PALUBA

*UVOD

Posebna novost u toku ratnih dejstava 1999. godine, bila je  razvijanje i uvođenje sistema PVO nazvanog "RL" (raketni lanser).
Naime, na vozilo tipa "Praga V3S", umesto topova ugrađene su rakete vazduh-vazduh. Bez obzira na relativno mali uspeh u sukobu sa NATO avijacijom i povlačenje iz upotrebe nakon rata, improvizovani sistem PVO "RL" i njegova upotreba predstavlja interesantnu epizodu tog rata i vredi o njemu otvoriti temu, imajući u vidu da su slični predlozi i danas aktuelni oko modernzacije nekih naših borbenih sistema, a upotrebu sličnih improvizovanih sistema sa raketama vazduh-vazduh videli smo i na ratištima Bliskog istoka, ponajviše u Jemenu.

Počeci razvoja: Raketa R-60Mk na lafetu protivavionskog topa M-55, 20/3 mm

[attachment=1]


*Nastavak razvoja

Početkom rata 1999-te počeo je rad na sistemima "Praćka", a nastavljeno je u pravcu razvoja sistema "RL-2" i "RL-4".

- RL-2 je koristio 2 rakete R-60MK na vozilu Praga V3S
- RL-4 je koristio 1 raketu R-73E na vozilu Praga V3S

Nakon ispitivanja i probnih lansiranja, ustanovljeno je da je domet prekratak. Potreban je startni motor za oba tipa rakete.
Za raketu R-60MK određen je za startni motor, motor potivgradne rakete, a na RL-4 motor sa rakete v-z tipa S-24.
Sistem RL-2, od tada je označavan kao RL-2M.

Sa ovakvim startnim motorima, bolje performanse je pokazao sistem RL-4, koji je tako dobio oznaku RL-4M.
Sa raketom R-73E sa startnim motorom, mogao je imati visinu dejstva do 9,5 km i domet oko 15 km.
Sistem RL-4M je zatim uveden u naoružanje.

Sistemi RL-2M i RL-4M

[attachment=2]

Faze leta raketa:

Za razliku od baznih sistema RL-2 i RL-4, na modifikovanim verzijama sa buster-motorima let rakete ima tri faze.
Kako to izgleda u stvarnosti objasniću na primeru sistema RL-4M, čija prva faza započinje aktiviranjem bustera, nastavlja se silaskom rakete sa lansera, a završava se za 1,1-1,3 sekunde, tj. trenutkom kada dođe do razdvajanja rakete i bustera i pripale raketnog motora rakete.
Na kraju te prve faze leta raketa ima brzinu oko 410 m/s.

Druga faza leta obuhvata vreme od trenutka pripale raketnog motora rakete i traje 4,1-6,8 s, tj. do kraja njegovog rada. Na početku ove faze se vrši stabilizacija sistema za upravljanje u trajanju od 0,3 s, a onda nastaje deo kada su uključeni svi sistemi za samonavodjenje i upravljanje, uključujući i gasodinamičko upravljanje pomoću interceptora.

Treća faza leta nastaje od trenutka prekida rada raketnog motora rakete, kada raketa leti po inerciji koristeći višak energetskog potencijala, koji je "prikupila" u prethodne dve faze leta. U trećoj fazi leta upravljanje se vrši isključivo pomoću krmila.

Raketni sistem RL-4M, priprema za dejstvo:

[attachment=3]

Uočeni problemi i nedostaci:

- nije bilo moguće određivanje daljine do ciljeva pa su rakete česte zahvatale ciljeve van dometa
- startni motori su doprinosili povećanju dometa ali i nestabilnosti početne trajektorije leta (trzanje rakete kod otkačinjanja bustera, pomereno težište mase rakete) pa je dolazilo do gubitka zahvata nakon lansiranja
- transport i pretovar raketa je bio ručni pa je to otežavalo ceo radni proces
- raketa je pokazivala bolje karakteristike kod gađanja cilja u odlasku
- raketa nije imala mogućnost samolikvidacije pa je bila opasna kada se koristi u naseljenim zonama

Raketni sistem RL-2M, priprema za dejstvo:

[attachment=4]


*Borbena upotreba sistema RL-2M i RL-4M

Što se tiče sistema RL-2M, sistem je najviše dejstvovao u okolini aerodroma Ponikve kod Užica.
Po dostupnim podacima dejstva su u okolini aerodroma Ponikve ispoljena 6 puta sa 6 ispaljenih raketa R-60Mk.
Prvo dejstvo je zabeleženo dana 06/04/1999, a poslednje dejstvo dana 03/05/99.
Pred kraja meseca maja, sredstvo je premešteno na područje Kosova i Metohije, u očekivanju moguće kopnene invazije snaga NATO pakta.

Što se tiče sistema RL-4M, prvi put je dejstvovano 26/05/99 sa položaja Ripanj u okolini Beograda.
Ukupno je sistemom RL-4M dejstovano 5 puta. Nema podataka o učinku, a neki podaci govore o 2 pogođena aviona, ali bez materijalnih dokaza.
Po dostupnim podacima, dejstvovano je 2 puta u okolini grada Beograda, da bi oruđe bilo prebačeno polovinom maja na Kosovo i Metohiju gde je dejstvo ispoljeno u 3 navrata.

Statistika oko tačnog broja gađanja je izvedena iz domaćih  publikovanih izvora.

Bez obzira na skromne rezultate, ostaje činjenica da je na brzinu "sklepan" sistem koji je mogao potpuno pasivno (u smislu bilo kakvog EM zračenja) da gađa ciljeve na daljinama čak do 15 km (RL-4M sa raketom R-73E). Kako je rat trajao, tako je razvijano sve više ovih improvizovanih sistema PVO.

Raketni sistemi PVO RL-2M i RL-4M:

[attachment=5]

Kada se raketa na ovom lafetu jos digne po visini dođe mlaznik skoro do glave posluzitelja?! Kako je mlaz paljenja rakete djelovao na istog?

Kabina nišandžije je dodatno ojačana novim bočnim pločama sa strane i u gornoj zoni i modifikovana. Nisam čuo da je bilo posebnih negativnih zapažanja vezano za ovu problematiku koju si naveo.

Još uvek ovo "čudo" nije reklo svoju poslednju reč.  Tek sad dolazi njegovo vreme   :)
Ovo bi voleo da čitam na T6 ,a I komentari bi me zanimali  :)

Iznenadio bi se koliko naših ljudi ništa ne zna o ovom sistemu "RL" iako je pisano o njemu. Nedavno sam, ničim izazvan, upao o polemiku na jednom sajtu koji je objavio neki kratak tekst o ovom sistemu. I javio se jedan komentator, čak učesnik rata 99-te, koji je ismevao ovo i tvrdio da ovo nikada nije postojalo, da je taj sajt to izmislio. I pre toga sam imao prilike da uvidim da mnogi naši ljudi ne znaju gotovo ništa o ovome i da misle da je to "upitno", "kontroverzno" ili šta ja znam.
To mi je bila glavna motivacija da otvorim sada zasebnu temu ovde. Da bar na Palubi nema dileme u nekadašnje postojanje i borbena DEJSTVA ovih sistema (RL-2M i RL-4M) tokom rata 1999-te....

Ovdje na fotografoji nema nikakve kabine a dobro bi bilo da je ima. Ovako kako izgleda posluzitelj bi trebao imati kacigu, antifone i naocale sto idu uz komplet S2M.

[attachment=1]

Kakva je bila indikacija zahvata cilja?

poz.

Dublirana veza kao kod aviona. Nišandžija nišani prema cilju svojom "topovskom" nišanskom spravom (jotovka).
Kada GSN rakete zahvati cilj, u kabini nišandžije se uključi indikatorska lampica i zvučni signal. Onda on pritisne taster za lansiranje.

Kako je rešeno odvajanje bustera i paljenje marševskog motora.

Gađanje ciljeva je, ako sam dobro shvatio, bilo ''odokativno'' iz očekivanog rejona, na osnovu najave osmatrača?

Ne bih znao tačno da ti kažem i opišem proces starta raketnog motora. Navodi se samo postojanje "međusklopa" koji to reguliše....
Gađanje je vršeno na osnovu najave osmatrača, komandira odeljenja i slično. Nišandžija onda po komandi (kao za top) traži cilj nišanskom spravom topa. Kada ga pronađe, čeka signal da rakete dobiju "gotovost" za lansiranje i pritiska "PUSK"!

Kako je posada gađača bila zaštićena od izduvnih gasova motora?
Na slikama vidim da je raketa odmah pored operatera, bez ikakve zaštite.
Mlaz motora ga je mogao jednostavno ''oduvati'' sa stolice...

Postavio sam gore sliku na pitanje Kosmonauta. Postoji dodatna ploča od čeličnog lima sa strane i sa gornje strane.

Ajde još "jedared"... :)

[attachment=1]

Ja sam se referirao o prvoj fotografiji sa skalamerijom na postolju od M-55 i mislim da smo se razumjeli o cemu pricamo. Ja nisam komentirao Prage i modifikacije iste!

Taj sistem nije ušao u upotrebu. To je bilo sve tokom ispitivanja mogućnosti da se uopšte lansira raketa V-V sa zemlje (bez dodatnog bustera).
Dakle, nije borbeno korišten. Nemam podatke oko načina upotrebe i lansiranja rakete.

Iskreno, ne bih sedeo na toj skalameriji, jer zaštita strelca mi deluje veoma kilavo.

Na žalost, imao sam prilike videti šta mlaz raketnog motora može učiniti čoveku: nepažnja i nesreća davnih godina, na poligonu TOC Prevlaka. Tehničar je poginuo, pošto ga je motor nekontrolisano lansirane rakete osakatio.
Na istom poligonu, gađač S2M umalo poginuo, pošto je raketni motor pripalio u lansirnoj cevi, pa je raketa izletela sa upaljenim motorom. Desilo se to na istom poligonu, prilikom redovnog testiranja raketa iz serijske proizvodnje. A znamo da je S2M mala raketa...

Ima još toga, no da ne širimo priču - nisam pobornik ovakvih improvizacija. Ali, rat određuje (ruši postavljena) pravila, pa ljudi rade i ono što im u normalnoj situaciji ne bi nikada palo na pamet!

Ima šoferku od Jugića.

Bilo je problema sa odvajanjem buster od rakete (sto je uticalo na gubljenje zahvatga cilja) kao i problem da je ic glava bila preosetljiva tj zahvatal je cilj van dometa - ovo je pogotovu bilo izrazeno na R-73.

Lansiranje rakete R-73E sa dodatim busterom, sa sistema RL-4M, tokom ispitivanja mogućnosti na poligonu Nikinci, april 1999-te godine:

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/RL-4%20lansiranje.mp4

Inače, pored sistema RL-2M i RL-4M sa raketama R-60Mk i R-73E (pa još sa dodatim busterima) o kojima se najčešće govori i piše, korišten je i sistem RL-1, koji je razvijen još ranije tokom 90-tih, a korištene su rakete K-13M sa lovca MiG-21. Inicijalno je pripadao Resoru Državne Bezbednosti....
Zna se pouzdano da je ovim sistemom (postojao je 1 primerak), dejstvovano tokom 1999-te godine.

Raketni sistem RL-2M, maskiran, okolina aerodroma Ponikve, april 1999-te:

[attachment=1]

Improvizovani raketni sistem PVO RL-1

Još u prvoj polovini 90-tih godina prošlog veka, u tadašnjoj Vojsci Republike Srpske,  gardijskoj jedinici zvanoj "Panteri", razvijen je prototip i koliko je poznato i jedini primerak raketnog sistema PVO RL-1, koji je koristio raketu V-V R-3S ili K-13, inicijalno sa lovaca MiG-21, za lansiranje sa zemlje.

Na šasiji modifikovanog kamiona TAM-110 montirana je okretna platforma sa 2 nosača avionskih lansera sa raketama V-V K-13 i odgovarajućim mestom za nišandžiju u sredini. Lansirna platforma je bila prerađena konstrukcija protivavionskog topa 20/3 mm, na mesto kojih automata su postavljene odgovarajuće okretne platforme-usmerači sa avionskim lanserima i raketama K-13. Nišandžija je bio zaštićen odgovarajućom metalnom kupolom od vatre i izduvnih gasova raketa prilikom lansiranja, a imao je mogućnost ručnog pomeranja lansirne plaftorme-usmerača raketa po azimutu i po elevaciji.

Na snimku se navodi da je jedinica upravo trebala da izvede ispitno gađanja na projektil ispaljen iz topa kalibra 155 mm. Na žalost, iz nepoznatih razloga, nije prikazan snimak dejstva ovih raketa.

Podaci o raketi R-3S - K-13 u svojoj osnovnoj funkciji vazduh-vazduh:

Raketa R3S ili K-13 (NATO oznaka AA-2A Atoll), namenjena je za uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru iz zadnje polusfere, u uslovima dobre optičke vidljivosti i po dobrim meteo uslovima. Sistem vođenja rakete je pasivni infracrveni sa tragačem tipa TGS-13K (navođenje na toplotni zapis mete). Bojeva glava je fragmentarnog tipa mase 11,3 kg, sa mehaničkim osiguračem i bezkontaktnim blzinskim upaljačem tipa NOV-13K.
Pogoni je raketni motor na čvrsto gorivo PRD-80A.
Dužina rakete je 2838 mm, prečnik tela 127 mm, razmah krilaca 528 mm, startna masa rakete je 75,3 kg.

Minimalni domet rakete iznosi 0,90 km, a maksimalni domet 7,9 km. Maksimalna brzina rakete iznosi 1980 km/h, a maksimalna brzina cilja 1800 km/h. Plafon upotrebe bio je od 200 m do 21500 metara. Maksimalno opterećenje rakete iznosi 3g.

Koliki je domet rakete prilikom lansiranja sa zemlje nije saopšteno, ali iz iskustava upotrebe drugih raketa V-V kada se lansiraju sa zemlje, verovatno ne prelazi 3 km po daljini.

Ipak, treba podsetiti da je ova raketa R-3S (K-13), kao i njen "rođak" sa drugačijim navođenjem R-3R, korišten u razvoju domaćih projektila RLN-IC i RLN-RF za domaći protivavionski samohodni artiljerijsko-raketni sistem PASARS.
 
Na sistem su integrisane i dve rakete zemlja-vazduh sa oznakom RLN-IC koje su bazirane na sovjetskim raketama vazduh-vazduh K-13M od kojih su međutim preuzete samo aerodinamičke površine kao i deo prednje sekcije, a sve ostalo je uglavnom iz razvoja domaće namenske industrije. Sistem je namenjen za trupnu protivvazduhoplovnu odbranu i zaštitu važnih objekata na teritoriji sa dometom od 8 km po visini i 12 km po daljini, a za sistem je predviđena i integracija optoelektronske stanice TOMS.

Prvo probno gađanje izvedeno je 22. maja 2020. godine, na Pasuljanskim livadama, a a mete su bile osvetljavajuće minobacačke mine 120 mm. Cilj opitnog gađanja bilo testiranje mogućnosti zahvata cilja pripremne i start-sekvence rakete i aerodinamičke konfiguracije, provera zakona vođenja rakete RLN-IC 170 u realnim uslovima samonavođenja gađanjem vazdušnog cilja, kao i provera funkcionalnosti novougrađenih podsistema rakete.

U narednoj modifikaciji, prikazana je i verzija sistema PASARS sa projektilima RLN-RF, koji bi koristili modifikovanu raketu R-3R sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem, te je u tom smislu predviđena i ugradnja radara za navođenje. Obzirom da je razvoj veoma sličan kao i kod RLN-IC i predviđen domet je sličan, 8 km po visini i 12 km po daljini.

Oba ova projektila se mogu upotrebiti na trupnom istemu PVO HARPAS na guseničnoj nosećoj šasiji, koji je nedavno prikazan na Partneru-2023 kao svojevrsno "idejno rešenje".

Snimak prototipa sistema RL-1 sa raketama R3S / K-13:

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/K-13%20VRS.mp4

Raketa RLN-IC, nastala od rakete K-13M, na PASARS-u pred prvo probno ispaljivanje sa zemlje maja 2020. godine:

[attachment=1]

Rakete RLN-IC na PASARS-u, kao jedno od rešenja za ovaj domaći artiljerijsko-raketni sistem PVO:

[attachment=2]

Izdvojiću jedan zanimljiv događaj iz vremena vazdušnog rata 1999-te godine nad tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom

U knjizi “A-10s over Kosovo” (A-10 iznad Kosova) dvojice autora, nekadašnjih američkih pilota, pukovnika Kristofera Have-a i potpukovnika Fila Hauna, pominje se aktivnost para jurišnih bombardera A-10A američke avijacije u misiji nad Kosovom. Autor pominje da se aktivnost odigrala “poslednjeg” dana rata, 09.06.1999, s obzirom da se, već “znalo” da će sporazum NATO-SRJ biti postignut i da će ovo biti poslednja borbena misija.

U tom smislu je i nazvano poglavlje u toj knjizi: “Poslednji dan za letenje – poslednja šansa za pogibiju”.

S obzirom na obaveštajne podatke koje su dobili od kolega iz AFAC misije, poleteli su u zonu oko 18 jugozapadno od Prizrena, gde se navodno nalazila srpska artiljerija, oklopna vozila i tenkovi.
Nakon što su primetili “formaciju u obliku konjske potkovice”, drugi pilot u formaciji je dejstvovao po “formaciji” projektilima Mk-82.

Kako nije bilo nikakvog pokreta na zemlji, prvi pilot, vođa grupe iz formacije je odlučio da i on dejstvuje po “formaciji” i to na istočnoj strani, projektilima Mk-82. Prilikom manevra izlaska iz napada i penjanja po visini, vođa para je naredio drugom pilotu da ponovo dejstvuje projektilima Mk-82, po zapadnoj strani “formacije”.

Baš kada se spremao da izvrši udar, drugi pilot je primetio lansiranje rakete zemlja-vazduh prema njima. Prekinuo je napad na ciljeve na zemlji i počeo protivraketne manevre sa izbacivanjem IC mamaca, a to je činio vođa para.

Nekoliko trenutaka kasnije, primetio je raketu zemlja-vazduh kako proleće pored aviona vođe grupe i promašuje ga.

Uspeo je da primeti približnu poziciju “mobilnog lansera”, a karakteristično je bilo to da se dim još uvek nije potpuno razišao sa mesta lansiranja, a beli gusti trag rakete se video većim delom putanje kojom je raketa prošla. Odmah im je bilo jasno da se ne radi o lakom prenosnom raketnom sistemu, nego nečemu sa većim dometom.

Doneli su odluku da izvrše protivudar po mestu odakle se video dim od lansiranja rakete. Vođa para je po položaju dejstvovao topovima, a drugi pilot je zatim dejstvovao projektilima Mk-82 po drvoredu do saobraćajnice u blizini reona odakle je dejstvovano na avione, a gde bi se “mogla nalaziti” srpska vojna vozila.

Nakon izvršenih dejstava, vođa para je primetio eksploziju na zemlji, što je trebalo da bude potvrda da su “nešto” pogodili na zemlji.

Po povratku u bazu, prilikom analize misije, došlo se do zaključka da su “verovatno” pogodili srpski mobilni raketni sistem PVO, ali da će to teško moći da se potvrdi, jer Srbi “imaju običaj” da sklanjaju pogođene i oštećene ostatke vojne tehnike, te je potvrda na terenu teži posao.

S obzirom da ne znamo parametre leta aviona A-10, poput visine, kada je na njih otvorena vatra sa zemlje, teško je utvrditi o kom se sistemu PVO radi. Ipak, znamo da se ne radi o dejstvu raketnih sistema PVO “Kub”, jer nije bilo dejstava tog dana (ni prethodnog).

Takođe, s obzirom da su IC mamci očigledno dali rezultata, očigledno se radi o IC samonavođenoj raketi pa bi odgovornog za gađanje ovde trebalo tražiti kod raketnih sistema PVO tipa “Strela-1M”, “Strela-10M” ili “RL-4M”.

Ono što ću ja ovde izneti su podaci o dejstvima sistema PVO “RL-4M” koji su malo poznati našoj javnosti, a verujem da će biti zanimljivi i zbog lokacije baziranja ovog sistema na Kosovu i Metohiji, zbog ciljeva na koje su dejstvovali i datuma dejstava.

Naime, jedan samohodni raketni sistem PVO “RL-4M” bio je raspoređen na teritoriji Kosova i Metohije. Položaji su bili u reonu Prizrena, što odgovora opisu iz knjige američkih pilota.

Prvo gađanje, jedinica je imala 01/06/1999. godine na avion A-10A sa položaja nedaleko Prizrena.

Drugo gađanje je izvršeno 05/06/1999. godine na avion Sea Harrier sa položaja južno od Prizrena, pored puta Prizren-Dragaš.

I treće gađanje je izvršeno dana 08/06/1999. godine, takođe iz reona južno od Prizrena, ali se u izvorima ne navodi na koji cilj je dejstvovano, već se ovde konstatuje promašaj, dok se kod prethodna dva dejstva ostavlja mogućnost da je došlo do pogađanja i barem oštećenja aviona. Za ove tvrdnje, za sada, nemamo materijalnih ili drugih dokaza.

Dakle, moguće ja da se ovaj opis iz američke knjige, upravo odnosi na ovo gađanje koje je bilo 08/06/1999. godine, bez obzira što oni navode datum 09/06/1999.

Ne bi bio prvi put da, usled razlike u vremenskim zonama, dođe do razlike u “jednom danu”. Takođe, prema našim izvorima (gen. Spasoje Smiljanić, tadašnji komandant RV i PVO), dana 09/06/1999. i 10/06/1999. godine, avioni NATO pakta, nisu više vršili borbene misije nad SRJ, samo letove u cilju nastavka pritiska na VJ i radi kontrole situacije na terenu u trenucima kada je bilo izvesno da će pregovori završiti sporazumom.

Ilustracija:

[attachment=1]

Треба имати у виду да можда Американци и лажу, преувеличавају и пуштају машти на вољу.