PALUBA

Vezano uz diskusiju na kvizu, evo skreniranog članka iz VP.

[attachment=1]
[attachment=2]

poz.

Чланак сасвим фино написан, а наслов у најгорем маниру жуте штампе... Изгледа да су уредника пребацили из неке џет-сет рубрике на историју, без посебне припреме.

Ako dobro rezonujem - misija je putovala iz Valjeva za Arandjelovac i na 15-ak kilometara pre cilja susrela Ruse?

Koliko poynajem tadasnju geografiju i puteve onda ispada da su se oni sreli negde u mom mestu ili eventualno plus minus jedno selo u odnosu na moje mesto posto se rute uklapa kao i daljina u kilometrima. Problem je sto je jako tesko naci nekog svedoka koji bi se setio nekog detalja pa mozda i tog pojavljivanja i Rusa i Amerikanaca u mom kraju. Sve je manje zivih ucesnika ratane racunajuci one koji su ipak bili samo deca u to vreme i koji se sigurno ne secaju takvih detalja.

Možete li potražiti koje su partizanske jedinice bile u blizini i gdje je bio štab  i možda dobijete mjesto gdje su se točno sastali.

Mogao bih nesto probati ali ne obecavam nista. Ovde je problem i sama blizina Beograda zbog koncentracije brojnih jedinica koje su ucestvovale u njegovom oslobodjenju. Videcemo.

Evo malo sam trazio, za sada po Internetu, i pronasao da su u to vreme na tom podrucju mogel biti neke od sledecih jedinica:
- od ruski snaga 36.gardijska tenkovska brigada
- delovi XIII proleterske brigade
- 8.crnogorska brigada
- 1.proleterska brigada
- 3.proleterska brigada

Medjutim verujem da se u slucaju susreta iz clanka radi o delovima jedinica koje su napredovale prema Beogradu ili druge esaloni neke od pomenutih jedinica  posto je ceo kraj oslobodjen oko 15 do mesec dana ranije.

Datumi oslobadjanja vecih mesta:
-Valjevo -18.09
-Lazarevac - 19.09
-Ub - 02.10
-Arandjelovac - 20.09
 itd.

E sad u oslobadjanju Arandjelovca su angazovane i jedinice Prvog proleterskog korpusa pod komandom Peka Dapcevica - Prva krajiska proleterska brigada, Druga sumadijska brigada, Cetvrta krajiska brigada i Deseta krajiska brigada. Sta je od tih jedinica ostalo na oslobodjenoj teritoriji a sta je upuceno na Beograd veliko je pitanje,

Фицрој Меклин, предводник британске војне мисије у својој књизи "Рат на Балкану" не описује тај догађај. Он такође помиње да су се из Ваљева упутили у Аранђеловац, да су тамо стигли (из Ваљева) за око 2 сата. Датум поласка не помиње, али га "везује" "одмах после Вивијеновог и Чарлијевеог (Тејер) доласка у Ваљево". Дакле, писац мемора, чији су изводи препричани у тексту из ВП, Чарли Тејер, је непосредно пре поласка из Ваљева у Аранђеловац стигао у Југославију.   Меклин једино фиксира 19. октобар као дан када су отишли из Аранђеловца. Он описује сусрет са Црвеноармејцима тек након одласка из Аранђеловца (све ово је описано на страни 217-223).

Наравно, не мора значити ни да је Меклин прецизнији и/или поузданији. Сећање, као извориште мемоара је варљива категорија, посебно у тако "ситним" детаљима.