PALUBA

        Dobro veče želim!
        Pre izvesnog vremena sam učestvovao u jednoj polemici o bombardovanju ******. Naravno, bilo je svakavih viđenja i tumačenja tog dela ratišta ali jedan "podatak" me je zapanjio! Jedan učesnik polemike koji se pretstavio kao upućen i stručan je izneo podatak da je na Sarajevo palo oko 2.000.000 slovima dva miliona artiljerijskih projektila!
       Naravno da je to glupost o kojoj ne treba trošiti reči ali smo dotakli temu resursa cevi odnosno koliko jedna haubička ili topovska cev mogu da izdrže opaljenja pre nego habanje učini oruđe neupotrebljivim! Jedan prijatelj koji je upućen je rakao da posle 2.000 projektila haubice 122mm znakovi habanja su primetni i to u obliku gubitka sferičnosti i povećanja prečnika cevi (govorimo o mikronima). Za minobacač 120 mm znam da je vrlo ograničenog broja opaljenja ali za topove i haubice nemam pojma. Pošto je polemika oko toga u mom društvu očekuje nastavak za vikend, voleo bih da se naoružam nekim podacima, naravno ako postoje! Znači, moje pitanje glasi, da li postoje egzaktni podaci o resursu atriljerijskih oruđa u naoružanju VS! Hvala



Edit Božo 13

Skladno sa T.11 popravljeno mesto.

Obrati pažnju na Pravilnik foruma, t.11.

мислим да је на теми о америчкој хаубици 203мм помињан и век цеви. провери.

Koga interesuje malo teorije http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?AD=ADA440980

Da napomenem ne upuštajuči se u dalje razmatranje, što se tiče minobacačkih oruđa, a ona su se uglavnom koristila, bez problema su mogla postiči gore pomenuti broj. Glatkocijevna oruđa uz dobro održavanje nemaju nekih ograničenja zbog habanja cijevi.

Odnosi se samo na glatkocevna oruđa slabe unutrašnje balistike, a to su minobacači. Glatkocevni topovi imaju habanje i te kako, jer su u njihovim cevima pritisci i 6.000 bara.

Radi se samo o minobacačima, oni su se uglavnom upotrebljavali.

Izvinjenje! Navedeni sukob sam naveo samo kao uvod u razloge mog interesovanja za ovu problematiku. Nikakva druga nemera nije postojala!

Životni vek cevi je vrlo nezahvalna tema, ako se gleda na broj ispucanih granata. Više se gleda na povečavanje kalibra do največeg dopuštenog odstupanja od tvornčko nove cevi.

Stvar je u tome, da kot haubica/minobacača svaki tip granate drugačije "troši" cev, ali je glavni uništavač cevi broj barutnih punjenja , koji se koristi za ispaljivanje granate. Sečam se, da je za top/haubicu TN90 (http://Top-haubica 155/45 TN90) barutno punjenje br 3 habalo cev puno manje nego max 11, koje je postojalo (negde u glavi imam podatak da je bilo 30:1) - sa istom TF granatom M-107. Inače za svaku cev vodi se podatak o ispaljenim projektilima i sa kojim barutnim punjenjem.

Kod topova (tenkovskih) največa razlika u trošenju cevi je tip granate, koja se ispaljuje, jer je za sve granate predviđeno puno/max barutno punjenje. O tome je pisao Vlado u temi Svi moji tenkovi (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,14705.msg223575.html#msg223575) i Svi moji tenkovi (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,14705.msg192762.html#msg192762)


LPB

Popravljano tako da je u prvom redu sve ******, a u drugom piše Sarajevo?    ;D
Što se tiče broja "projektila", zaboravlja se da je sve iznad 20mm top i da primjerice Praga nosi sa sobom 600 "projektila". A "projektili" se ionako ne broje dok su u zraku, već na papiru poslije sranja.

Pošto je izgleda riječ i tema habanje cijevi art.oruđa, za početak da postavim iz VE dio o habanju cijevi.Postavljeno malo tako, tako, ali može se čitat.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

još jedan veoma dobar rad FENOMEN EROZIJE CEVI NAORUŽANJA ,Potpukovnik dr Slobodan Ilić, dipl. inž.Vojna akademija, potpukovnik mr Goran Marjanović, dipl. inž.Vojnotehnički institut, Vojno tehnički glasnik 03/09. st28-42.
http://www.vtg.mod.gov.rs/arhiva/2009/vojnotehnicki-glasnik-3-2009-1.pdf
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Pretpostavljam da je taj problem tehnološki rješavan već u Prvom svjetskom ratu jer su tada obje strane ispaljivale enorman broj granata. Kod Verduna su Nijemci 1916. iz oko 1.200 artiljerijskih cijevi ispalili u roku od osam sati dva milijuna granata. U kasnijim bitkama (npr. Britanci na Sommei) taj broj je premašen.

Hvala na ovako detaljnom odgovoru! Svi prilozi koje si postovao su veoma korisni i stručni i to je ono što sam i tražio!

Podatak je zaista fantastičan! 2.000.000 granata za osam sati! To je oko 1.666 granata po oruđu za osam sati. Svako oruđe je ispalilo 208 granata u satu ili 3.5 granate u minuti. Ne znam kako se cevi nisu istopile od toliko učestalih opaljenja! Austrijski topovi su bili a i Boga mi ostali pojam kvaliteta jer su austrijanci imali najbolje livove na svetu. Tadašje cevi su izrađivane od liva a ne od čelika i nisu temički ni hemijski obrađivane tako da je ovaj podatak frapantan, zaista!

Da ne bude zabune, iako je podatak doista nevjerojatan i zastrašujući, našao sam ga u David Stevenson, "1914-1918, The History of the First World War". Recimo da se autor i zabunio jer kad promislim 3,5 granate u minuti je na granici mogućeg. Međutim, WW1 bio je nesumnjivo artiljerijski rat. Strava artiljerijske pripreme opisana je i u književnosti i artiljerija je bila uzrok većine gubitaka. Konačno, fotografije okoliša nakon artiljerijskih dejstava kazuju da je to bio pakao. Područje oko Verduna sličilo je Mjesečevoj površini. Tokom rata topovi su neprestano usavršavani i moćne industrije su stajale iza toga, a nije se težilo najjeftinijim nego najefikasnijim rješenjima.

Ilustracija djelovanja artiljerije. Prije prvog svjetskog rata područje pokriveno šumom. Istočno od Vrtojbice 31.08.1917. (SLO područje fronte na Soči)

(slika iz knjige "Posledeh soške fronte" M. Simića)

Možda kod teške artiljerije, ali KuK poljski topovi 8 cm M.99 i M.5 su imali bronzane cevi.

     Naravno da nema zabune, jasno je da si taj podatak pronašao u literaturi, nisi ga izmislio. Veliki rat je bio artiljerijski rat, tu si potpuno u pravu jer je artiljerija bila u to vreme tehnički najefikasnija u nanošenju gubitaka neprijatelju! Ne znam procenat, ne verujem i da takvi podaci postoje, koliko je žrtava artiljerijske vatre od ukupnih gubitaka ali pretpostavljam da je veliki!