PALUBA

NAJVEĆA MISTERIJA MLEČNOG PUTA Tamna materija i u našoj galaksiji
Biznis insajder / M.A.   11.02.2015.

Astronomi veoma malo znaju o tamnoj materiji, a naročito o tamnoj materiji koja možda postoji u našoj galaksiji Mlečnom putu. Međunarodni tim naučnika je nedavno dao doprinos rešavanju misterije koja se odnosi na tamnu materiju u našoj galaksiji.

[attachment=1]

Reč je o do sada najjačim dokazima da tamna materija vreba u blizini, što znači da bi naučnici mogli da je registruju koristeći tehnologiju detektora tamne materije koji su danas već u upotrebi.

Šta je tamna materija?

Univerzum osvetljavaju milijarde galaksija i bilioni zvezda, ali ta normalna materija zahvata manje od 5% celog kosmosa. Svemir (uključujući i naš “kosmički komšiluk”), međutim, obiluje i nečim nevidljivim i neuhvatljivim, navodi se u članku objavljenom u ponedeljak u stručnom časopisu “Nejčer fiziks”. Naučnici tu neuhvatljivu materiju nazivaju tamnom materijom i procenjuju da zahvata oko 26% ukupne materije u univerzumu, kao i da igra važnu ulogu u najstanku i razvoju galaksija. Tamna materija se razlikuje od normalne materije zato što naučnici ne mogu da je vide pomoću instrumenata na Zemlji i tek treba da je detektuju, uprkos višedecenijskim istraživanjima.

Tamna materija vreba u našem Sunčevom sistemu

Kada je američki astronom Vera Rubin prva otkrila tamnu materiju 60-tih godina prošlog veka, našla je dokaze o visokoj koncentraciji te materije na ivici galaksija, ali ne i u centralnim regionima. Od tada astrofizičari proučavaju kako se tamna materija raspoređuje po galaksijama, od samog jezgra do spoljne ivice. Koristeći isti metod koji je Rubinova primenila da otkrije tamnu materiju, tim naučnika je pokazao da tamna materija postoji i u centralnim regionima Mlečnog puta. Ako je to zaista tačno, to znači da mala količina tamne materije postoji i u Sunčevom sistemu, navode oni. “Ohrabrujuće je što imamo dokaze o postojanju tamne materije”, izjavo je za “Biznis insajder” Jerg Dimand, profesor Univerziteta u Cirihu koji se specijalizovao za simulacije tamne materije i formiranja galaksija.

Kako videti nevidljivo

Astronomi proučavaju tamnu materiju posmatrajući uticaj njene gravitacije na normalnu materiju. Rubinova je prvi put otkrila tamnu materiju kada je primetila da se zvezde na spoljnoj ivici galaksija brže kreću nego što bi, prema zakonima fizike, zapravo trebalo. Nešto što ima jaku silu gravitacije vuklo ih je po svemiru, a tom nečemu su naučnici kasnije dali naziv tamna materija. U najnovijoj studiji, naučnici su proučili sve dostupne podatke o brzini zvezda u unutrašnjim regionima Mlečnog puta. Pomoću najsavremenijih fizičkih modela oni su predviđali koliko bi brzo zvezde trebalo da se kreću ukoliko u tom području nema tamne materije. Činjenica da su se zvezde kretale brže nego što teorija predviđa, navodi na zaključak o prisutnosti tamne materije.

Izvor: www.blic.rs