PALUBA

27.10.2014

CIA štitila 1.000 nacista posle '45

IZVOR: B92 (http://www.b92.net), NJUJORK TAJMS

Njujork -- CIA i druge agencije su koristile usluge više od 1.000 bivših nacista tokom Hladnog rata, a potom činile sve da prikriju njihovu prošlost, piše "Njujork tajms".


Kako za ugledni list navodi Erik Lihtblau, autor knjige "Nacisti u komšiluku: Kako je Amerika postala sigurno utočište za Hitlerove ljude", američke obaveštajne agencije su videle bivše naciste i njihova obaveštajna saznanja kao "značajan antisovjetski kapital" i zato su ih pedesetih godina prošlog veka "agresivno regrutovali".

"Verovali su da su vrednost obaveštajnih saznanja bivših nacista o Rusima nadjačavaju sve 'moralne dileme' vezane za njihovo služenje Trećem rajhu", navodi autor.

Lihtblau je tokom rada na knjizi razgovarao sa više stotina svedoka, a tokom istraživanja otkrio je i dosad nepoznatu dokumentaciju.

Direktor centra "Simon Vizental" Efraim Zurof rekao je za "Tajms of Izrael" da je odavno poznata "spremnost zvaničnika SAD da sarađuju sa bivšim nacistima".

Istoričar i istraživač Holokausta Ričard Brajtman, koji je otvarao tajne dosijee o zločinima nacista iz Drugog svetskog rata, rekao je da su američke agencije u tom periodu koristile više od 1.000 "naci-špijuna", a među njima su i oni za koje se sumnja da su direktno umešani u ratne zločine.

Jedan od bivših nacista, kasnije američkih špijuna, bio je oficir SS-a, za koga se u dosijeu CIA navodi da je "verovatno kriv za manje ratne zločine", dok se drugi vezuje sa masakrom više hiljada Jevreja u Litvaniji tokom rata.

"CIA je čak pomogla i visokorangiranom oficiru nacističke Nemačke i jednom od implementatora zloglasnog Konačnog rešenja Adolfu Ajhmanu da sa porodicom emigrira u SAD, što je bila svojevrsna nagrada za njegovo 'lojalno posleratno službovanje' za SAD", navodi "Njujork tajms".

Kako ističe liberalno veb-glasilo "Talking points memo", ova otkrića stižu samo nedelju dana nakon što je agencija Asošiejted pres otkrila da su milioni dolara socijalne pomoći isplaćeni desetinama osumnjičenih za saradnju s nacistima čak i nakon što su proterani iz SAD.

Jedan od njih je i Jakob Denziger, koji je kao uspešan privrednik iz SAD pobegao u Nemačku 1989. godine nakon što su se pojavili lovci na naciste. On je kasnije otišao u Hrvatsku, gde i dan-danas dobija 1.500 dolara mesečno od poreskih obveznika SAD.

Овакве ствари се у Америци откривају са закашњењем од свега 60-70 година. Када би се одмах "открило" кварило би слику о земљи узору у поштовању људских права и демократији. Овако,  након што су нацисти " у америчким редовима" обавили свој део посла а огромна већина је и помрла, то откриће му дође као неки плус и доказ о снази демократије у САД.