PALUBA

Александра Леонтијевна Бојко (рус. Александра Леонтьевна Бойко), командир тенка Црвене армије.

[attachment=1]

Рођена је 20. маја 1918. у Белебеју, у Башкортостану (Башкирија), као Александра Леонтијевна Моришева. У току 1938. завршила је Кијевски национални универзитет технологије и дизајна (КНУТД), након чега се запошљава као хемичар у дестилерији. Две године потом сели се у Магадан, где постаје контролор у предузећу Колымснаб; на овом месту остаје до фебруара 1943.

Крајем 1940. се удала за Ивана Федоровича Бојка, возача запосленог у Магаданској аутобази, који се у Магадан доселио 1938. из Владивостока, након што је отпуштен из флоте. Током својих путовања и обилазака јединица Црвене армије, у оквиру делегације фирме Далстрој, Иван Бојко је био дубоко погођен тешком ситуацијом на фронту. Стога је брачни пар Бојко донео одлуку да од своје уштеђевине издвоји 50 000 рубаља и уплати их у Фонд за одбрану, како би помогли производњу једног тенка. Поред тога, средином јануара 1943. обратили су се писмом Стаљину, са молбом да их пошаље на фронт и дозволи им да се боре тенком направљеним сопственим новцем.

[attachment=2]
Брачни пар Бојко

Стаљинов одговор је објављен 10. фебруара у новинама Советская Колыма: „Хвала вам, Иване Федоровичу и Александра Леонтијевна, што се бринете о Црвеној армији. Ваша жеља ће бити испуњена. Примите моје поздраве, И. Стаљин“.

По налогу управника Далстроја, И. Ф. Никишова, тако су од даљег рада ослобођени возач Депоа бр. 6, Одељења за моторни транспорт И. Ф. Бојко и радник повереништва Колимснаб А. Л. Бојко, добровољци Црвене армије.

Брачни пар Бојко је у новембру 1943. завршио обуку за тенкисте у школи у Чељабинску, по скраћеном програму, након чега су унапређени у прве чинове и стављени у резерву. Бојкови су поново прибегли писању писама; у мају 1944. распоређени су у састав 48. самосталног гардијског тешког тенковског пука 5. тенковског корпуса, а почетком јуна добили су и тенк – тешки тенк ИС-2, серијског броја 40356, са натписом „Колыма“. Александра је била постављена на дужност командира, док је Иван постављен на дужност возача тенка.

[attachment=3]
Уручење тенка брачном пару Бојко

Прво ватрено крштење имали су током Режицко-двинске операције, 25. јула 1944, када су успели да униште један немачки Тигар и два артиљеријска оруђа. У тој борби, Александра је била лако рањена; одликована је Орденом Отаџбинског рата 1. степена, док је Иван одликован Орденом Црвене заставе.

Бојкови су касније учествовали у борбама за ослобођење Балтичких држава, Пољске, Чехословачке; Дан победе затекао их је у Прагу.

Након рата је демобилисана и вратила се са супругом у Магадан, где је радила на месту управника пекаре. Средином педесетих година су се развели. Децембра 1991. добила је титулу почасног грађанина Магадана.

Преминула је 1996. године.

Teski tenk IS-2. Prvobitno naziva IS-122, numera 122 je oznacavala kalibar topa 122 mm, a IS su inicijali Josifa Staljina.

[attachment=1]