PALUBA

Sada da nešto kažemo i o glavnom protivniku Male Antante,Mađarskoj odnosno o njenim snagama na vodi.Prvenstveno Dunavu.Da vidimo sa kim bi se to morale sučiti savezničke flotile.
1.marta 1920. Mikloš Horti je postao guverner zemlje. Država i čitavo društvo tražili su prosperitet u promenjenom svetu, pa tako i nekadašnja Dunaflotila. Svi parametri mađarskih oružanih snaga fiksirani su Trijanonskim mirovnim ugovorom, po kome je Mađarska dobila vraćena 4 gardista za poslove dunavske policije. Kapetan fregate Ričard Olaf Vulf je predložio da se ratni brodovi reorganizuju u rečnu policiju, kako ne bi bili deo oružanih snaga predviđenih mirovnim ugovorom. Počinjao je period prikrivanja, kada je deo snaga bio dodeljen carinskoj straži, žandarmeriji, pa čak i rečnoj policiji, tako da su se već smatrali organima za sprovođenje zakona, a ne oružanim snagama. Tako je najviši državni vrh hteo da prevari mirovni sporazum i zadrži oružane snage zemlje. Odlučeno je da se ratni brodovi likvidiraju, ali da se od bivših ratnih brodova postavi rečna straža.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     
2.   U jesen 1920. Mađarska je dobila nazad četiri patrolna čamca: LACHS (POZSONI), VIZA, VELS i CSUKA. kao i dva stara monitora, LAJTA i SZAMOS, koji su stavljeni iz upotrebe. 1. marta 1921. osnovana je Kraljevska mađarska rečna straža, nominalno u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, a zapravo jedinica narodne odbrane, koja se u velikoj meri gradila na tradicijama pripadnika Budimpeštanskog pomorskog odreda. Zadaci organizacije bili su javna bezbednost i administrativna policija, sprečavanje krijumčarenja i špijunaže, kontrola ribolova, lova, kupanja i
3.   praćenje i kontrola saobraćaja brodova. Rečne patrole su bile deo Rečne straže, koja je obavljala stvarne policijske policijske zadatke. Uredbom ministra unutrašnjih poslova je oduzeta nadležnost nad Dunavom i drugim plovnim domaćim vodama policiji i data je rečnoj straži. Na taj način je, po mom mišljenju, stvorena organizacija slična tadašnjoj žandarmeriji i po ovlašćenjima današnjoj Graničarskoj straži. Policijske aktivnosti obuhvatale su i redovno snimanje vodostaja, utvrđivanje poslova kontrole korita, inspekciju luka i brodskog saobraćaja, pratnju specijalnih brodova, registraciju putničkog saobraćaja, upravljanje pasošima, preduzimanje radnji u slučaju brodskih nezgoda. Međunarodna zajednica je, uzimajući u obzir stvarni obim brodskog saobraćaja, dozvolila da se u sistemu zadrže još četiri stražarska broda.

4.   Puštanje u rad ove četiri jedinice je odloženo iz finansijskih razloga, postojeći su preimenovani: SZEGED (ek-VELS), KECSKEMET (ek-VIZA), SIOFOK (ek-CSUKA) i DEBRECEN (ek-LACHS). Počeli su pregovori sa Austrijancima 1926. oko kupovine patrolnih čamaca. Mađarska rečna straža predala je SIOFOK austrijskoj sestrinskoj organizaciji, ali je dobila STOR (budući GIOR), COMPO (budući SOPRON), BARSCH (buduća BAJA) i FOGAS (budući GODOLLO). SIOFOK su Austrijanci nazvali BIRAGO. Sa ovim proširenjem, Mađarska bi mogla da zatraži sedam patrolnih čamaca sa brodova nekadašnje Dunaflotile. Rečna straža je takođe želela da se pripremi za novu vrstu borbe. Polazeći od iskustava iz svetskog rata, želeli su da se pripreme za minsko ratovanje, odnosno rečnim snagama je bio potreban tip broda koji je pogodan i za postavljanje mina i za uklanjanje mina. Ovaj brod je postao minolovac MAROS. Njegov glavni zadatak je bio postavljanje minskih brava na putu neprijateljskih brodova. U isto vreme, CSOBANC, koji je funkcionisao kao plutajuća kasarna, skinut je sa liste aktivnih plovila. Rečna straža je takođe imala pomorski brod KOROS, koji je izgradila nemačka mornarica za razminiranje obale. Jedinica je bila tip rečne krstarice sa univerzalnim obimom primene. Međutim, ove jedinice mogle su da služe samo na Dunavu. Na Tisi, Dravi i Balatonu, manji brodovi i oklopni motorni čamci: HONVED, TUZER i HUSZAR su štitili vode.  Evo i poneka slika ovih veoma lepih brodova.Ako su monitori rečni bojni brodovi onda su ovi snažni patrolni čamci rečne krstarice a oklopne čamce možemo posmatrati kao rečne razarače.Minolovci su uvek minolovci,nema veze da li love mine u slanoj ili slatkoj vodi.Jedino nam nedostaju nosači aviona ali s obzirom da je Kraljevina Jugoslavija proizvodila hidroavione na obali Dunava a isprobavala ih na njegovim talasima za dlaku ostasmo uskraćeni i za to zadovoljstvo.Kadabudemo govorili o rečnim flotilama nekih južnoameričkih država videćemo da se ne ustežu i od gradnje takvih brodova,istini za volju umesto aviona sa njih poleću helikopteri.Možda treba razmisliti da na Kozaru i mi postaviom platformu za na primer Gazelu ?

E,sada stvarno slike.Najpre brod Csobanc,ploveća baza koji je rashodovan pre početka rata.

Pa rečne krstarice,tjj. patrolni čamci.

Dve krstarice su bile kraće vreme naše.

Druga naša.

Neka svečanost na patrolnom čamcu Đer,da li je krštenje broda ne znam ali tu je sveštenik.

Đer bez popa.

Đer izbliza,nema popa ali ima švedskog topa,mnogo liči na Zis-3.

Plovimo dalje.

Svi smo čuli za Debrecinske kobasice ali i na ovoj rečnoj krstarici to je bila omiljena hrana.

Sada malo slika rečnih razarača,naravno oklopni čamci.Reč je o brodovima još iz A-U Dunavske flotile ali i te kako upotrebljivim.

Evo ga drugi K und K razarač.

I treći.

Sa porastom intenziteta minskog rata Mađari su konstruisali univerzalne brodove za polaganje i čišćenje mina.Ovde vidimo jedan a drugi je na na prvoj plovidbi naleteo na minu i potonuo.Time je omogućio celom konvoju da nastavka plovidbe pa se može reći da je svoj zadatak izvršio.Da li je u komandi zamišljeno da ga izvrši na taj način nije mi poznato.Dakle PM1. . . .Hmmmm,izgleda da sam naleteo na neku prepreku koju je možda postavio njihov minsko-baražni bataljon.Šteta,jer od dve fotke ovog PM-1 druga je potpisana da je napravljena na reci Savi.Ako znamo da su mađarski patrolni čamci(komada dva,ponekad u našoj literaturi pogrešno nazivani monitorima) uzeli učešće u nemačko-ustaškoj ofanzivi na Kozaru onda bi to moglo biti.U svakom slučaju bez pomoći Kubovca naša plovidba je ovde zaustavljena.Bacamo sidro . . .privremeno nadam se.

[attachment=1]

[attachment=2]

Мени се све нешто чини да су бар неки од тих оклопних чамаца у ствари заробљени руски оклопни чамци тзв. Военного ведомства, тј. Армије. Пројеката је било неколико, нпр. пројект Ревенског...

U pravu si.A-U ih je zaplenila u Odesi nezavršene i opremila po svojoj meri.citat "Former Russian armour river boats-scouts, ordered in 1915 by War department and never served in the Russian Imperial Navy. They belonged to two very similar series built by "Vega-Bureau" at Borgo (Finland) and Revensky Factory in Odessa. Some boats in 1918 were captured by Austro-Hungarian troops, to the beginning of WWII three of them (1 built by Revensky and 2 by "Vega-Bureau") still remained as part of Hungarian Danube flotilla."                                                        
 
https://www.navypedia.org/ships/hungary/hu_cf_huszar.htm  

Da su završeni izgledali bi ovako,barem prema projektu Revenskog.                                                                                                              

http://war-russia.info/index.php/nomenklatura-vooruzhenij/366-vmf/nadvodnye-korabli/bronekatera-artillerijskie-katera/1962-bronekatera-tipa-k-1917g-3