PALUBA

Panzerabwehrrakete Ruhrstahl X-4

[attachment=1]



Početkom 1943. godine započeti su radovi na razvoju X-4 vazduh-vazduh žičano vođene rakete od strane Dr. Kramera. Projekat je zaveden pod brojem 8-344. Projekat je razvijen na ideji da se pilotima pruži mogućnost preciznijeg dejstvovanja na sve veći broj savezničkih bombardera a da pri tom piloti budu van domašaja odbrambenog oružja sa bombardera.
X-4 ima četiri unazad usmerena krila i na kraju četiri manja krilca upravljanja. Na krajevima dvaju krila nalaze se dve špulne na koje je namotana žica koja je u toku leta odmotava i njom se šalju upravljačke informacije raketi.

[attachment=2]
Špulna sa namotajima žice za vođenje rakete.


Projektil pogoni poznati BMW raketni motor 109-548.

[attachment=3]
Izgled rakete.


Gorivo se nalazi u vešto dizajniranim rezervoarima oblika spirale radi uštede prostora u samom projektilu. U svakom namotaju ovako dizajniranog rezervoara nalazi se klip koji gura pogonsku smešu  ka komori za sagorevanje na zadnjem delu projektila putem kompresovanog vazduha.

[attachment=4]
Spiralni rezervoar sa potisnim klipom.


Dvokomponentna smeša se palila u dodiru jedne sa drugom.
Bojeva glava projektila je mase 20 Kg. i ima destruktivni radijus od 7,6 m je ugrađena u vrhu, u nosu prijektila. Ona se detonira od strane pilota , pri udaru ili blizinski koristeći tom prilikom akustični blizinski upaljač koje se armira zvukom propelera bombardera.

[attachment=5]
Presek rakete.

Tipičan način dejstvovanja jeste da pilot dostigne visinu istu ili neznatno veću u odnosu na cilj. Projektil se kači na ETC 70 ili 71 nosač bombi i pri ispaljenju se upušta u rotaciono kretanje oko svoje uzdužne ose jednom revolucijom u sekundi. Rotacija se ostvarena blagim zakošenjem krila u odnosu na potisni vektor raketnog motora. Žiroskop se koristi uglavno za održavanje leta i zadate putanje. Pilot može voditi raketu sistemom (FuG 510/238 "Düsseldorf/Detmold") koristeći mali džojstik  u kokpitu.

[attachment=1]
Džojstik za navođenje u kokpitu aviona.


Sedam sekundi nakom lansiranja, akustični blizinski upaljač i kontaktni upaljač su armirani. Osigurač samouništenja se aktivira posle 30 sekundi  nakon lansiranja. Kranich akustični osigurač (prethodno podešen na bombarderske parametre armiranja) će aktivirati detonacioni mehanizam u 40m blizine cilju. Greška aktivacije je maksimalno 5m. Maksimalna brzina je 1152Km/h i može biti dostignuta na razdaljini od cilja od 1,5 Km do 3,5 Km. Ukupna dužina upravljačke žice iznosila je 5,5Km.

[attachment=2]
Lansiranje projektila.


Do avgusta 1944. 225 X-4 prototipova je kompletirano, a prvi lansirani avgusta 11-tog 1944. sa aviona Fw-190.

[attachment=3]
Fw-190 nosač raketa.


[attachment=4]
Raketa na nosaču.

Testovi su nastavljeni u februaru 1945. sa avionom nosačem Ju-88. Kasnije su nosači bili i Me-262 koji je nosio dva X-4 projektila ali proizvodnja te verzije aviona nije pokrenuta.
Proizvodnja rakete X-4 je bila jednostavna, trup se sastojao od tri sekcije. Nos projektila u kojoj se nalazila bojeva glava je napravljena od čelika, centralni i repni deo je od livenog aluminijuma. Dizajn projektila je omogućavao nekvalifikovanim licima jednostavan rad, sastavljanje komponenti i sekcija rakete. Krila rakete su izrađena od šper ploče I veoma jednostavno su se sklapala sa prupom projektila.

Približno 1000 do 1300 prupova rakete je sklopljeno u fabrici at Ruhrstahl's Brackwede početkom 1945. godine i čekalo se na montažu raketnog motora kada je BMW-ova fabrika u Stargardu bombardovana i pri tom su uništeni gotovo svi raketni motori 109-548 namenjeni raketama X-4.

[attachment=1]


Ovaj projektil je trebao biti isporučen Luftwaffe u proleće 1945. godine ali bombardovanje BMW- a i uništenje raketnih motora, a takođe i kraj rata je sprečio borbenu upotrebu prvog svetskog navođenog projektila vazduh-vazduh.

[attachment=2]
Zaplenjen projektil od strane saveznika.

Filmovi sa testiranja.

http://www.youtube.com/watch?v=7mEAfGe1j24

http://www.youtube.com/watch?v=jX2Cd5iTs3I