećem (TS413/TS416) su usledile izmene, veći rep , promenjeni izduvi motora i usisi vazduha, novi motor Nina 2 (potiska 2268 kg), , dodatni rezevoari goriva, nešto izmenjen stajni trap i izbaciva sedišta Martin Baker.Dobio je i kuku za zaustavljanje. Avion je dobio oznaku F-1 Attacer (Napadač ) .Prvi let TS413 je bio 17 VI 1947,ali je problem sa stabilnošću ostao.To je naročito smetalo pri napadu na ciljeve.Nije imao ni zadovoljavajuću brzinu penjanja,ali je i pored svih nedostataka ,prešao na ispitivanje na nosač HS Famous 1948, gde je uspešno sletao i uzletao.Ipak su tražene neke izmene,prigušenje mlaza,i drugačije postavljena kuka za zaustavljanje .Napokon je britanska mornarica naručila 60 aviona. Ali IV 1948 drugi prototip TS413 je doživeo nezgodu i pilot T. Jaking je poginuo.Pad aviona je ostao nejasan , postojala je sumlja da su se komande na velkim brzinama blokirale. Na trećem prototipu su radovi išli jako sporo,pa je i komanda mornarice postala skeptična ,čak se razmišljalo o odustajanju.Zato su na trećem prototipu TS 416 izvršili sve izmene koje je mornarica zahtevala i poleteo je 20 IV 1949g. Krila su postavljena unazad nekih 34 cm i usisi za vazduh su povećani, što je doprinelo znatno bolju upravljivost,dodata je sva zahtevana oprema,i dobio je novi sistem za gorivo uvećan na 1423L. U toku 1948g sa prvim prototipom je postignut rekord u brzini ,uspeo je da dostigne 909km/h.To je bilo uspeh konstruktora koji su verovali tankom laminarnom profilu.Zahvaljujući ovome i uspešnom ispitivanju trećeg prototipa mornarica je i dalje htela ovaj avion.Ipak glavni razlog zašto ga je mornarica i dalje htela je bio hladni rat,u kome su dominirali mlazni avioni,dok je britanska mornarica i dalje na palubama imala klipne.Ali i zbog toga što je samo Supermarine imala spreman avion za nju. Medjutim prvi seriski WA 469 je poleteo 23 V 1950g, gotovo četiri i po godine nakon što je mornarica naručila ovaj avion.F-1 ušao je u službu 1951 ali je ubrzo dobio nosače bombi i postao FB-1. Dobijanjem snažnijeg motora Nene od 2300kg postao je FB-2 [attachment=3] Činilo se da će on biti glavni borbeni avion kraljevske mornarice. Medjutim 1954 Napadač je zastareo i polako je zamenjen sa Sea Hawk ,a mornarica raskida ugovor za preostale avione do 1956g. 800 Squadron je raspušten, a Attakery su uklonjeni iz službe kao neuspešni i neupotrebljivi. [attachment=4] Ovaj razvoj dogadjaja je izazvao da fabrika Supermarine trpi ne samo materijalnu, nego i moralnu štetu. Do sada, ime Supermarine je bila sinonim za britansku snagu, brzinu i pouzdanost. Najpoznatiji avion fabrike - Spitfire je postao simbol za britansku pobedu u ratu sa Nemačkom. Paradoksalno, fabrika stvara loš Attaker koji se mnogo oslanjao na svog "Big Brother". [attachment=5] Sve u svemu 182 Attaker je napravljeno ,svih vrsta od kojih su 36 prodana Pakistanu. Title: Re: Supermarine Attacker Post by: kosta1961 on January 10, 2012, 04:31:26 pm Za avion se zainteresovalo pakinstansko vazduhoplovstvo,pa je drugi seriski avion poslat kao uzorak.Izvozna varijanta dobija naziv 538 ,i ima motor Nina3.Pakistanci su hteli da ga koriste kao lovca bombardera,pa nije imao kuku i prelamanje krila.Ispod krila je imao nosače za dve bombe od 454kg,ili osam raketa,kao i mogućnost da nosi dodatne rezervoare.Poslednji je isporučen 1953g
[attachment=1] Title: Re: Supermarine Attacker Post by: topalovicdj on January 13, 2012, 06:01:45 pm sta bre neuspesan.Ja sam moga obukao kao Pakistanca i sta mu fali.......drustvo mu pravi ,,brat,,Swift
pozdrav Djordje [attachment=1] Title: Re: Supermarine Attacker Post by: Dreadnought on May 24, 2020, 10:42:02 am Quote A Story of Fighter Development is a short film, narrated by Anthony Kimmins, that gives viewers a brief history of British development of fighter aircraft from the 1920s through the years following World War II. The film begins with a Supermarine Attacker fighter plane moving out onto a runway at a Supermarine facility. Pilot Jeffrey Quill demonstrates flying the Attacker, flying the plane above a crowd of spectators at the airfield facility. https://youtu.be/JM0xU6CAP7Y Title: Re: Supermarine Attacker Post by: Dreadnought on May 24, 2020, 10:46:42 am Quote Jets Join Up With The Navy (1950) https://youtu.be/2uskNyR1O2g Title: Re: Supermarine Attacker Post by: Dreadnought on May 24, 2020, 10:49:14 am Quote Royal Navy Supermarine Attacker (1951) https://youtu.be/FrijZ2IGl_A |