PALUBA

Класа бродова Liberty представља класу транспортних бродова грађених током Другог светског рата у америчким бродоградилиштима. Према концепцији, били су Британски, али су адаптирани од стране Американаца. Јефтини и једноставни за градњу, убрзо су постали симбол америчке бродограђевне индустрије. Базирани на бродовима који су наручили Британци како би надокнадили губитак бродова које су им Немци торпедовали, грађени су за потрбе америчке морнарице, али и за потребе програма „Lend-Leaase“. 18 америчких бродоградилишта изградило је укупно 2 751 ових бродова, што представља највећи број произведених бродова једне класе.

Историја и употреба

Американци су 1936. године донели акт по чијим ће одредбама за потребе америчке морнарице у рату бити изграђено 50 помоћних бродова. Акт се временом мењао, тако да је број бродова 1940. године достигао цифру од 200 помоћних бродова (танкер и три типа теретних бродова, погоњених парним турбинама). Ограничени индустријски капацитети, нарочито за производњу турбина учинили су да се план изградње помоћних бродова ни близу не оствари.

[attachment=1]

1940. године британска Влада наручује 60 теретних бродова како би покрила ратне губитке и покушала да да замах трговачкој флоти. Ови бродови, означени као класа Ocean, били су једноставни и прилично велики бродови, са погонском групом од 2500 КС. Као погонско гориво коришћен је угаљ, на коме су Британци инсистирали. Наиме, имали су доста рудника угља, али нимало нафтних поља.

Претходни дизајни теретних бродова, укључујући и програм „Northeast Coast, Open Shelter Deck Steamer“, били су базирани на једноставном дизајну брода који је био грађен у Сандерленду, у бродоградилишту „J.L. Thompson & Sons“ 1879. године и који је масовно грађен до тридесетих година када је изграђен последњи такав брод, SS Dorrington Court. Наруџбина је прецизирала да газ брода буде повећан за 457 мм у односу на оригинални нацрт брода како би се депласман повећао са 800 на 10 100 тона. Просторије за смештај посаде, мост и машински простор били су смештени на средини брода. Такав брод је назван класом Ocean и први брод из класе, Ocean Vanguard, поринут је 16. августа 1941. године.

Поморска комисија САД модификовала је дизајн брода како би га прилагодила америчкој бродограђевној индустрији, док је други разлог био учинити брод јефтинијим и једноставнијим за изградњу.  Америчка верзија је добила ознаку EC2-S-C1 (EC- теретни, 2- брод дуг између 400 и 450 стопа, S- парни погон, C1 – дизајн C1). Амерички дизајн је избацио спајање лимова заковицама, тако да је смањена цена градње брода за око трећину. Бродови су прављени по секцијама које су касније спајане варењем.

[attachment=2]

Сами бродови у почетку нису имали баш „добар“ имиџ јер су на изглед били ружњикави. У говору у коме је најавио хитан програм изградње бродова, тадашњи председник САД, Френклин Рузвелт, за ове бродове је изјавио да су „грозни објекти“. Убрзо након говора, магазин Тајм их назива „Ружним пачетом“.

Да би ублажио реакцију јавности, 27. септембра 1941. године је организован Дан Либерти флоте и тог дана је поринуто чак 14 бродова овог типа. Први брод је поринуо сам председник САД, говорећи да ће ови бродови донети слободу Европи, што је мало побољшало имиџ бродова ове класе.

За први брод из класе, SS Patrick Henry био је изграђен за 230 дана, да би се на крају време за производњу смањило на свега 43 дана. 1943. године постигнуто је да су сваког дана била комплетирана по 3 нова брода. Обично су добијали имена по познатим Американцима, почевши од потписника Декларације независности.

Проблеми

Првоизграђени бродови патили су од пуцања трупа и палубе, што је резултирало потапањем пар бродова. Три брода су потонули када су се, без икаквог „упозорења“ буквално преполовили. Сумња је пала на бродоградилишта која су имала неискусне раднике и тек су почели да примењују технике варења у бродоградњи.

Постојали су покушаји да се одговорност са бродоградилишта пребаци на саму конструкцију, па чак и на квалитет материјала…

Након рата

Много Liberty бродова је преживело рат, након чега су чинили окосницу послератне трговачке флоте. Доста бродова су купили грчки бродовласници по ниским ценама. Тако је стандардна јединица за терет од 10 000 тона постала јединица „Терет Либерти величине“.

[attachment=3]

Шездесетих година су реактивирана три брода и конвертована у бродове за техничка испитивања (у ствари су коришћени као шпијунски бродови, за електронска дејства…). Америчка морнарица их је избрисала из флотне листе 1969. и 1970. године.

Данас плове само два брода класе Liberty: SS John W. Brown (који је дуго био школски брод) и Jeremiah O’Brien, на коме није ништа мењано још од како је изашао са навоза бродоградилишта. Иако су оба музејски бродови, још увек се отискују на море. 1994. године је Jeremiah O’Brien отпловио из Сан Франциска за Енглеску и Француску, а у склопу годишњице искрцавања на Нормандију.

[attachment=4]

Jugoslovenska brodarska preduzeća su između 1959 i 1962 kupila 16 brodova,4 broda su potonula,a ostali su posle nekoliko godina eksploatacije izrezani ili prodati.

Zna li se šta je bio uzrok potapanja (nasukivanje, nevreme, lom konstrukcije) i koji su to brodovi bili?

Piše da su izgubljeni u nesrećama,ali nema konkretnog razloga.Imena izgubljenih brodova su:KAŠTEL,TREBIŠNJICA,BAR i KOLAŠIN.Probaću da iskopam nešto o tome.

Izgubljeni brodovi

   BAR         (ex-Joshua A. Leach),kupljen 1961 za Prekookeansku plovdbu iz Bara.Nasukao se u nevremenu 17.02.1967. kod Splita,isečen na licu mesta

   KAŠTEL    (ex-Mary Lyon),kupljen za Opću plovidbu iz Splita.Potonuo u Hadsonovom zalivu 04.08.1963. na poziciji 63.39N 77.20W,pošto mu je popustila oplata u nagomilanom ledu

   KOLAŠIN  (ex-Pierre L'Enfant),kupljen 1961 kao MLJET za Atlantsku plovidbu iz Dubrovnika.Prodat 1965 Prekookeanskoj plovidbi iz Bara.Nasukao se 27.01.1970. kod Tuapse u Crnom Moru,totalna šteta

   TREBIŠNJICA (ex-Richmond P. Hobson),kupljen 1961 za Jugoslovensku slobodnu plovidbu iz Ploča.Nasukao se 17.07.1963. kod Cabo Maysi na poziciji 21.63N 73.50W,totalna šteta

Našao sam,osim o izgubljenima,podatke za još 11 "naših" Liberty brodova.Nije ih bilo 16,već 15,zabunu unosi MLJET,kupljen 1961 za Atlantsku plovidbu iz Dubrovnika,pa prodan 1965 Prekookeanskoj plovidbi iz Bara kada je dobio novo ime, KOLAŠIN.Ko zeli da sazna nešto više o Liberty brodovima,neka ide na www.mariners-I.co.uk/LibShipsE.html

   KORNAT (ex-Brand Whitlok),kupljen 1960 za Jugoslovensku tankersku plovidbu iz Zadra,izrezan 1967 u Splitu

   JABLANICA (ex-Cushing Ells),kupljen 1961 za Jugoslovensku plovidbu iz Ploča,izrezan 1971 u Splitu

   MATIJA IVANČIĆ (ex-Elizabeth Blackwell),kupljen 1962 za Jadransku slobodnu plovidbu iz Splita,izrezan 1967 na Tajvanu

   CETINJE (ex-George Shires),kupljen 1962 za Prekookeansku plovidbu iz Bara,izrezan 1968 u Splitu

   HAJDUK (ex-Jelice Seaw),kupljen 1961 za Opću brodarsku plovidbu iz Splita,izrezan 1967 u Hamburgu

   ŠOLTA (ex-Jerome K. Jones),kupljen 1960 za Martenia Shpg.Co. iz Luksemburga,promenio više naših brodarskih preduzeća,prodat 1968 Eftavrysses Cia. Nav. iz Paname.Izrezan 1972 u Karačiju

   PLOČE (ex-Sawtruth),kupljen 1960 za Jugoslovensku slobodnu plovidbu iz Ploča,izrezan 1975 u Splitu

   SPLIT (ex-Thomas Say),kupljen 1962 za Jadransku slobodnu plovidbu iz Splita,izrezan 1967 u Splitu

   RAVNI KOTARI (ex-John Hope),kupljen 1959 za Jugoslovensku tankersku plovidbu iz Zadra,izrezan 1967 u Hiraou

   DORĆOL (ex-Lilian Wald),kupljen 1960 za Slobodnu plovidbu iz Šibenika,izrezan 1970 u Splitu

   USKOK (ex-Mingo Seaw),kupljen 1961 za Opću plovidbu iz Splita,izrezan 1967 u Splitu

I još par kurioziteta:

    1. SS Mary Cassatt je prebačena u Rusiju pod imenom Odesa,još uvek sluzi kao ploveće skladište.

    2. SS Sawglory je 1947 prodat firmi Strich line iz Londona,kada je dobio ime SERBISTAN,izrezan je u Hong Kongu 1969.

    3. SS Robert E. Peary je najbrze izgrađeni brod ikada.Kobilica mu je polozena 08.11.1942 a porinut je 12.11.1942.Gradnja je trajala 4 dana,15 sati i 29 minuta.Prvu plovidbu je imao 22.11.1942.Izrezan je juna meseca 1963 u Baltimoru.

Kolasin nasukan kod Socija,Rusija
Slika sa: www.shipspotting.com

Ovaj USS Liberty po mom skromnom znanju nema nikakve veze sa brodovima tipa Liberty. USS Liberty ima više sličnosti s tipom Victory. Pogledajte provu, nadgrađe, dimnjak.

Matija Ivanić a ne Ivančić. Pločee ex Samthrut.

Jadni Kolasin u balastu iz Ploca za Tuapse 21.1.1970. u nevremenu nastradao.

[attachment=1]

A gde se ovaj fundao ovako grdno?

sto rece Motorista:
 "TREBIŠNJICA (ex-Richmond P. Hobson),kupljen 1961 za Jugoslovensku slobodnu plovidbu iz Ploča.Nasukao se 17.07.1963. kod Cabo Maysi na poziciji 21.63N 73.50W,totalna šteta"
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

lijevo, desno oko koraljnog grebena u Bahamima 2 km duboko more, ali bas se desilo na sjevernom dijelu atola Hogsty.

[attachment=1]

I jos dvije fotografije Trebisnjice koja je u balastu isla iz Napulja za Havanu.

[attachment=1]
[attachment=2]

Na ovoj se jos moze procitati i dio ranijeg naziva NUEVA ESPERANZA.

Gradnja Liberty brodova.

Dan 1:
[attachment=1]

[attachment=2]

Dan 2:
[attachment=3]

Dan 3:
[attachment=4]

Dan 4:
[attachment=5]

Dan 5:
[attachment=1]

Dan 6:
[attachment=2]

Dani 7, 8 i 9:
[attachment=3]

Dan 10:
[attachment=4]

Dan 14:
[attachment=5]

Dan 24:
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Dan 25...
[attachment=4]

REVOLUCIJA U BRODOGRADNJI
 23.02.2018.
Brodovi Liberty promijenili su brodogradnju i tijek Drugog svjetskog rata

Piše Andrea Zovko/Pomorac.net

„Serija brodova Liberty bila je revolucionarna pojava na brodograđevnoj sceni i gotovo da se brodogradnja može podijeliti na onu prije i onu nakon Libertyja po svojim karakteristikama“, tim je riječima dipl. ing. Nikica Vučenović iz Hrvatskog registra brodova uveo u predavanje o brodovima koji su promijenili tijek Drugog svjetskog rata, koje je održano u Muzeju grada Šibenika povodom obilježavanja 10. godišnjice osnivanja Udruge pomorskih časnika i kapetana Šibenik.

U trgovačkom pomorstvu u vrijeme Drugog svjetskog rata, odnosno 1939. godine, najdominantnija flota u svakom pogledu bila je Velika Britanija koja je imala 17.891,139 tona brodovlja, a gotovo upola od toga na drugom mjestu Sjedinjene Američke Države sa 8.909,892 tone, dok treće mjesto zauzima Japan, piše Pomorac.net

Drugi svjetski rat počinje 1. rujna 1939. godine napadom Njemačke na Poljsku, a dva dana nakon toga Velika Britanija objavljuje rat Njemačkoj. Svega par sati nakon objave njemačke podmornice potapaju prvi putnički britanski brod, a u sljedećih godinu dana Nijemci potapaju čak 384 britanska teretna broda.

Dinamika gubljenja britanskih brodova bila je tolika da je došla u pitanje opstojnost Velike Britanije te je Admiralitet sazvao široku radnu grupu koja je trebala riješiti nastalu situaciju. Ključna uloga povjerena je Cyrilu Robertu Thompsonu, 33-godišnjem mladom čovjeku koji je sa 27 godina napravio svoj prvi projekt, a inače potomku brodograditeljske obitelji koja posjeduje 16 brodogradilišta diljem Velike Britanije. Prema njegovim nacrtima napravljen je brod „Dorington Court“, koji je imao 33 posto manju potrošnju goriva od ostalih dotadašnjih brodova, bio je jednostavan u gradnji, eksploataciji i cijeni, a ujedno i poželjan brod za gradnju u serijama.

Britansko Ministarstvo ga zajedno s kolegom šalje u SAD gdje zajedno s dvojicom ključnih ljudi Lloyd Registra tvore četveročlani tim koji ima zadatak ugovoriti gradnju 60 teretnih brodova kapaciteta 10.000 tona kao prijeko potrebnih Velikoj Britaniji.

21. rujna 1941. Thompson dolazi u SAD i u dva mjeseca prevaljuje više od 17.000 milja susrećući se da ključnim ljudima američke pomorske industrije. Krajem listopada 1941. godine susreće se s jednim od najmoćnijih industrijalaca SAD-a Henryjem Kaiserom. Iako nema iskustava u brodogradnji Kaiser je to shvatio kao poslovni i financijski izazov jer je gradnja 60 brodova u to vrijeme značila investiciju od 100 milijuna dolara. Uz njega za izgradnju ovih brodova važan je i William Fox Gibbs, inženjer brodogradnje čiji se ured proslavio ne samo izgradnjom velikih ratnih brodova nego i putničkog broda „United States“, te on koordinira nacrte za izgradnju brodova. Uz njih treća važna osoba je i Theodore Roosevelt kao pomoćnik ministra pomorstva, koji je između ostalog jednom prilikom vidio nacrt broda „Dorington Court“ i izjavio da je Ružno pače tako da je jedan od nadimaka brodova Liberty „Ugly duckling“.

Šezdeset brodova za Veliku Britaniju počinje se graditi u dva brodogradilišta, Los Angeles i Richmond, dok se 26 brodova gradi u Kanadi. Svi oni koji su se gradili u SAD-u imali su u imenu riječ Ocean, a prvi „Ocean“ brod koji je napravljen za Veliku Britaniju porinut je u more 16. kolovoza 1941.

Tehničke karakteristike brodova Liberty

Ciljna funkcija u projektiranju bila je napraviti brod koji ima kapacitet 10.000 tona nosivosti i da postiže brzinu od 11 čvorova. Uz to brod je bio pogonjen parnim strojem što je izazvalo šok jer su dotad Sjedinjene Američke Države bile usredotočene na proizvodnju ratnih brodova pogonjenih parnim turbinama. Bez obzira na to parni stroj se pokazao dobitnom kombinacijom.

U središnjem dijelu ispod nadgrađa nalazila se strojarnica, a u tom dijelu također je i smještaj za kompletnu posadu, odnosno 40 ljudi i 18 vojnika, uglavnom topnika. Brod je imao tri skladišta na pramcu i dva na krmenom dijelu, a na se palubi nalaze tri dizalice nosivosti 50-ak tona i pet grotala. Tankovi goriva su na nalazili isključivo u dvodnu, a balastni tankovi u provi.

Ono što je izazvalo velike rasprave u SAD-u je to da su se na pramcu i na krmi nalazili topovi, a po Ženevskoj konvenciji teretni brod ne smije imati naoružanje na provi.

Brodogradilišta

Što se tiče same izgradnje brodova, oni su se gradili u 18 brodogradilišta na atlantskoj i pacifičkoj obali SAD-a i to u prosjeku više od dva broda dnevno, a četiri brodogradilišta odskaču po svojim rezultatima. Richmond je na svojih 12 navoza proizveo 489 brodova, Betlehem Fairfield u Baltimoreu 385 brodova, Long Beach 336 jedinica i brodogradilište Portland u Oregonu je izgradili 322 broda.
Richmond brodogradilište ostalo je zapisano u povijesti po rezultatu koji se teško više ikada može postići, a to je da je u pet dana izgradilo pet brodova. 8. studenog 1942. u 12.01 sati postavljena je kobilica za brod „Robert E. Pearl“ i nakon četiri dana u 15.30 sati brod je porinut u more. Šest tisuća zavarivača radilo je u tom brodogradilištu.

27. rujna 1941. porinut je u more prvi Liberty brod „Patrick Henry“ u brodogradilištu Betlehem Fairfield u Baltimore, a u isto vrijeme je diljem obale porinuto ukupno 14 brodova. Stoga se taj dan u Americi obilježava kao Liberty Fleet Day.

Za takav gigantski pothvat u 18 brodogradilišta bilo je angažirano 700.00 zaposlenika. Kako bi sve to funkcioniralo, stanovništvo iz južnih država koje je zapošljavano u brodogradilištima, smještalo se u improviziranim kamp kućicama, a Kaiser, kao vrhunski organizator, gradi pored Portlanda naselje Vanport s kapacitetom 140.000 stanovnika. Bila je tu kompletna infrastruktura, dječji vrtići, bolnice i škole i sve neophodno za život ljudi i njihovih obitelji.

Revolucija u gradnji brodova

Ono što je predstavljalo revoluciju u gradnji brodova bila je modularna gradnja, odnosno gradnja u sekcijama. Kaiser sa svojim tehničkim timom razrađuje brod i definira se da brod ima 250 000 dijelova, koji se pak ugrađuju u 220 sekcija od toga 120 velikih, a težina jedne sekcije je do 250 tona. Za razliku od dotadašnjeg načina gradnje sada se paralelno gradi nekoliko različitih dijelova broda koji se onda sklapaju. To je ujedno ubrzalo i usavršilo gradnju brodova. Ekonomičnosti je pridonijela i masovna proizvodnja, a sve je počinjalo iz Gibbs & Cox ureda. Kaiser je pak inzistirao da za sve postoje šablone po kojima će se sve dalje raditi, a isključivu pažnju pridavao je urednosti i osobno je obilazio brodogradilišta i provjeravao da li je sve na svom mjestu. Isto tako u Kaiserovim brodogradilištima značajna je bila uloga žena koje su činile čak 30 posto zaposlenika.

Tehnički problemi

Inzistiranje na tako intenzivnoj gradnji brodova s tehnologijom koja još nije bila u potpunosti dokazana rezultirala je time da su se na 1.500 od 2.710 ukupno proizvedenih brodova pojavile pukotine.
Od toga su na dvjesto brodova bile značajne pukotine koje su zahtijevale povlačenje brodova iz službe, dok je deset brodova puknulo i potonulo uslijed tehničkih problema. Brodovi koji su puknuli uglavnom su se zavarivali ljeti, a pukotina se dogodila u zimskom periodu. Odmah je osnovano istražno povjerenstvo koje je radilo niz godina i otkriveno je da je razlog pucanja višestruk. Prvi je greška u konstrukciji jer se otvor grotla radio pod oštrim kutom, drugi je problem bilo zavarivanje u kojem još nije bilo dovoljno iskustva, treći je u materijalu od kojeg se brod gradio.

https://www.slobodnadalmacija.hr/

Reportaža o jednom od brodova tipa Liberty, USS "Nikola Tesla" koji je porinut 25. septembra 1943. godine. Članak je objavljen u ratnom izdanju propagandnog časopisa "Glas Pobede", Br. 3, izdanju "britansko - amerikanske vojske". Štampano u drugoj polovini 1944. godine.

Časopis je malog formata, tekstovi u njemu su štampani i ćirilčnim i latiničnim pismom, ispraćen je porukama "Ovaj je časopis namenjen narodu Jugoslavije" i "Kad pročitaš daj ga i drugima da čitaju".


[attachment=1]


U tekstu se potkrala mala štamparska greška oko godine Tesline smrti, ostali datumi odgovaraju.


[attachment=2]

https://youtu.be/8qDxqBvK3NA

https://youtu.be/wP1kq9H7TYg

https://youtu.be/3JKBKXIMGNE

https://youtu.be/jyH24U9iluc

https://youtu.be/LUm6xjXq3MU

Lijepa slika i interesantna priča uz nju.

[attachment=1]

KAPETAN BEZ MATRIKULEZavršio je pomorske škole s najboljim ocjenama, ali je ostao zapamćen kao
 ‘najprekvalificiraniji kuhar u povijesti‘. Njegova priča je nevjerojatna (https://more.slobodnadalmacija.hr/om/sa-svih-strana/zavrsio-je-pomorske-skole-s-najboljim-ocjenama-ali-je-ostao-zapamcen-kao-najprekvalificiraniji-kuhar-u-povijesti-njegova-prica-je-nevjerojatna-1100675)