PALUBA

Slučajno sam naleteo na ovu knjigu u ormaru... ;)

[attachment=1]

Ništa nije slučajno. Sada pregledaj i da vidim šta piše o njoj. Koliko je vojske sudjelovalo, koliko teritorjalaca....

Jedino našao podatak, da je u poredku za defile, koji je bio dugačak skoro 6 km učestovalo 3 ešelona sa 26 podešelona dok je zrakom išao četvrti ešalon, vazduhoplovni.

U mimohodu je bilo 6076 vojnika i starešina, oko 600 borbenih i neborbenih vozila, 138 oruđa raznih kalibara.

Defile je predstavljao sve delove oružanih snaga, operativne, teritorijalne, partizanske i omladinske jedinice, civilnu zaštitu i Miliciju.

Mislim da se u pohvali može videti, koje su sve jedinise bile na manevrima..
[attachment=1]

@Duje
Sutra na poslu skeniram kjigu (kod kuče to uzima previše vremena) i šaljem.

LPB

 Čitam spisak pohvaljenih jedinica pa mi nešto nije jasno!? Ono 1/60 padobranske brigade bi trebalo da bude PRVA četa ??? Ja za 60 padobransku brigadu nisam čuo. Neka greška ili nešto drugo? Molim da mi neko pojasni, ko smatra da zna odgovor.

Видим да ти је ово проблем (то подвучено жутим). У даљем користи реч " е ш е л о н "

"kilezr": Оно је штампарска грешка око "1/60.padobranske brigade" то је преписана наредба, у оригиналу је сигурно 1/63.падбр

Као што је и ово грешка:
[attachment=1]
кад је то наслов књиге, онда ко да сумња у истинитост.

Стварност је мало другачија:
[attachment=2]

Друг Тито се рукује са чланом посаде ПАТ 30/2мм, како га ви овде зовете "Прага". То се види по шлему, којег тенкисти не дуже, по фишеклијама, а и по чојаној униформи. Тенкисти су носили комбинезоне.
Иза "Праге" назире се ОТ М.60 а још даље је Т-55.

Ето прилога за маневар "Слобода - 71"

Љуба

[attachment=1]



Поздрав Љуба

"Govor vrhovnog komandanta oruzanih snaga SFRJ marsala Jugoslavije Josipa Broza Tita na zavrsetku manevra "Sloboda 71", u Karlovcu, 9. oktobra 1971. godine."

http://www.youtube.com/watch?v=LjD22gpuIVs

Odlomak iz knjige
"Manevar Sloboda 71"
Manevar opštenarodne odbrane Jugoslavije
5-9. oktobra 1971

Narodan Armija,
Beograd 1971


LIČNA KARTA MANEVRA »SLOBODA 71«



OSNOVNE OSOBENOSTI MANEVARSKOG PROSTORA

[attachment=1]

 Prostor na kom je izvođen manevar podeljen je na širi i uži. Siri je bio oivičen rekama Unom, Savom, Krkom i planinskim masivima V. i M. Kapele i Plješevice i obuhvata Zumberak, Belu krajinu, Baniju, Kordun, Cazinsku krajinu i deo Like. Uži prostor je bio između linije Petrova gora — Jastrebarsko — Metlika — Črnomelj — Ogulin — Plaški — Bihać — Tržac — Velika Kladuša. To je uglavnom blago ispre-secano i delimično pošumljeno zemljište sa dosta raznovrsnih kraških oblika, naročito vrtača. Reke Kupa, Dobra, Mrežnica, Korana, Glina i Una, čiji su gornji tokovi kanjonski, s malim brojem pogodnih prelaza, i relativno slabo razvijena putna mreža, u velikoj meri ograničavaju upotrebu krupnijih ok-lopno-mehanizovanih grupacija.
 Na prostoru o kom je reč najjači topografski objekti su: Zumberačke planine, Petrova gora, Samarica, Zrinjska gora, Velika i Mala Kapela i Plješivica.
 Iz doline Save preko tog prostora vode ka Bihaću dva operativna pravca: banijsko-bihaćki i karlovačko-bihaćki.
»Stvarna« borbena dejstva su izvodjena na užem prostoru.
Dubina tog prostora pravcem Črnomelj — Bihać iznosi oko 130, a širina u visini Kupe oko 40 km. Mnogobrojna naselja u zahvatu osnovnih saobraćaj nica: Vinica, Generalski Stol, Perjasica, Primišlje, Karlovac, Veljun, Slunj, Vojnić i Cetingrad, s obzirom na osnovne osobenosti zemljišta, za branioca su pogodan oslonac u vođenju upornije odbrane i primene raznovrsnih oblika dej stava, a posebno dejstava partizanskih i teritorijalnih jedinica. To zemljište je povoljno za izvođenje snažnijih udara na otvorene bokove i pozadinu agresorovih snaga.

 Petrova gora i rečni tokovi diktiraju usmeravanje dej-stava obeju strana duž tri osnovna taktička pravca:
• prvi je u zahvatu saobraćajnice Vojnić — Cetingrad — Tržac,
• drugi: Karlovac — Slunj — Bihać, i
• treći: Vinica — Generalski Stol — Tounj — Plaški.

 Na tom prostoru ima više rejona pogodnih za spuštanje manjih taktičkih desanata. U tom pogledu se posebno ističe bihaćko-drežnički prostor koji je pogodan i za desantiranje većih snaga.


STRATEGIJSKO-OPERATIVNA PRETPOSTAVKA

 Manevar »Sloboda 71« izveden je pod određenim strategijsko-operativnim pretpostavkama, od kojih su najbitnije:
• organizovanje narodne odbrane za slučaj da se izvrši lokalna agresija na Jugoslaviju;
• izvođenje dejstava bez upotrebe NHB borbenih sredstava, ali pod pretpostavkom da agresor raspolaže tim sredstvima i da ih može u svakom trenutku upotrebiti;
• završni deo operativne situacije razrešiti u dubini naše državne teritorije nakon višednevnih borbenih dejstava protiv agresora.

 Suština manevra bila je u tome da se prouči agresor koji nije identifikovan ali koji je savremeno organizovan i tehnički dobro opremljen, čija je doktrina zasnovana na munjevitom ratu, u kom su oklop, vatra i vertikalni manevar osnovno obeležje te doktrine.


PRESEK OPERATIVNE SITUACIJE

AGRESOR

[attachment=2]

 Agresor je mučki napao našu zemlju, (čime je počeo lokalni rat na jugoslovenskom ratištu). Napao je nadmoćnim oklopno-mehanizovanim snagama uz veoma snažnu podršku iz vazduha. Dejstvujući kroz centralnu Sloveniju i severoza-padnu Hrvatsku, njegove snage su uspele da se probiju duž osnovnih saobraćaj nica do doline Save i Krke.
 U dosadašnjim borbama agresor nije upotrebljavao NHB-borbena sredstva.
 Produžavajući napadna dejstva pravcima koji vode na Kupu, čelo oklopnih klinova agresorove 6. armije je uz najveće napore 4.10. do 17.00 časova izbilo pred Sisak, Glinu, Vrginmost, Karlovac i Vinicu.
 U dosadašnjim borbama na pravcima prodora i u sopstvenoj pozadini agresor je pretrpeo velike gubitke. Angažovao je jake snage u borbi za Zagreb, Karlovac i Novo Mesto, ali je prisiljen da znatne snage od onih koje je bio namenio za ofanzivna dejstva odvoji i pošalje da obezbeđuju garnizone, važnije objekte, pozadinske ustanove, izvore snabdevanja, saobraćajnice i saobraćaj na njima i da vode borbu protiv braniočevih snaga u svojoj pozadini.
 Da bi postigao cilj, komandant 6. armije donosi 4.10. odluku da svoju svezu oklopnu operativnu grupu (12. i 25. okbr, 21. mbr, 19. mpb, 60. padbr, 28. mpp i dva art. puka) uvede 5.10. izjutra u napad opštim pravcem Karlovac — Slunj — Bihać. Zadatak te grupe je da, uz snažnu podršku iz vazduha i primenu vazdušnih desanata, brzim, energičnim prodorom u zahvatu napadnih pravaca razbije snage »crvenih«, odbaci ih na masive Male i Velike Kapele i Plješivice, što pre izbije u širi rejon Bihaća i dolinu Une i tu stvori povoljne uslove drugim snagama armije za dalja dejstva.

Napad 6. OOG podržava 4. VaK.
 Peta OG u sastavu: 17. md i 23. mbr produžava napad banijsko-bihaćkim pravcem. Njen zadatak je da razbije snage »crvenih« na pravcima dejstva i izbije u širi rejon Bosanske Krupe i Bosanskog Novog.
 Petnaesta motomehanizovana divizija dobila je zadatak da stvara uslove za uvođenje u napad 6. OOG, da odseca, okružuje i energičnim napadom (5. i 6. oktobra) razbija snage »crvenih« u Karlovcu. Pošto izvrši zadatak ona će ostati u širem rejonu Karlovca, s tim da bude spremna za ofanzivna dejstva protiv teritorijalnih i partizanskih snaga na široj prostoriji Žumberka i Pokuplja, ili za pokret ka frontu na pravcu dejstva 6. OOG.


BRANIOČEVE SNAGE

 Upornom odbranom pravaca koji vode u dubinu državne teritorije, aktivnošću u zahvatu fronta i u pozadini agresorovih napadnih kolona, uz maksimalan otpor i snažnu aktivnost svih struktura našeg samoupravnog društva, naše snage su uspele da zadrže glavne strategijske rejone zemlje i da sačuvaju glavninu oružanih snaga od većih gubitaka. Agresorovim snagama naneseni su ozbiljni gubici. Ofanzivna moć agresorova znatno je umanjena, jer se na kraškom zemljištu teže upotrebljava borbena tehnika. To ima uticaja na intenzitet dejstava i ofanzivnost agresorovih snaga. Povoljan ope-rativno-strategijski položaj naših snaga i to što agresor zapada u sve veće teškoće, nagoveštavaju da se približava povoljan trenutak za potpuno slamanje agresorove ofanzivne moći.
 Prateći razvoj situacije na tom delu jugoslovenskog ratišta, Vrhovna komanda naših oružanih snaga je ocenila da dolazi vreme za postepeno preuzimanje inicijative. Na osnovi te ocene, Vrhovni komandant je izdao Direktivu kojom je Komandi 4. i republičkim štabovima narodne odbrane SR Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije naređeno da se u borbu uvedu sve raspoložive snage i time poveća aktivnost, tj. da se razvlače i troše agresorove snage koje su upućene ka srednjem i donjem toku Une kako bi se u pogodnom trenutku snažnim ofanzivnim dejstvima mogle razbiti i onesposobiti za dalje vođenje napadnih dejstava.
 U toku izvršenja zadatka Četvrtu armiju podržava Treći vazduhoplovni korpus. Četvrtoj armiji se 5.10. pretpočinjava 24. pd, koja se prikuplja na prostoru Otočac — Brinje, 30. pbr u rejonu Bos. Krupe i 10. bbr u rejonu Oštarije — Plaški.



Nastavlja se.

ODLUKE KOMANDI I ŠTABOVA IGRA-JUCIH STRANA

AGRESOR

[attachment=1]

 Komandant 6. OOG je odlučio da brzim, energičnim prodorom oklopnih snaga, podržanih snažnim dejstvom avijacije i artiljerije, uz upotrebu većeg broja vazdušnih desanata, razbije snage »crvenih« na pravcima napada i da što pre izbije u širi rejon Bihaća. Glavne snage će dejstvovati pravcem Karlovac — Slunj — Bihać, a pomoćne pravcima Vinica — Generalski Stol — Tounj i Vojnić — Cetingrad — Tržac. Prvog dana borbi ovladaće se Tounj em, Slunjom i Cetingradom, a zatim, spuštajući jači vazdušni desant u rejon Drežnik — Sa-dilovac i Rakovica, i uvođenjem svežih snaga produžiti napad i spojiti se s vazdušnim desantom i što pre izbiti u dolinu Une u širi rejon Bihaća.

GRUPISANJE SNAGA

Trinaesta taktička grupa (12. okbr, 28. mpp i 13. hap) napadače pravcem: Črnomelj — Vinica — Gen. Stol — Tounj. Njen zadatak je da iz pokreta forsira Kupu uz pomoć helikopterskog desanta u rej onima sela Bosanaca i Tounja, razbije snage »crvenih« i što pre ovlada Trošmarijom i Tounjem, a zatim da obezbeđuje desni bok glavnih snaga 6. OOG.
Dvadeset prva mbr sa 1/25. okbr. i 15. had napadače pravcem Duga Resa — Perjasica — Primišlje — Močila, a cilj je da izbiju u rejon Rakovice. Napad će izvoditi uz pomoć jačih helikopterskih desanata u rej onima Perjasice, Primiš-ljanskog Tršca, Primišlja i Slunja i uz podršku avijacije. Kada izbiju u rejon Rakovice spojiće se s vazdušnim desantom kod Drežnik-Grada i biti spremni za nastavak napada dalje ka Bihaću;
Dvadeset peta okbr napadače uz podršku avijacije i artiljerije i helikopterskog desanta u rejonu Zagorje, u zahvatu saobraćajnice sela Barilović — Krnjak — Ve-ljun — Slunj. Brzim dejstvom razbiće snage »crvenih« na pravcu prodora i u sadejstvu sa delom snaga 21. mbr ovladaće Slunjom. Posle toga će biti pripravna da produži napad ka Rakovici i Bihaću;
Devetnaesta mpbr napadače pravcem Utinja — Vojnić — Cetingrad i razbiće snage »crvenog« na pravcu napada, izbiti u rejon Velike Kladuše i Cetingrada i tu obezbeđivati levi bok glavnih snaga 6. OOG;
Jači taktički vazdušni desant u sastavu: 63. padbr, 4/19. mpbr i 4/28. mpp 6. 10. prepodne spustiće se u rejon Drež-nika, Sadilovca i Rakovice. Zadatak desanta je da preseče saobraćajnice koje iz rejona Bihaća i Plitvica vode ka Slunju, da angažuje rezerve »crvenih« na prostoru Bihaća, Cazina i Plitvica i, oslanjajući se na Lipovaču, Lipov vrh i Maglić-brdo, da zadrži u svojim rukama desantni prostor dok od Slunja i Primišlja ne stignu glavne snage.
Armijska artiljerijska grupa će podržavati 21. mbr i 25. okbr u napadu;
Četvrti VaK će podržavati jedinice 6. OOG na osnovnom pravcu, štititi vazdušne desante i pružati im vatrenu podršku.
Za obezbeđenje zauzete teritorije angažovaće se u prvoj fazi 10—15 odsto a kasnije i do 30 odsto raspoloživih snaga 6.00 G.


NAŠE SNAGE

[attachment=2]

U skladu s Direktivom Vrhovne komande, komandant Četvrte armije je odlučio da, maksimalno se koristeći zemljištem u zoni armije, a naročito rečnim tokovima Kupe, Korane, Gline, Mrežnice i Dobre i jačim topografskim objektima Zrinjskom i Petrovom gorom i planinskim masivima Kapele i Plješivice, u sadejstvu s partizanskim i teritorijalnim jedinicama i uz aktivan otpor stanovništva i svih struktura civilnog sektora, produži da još upornije i aktivnije brani pravce koji vode u dolinu Une i ka prevojima Kapele i Plješivice. Zonu Karlovac — Slunj — Bihać braniče glavne snage. Na tom pravcu će biti težište protivoklopne odbrane i avijacijske podrške.

GRUPISANJE SNAGA ARMIJE

Ojačana Druga pešadijska divizija braniče pravce u zoni između Petrove gore i Mrežnice. Njen zadatak je da u sadejstvu s partizanskim jedinicama i jedinicama teritorijalne odbrane opština Vojnić, Karlovac i Slunj, upornom odbranom i aktivnim dejstvima, nanese agresoru što veće gubitke i slomi njegov napad do Primišlja, Cetingrada i Slunja;
Ojačana Sedma pešadijska brigada će, u sadejstvu s jedinicama teritorijalne odbrane opština Duga Resa i Ogulin, upornom odbranom i aktivnim dejstvima sprečavati agresora da iz pokreta forsira Kupu i slamaće njegov napad do Tounja i Trošmarije.
Pravac Glina — Vrnograč — Bosanska Krupa braniče Treća pešadijska divizija, Jedanaesta pešadijska i Osma oklopna brigada koje će u sadejstvu s partizanskim i teritorijalnim jedinicama opština Sisak, Glina, Topusko, Vrginmost, Vrnograč i Velika Kladuša sprečavati agresorove snage da prodru u dolinu Une.
Prostor Rakovica — Drežnik — Bihać pripremiće za protivdesantnu odbranu Treća okbr i partizanske i teritorijalne jedinice sa te teritorije.
Treći VaK će vatrom podržavati glavne snage armije u odbrani i u razbijanju agresorovih vazdušnih desanata.


ANGAŽOVANJE JEDINICA TERITORIJALNE ODBRANE

 U skladu sa Direktivom Vrhovne komande i planom sa-dejstva s komandom Četvrte armije, komandanti republičkih štabova za narodnu odbranu odlučili su da svoje teritorijalne jedinice angažuju u ovim rejonima i na ovim zadacima:

Glavni štab NO SR Hrvatske
Maksimalno će razviti borbena dejstva duž saobraćajnica koje iz zagrebačkog, karlovačkog, dugoreškog industrijskog bazena vode na jug ka frontu kako bi se agresor sprečio da dovlači sveže snage i materijalna sredstva. Težište dejstava biće na saobraćajnicama Zagreb — Sisak i Zagreb — Karlovac. Jedinice koje su južno od Kupe neposredno će sadej-stvovati snagama Četvrte armije u sprečavanju agresora da brzo prodire i razbijanju njegovih snaga i angažovaće se u borbi s njegovim vazdušnim desantima.

Republički štab NO SR Slovenije
Borbena dejstva jedinica dolenjske zone usmeriće se na izvođenje napada na posade objekata koji služe kao osiguranje i na saobraćaj na komunikacijama Črnomelj — Vinica i Metlika — Karlovac. Te saobraćajnice preseći i agresora sprečavati da dovlači snage i materijalna sredstva ka frontu.

Republički štab NO SR Bosne i Hercegovine
Deo snaga banjalučke oblasti angažovaće se u organizo-vanju protivdesantne odbrane u širem rejonu Rakovica — Bihać i u borbi sa ubačenim, izviđačkim, diverzantskim i drugim delovima agresorovih snaga.

Zadaci civilnog sektora
Komande, jedinice i ustanove civilnog sektora, društveno-političkih zajednica i svih organizacija maksimalno će razvijati aktivnost. Na privremeno zauzetoj teritoriji organizovaće se sabotaže i diverzije, širiti dezinformacije, izvoditi manje i veće oružane akcije, agresora sprečavati da se koristi našim materijalnim dobrima, ometati odmor njegovog ljudstva, popuna i sređivanje jedinica; uništavati njegovu živu silu, tehniku i druga materijalna sredstva; sprečavati neprijatelja da organizuje vlast i sistem okupacije; obezbe-diti kontinuelno delovanje narodne vlasti na zauzetoj teritoriji.
 U sopstvenoj dubini organizovaće se snabdevanje i zbrinjavanje oružanih snaga i stanovništva, kao i obezbeđivanje celokupne teritorije; otkrivati i uništavati diverzantske, oba-veštajne, izviđačke i druge delove agresorovih snaga i voditi borbu s njegovim vazdušnim desantima.
 Sve komande naših snaga posvetile su posebnu pažnju zaprečavanju i rušenju u zoni borbenih dejstava. Svi pravci koji su pogodni za dejstva agresorovih oklopnih snaga i prostori za spuštanje vazdušnih desanata'su zaprečeni, a objekti na rekama i saobraćajnicama su pripremljeni za rušenje.

 
    Evo šta kaže o učešću 63. Padobranske brigade njen komandant Stojan Jović u svojoj knjizi “ Pod kupolom padorana”

                                                                           
        Bojište na Lipovačkom Polju   


  Vazdušni desant na manevru “ Sloboda 71” kojije izvden na Lipovačkom polju u blizini Drežnik grada, urezao mi se u sećanje naj više zbog susreta sa Drugom Titom i po dugotrajnoj i brižljivoj pripremi, vratolomnom skoku s male visine i besomučnom utrkivanju sa tenkovima i teritorijalcima. Naj više me brinulo vreme. Iako je bila prva polovina oktobra, koja je u statistikama meteorološke službe poznata po lepom i stabilnom vremenu, život me je naučio da meteorološke prognoze uvek treba uzimati sa rezervom.Svaki pogled u nebo, svaki oblačak i malo jači vetar pogađali su me kao udar groma. Dok smo boravili na pripremama na aerodromu Moškanjci, blizu Ptuja, meteorološki izvaštaji su bili od prvorazrednog značaja.

 Sreća nam se ipak osmehnula. Na dan izvođenja desanta Lipovačko polje beše obasjano blagim jesenjim suncem. Duvao je lak povetarac sa severa.

 Nalazio sam se u čelnom avionu kojim je upravljao pilot Hajduška, vođa transportne formacije. Kad ugledah tribinu na kosi levo od nas, kazaljke na satu su pokazivale tačno trinaest časova. Sa olakšanjem dočekah zvono i, držeći čvrsto ručicu za aktiviranje padobrana, poleteh viknuvši “ Za mnom!” iz dvadesetak aviona pokulja bela lava. Skakali su, bukvalno, jedan drugom na glavu. Valjda nikad nisam video tako grupisan desant. Sad ili nikad, mislio je svaki u sebi, jer nas gleda Vrhovni komandant i mnogobrojni gosti, a sutra će svakako desant gledati čitava zemlja. Tako nešto se ne događa svaki dan. Sa zemlje su se čuli retki pucnji. To su se oglašavale seoske straže iz Lipovače i milicija iz Drežnika. I mi se oglasismo. Najbolji automatičari i puškomitraljezci iz svakog odeljenja otvoriše vatru lagano se spuštajući. Nove domaće automatske puške, koje su prvi put upotrebljene na tom manevru krčile su nam put. Neki zakačiše retko drveće, a većina se prostre po paprati i kukuruzištu.

Dotle pritajeni tenkovi, oklopni transporteri i topovi otvoriše snažnu vatru iz svih cevi težeći da nas smrve na prvom koraku. Plameni  jezici,  stubovi dima i zemlje dizali su se visoko u nebo.

U isto vreme, samo na drugom kraju polja, sletali su helikopteri u talasima. Iskrcavali su se pešadija, artiljerija i  borbena sredstva. Od Lipovačke kose do Drežnika i Korane zemlju su pritisli padobrani, helikopteri, vojska  i oruđa. Još nikada nismo izveli tako masovan desant. Gore na nebu, lovci i lovci bombarderi su izvodili razne figure, kružili iznad polja, pikirali i vatrom tukli branioca štiteći desant i prve korake iskrcanih jedinica. A na zemlji je svako žurio da što pre posedne svoj položaj i da obrazuje čvrst bedem kružne odbrane.
Padobranci kojima je komandovao Savo Trajković imali su naj teži zadatak. Njima je pripalo u deo da, kao borbeno obezbeđenje, prvi podmetnu leđa tenkovima 3.oklopne brigade. Morali su da pretrče najduži put od desantnog rejona do svojih položaja, jer ako ne stignu na Sadilovački put, bitka će biti izgubljena.
Padobranci su trčali, saplitali se o razapete zatege u minskim poljima, padali, znojili se , ali su uspeli da tako brzo nestanu sa desantne prostorije i da izbiju na odbrambene položaje , da je jedan od sudija, ne mogavši da ih prati, uzviknuo:
“-Ovako nešto do sada još nisam video!”

 Ništa lakši posao nije imala ni komanda. Za najkraće vreme morali smo da se skupimo na grebenu Lipovačke kose, postavimoradio stanice i uspostavimo vezu s potčinjenim jedinicama. Od brzine izvršenja tog zadatka zavisilo je rukovođenje borbenim dejstvima desantiranih jedinica. Postojao je samo jedan zadatak, što pre, što brže.
Prešavši Koranu na nekoliko mesta pod zaštitom snažne artiljerijske vatre i avijacije, gotovo cela Treća oklopna brigada se trudila da što pre raseče desantnu prostoriju i da potom produži napad ka Rakovici kako bi sprečila da oklopni klin “ plavih” izbije na rejon Drežnika i spoji se sa desantom. Nastala je trka s vremenom. Svaki minut je bio dragocen. S tenkovima se nismo ni hvatali u koštac. Njihov val je protutnjao Lipovačkim poljem, na kome naših nije ni bilo. Ali smo se sa pešadijom koja je pratila tenkove i teritorijalcima zaposednuli ljuti boj. Iako su bili rasečeni, delovi padobranske jedinice su uporno i u okruženju, branili jake objekte: Drežnik-grad, Krndiju, poljoprivredno dobro i Lipovačku kosu, odbijajući uzastopne nalete sa svih strana.

A u borbi   čovek s čovekom  padobranci su imali šansu, jer su dolazile do izražaja mnoge njihove prednosti: veća izdržljivost, lukavstvo, brzina dejstava i bolje naoružanje. Pred tim odlikama suduje nisu mogle da zatvore oči.

 Sutradan nedaleko od Rakovice, Drugu Titu su predstavljeni neki delovi jedinice i posade koje su učestvovale na manevru.
 Saslušavši raport o dejstvima padobranaca Drug Tito je kratko, kako to samo on zna, odgovorio:

“-Juče ste odlično skakali!                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         

Nesto fotki  iz ''MANEVAR 71''  iz moje kolekcije. Oklopni bataljon i pripadnici TO. Na tenkovima oznaka strele, koju je koristio ''plavi'', ako se ne varam.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

I jedna uniforma generalmajora koja je bila na manevru. Zao mi je samo da nemam plocicu sa imenom.

[attachment=1]

Odlične slike Triglav!  :klap

LPB

 Da li je to naj veći manevar po broju angažovanog ljudstva i tehnike u JNA ,ikad održan ?

После овог маневра био је маневар "Победа-75", Џумба је писао о свом учешћу на њему. Али је сигурно био мањих размера.

Е, последњи велики маневар био је "Јединство - 83" у Македонији, на на ширем простору "Овче поле".
Треба да видимо које су ту снаге учествовале. Било је више ангажованих  бригада. То је задњи велики маневар.
Било је и поморских маневара, то ће колеге из морнарице да спомену.


Љуба

 Meni je interesantan podatak da je tada, na Slobodi 71, u Padobransku brigadu bilo uvedeno naše automatsko oružje.

HRONOLOGIJA DINAMIKE BORBENIH DEJSTAVA

Dejstva u toku 5. 10.

[attachment=1]


Jutro 5. 10. Između 07:30 i 9:30 časova, pod zaštitom snažne avijacijske i artiljerijske pripreme, snage 6. agresorove armije odlučno su prešle u napad na karlovačko-bihaćkom i banijsko-bihaćkom pravcu. Napad je bio dobro isplaniran i organizovan i veoma vesto je vođen.
 Naša Četvrta armija, jedinice teritorijalne odbrane SR Hrvatske i južnog dela SR Slovenije, sve strukture civilnog sektora i sav naoružani narod organizovano i odlučno su dočekali napadače.


RAZVOJ BORBENIH DEJSTAVA NA POJEDINIM PRAVCIMA:

Pravac Vinica — Bosiljevo — Generalski Stol — Tounj

 Trinaesta TG (12. okbr i 28. mpp) je, zahvaljujući nad-moćnosti u teškoj ratnoj tehnici, iz pokreta forsirala Kupu, uz upotrebu helikopterskog desanta i snažnu vatrenu podršku. Napad agresorovih snaga bio je brz i efikasan dok nisu izbile na liniju selo Ponikve — selo Bosanci, ali tu potpuno dolazi do izraza dobro organizovana i pripremljena odbrana Sedme pbr i jedinica teritorijalne odbrane opština Duga Resa i Ogulin. Probijajući se u vidu uskog klina od Bosiljeva ka Generalskom Stolu, agresor je u toku dana, uz dosta velike gubitke, uspeo da izbije na cilj (Gen. Stol). Oklopne i protiv-oklopne snage naše Sedme pbr sprečavale su ga da prodre, a pešadijski bataljon, u sadejstvu s jedinicama teritorijalne odbrane i oslanjajući se na jake topografske objekte Privis i Družec, presecao poredak 13. TG i prisiljavao ga da usporava tempo. Tu je 13. TG utrošila znatne snage.


Pravac Siča — Perjasica — Primišlje — Močila

 Deo glavnih snaga koje je komandant Šeste OOG uputio opštim pravcem Karlovac — Slunj — Bihać angažovao se u dejstvima u međurečju između Korane i Mrežnice (4 tb, 7 mč i 3 pb). Agresor je znalački angažovao te snage. Obrazovao je snažne oklopno-mehanizovane klinove, koji su us-pešno podržani vatrom avijacije i artiljerije. Ispred oklopnih klinova, na dubini od 8 do 12 km, neprijatelj je u toku dana spustio tri helikopterska desanta u jačini pešadijskog bata-ljona. Krajem dana te su snage izbile pred Primišlje.
 Naše snage (55. ptap, 1/95, pp. 4/7. pbr i 1/31. partbr) nosile su se sa znatno nadmoćnijim protivnikom u međurečju. Uspele su da, uprkos tome što su pretrpele dosta velike gubitke, izvrše zadatak. Komandant 55. ptap, koji je komandovao svim snagama u međurečju, dobro je učinio što je pešadijske bataljone i partizanski bataljon oslonio na Polojsku kosu i što je izveo bočne udare, jer je prisilio agresora da odvoji znatne snage za obezbeđenje otkrivenog boka i izdužene pozadine.


Pravac Barilović – Krnjak – Veljun - Slunj

Tehnički nadmoćna Dvadeset peta okbr je brzo forsirala Koranu i, posle dosta napora, u toku dana zauzela Krnjak i istočne padine Skradske gore. Na liniji Brebornica — Čatrnja dočekali su je oklopni bataljon i protivtenkovski artiljerijski puk Druge divizije, pa je brigada bila zaustavljena.


Pravac Utinja — Vojnić — Miholjsko

 Na tom pomoćnom pravcu agresor je angažovao svoju 19. mpbr bez tenkovske i bez ozbiljnije avijacijske i artiljerijske podrške. Delovi 110/2. pd i jedinice teritorijalne odbrane opština Karlovac i Vojnić veoma uspešno su se nosili sa agresorom. U toku dana je izvedeno nekoliko uspelih napada sa Babine grede i Loskunje. Devetnaesta mpbr krajem dana je zadržana na liniji Partizansko Žarište — Kneževića kosa. Na Petrovoj gori je ostalo dosta slobodnih partizanskih i teritorijalnih jedinica, te se pružila mogućnost da se u toku noći na tom pravcu preduzmu ozbiljnija aktivna dejstva. Komandant Druge pd je angažovao te snage u noćnim dejstvima.
 Na banijskom pravcu (fiktivna dejstva) agresor je uveo sveže snage. Krajem dana je izbio na liniju Klasnić — Oblja-jac — Perna.


Zaključak o dejstvima prvog dana borbe

Agresor je primenio doktrinu munjevitog rata, forsirajući napad u zahvatu prohodnih saobraćajnica i dejstvu-jući drsko, brzo i veoma uporno.
Primenom većeg broja helikopterskih desanata agresor je znalački vezivao i angažovao naše snage po dubini, čime je remetio plansko izvođenje odbrane i ubrzavao tempo sopstve-nog napada.
Cena kojom je agresor platio duboke prodore svojih oklopnih klinova već je očevidna. U sudaru njegovih oklopnih snaga i naših protivoklopnih i oklopnih jedinica u rejonima sela Bosiljeva, Perjasice i Budačke Rijeke izgubio je oko 40 borbenih oklopnih vozila. Njegovi otkriveni bokovi su sve duži.
Naše oklopne i protivoklopne snage, oslonjene na utvrđene i zaprečene objekte, uništavale su agresorove napadne klinove s čela. Blagovremena pripremljenost, zaprečenost i posednutost rejona za PDO dali su očekivane rezultate. Veći broj vazdušnih desanata je razbijen i uništen. Bokovi izduženih agresorovih oklopnih klinova, ćela njegova dublja pozadina su stalno pod udarima naših operativnih, partizanskih i teritorijalnih jedinica.
 Komanda naših snaga je zaključila da agresor, koji želi da se dublje probije, zapada u sve veće teškoće i da se ideja o slamanju njegove ofanzivne moći postepeno ali sigurno ostvaruje. Stoga je naređeno da slobodne snage koje su na-menjene za izvođenje protivudara — krenu na svoje polazne položaje.

Triglav, hvala na ovim fotografijama  :klap

Hvala i evo jos jedna.

[attachment=1]

DEJSTVA U TOKU 6. 10.

[attachment=1]


 U noć između 5. i 6. 10. i preko dana 6. 10. sve do 20.00 uporno su vođene veoma oštre i raznovrsne borbe.
Komandant Šeste OOG je i dalje forsirao prodor u međurečje između Mrežnice i Korane, pravcem Primišlje — Močila — Rakovica. Zahvaljujući veštoj uzastopnoj upotrebi vazdušnih desanata tu su njegove snage duboko prodrle. Koristeći se tim prodorom, agresor na tom pravcu angazuje svoje glavne vazdušnodesantne snage i avijaciju, na štetu ostalih pravaca. Spušta kombinovani padobranski-helikopterski desant, jačine tri bataljona, u širem rejonu Drežnik — Sadilovac — Rakovica i angazuje sve raspoložive rezerve za prodor na tom pravcu.
Na ostalim pravcima njegove snage koje su napadale zaostale su i gotovo zaustavljene.
Očevidno je da se agresor drži principa da treba forsirati napad na onom pravcu gde se brzo postižu rezultati.
 Glavni napori snaga Čevtrte armije i teritorijalne odbrane u toku ovog dana bili su usredsređeni na:
- sprečavanje spajanja neprijateljevih snaga koje nadiru sa pravca Slunja sa vazdušnim desantom u rejonu Rakovice i onemogućavanje rasecanja odbrambene zone armije;
- sprečavanje agresora da dublje prodre na pravcima Vinica — Tounj — Plaški i Vojnić — Cetingrad;
- dovlačenje svežih snaga za izvođenje protivudara;
- s povećavanje broja noćnih dejstava svih struktura našeg odbrambenog sistema, od kojih su najznačajniji protivnapad na Vojnić, oslobađanje Črnomelja, napad na komandno mesto Šeste OOG, napad na Metliku, presecanje saobraćajnice Vinice — Generalski Stol i dr.
 Preduzeto je sve da se bitno oslabi neprijateljeva ofan-zivna moć. Te mere su podržale društveno-političke organizacije radeći na jačanju moralno-političkog jedinstva naroda.


PROTIVUDAR NAŠIH SNAGA

[attachment=2]

Agresor je ulagao ogromne napore da se njegove suvo-zemne snage spoje sa vazdusnim desantom u rejonu Dreznika ali u tome nije uspeo. Tako je zaustavljena oklopna kolona u koju je agresor polagao najveće nade.
Otkrivši 6. 10. da se na njegovim otkrivenim bokovima prikupljaju naše sveže snage, a pošto je bio ostao bez rezervi, komandant Šeste OOG krajem drugog dana menja svoju odluku i preduzima ove mere:
- obustavlja dalji napad ka Bihaću;
- desantnim snagama na prostoru Dreznika i Rakovice, s kojima nije uspeo da se spoji, naređuje da se probijaju natrag, prema 21. mbr;
- usmerava udare 21. mbr i 13. TG na bokove naših snaga koje se spremaju za izvođenje protivudara;
- ostale snage produžavaju napad.

 Na osnovi takve odluke, 21. mbr ostavlja manje zaštitne jedinice prema našoj 3. okbr, prestrojava svoj raspored radi nastupanja ka Plaškom, gde izbija 7.10. izjutra.


DEJSTVA 7. 10.

 Pošto su završeni prikupljanje i razvoj 24. pd, 30 pbr. i 10. bbr, sve naše snage su 7.10. ujutro prešle u odlučujući protivudar sa ciljem da se razbije agresor na prostoru Slunja, Vojnića i Generalskog Stola.
- glavne snage 24. pd napadaju pravcem Plaški — Ve-ljun — Karlovac, a jedan puk se usmerava prema 21. mbr i zaustavlja njen napad kod Plaškog;
- Deseta bbr napada pravcem Tounj — Generalski Stol — Duga Resa;
- Trideseta pbr napada pravcem Velika Kladuša — Vojnić — Tušilović.
- Sve partizanske i druge snage teritorijalne odbrane u bližoj i daljoj (dubljoj) pozadini agresorovoj maksimalno se angažuju u napadu na agresorove kolone, presecanju saobra-ćajnica i proširivanju slobodne teritorije.
Situacija u 14.00, kada su borbena dejstva na manevru završena, bila je ovakva:
- snage četvrte armije su prodrle 10—15 km na pravcima napada;
- obrazovani su tzv. obrnuti frontovi, što je tipično za našu taktiku i strategiju vođenja oružane borbe (primer kod Plaškog), i
- sva agresorova pozadina, jednostavno rečeno, bila je pod udarom partizanskih i teritorijalnih jedinica.



ZAKLJUČAK

Mada je bio savremeno organizovan i dobro naoružan i vođen i mada je dejstvovao veoma odvažno i munjevito, agresor je izgubio bitku.
Naše jedinice koje su bile u ulozi moderno naoružanog i opremljenog agresora veoma su korektno, prema svim principima njegove doktrine, odigrale svoju ulogu. To je omogućilo da realno u praksi proverimo naša dostignuća u realizaciji koncepcije opštenarodne odbrane. Na manevru smo se uverili u visoku pripremljenost i organizovanost našeg društva da se blagovremeno i efikasno suprotstavi agresiji. Ispo-ljeni su visoka moralno-politička svest, jedinstvo i uverenje naroda i oružanih snaga u mogućnost uspešne odbrane od svake agresije.
Na manevru se još jednom potvrdilo da svaki agresor može biti pobeđen kad je narod organizovan i rešen da brani svoju nezavisnost.

Na manevru se još jednom potvrdilo da svaki agresor može biti pobeđen kad je narod organizovan i rešen da brani svoju nezavisnost.
S ovim se slažem u potpunosti.

Specijalista.

Nije sve u tehnici i generalskim zvezdicama. Ponekad se i narod treba respektirati.

Kažem ja... specijalista. Za podjebavanje.

Poštovani gospodine Rade,
oružana borba naroda učila se u predmetu '' Općenarodna obrana i društvena samozaštita ''. Tko je mogao posumnjati u ispravnost te tvrdnje. Ja ponajmanje.

Nismo deca Brodarski, znamo se.
Nećemo se sada igrati partizana i Nemaca,... ili onih drugih? Pusti to.

Puštam ja to u potpunosti. Da ne bude većeg zla odoh ja.

Učesnicima manevra...
[attachment=1]

PRIMENJENA KONCEPCIJA

DOPRINOS DOKTRINI ONO ZNAČAJNA OPERATIVNO-TAKTlCKA ISKUSTVA

 Sigurno je da najvažnija iskustva s manevra nisu iz taktike i operatike, iako bi se moglo reći da opšti fon na kome je izveden manevar — po prostoru koji je obuhvaćen, po obimu snaga koje su učestvovale itd. — nije prevazilazio do-men taktike i operativne veštine. Najdragocenija iskustva s manevra su, bez sumnje, s područja koncepcije vođenja rata. U tome je, također, jedna od njegovih bitnih specifičnosti, na prvi pogled protivurečnih, osobito ako se cene sa stanovišta konvencionalnih normi o frontalnom vođenju rata.
 No i pored toga, operativno-taktička iskustva s manevra su veoma raznovrsna i sa stanovišta daljeg osavremenjavanja naše ratne veštine — izuzetno značajna. Zbog toga izučavanje i korištenje tih iskustava zahtevaju potpuno angažovanje svih struktura opštenarodne odbrane na svim stepenima, posebno svih komandnih stepena naših oružanih snaga. Kao mali doprinos tome značajnom poslu želim da bude ovaj prilog u kojem ću se ograničiti na to da, neposredno posle manevra, istaknem nekoliko veoma karakterističnih operativno-tak-tičkih postupaka obeju strana koje su učestvovale na manevru.
 Što se tiče dejstava i postupaka »plavih«, posmatrajući ih sa operativno-taktičkog stanovišta, mislim da posebnu pažnju zaslužuje nekoliko stvari.
 Na prvom mestu to je celokupna, izvanredno uspela, interpretacija principa, mera i postupaka doktrine munjevitog rata, dakle one doktrine prema kojoj bi, u okviru osnovnih vojno-političkih pretpostavki za manevar, nastupao svaki agresor, bez obzira na to ko je on. Ta okolnost je značajna i zbog toga što je omogućila da se što približnije stvarnim ratnim uslovima proveri naša koncepcija odbrane u sudaru sa savre-meno opremljenim i obučenim agresorom, a JNA je u isto vreme pokazala sposobnost da se obuči da efikasno primeni bilo koji oblik rata.


 Primena različnih posebnih principa doktrine munjevi-tog rata bila je raznovrsna i poučna. Mislim da osobito zaslužuju da se razmotre princip masovne upotrebe raznovrsnih vazdušnih desanata radi povećanja tempa napada i princip forsiranja prodora u obliku klinova. Oba ta principa su suštinska za savremenu doktrinu munjevitog rata i oba su jedinice »plavih« na manevru uspešno demonstrirale. Osnovna pouka iz primene tih principa u sukobu s koncepcijom opšte-narodnog rata jeste da se oni pretvaraju u svoju suprotnost, zapravo da postaju gotovo najranjivija tačka te doktrine.

 Efikasna upotreba vazdušnih desanata pretpostavlja postojanje relativno slobodnog prostora, jer u protivnom ne postoje ušlo vi da se svi rejoni desantiranja vatrom pripreme. Kao što se zna, takvog, relativno slobodnog prostora prema našoj koncepciji nema, jer su svi prostori na koje bi desanti mogli biti bačeni pripremljeni za borbu protiv desanta. Zato su i na manevru svi vazdušni desanti »plavih« napadnuti odmah, još dok su se spuštali i dobar deo njih je uništen pre nego što su uspeli da se srede. Na taj način je gotovo potpuno paralisan neprijateljev plan zasnovan na jednom od principa bez kojih se ne može ni zamisliti uspešna primena savremene doktrine munjevitog rata.
 Što se tiče prodora u obliku klinova, pokazalo se da su klinovi utoliko više ranjivi ukoliko su više izduženi. To je posledica ne samo proširenja fronta sukoba već i velikog broja »obrnutih« i »izmešanih« frontova, za čim u osnovi teži taktika opštenarodnog rata. Tako klinovi u sukobu s taktikom opštenarodnog rata, umesto da sekući odbranu stvaraju uslove za njeno počesno tučenje, sami dolaze u situaciju da budu po-česno tučeni.

 Operativno-taktička iskustva »crvenih« u primeni naše doktrine vođenja rata toliko su raznovrsna i značajna da je veoma teško reći koja su najvažnija, na koja bi trebalo posebno ukazati. Ipak, osim istaknutih iskustava u efikasnom paralisanju glavnih principa doktrine munjevitog rata, mislim da među posebno značajna operativno-taktička iskustva, koja zaslužuju da budu istaknuta spadaju uspešno operativ-no-taktičko sadejstvo svih struktura opštenarodne odbrane, kao i taktika jedinica operativne armije u borbi radi para-lisanja glavnih agresorovih snaga i njegove taktike.
 
Iako je to i pre bilo jasno, na manevru se vrlo uverljivo potvrdilo da je i moguće i neophodno potrebno ostvariti vrlo precizno taktičko sadejstvo ne samo između jedinica obeju komponenata naših oružanih snaga (JNA i TO) već i između svih struktura opštenarodne odbrane. Sva dejstva »crvenih« na manevru bila su zasnovana zapravo na tom sadejstvu. Ipak, mislim da posebno zaslužuju da se istaknu ovi primeri: odbrana Slunja, borbe za Vojnić i borbe protiv vazdušnog desanta u rejonu Drežnika. Bez prisnog i preciznog sadejstva svih struktura opštenarodne odbrane i u izvršavanju taktičkih a ne samo operativnih i strategijskih zadataka nema uspešne primene naše koncepcije.

 Svakako je od izuzetnog značaja iskustvo iz taktike jedinica JNA kojom su se suprotstavljale taktici brzih i dubokih prodora zasnovanih na kombinaciji vatre, oklopa i vazdušnih desanata. Osnovna poenta toga iskustva je da su i glavne snage operativne armije aktivne u odbrani, dejstvujući zajedno s jedinicama TO na neprijateljeve bokove i pozadinu, dok se ispred čela njegovih klinova postavljaju uglavnom ojačane protivoklopne snage oslonjene na dobro organizovano zaprečavanje.
 Primena ovog taktičkog principa upotrebe jedinica operativne armije ne samo što je u tesnoj vezi s principom prisnog taktičkog sadejstva svih struktura opštenarodne odbrane već se može uspešno ostvariti jedino oslanjanjem na njega. Ta dva principa su nedeljiva, čine jedinstvo i osnovni su principi na kojima se zasniva uspešna primena naše doktrine na području taktike, što se i na manevru nedvosmisleno potvrdilo.

Veljko Kadijević





SINTEZA SVIH OBLIKA OTPORA

 Manevar je stvarniji od ratnih igara po karti. Ratna praksa je stvarnija od manevra. To znači da je manevar i realan i nerealan, ali je najpogodniji oblik mirnodopske provjere opšte i vojnostrategijske koncepcije opštenarodne odbrane, ostavljajući objektivnom predviđanju sve ono što će se u ratu desiti a u miru se ne može simulirati. Već je sa mjerodavnog mjesta rečeno da je manevar ubjedljivo potvrdio vitalnost i opravdanost zamisli opštena-rodne odbrane i rješenja koja su do danas iz nje proizašla.

 Najjači utisak je ostavila potvrda o opravdanosti društvenih osnova opštenarodne odbrane i snažnom ispoljavanju nekih indikatora koji su to objektivno pokazali: motivisanosti, spremnosti, jedinstvu i sposobnosti svih elemenata društvene strukture, radnih ljudi i građana da u manevru djeluju kao u ratu, i to na način koji ne ostavlja sumnju da bi to u ratu omogućilo opšti narodni otpor. Manevar je dao dosta građe za opsežnu studiju ove teme. Njena fundamentalna teza je to da se mjera homogenizacije našeg društva (i sposobnosti njegovog modela takođe) pokazala dovoljnom za uspješno vođenje narodnog rata. Vrijednost ovog saznanja je, očigledno, prevashodna; ona uliva povjerenje, veoma mnogo obavezuje i vjerovatno pomaže da se i neka svakodnevna politička i psihološka raspoloženja i neke ocjene o nama samima promijene nabolje. Štaviše, manevar je pokazao da se odbrana u skali vrijednosti nalazi među onim vrijednostima, opštim i zajedničkim, koje su primarne za većinu građana, za sve narode, za sve odgovorne činioce političke strukture.

 I još nešto. Manevar je otkrio, slično kao i svaki revolucionarni i oslobodilački rat, da su u takvim uslovima neophodno potrebne posebne norme moralnog ponašanja i posebni odnosi, koji će učvrstiti jedinstvo, i jednakost ljudi u otporu. Treba reći da je u tom pogledu ideja da svi iz »grupe 110« budu u istim vojničkim odijelima odrazila (iako je to samo pojedinost) težnju da se ta zakonitost narodnih ratova poštuje. Možda bi se i o toj temi mogla napraviti ozbiljnija analiza i možda bi se mogle predvidjeti norme koje bi upotpunile kodeks morala opštenarodnog otpora.
 O našoj »plavoj« vojsci na manevru može mnogo da se govori najčešće u superlativima: o izvrsnom radu njenih komandi i štabova, umješnoj upotrebi moderne tehnike, korektnom izvođenju najtežih taktičkih radnji (forsiranje rijeke oklopnim snagama, masovno desantiranje, brzi prodori i si.). Ona je doprinijela da se provjere naša protivdejstva u jednom modelu moguće agresije na našu zemlju. Ipak, čini se da je njen doprinos najveći u tom smislu što je pokazala da je naša armija sposobna da izvodi moderne ofanzivne operacije grupisanim snagama, primjenom masovne ratne tehnike i usmjerenim dejstvima u brzim prodorima. Ovo iskustvo je veoma značajno, jer se, vjerovatno, mogu pretpostaviti i takvi ratni slučajevi u kojima bi naša armija upravo tako dejstvo-vala. Time se ističe i ona specifična dimenzija strategije opštenarodnog otpora, po kojoj se naš oblik otpora agresiji najviše razlikuje od prošlog rata naših naroda i od drugih oslobodilačkih ratova. To je, u isto vrijeme, i značajna dimenzija naše strategijske kombinacije, koja čini suštinu i sadržaj sinteze svih oblika otpora, i to ne samo u odbrani već i u ofanzivi.

 Efekti dejstva »plave« strane su ukazali, rječitije nego ikada do sada, s kakvim se opasnostima mora računati u relativno težim oblicima agresije. Istina, sve opasnosti nisu mogle biti potpuno dočarane, ali jedna od njih, vjerovatno i jedna od najvećih — masovna upotreba helikopterskih de-sanata — dobila je približno pravi izgled. »Plavi« je isforsirao maksimalno angažovanje helikoptera, krajnje naprezanje desantnih snaga, a desantiranje je izvodio taktički umješno i tehnički besprijekorno. S obzirom na primjenu masovnih de-sanata gotovo da bi se moglo reći: oprez! Desanti su bili kost u grlu braniocu; pojavljivali su se u njegovoj bližoj i daljoj taktičkoj dubini, na najosjetljivijim tačkama, u odbrambenim rejonima gradova i rejonima boravka i dejstava partizanskih jedinica. Stvarna slika opasnosti bila bi nešto drugačija, jer se na manevru pravi efekat braniočeve protivvazdušne odbrane nije mogao potpuno izraziti, ali to samu opasnost bitno ne umanjuje. Manevar je pokazao da bismo pred tom opasnošću bili prilično nemoćni da ne raspolažemo gustom mrežom teritorijalnih i partizanskih jedinica, koje su uvijek bile u prilici da prve stupe u okršaj sa desantnim snagama. Ima se utisak da je upravo taj zadatak naše teritorijalne komponente ovog puta efikasno došao do izraza. Ne treba sumnjati da bi u stvarnoj ratnoj situaciji teritorijalne snage, a i stanovništvo, bolje iskoristile sva prevozna sredstva, naročito motorna, koja bi im bila pri ruci da što prije stignu na de-santni prostor. A i dalji proces tehničke modernizacije teritorijalne odbrane sigurno će još više poboljšati snagu njene vatre, što je u borbi s desantima veoma potrebno. Međutim, u borbi s većim desantima sve naše jedinice nisu mogle, očigledno, računati na brz uspjeh i konačan obračun bez intervencije snaga operativne armije, naročito oklopnih. Dakle, i u borbi s desantima kombinacija dejstava oba dijela oružane sile, uz podršku sopstvene avijacije, ukazala je na najprikladniji način borbe s njima.

 Izgleda, ipak, da je najveća vojnostrategijska vrijednost manevra iskustvo da je protiv nadmoćnog napadača moguće primijeniti elastičnu odbranu i, u isto vrijeme, da se ofanzivna aktivnost može usmjeriti na njegove bokove, krila i u pozadinu, i to ne samo partizanskim jedinicama već i dijelovima snaga operativne armije.
 Čini se da su četiri momenta prije svih drugih omogućila uspješno izvođenje elastične odbrane: prvo, uspješna protiv-oklopna odbrana, koja je posebno na nekim pravcima bila dobro organizovana; drugo, izvrsno zaprečavanje, naročito minsko-eksplozivno, za koje se, izgleda, može reći da je najveći domet u cjelokupnoj našoj posijeratnoj inžinjerijskoj praksi; treće, cjelishodna upotreba sopstvenih oklopnih snaga u pokretnoj odbrani; četvrto, redovno funkcionisanje veza komandovanja i sadejstva, koje su, poslije naših ne uvijek dobrih iskustava poslije rata, ovom prilikom dejstvovale, otvoreno da kažemo, iznad očekivanja. Ovome treba dodati i dosta snažnu podršku avijacije.
 U stvari, izvođenje elastične odbrane su omogućile i napadne aktivnosti na bokove i pozadinu »plavih«. Dijelovi operativne armije su u tome manje učestvovali nego što se moglo očekivati, ali se to može objasniti time što je manevar počeo s presjekom situacije u kome nisu primarne (i nisu učestvovale) snage koje su do tada izvodile dejstva u operacijama, a upravo bi one bile nosioci takvih napada. Od relativno skromnih snaga »crvenih« na frontu, pritisnutih u teškim od-brambenim borbama, izgleda da nije bilo lako odvojiti jače jedinice za izvršavanje napadnih zadataka, pa, ipak, takve zadatke su izvršavali i cijeli oklopni i drugi bataljoni, i to i noću i danju. Ova praksa, iako je po obimu ograničena, vjerovatno ima principijelan značaj, jer je na određen način potvrdila to da se može računati i s mogućnošću izvođenja masovnijih protivnapada, naročito u većoj dubini operacije (a ne samo na 130 kilometara, koliko je ona na manevru iznosila).
 Glavni nosioci ofanzivne aktivnosti na manevru bile su partizanske i teritorijalne jedinice. Za jedinice koje su bile u dubljoj pozadini, u ovom slučaju za slovenačke, može se bez dvoumljenja reći da im je takva uloga potpuno odgovarala i da su je, i s obzirom na modernije naoružanje, veoma uspješno izvršile. Oslobađanje gradova u pozadini »plavih« o tome rječito svjedoči. No odgovor koji smo na taj način dobili nije predstavljao iznenađenje, jer o dejstvima u dubljoj pozadini mi imamo dovoljno iskustva.

 Zbog toga je veće interesovanje privlačio odgovor na pitanje kako će se snalaziti jedinice u protivnikovoj taktičkoj dubini. Sudeći prema prvim utiscima, reklo bi se da je njihov zadatak znatno teži, naročito u borbama sa oklopnim kolonama. U stvari, bio im je mnogo teži zbog toga što su protiv sebe imale ratne komandante »plave« strane, starješine vične partizanskom ratovanju. Za mlađe rezervne starješine partizanskih i teritorijalnih jedinica bio je to hendikep od samog početka, kojega u borbi protiv pravog agresora vjerovatno ne bi bilo. Pa ipak, pokazalo se da su za relativno kratko vrijeme, otkako se intenzivno izvodi obuka u teritorijalnoj odbrani, postignuti zadovoljavajući rezultati u izvršavanju zadataka i umješnom iskorišćavanju još dosta ograničenog broja protivtenkovskih sredstava. Na osnovi pozitivnih i negativnih iskustava sa manevra mnogo šta se u radu tih jedinica može znatno poboljšati. Međutim, najvažnije je saznanje — što je praksa i pokazala — da je moguće izvoditi dejstva i u taktičkoj dubini protivnikovoj. Pokazalo se, naime, to da za partizanske i teritorijalne jedinice ima i dovoljno taktičkog i operativnog prostora, i dovoljno pogodnih objekata za napad, i dovoljno sigurnosti za opstanak i živu aktivnost, jer je protivnik toliko intenzivno zauzet na frontu da se u toj fazi operacije i s relativno ograničenim pješadijskim snagama teško može upustiti u veće okršaje protiv tih jedinica. U takvim uslovima inicijativa pripada njima, pogotovu ako uspiju da obezbijede tajnost prisustva i da se prikriveno kreću i ako sprovedu mjere bezbjednosti i iznenadnost dejstva.

Dušan Dozet

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=4]
[attachment=3]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

LPB

Božo na drugoj fotografiji se vidi nešto zanimljivo: Brka u sredini u rukama drži karabin Mauser K98 što se prepoznaje po karakterističnom pravougaonom udubljenju na sanduku puške ispod ručice zatvarača.Dok prvi ima "papovku".