PALUBA

Zdravo svima,
Evo, kako je savetovao administrator KUZMA®, otvaram ovde temu gde bih voleo da prodiskutujemo o svim pitanjima koja ću postavljati narednih dana a tiču se mog diplomskog rada. Za one koji nisu pročitali u poruci kojom sam se predstavio, nalazim se u Trstu na specijalističkim studijama stručnog prevođenja i diplomski rad mi se sastoji u prevođenju tekstova na temu izgradnja ratnih brodova i podmornica, pa bih ovde postavljao pitanja ili o samoj terminologiji koja mi je nejasna, ili pak o tome kako neke stvari funkcionišu te šta znače, kako bih razumeo i, shodno tome, kvalitetno preveo na srpski deo teksta u kome se pojavljuju pojmovi o kojima ću pitati.
Proučio sam malo po forumu i video da je većina ljudi predusretljiva i spremna na svaki vid pomoći, pa se svima unapred zahvaljujem!
Pozdrav od novog mornara! :)

Ako je terminologijas engleska, nešto bih možda i mogao pomoći. Ruska  sigurno nije, a tu sam najjači.

Zdravo Kumbor,
Nažalost, terminologija nije ruska. Ipak, iako jeste engleska, neke stvari uvek mogu da pomognu, pa sam tako preko ruskog došao do jednog termina, koji je, bar tamo gde sam ja tražio, bukvalno prevođen, najverovatnije sa ruskog. Naime, manji problem predstavljala mi je sintagma strategic deterrence. U početku sam preveo kao strateško ometanje, ali sam to ostavio samo kao privremeno rešenje jer sam češće u našim tekstovima viđao ovaj pojam kao strateško zadržavanje, što je bukvalan prevod ruske sintagme koja označava ovaj koncept, koji, koliko sam shvatio, potiče upravo iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Ako je tako, onda bi svakako trebalo da se definitivno odlučim za zadržavanje, ali je ipak to koncept o kome se malo može naći na srpskom... Šta mi savetujete?
Pozdrav!

"Strategic deterrence" je opštepoznat termin i koristi se u smislu "strategijsko (strateško) odvraćanje". Upravo tako. Nikakvo ometanje, već upravo takvo postupanje koje treba protivnika da ubedi da je  drugi protivnik dovoljno jak da ne dopusti uništenje svojih nuklearnih potencijala prvim nuklearnim (upravo nuklearnim!) udarom i da će mu biti uzvraćeno protivudarom koji je makar isto toliko uništavajući. Stoga se protivnik ima takvim ponašanjem odvratiti od prvog udara. Takvo tumačenje je potpuno tačno i opšteprihvaćeno u anglosaksonskom diskursu, a to je rečnik koji je vladajući. To je bio osnov strategije od 1945. do 1991. pa i dan danas.

Strategijsko (strateško) odvraćanje podrazumeva postojanje strategijskog (strateškog) trojstva (trijade)-baziranja nuklearnih potencijala na nosačima na moru (podmornice), na kopnu (silosi i mobilni lanseri) i u vazduhu (avioni) - sve praćeno infrastrukturom otkrivanja, komandovanja, lansiranja i navođenja. Danas samo SAD, Rusija i u maloj meri Kina, raspolažu punim "strategijskim (strateškim) trojstvom" podobnim za pomenuto odvraćanje.

Hvala na ovakvo iscrpnom odgovoru. Doduše, koncept mi jeste bio poznat, čak je i u uvodu jednog od tekstova koje prevodim objašnjena ova trijada za strateško odvraćanje.
Hvala još jednom!
Pozdrav!

Imamo clana koji je kao kadet cak jedno vreme sluzio u italjanskoj RM pa mozda on moze pomoci. Inace trenutno verovatno malo zauzet sa narastjem. ;)

Lpb

Kadet koji je služio u italijanskoj mornarici? Bilo bi lepo stupiti sa njim u kontakt, ali naravno, prioriteti su prioriteti, pa ako i kad vidi javiće se, neću za sada da mu smetam privatnim porukama... Hvala na informaciji! :)
Druga stvar koja mi je predstavljala problem jesu fizička polja; izgleda da nisu problem samo na zadatku površinskog broda ili podmornice nego i na zadatku prevodioca. Naime, engleska reč "signature" je fizičko polje: akustičko, elektromagnetno, itd. Naravno, da se ne bih mnogo ponavljao i da bi tekst bio što tečniji i koncizniji na nekim mestima sam umesto čitave sintagme "akustičko fizičko polje", naprimer, preveo samo rečju "šumnost". Problem je radar signature, jer mi sintagma "radarsko fizičko polje", tako reći, jednostavno ne ide. Ne ide, jer bi onda moglo da se kaže i sonarsko fizičko polje a ne kaže se. Koja je, dakle, naša reč za fizička polja koja otkriva radar?
Izvinjavam se ako vam moja pitanja deluju glupo, ali niko se nije naučen rodio, a i mi prevodioci imamo problem da nam često promakne nešto što je jako očigledno jer razmišljamo uvek na nekoliko jezika, čak i onda kad ne treba. :)
Veliko hvala svima!
Pozdrav!

Signature je bukvalno potpis, s tim što se ovde odnosi na to da svaki brod ima svoj karakteristični akustični, fizički, magnetni, radarski potpis, odnosno karakteristike, koji ga razlikuje od svih ostalih brodova, čak i od brodova iz njegove klase. Šumnost si pogodio odlično, a radars signature slobodno prevedi kao radarski odraz broda.

Veliko hvala! Znam da je potpis, naravno, koncept jeste taj, identifikacija na osnovu karakteristike, ali kad neko napiše "elektromagnetni potpis" tačno se vidi na kilometar da je tekst preveden sa engleskog, a cilj prevoda je da ne zvuči kao prevod već da teče kao da je tekst pisan izvorno na jeziku prevoda, otuda taj problem. Radarski odraz je ono što mi treba, hvala još jednom, ne znam kako da se odužim na ovako kvalitetnoj pomoći!
Pozdrav!

Electromagnetic signature je  elektromagnetski ( elekromagnetni) odraz. Po zagrebačkom dogovoru 1961. godine,  složenice  istog roda i unutar istog polja značenja pišu se bez crtice,kao jedna reč, znači "austrougarski", elektromagnetski /elektromagnetni, itd., isto kao zemljišnoknjižni, građanskopravni, (izvadak itd.), ali suština je da se piše kao jedna reč, bez crtice. Vidim da je g. Freivogel  usvojio pisanje sa crticom, da li je to u skladu sa novim čisto hrvatskim pravopisom, ja ne znam, jer od 1991. godine su zvanični naučni kontakti dve nacije prekinuti., što je ogromna šteta, jer je faktički reč o jednom jeziku od Vranja do Sutle, što je prostor od skoro hiljadu kilometara dužnih. Svi se prekrasno razumemo, ako postoji volja. Upravo zato ja samo na "Palubi" odstupam od pravila da pišem uvek i samo ćirilicom. Inače, latinicom pišem samo samo na stranim jezicima. Meni, na sreću, Hrvatski nije strani jezik, mada se ne bih mogao bez mnogo problema baviti svojom osnovnom (advokatskom) u Hrvatskoj - skoro nikako.

Da, pravilo je da se crticom odvajaju nezavisne reči u kombinaciji: rusko-japanski, crkveno-slovenski itd. Otud nije elektromagnetni, naprimer. I da, jezik na koji prevodim ovde na univerzitetu u Trstu zovu srpski i hrvatski, a predaju i Srbi i Hrvati pa su i studenti mešovitog sastava. Tako da bar oko jezika nema šta da se raspravlja, činjenice su činjenice, a neko će uvek imati nešto protiv. Ali voleo bih da ne ulazimo u raspravu o srpskom i hrvatskom u okviru ove teme, osim ako nema direktne veze sa ovim mojim pisanijem o brodovlju. Apropo brodovlja, lepa reč, malo zastarela kod nas ali se u hrvatskim tekstovima može naći i ubacio sam je na jedno mesto u mom prevodu gde bi baš lepo stajala.
Javljam se kasnije ili sutra sa novim eventualnim nejasnoćama.
Hvala svima još jednom i veliki pozdrav!

Zdravo svima,
Evo mene sa još dva pitanja, opet u vezi sa podmornicama. Prva stvar je "teardrop shaped hull form". Zamišljajući oblik podmornice, prevod "trup u obliku suze" ima ssmisla, ali mene zanima da li kod nas postoji neki drugi opšte prihvaćen ekvivalentan termin?
Druga stvar je gornji deo podmornice, nekada komandni toranj (conning tower) kada se radi o starijim podmornicama, koje se s vremena na vreme pomenu u tekstu čisto poređenja radi. To je zamenjeno nečim što se zove "sail" ili "fairwater". Evo jedne rečenice kojom ću to ilustrovati:
Forward planes are either installed on the fairwater (sail) or near the bow.
Našao sam reč "kormilarnica", ali da li i kod nas postoje dve ekvivalentne reči, jedna za "fairwater" a jedna za "sail"? Naravno, pošto se radi o podmornicama jedro (što je osnovno semantičko značenje) ne ide, a kao zanimljivost mogu da pomenem da se na italijanskom "sail", kao deo podmornice, kaže "falsa torre", što bukvalno prevedeno znači "lažni toranj".
Hvala još jednom svima i veliki pozdrav!

nisam neki stručnjak za engleski, ali forma trupa ima oblik kapljice, to je udomaćeni izraz. Kod ovog drugog se ne radi o mostu nego o hidroplanima (dubinskim kormilima) koja su nekad bila na pramcu, a kasnije su pomaknuti prema sredini broda, nekad se postavljaju na komandni most (toranj) Ako nisam u pravu, zanemarite ovo, možda netko ima bolje tumačenje,
Pozz

Hvala za "oblik kapljice"!
Moje pitanje je bilo u vezi sa tornjem. Shvatam da se u rečenici koju sam iskopirao u prethodnoj poruci radi o dubinskim kormilima, tu nije problem. Problem nije ni komandni most, engleska reč "bridge" upravo označava komandni most. Problem su bile reči "sail" i "fairwater", tj. koja se od njih odnosi na toranj, ukoliko se taj pojam koristi i kod novijih podmornica, pošto se sintagma komandni toranj (conning tower) odnosi na toranj kod starijih tipova podmornica...
Veliko hvala svakako! :)

Kod nas se to još uvek zove most, ili komandni most.

Fairwater planes je izraz za dubinska kormila, ili hidroplane, koja se nalaze na komandnom mostu sa jedne i druge strane.

[attachment=1]

Sail je opet izraz za komandni most. Taj izraz se koristi za savremene tornjeve ili mostove na podmornicama, zato što oni služe samo kao stabilizatori i zato što u njima nema nikakve opreme, odnosno u njima se ne nalazi ništa jer je sva oprema u čvrstom trupu. Nekada je u tornjevima sedeo komandant podmornice i vršio osmatranje, odnosno nišanjenje, napadnim periskopom.

Kako god okreneš ti koristi izraze komandni most ili komandni toranj podmornice i nećeš pogrešiti.

Da dopunim kao laik.Mi smo nekada zvali komandnim mostom taj hidrodinamični oblik,oko samog tornja.Sami toranj je bio obično cilindričnog oblika zavareni dio na čvrsti trup i bio je u jačini čvrstog trupa.Imao je otvore(vrata) i gore za izlaz u most i dole za ulaz u čvrsti trup.Služio je pored smještaja nekih uređaja i kao komora za spašavanje posade ili za izbacivanje diverzanata,pošto je bio u jačini čvrstog trupa i mogao se posebno plaviti(bez da se ostali dio podmornice naplavi).Mislim da on i dalje postoji na podmornicama sobzirom na navedenu primjenu.
Dakle,mi smo komandni most nazivali taj spoljašnji-hidrodinamični dio(koji je obično u jačini lakog trupa-palube) a toranj je unutra,spolja ne vidljiv i radi se o cilindru navarenom na čvrsti trup i u njegovoj jačini.

Poz.

Najčešće se tako dogodi da se iz tornja ulazi u "centralu" podmornice. Logično je da iznad otvora centrale postoji clindrični ili sličan nastavak, a kako okrugao oblik nije hidrodinamički povoljan, postoji obično naplavljiva, relativno laka oplata povoljnog oblika. Ona se naziva u engleskom sail, a kod nas toranj, most, a ponekad i kiosk, prema fr. kiosque.

I ako sam se trudio da budem razumljiv izgleda da baš i nisam.Toranj se kod nas nazivao taj cilindričan navareni dio.Tačno je da je on obično bio iznad centrale(odsek iz kog se komandovalo-upravljalo celom podmornicom.Kod naši podmornica periskop,stubovi radarske antene,radar detektora i šnorkla,su bili izvan tornja itd.),Sami,komandni most, je služio i za smještaj svih tih stubova kao i samog tornja i davao je taj hidrodinamični oblik.Normalno da je Komandni most bio naplavljiv a toranj ne(sem kod spašavanja ili izbacivanja diverzanata).Na fotci koju je postavio @MOTORISTA, ljudi koji se vide na kom. mostu obično su (dole nogama)stajali na samom tornju.Znači,komandni most je se koristio za ljude samo u površinskoj vožnji,dok je u podvodnoj vožnji on bio naplavljiv i davao je taj hidrodinamičan oblik.

Poz.

Pošto mi je veoma neprijatno da izazovem zastoj u temi-topiku molio bih nekog od moderatora da izbriše ovaj i moja predhodna dva posta.Sam to ne mogu i pokušao sam ranije.Želio sam samo da ukažem da se kod nas pravila razlika između ta dva pojma(kom.most i toranj) i ništa više.
Dakle,zbog mene lično molio bih da se izbrišu moji postovi,pogotovu što nisu vezani sa drugim.

Poz.

Karlo, ne vidim razlog da se brišu tvoji postovi, tim pre što nikoga nisi uvredio, mada nisi bio naročito precizan. Precizan uvek može biti samo neko ko je bio profesionalni oficir / podoficir, a ti to očigledno nisi bio. Svi smo ovde da dajemo svoja tumačenja i mišljenja, i nikakav problem nije ako ponekad pogrešimo.  Po meni je toranj samo konstruktivni deo podmornice u sastavu nečega što se uslovno zove komandni most, mada se koristi samo u nadvodnoj vožnji.

Volim što ljudi daju svoja različita mišljenja! Karlo, nema nikakvog zastoja u temi i mislim da ovo što si napisao treba da stoji tu gde stoji. Pomogao si mi utoliko što znam gde ću u tekstu da stavim toranj a gde komandni most (mada sam već nešto prepravljao ali nema veze, ponovo ću, pola sata posla). Koliko god delovalo neprecizno, meni je pomoglo a to je i bila tvoja namera. Hvala!
Dok ovo pišem, pada mi na pamet još jedno pitanje. U tekstu se često pominje "controll surface jam", što sam ja po nekoj logici preveo kao "zaglavljivanje kontrolnih površina". Koliko sam teoretski shvatio, može se desiti da se kontrolne površine zaglave u poziciji zaranjanja i da podmornica zbog toga nastavi da zaranja, pa da u najgorem slučaju pređe graničnu dubinu i da se potopi. Ako je tako, da li je onda dobro rečeno "zaglavljivanje kontrolnih površina"? Uzgred, koja je tu onda razlika između dubinskih kormila i kontrolnih površina? Ili je to jedna te ista stvar?
Pozdrav!

Hvala i Vama!

Međutim,mislim da sam čak i previše bio precizan jer je topik sa temom jezičkog prevoda gdje je to nepotrebno.Mislim da je @kumbor baš bio nedovoljno precizan i nejasan.Da ne širim dalje mislim da moje topike treba izbrisati jer su i izvan teme.
Što se tiče Vašeg novog problema mislim da vam tu mogu daleko više pomoći ljudi sa praksom iz prevođenja.Koliko ja znam ovo što ste Vi napisali se koristi kod aviona (kontrolne površine),analogijom to bi bili hidroplani ili dubinska kormila na podmornici.Ipak bih volio da me ne shvatite sigurno da Vam to netko drugi tko ima više iskustva u prevođenju objasni.
Iz mog iskustva kao starješina na podmornicama,mogu navesti,da su se hidoplani(dubinska kormila),kod tih starih podmornica,pokretali elektromotorom a imali su su i mogućnost ručnog.Kasnije na našim novijim podmornicama pokretani su hidraulično.Ja za tih oko 7 godina nisam doživeo niti jedno zaglavljivanje.Imao sam jedan doživljaj kad smo mogli udariti u dno ali je greška bila do čovjeka koji je zatvorio oba dubinomjera(manometra)koji su pokazivali stalnu istu malu dubinu,pa su dubinska kormila bila na dublje jer se mislilo da je podmornica prelagana(kod zaronjenja se ona trim tankovima i reglerom "podešava" da bude "vodoravna" i sa nultom plovnošću).
Spas se može tražiti vožnjom krmom ili pirenjem tankova,tako da niti zaglavljivanje hidroplana(dubinskih kormila)nije beznadežna situacija.
Izgleda da sam opet pretjerao pa bi bilo dobro kad ovo pročitate i izbrišete.

Poz.

Hvala Karlo! Niko nije ovde izašao van teme pa ni ti (spontano bih persirao ali pročitah negde da je nepisano pravilo ovde na forumu ne persirati, nadam se da je to u redu). I da, meni su ovde potrebniji ljudi od struke, mornari i podmorničari, više nego prevodioci: uzgredno znanje engleskog od strane nekog ovde svakako uvek dobro dođe, a prevođenje je ipak moj posao. Vi ste ljudi od profesije ili bar zainteresovani, pratili ste te teme (na srpskom odnosno hrvatskom, ja sam više toga proučavao na drugim jezicima pa ne znam naše reči), a mi prevodioci, dok se specijalizujemo za neku oblast, pitamo baš vas, ljude od iskustva. Tako da mislim da niko nije izašao van teme, ja na moja pitanja volim da čujem i konstruktivnu diskusiju, što ovo svakako jeste, tako da niko ne treba ništa da briše.
Hvala!

@Karlo je potpuno u pravu i lijepo je objasnio stvar.
Evo i iz wikipedije američki sail ili engleski i evropski fin.
The conning tower of a submarine was a small watertight compartment within its sail (or fin in British usage) equipped with instruments and controls and from which the periscopes were used to direct the boat and launch torpedo attacks. It should not be confused with the submarine's control room, which was directly below it in the main pressure hull; or the bridge, a small exposed platform in the top of the sail.

As improvements in technology allowed the periscopes to be made longer it became unnecessary to raise the conning station above the main pressure hull. The USS Triton (SSRN-586) was the last American submarine to have a conning tower. The additional conning tower pressure hull was eliminated and its functions were added to the command and control center. Thus it is incorrect to refer to the sail of a modern submarine as a conning tower.

Znači kada je tehnologija dozvolila duže periskope, a i druge antene,više toranj nije bio potreban.
Sail, fin ili most, još uvjek ima ulogu, kao komandi most podmornice, a i za smještaj antena i photonic periskopa,  koji su u njemu pohranjeni i ne prolaze kroz čvrsti trup podmornice. Prolaze samo koaksijalni kabli.

Zdravo svima,
Nadam se da ste lepo proveli vikend. Posle malo opuštanja, evo mene sa još pitanja. Mislim da su ovog puta malo teža, jer ću se ovde više pozivati na engleski tekst nego do sada, ali ću maksimalno gledati da i na srpskom objasnim o čemu se radi kako bi i ljudi sa slabijim poznavanjem engleskog mogli da prokomentarišu.
1. "Hard kill" i "soft kill": dva ustaljena termina gde prvi označava uništavanje neprijatelja a drugi zbunjivanje ili korišćenje mamaca. Da li za ova dva termina kod nas postoje ustaljeni ekvivalenti?
2. Pri sletanju na nosač aviona, kada avion sleće spuštenih krila, sa spuštenom kukom za hvatanje zaustavne sajle i sa izbačenim točkovima (u tekstu "the aircraft is dirty: gear down, flaps down, hook down"). Postoji li kod nas jedna reč za ovo "dirty", a da se odnosi na ovakav položaj aviona. Naravno, bukvalan prevod reči bio bi "prljav", ali nisam baš siguran da bi išlo u ovom kontekstu.
3. "Radar cross section". Da li je to tačka ukrštanja optičkih linija na radaru?
Hvala svima unapred, ali i na dosadašnjoj predusretljivosti!
Pozdrav!

Hard i Soft Kill, se odnosi na zaštitu od projektila, torpeda....
Gdje je Hard mjere za uništavanje, u nadolasku, oružjem
a soft , mjere gdje se prijektil ometa u vođenju, ometaju se njegovi senzori, elektronski, izbacivanjem mamaca..., ometanje sistema za navođenje.
Aktivne i pasivne mjere zaštite od nadolazećih projektiLa

Radar cross section, je karakteristika mete da odbija radarske zrake, mjera je m2. Radarska reflektna povrišina mete. Ona se može ustanoviti najpreciznije mjerenjem, jer objekat bez obzira na siluetu reflektuje radarske zrake na sve strane, a broje samo one koje se vračaju do antene radara.

 

Hvala! Shvatam, ali da li kod nas postoji jedna reč koja bi označavala hard mere ili soft mere? Takođe, ne shvatam kako se na srpskom zove ta karakteristika mete da odbija radarske zrake?
Hvala još jednom!

Karakteristika mete da odbija radarske zrake označava radarski odraz mete. Što je veći odraz, to meta više odbija radarske zrake. Ne mešati sa rasipanjem radarskih zraka ne u pravcu izvora - emitera, već mimo, ili sa upijanjem radarskih zraka. To su slučajevi koji zapravo smanjuju radarsku vidljivost, a ne povećavaju je. Što meta bolje odbija radarske zrake, ne skrećući ih već upućujući nazad ka anteni - to je meta vidljivija i ima veći odraz.

Kao što je ML i napisao, aktivne i pasivne mere zaštite broda. Drugi izraz kod nas ne postoji.


To se zove radarski odraz mete, ili površina radarskog odraza mete.

Drago mi је da je @ML peuzeo pomaganje.Mislim da i @MOTORiSTA može mnogo pomoći a još neki da ih ne nabrajam.
Zaista sam laik u prevođenju ali je @ML u pravu što se tiče te definicije radarskog odraza i ozračene površine.Sjećam se  da je to radila neka ženska,koliko me sjećanje služi,sa Niškog fakulteta,ali u okviru sasvim drugog područja(mikrotalasna zaštita objekata te pogodnost mikrotalasnog područja sobzirom na upijanje mikrotalasnog spektra od strane toplokrvnih živih biaća).Sjećam se da je tu bila naznačena površina recimo kamiona, aviona itd.kao količina odbijenog signala zavisno od površine,dok je zaključak izveden,da mikr.talasi oko 1GHz se najmanje odbijaju od živih bića,pa se ide na više ili niže frekvencije za te uređaje za alarme - zaštitu objekata.Točan izraz  za to površina/jačina odraza se ne sjećam.
Vjerujem da je ona koristila "zapadne" izvore i to označavala tako. Neznam koliko sam pomogao ali vjerujem da na internetu postoje precizni podatci o ovome.

Poz.

@Motorista, aha, nisam bio dobro shvatio objašnjenje koe je dao Ml. Sasvim prihvatljivo, hvala!
@Kumbor Da li onda to znači da je " radar cross section" i "radar signature" jedna te ista stvar?
Pozdrav!

Hard kill i soft kill weapon nemaju direktan prevod na Srpski, a termini kao hard mere ili soft mere ne postoje u našim jezicima.

To bi trebalo da su sinonimi, ili skoro sinonimi.

Što se radarskog odraza tiče ima i ova sličica, pa ti možda bude lakše da shvatiš kako to ide.

[attachment=1]

Negde na forumu ima ista ovakva, ali u boljoj rezoluciji, s tim da ja ne mogu da se setim gde se nalazi. :zid :zid :zid

U našoj terminologiji je isto.

Odlično, to u mnogome olakšava stvari, bar sa jedne strane. Sa druge, jedna rečenica stvara ovde nove probleme:
There are two divergent schools of design practice, one being a thin airfoil cross sectional shape,  and the other a large streamlined bulging shape.
Znači li sada ovo da prvi oblik ima veći radarski odraz, a drugi je hidrodinamički povoljniji? Ako da, zašto bi onda prvi uopšte postojao kao mogućnost?

Ne smiju se miješati stvari.Radar radi u atmosferi pomoću el.magnetnih (talasa)zračenja a pod vodom su akustičkii uređaji jer se radi o drugom medijumu. Dakle,hidrodinamični oblik je vezan za podvone uređaje a ne radar.
 
Poz.

Da ne budem pogrešno shvaćen.Možda taj hidrdinamički oblik povećava odraz na površini ali podmornice praktično ne bi trebale biti na površini da bi bile otkrivene radarom.

Poz.

MIslim da se radi o tome da je drugi oblik aerodinamički povoljniji,vjerovatno je iz nekog teksta o letjelicama?

@Gazda ne ne, radi se o podmornicama...

Sigurno se odnosi na most-sail-fin. Neko vrijeme je večina, a danas se upotrebljava airfoil shaped sails, takav su imale i naše podmornice, dok se sada upotrebljavaju i aerodinamični, bolje hidrodinamični,odnosno napredni mostovi, koji u sebi imaju i četiri puta veći volumen (to je značajno smještaj diverzanata, sitema antena i periskopa, lakih protivavionskih oružja, obalskih raketa....)
[attachment=1]
Normalno je da drugi oblik više rasprši radarske zrake, naravno na površini.

@ML je to lijepo objasnio.Ako se radi o teoretskom razmatranju,odnosno podatku, jer podmornice moraju doći do mjesta zaronjenja,ili na samom otvorenom moru kod eventualne popune ljudstva ili zbog nekog obolelog člana itd.Dakle nisam jasno napisao može se reći hidrodinamični oblik koji je nepovoljniji zbog veće  radarske površine,jer ponekad  moraju i da budu na površini..Dakle izvinjavam se ako sam stvorio zabunu.

Nadam se da neću i kod ovih izraza za radrski odraz uneti zabunu, pa nemojte ovo uzeti kao sigurno.Naime radari su na vojnim objektima obično uvezani sa IFF(za indentifikaciju) uređajima.Kad radar ozrači neki oblekat on automatslki odgovara šifrovano tako da ovaj na radaru zna da li se radi o njegovom ili "tuđem" objektu,i obično taj podatak ima na samom pokazivaču.Dakle,izraz "označavanje" možda znači i ovo,no nemojte to uzeti kao tačno,dok ne provjerite.

Poz.

Ovakve hidrodinamične mostove koriste odavno sovjetske-ruske podmornice projektovane u birou "Malahit". Rusi kažu da je takav most "limuzinske" forme. Kakve veze ima sa limuzinom, nemam pojma. Takva je AP pr.885 i 971 i nekad Alfa pr.705.. S druge strane, podmornice projektovane u birou "Rubin" imaju uobičajeniju formu mosta. Npr. SSBN pr.955 - Borej, napadne AP Sijera, itd.

Zdravo svima,
Evo mene posle petnaestak dana, još malo predajem rad. Nedoumica koju sada imam tiče se desantnih brodova. Rečenica koja me muči glasi:
A half dozen navies operate LSDs (landing ship docks) or LPDs (landing platform dock).
Nisam shvatio tačno koja bi bila razlika između datih brodova, i kako se kod nas zovu te dve vrste desantnih brodova?
Unapred hvala svima i veliki pozdrav!

LPD Landing platform dock носи више хеликоптера и више се ослања на њих приликом десанта на непријатељску територију. На палуби носи транспортне хеликоптере средњег или већег капацитета за превоз опреме и људства.

LSD Landing ship dock превози више амфибијских мањих возила у које спадају нпр. ховеркрафтови или оклпони транспортери који пливају (БТР-80, 90 итд.)

Ево дела текста који би можда мога да ти помогне:

Dock Landing Ships (LSD) support amphibious operations including landings via Landing Craft Air Cushion (LCAC), conventional landing craft and helicopters, onto hostile shores. These ships transport and launch amphibious craft and vehicles with their crews and embarked personnel in amphibious assault operations. Amphibious Transport Docks (LPD) transport and land Marines, their equipment and supplies by embarked landing craft or amphibious vehicles augmented by helicopters in amphibious assault. These versatile ships perform the mission of amphibious transports, amphibious cargo ships and the older LSDs by incorporating both a flight deck and a well deck that can be ballasted and deballasted to support landing craft.

Линк: http://www.globalsecurity.org/military/systems/ship/ld.htm

Veliko hvala! Da ne znaš slučajno da li mi imamo ustaljene nazive za LPD odnosno LSD?
Pozdrav!

Razlika između između LSD (Landing Ship Dock) i LPD(lending Platform Dock) se transformisala kroz vrijeme. LPD je imao heliodrom na palubi, a LSD nije. Kasnije je LSD pridobio pristajalište za obično dva helikoptera, ali nije imao hangara, koji obično ima LPD. LSD su manji i nose 400-500 vojnika sa opremom, dok LPD nose 700-900.
Kod nas prevod može biti samo opisan, najbolje dati u napomene

Тремини са којима сам се сусретао су били десантни брод, амфибијски брод и сл. Десантни бродови код нас имају више верзија што си и сам могао да видиш на палуби типа ДБМ (десантни брод минополагач), ДЈЧ (десантно јуришни чамац), ДТМ, РТК итд. ЈРМ никада није имала брод попут овог за који ме питаш тако да код нас не постоји тачан термин за исти. Користи се генерички појам раније наведен.

Молим и други пут.

Možda je u ovim slučajevima najbolje koristiti skraćenicu po tipu USN a uz to i transkripciju tipa broda na hrvatski/srpski, ili koji god, uz opis, ako je neophodno. Nećeš mnogo pogrešiti, kako god uradio, bitno da se razume.

Zdravo svima,
Naravno da vas nisam zaboravio, mada me dugo nije bilo. Hteo sam samo da se svima vama koji ste mi pomogli zahvalim, i da sve vas koji pratite ovu temu obavestim da sam diplomirao sa ocenom 101 od 110, što je za tršćanski univerzitet i za temu koju sam obrađivao odlična ocena kakvu, iskreno, nisam očekivao. Neka sledeća ideja bila bi da taj prevod negde u Srbiji eventualno objavim ako je to moguće, pa ako iko ima predlog kome bih mogao da se obratim i šta da radim, neka piše, biću zahvalan! :) O daljem eventualnom poslu u prevodu pri vojsci verovatno u nekoj drugoj temi...
Hvala veliko i od srca još jednom svima, čak mislim da niste potpuno svesni koliko mi je značila pomoć svih vas - konstruktivnije rasprave nisam video za sve vreme školovanja, od osnovne škole pa do sada!
HVALA!

Sve cestitke Mishko.   :klap :klap :klap

Čestitam Mshko! :klap :klap :klap

Свака част.

 :klap :klap :klap :klap :klap :klap

A šta reči? Svaka čast!!! :klap

čestitke.

Ne napisah: Alalveriram i Svakačastiram

Bravo! Cestitam!