PALUBA

Ево две оригиналне фотографије припадника Ваздухопловства Краљевине Југославије

[attachment=1]

Слика је настала у Ужицу. Подофицир (наредник) у униформи је Љубомир Димитров (тада Димитријевић). После Другог светског рата живео је у Варни (Бугарска) Приметан је савремени крој униформе (шињела). Уместо сабље носи бодеж (ваздухопловни).

[attachment=2]

Три ваздухоплова наредника снимљена током боравка у заробљеништву. Носе службену униформу Ваздухопловства ВКЈ, тзв. енглеског кроја.

Ваздухопловни потпоручник Пoгачар Јанез из Камника, Словенија. Сликано 1940.године. Носи помало необичну кошуљу (на пругице)

[attachment=1]

Aerodorm Cerklje 01.10.1940 godine

Pomocni aerodorm Cerklje , 01.10.1940
Aviomehanicari

Jos jednom  mehanicari u hangaru

Na kraju jos dve sa zagrebackog aerodroma
33 vazd grupa
105 i 106 vazd eskadrila
slikano 20.03.1939 godine

[attachment=1]

Новопримљени припадници ваздухопловства (активни подофицири из КоВ) на курсу везиста. Аеродром Земун, 1939. године.

Један леп портрет ваздухопловног наредника-летача, колега мог оца. Сликано 1940. године.

[attachment=1]

Evo jednog potporučnika - izviđača iz 3. Vazduhoplovnog puka.

[attachment=1]

[attachment=1]

Jedan Poručnik - Pilot ...

[attachment=1]

Su bili aviomehanicari u rangu podoficira?

signal

На одржавању ваздухоплова су радили и војници на одслужењу војног рока, али под руководством подофицира.  Као и касније у ЈНА у ваздухопловству је на стручним пословима било знатно више подофицира него у КоВ. Неке "војничке" послове су обављали само подофицири. Обично је  однос био 1 подофицир (активни) према 3-4 војника; У КоВ је био 1 подофицир (активни) према 10-15 војника.

Pripadnici Kraljevskog zrakoplovstva/vazduhoplovstva 1930-ih...

[attachment=1]Izvor: Museum of Aviation Belgrade

Ista slika, sa imenima pilota i datumom, april 1941, pre preleta iz Mostara za Zemun.

[attachment=1]

Izvor  MJV -AeroMagazin

Poručnik-pilot u uniformi novijeg tipa ispred zgrade komande na aerodromu Novi Sad. O levom boku nosi avijatičarsku špadu.


[attachment=1]

Занимљива фотографија на којој се види како жандарми ланцем (тадашњим лисицама  :)) везују припадника ВВКЈ за време логоровања.

Јадник је нешто сигурно скривио, али шта?

[attachment=1]

.

Ништа необично јер је жандармерија, као помоћни род војске обављала део војнополицијских послова у војсци. Унутар војних јединица жандармерија је ретко интервенисала, само онда када војне команде то нису могле другим средствима (стражом, другом јединицом и сл.). На јавним местима жандармерија је могла да интервнише према војним лицима "најобазривије и згодним начином настојати да се ред и мир успостави, чувајући што више углед војника". (Цитат из Правила жандармеријске службе, 1. део, Команда жандармерије,1940., тачка 72.).

Овде је могуће да се ради о некој вежби - симулацији поступка (нашта ми слика личи), или о лишавању слободе неког официра по наређењу надлежне команде или суда, или пак, о ономе што сам рекао - нарушен јавни ред и мир и били су принуђени да интервенишу у складу са цитираним правилом.

Још када сам отворио тему хтео сам ову слику да поставим, али сам изгледа то урадио негде другде.

[attachment=1]

Džumba, da li si pisao kako je i kada tvoj otac zarobljen?

Да, у теми о ратним заробљеницима ВКЈ.

Na neki je nacin povezano sa ovom temom, a prije nekog vremenasam naisao na internetu, pa sacuvao.
Kakve su to bile strasne motivacije da se ovako nesto napravi?

http://www.scribd.com/doc/89656359/Divlja-Ciscenja-u-Beogradu-1944

(vise spada pod ovaj topik nego pod "zarobljenistvo").

Dva pripadnika VVKJ i motorcikl Indian.

[attachment=1]

Moj deda Veljko Petrovic kao ucenik-pilot.Stigao je do kapetana 1 klase, poginuo 1954 , srusio se na Ratno ostrvo.
[attachment=1]

Veljko Petrovic sa kolegama-zamolio bih ko god ima neki info o fotografijama, tip aviona, koji je aerodrom, bilo sta da napise.Hvala unapred

Ради се о школским авионима Бикер Јунгман.

Poštovani Marko,

Prema informacijama koje se mogu "pročitati" sa fotografija, kao i na osnovu podataka kojima raspolažem, vaš deda Veljko Đ. Petrović je bio pitomac 1. klase Vazduhoplovne akademije u Pančevu.

Prvu klasu pitomaca Vazduhoplovne akademije sačinjavali su 30 novoproizvedenih potporučnika - pitomcaca 66. klase NšVA (Niže škole Vojne akademije) koji su proizvedeni u oficirski čin 1.10.1940. Oni su nakon proizvođenja u čin potporučnika upućeni na dalje školovanje u VA (Vazduhoplovnu akademiju), odnosno da bi se obučavali za pilote, u 1. pilotsku školu u okviru koje su pitomci VA izvodili prektičnu obuku letenja. Po dolasku u PŠ dobili su zvanje učenik-pilot. Na taj način je od ovih 30 pitomaca 66. klase NšVA formirana 1. klasa VA.

Njihovo školovanje je bilo nešto kraće od predviđenog programa, umesto tri trajalo je dve i po godine, dve godine u NšVA (1.10.1938. do 1.10.1940) i pola godine u Vazduhoplovnoj akademiji, tako da su 1.4.1941. završili školovanje i stekli zvanje diplomiranog pilota.

Fotografije koje ste prikazali mogu se sa velikom dozom sigurnosti datirati na jesen 1940. godine.

Prva fotografija je tipska službena fotografija koja je išla u dosije pilota i druga službena dokumenta, često je rađena u većem broju primeraka da bi i sami piloti mogli da se "šepure" njima, naročito pred damama :)

Na prvoj grupnoj fotografiji mogu se videti učenici u uniformama tipičnim za pitomce akademije - moguće da je ta fotografija nastala u nekom periodu neposredno nakon dolaska u VA - u društvu jednog od pilota, nastavnika letenja, dok su na drugoj grupnoj fotografiji već u letačkim kombinezonima pored školskih aparata za početnu obuku Biker Jungman.

I da rezimiram, u pitanju je 1. klasa VA, 1. pilotska škola, aerodrom Pančevo, 1940.

Pozdrav, Dejan.

Isti avion sa velikim brojem "31" - snimljen na istom mestu.

[attachment=1]

Zdravo,

Prilazem par fotografija vezanih za temu.

[attachment=1]

Na prvoj su moji baba i deda po majci, Ivanka i Vasilije Ristic. Snimljena je u Petrovgradu (danas Zrenjanin) verovatno 1940-te. Po informacijama koje imam, deda je bio pilot VVVKJ, narednik po cinu. U momentu izbijanja rata bio je stacioniran u Rajlovcu, zatim je zarobljen i neko vreme je proveo u zarobljenickom logoru (Stalag VIIIA, verovatno). Tokom 1943-ce ili 1944-te se vratio iz zarobljenistva i neko vreme je proveo u sluzbi u nekoj bolnici na Ubu. Nestao je (najverovatnije ubijen) ubrzo nakon oslobodjenja Beograda. Baba takodje nije docekala kraj rata - razbolela se i umrla ubrzo nakon oslobodjenja Petrovgrada, krajem 1944-te.

/[attachment=2]

Druga slika je snimljena u Petrovgradu, 19.08.1937. Na njoj su, izmedju ostalih moja baba Ivanka (sedi u sredini u beloj haljini) i deda (u avionu na drugom sedistu, sa tanjirom grozdja u ruci). Ne znam kojim povodom je ovaj avion bio tada u Petrovgradu, ali znam da je nekoliko civila provozano njime (naravno, moja baba je bila jedna od njih).

Da li neko zna gde bih mogao da nadjem vise informacija o dedinoj vojnoj karijeri? Da li su takve informacije dostupne u nekim arhivima i ako jesu u kojim? Takodje, da li neko moze da identifikuje tip aviona sa slike?

Pozdrav

Fotografije sa sve opisom vremena i mesta nastanka predstavljaju uvek dragocen kamenčić i sklapanju mozaika o avijaciji na ovim našim prostorima.

Evo ukratko, ono što mogu na prvu da dodam.

Avion je Fizir FN (YU-PCL) petrovgradskog aerokluba, odnosno Oblasnog odbora Aeorokluba "Naša krila" u Petrovgradu. Aeromitinzi i tzv. aerodani su bili uobičajena aktivnost na klupskim aparatima. Tako da bi se ovaj događaj od 19.08.1937. mogao verovatno podvesti pod aerodan. Može biti da je čitav događaj imao i ličniju konotaciju, tj. da je avionom provozano par članova porodice i nekoliko (komšija) sugrađana.

[attachment=1]

Autor crteža: Nenad Miklušev

Podaci vezani za karijeru, tj. tok službe o kojima se raspitujete (načelno) mogu da se pronađu u Vojnom arhivu, Muzeju vazduhoplovstva, dok bi u Crvenom krstu eventualno mogao da se nađe neki podatak vezan za zarobljeništvo. Kažem načelno, jer u VA je dostupan materijal ukoliko je taj dosije sačuvan, dok u MV najverovatnije postoji, samo je pitanje dostupnosti obzirom da muzejski "menadžment" vrlo nevoljno izlazi u susret istraživačima (ovo je najblaži mogući izraz!). U svakom slučaju za obe institucije bi ste morali da napišete zvaničan zahtev za istraživanje. U krajnjem slučeju, u nekom od sledećih odlazaka proveriću vam ja u VA, a za muzej probajte sami i nek vam je Bog u pomoći...

Pozdrav, Dejan

Један колега ми је раније рекао да су сачувани персонални досијеи ВКЈ, па би требало да има у Војном Архиву и његов персонални досије. Ја сам нисам тражио за мог оца иако сам био у прилици. Заборавио.

Upravo tako, ali nažalost nisu svi personalni kartoni sačuvani. Postoji registar imena sa podoficirima i oficirima svih rodova vojske KJ organizovan po azbučnom redosledu. Ne znam kada je tačno formiran, ovako na oko deluje da je iz pedesetih godina. Međutim, kada je reč o vazduhoplovcima veliki broj kartona nedostaje - zapravo mnogih imena ni nema u registru jer je isti formiran od sačuvane građe. Najkompletniji popis vazduhoplovaca je ipak u MV (u vojnom delu muzeja), ali kao što već rekoh ta građa je za ogromnu većinu istraživača a bridge too far...

Zahvaljujem se na odgovorima i zelji da pomognete. Meni ce biti dragocena svaka informacija koju dobijem. Iz raznih razloga i sticajem okolnosti, o svojim precima imam veoma malo informacija  :(

Ukoliko moze da pomogne, sa slike u prilogu (ciji datum cu pokusati da saznam), vidi se da je Vasilije dobio Medalju za revnosnu sluzbu. Iako verujem da je broj nosioca ove medalje velik, mozda postoji neki registar istih?

[attachment=1]

Jos jednom hvala i pozdrav

To je medalja koju je dobijao skoro svaki aktivni pripadnik vojske posle određenog broja godina službe. Imao ju je i moj otac. Moguće je da je sačuvana evidencija odlikovanih iz doba Kraljevine Jugoslavije.

Popis sigurno postoji. Imena odlikovanih su morala biti objavljena u službenom glasilu. Medalja se upisivala i u osobnik.

Pozdrav svima,

Naleteo sam na skeniranu arhivu sluzbenog vojnog lista za period od 1881-1941. Posle dosta vremena utrosenog na pregledanje dokumenata, ukaz o dedinom odlikovanju sam pronasao u arhivi za 1937 godinu, broj 15. od 08.05.1937.

Slika stranice:
[attachment=1]

Arhiva se nalazi na adresi: http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/zbirka/novina/sluzbeni-vojni-list-1881-1941

Pozdrav

Ne bih da ti kvarim uspomene, ali jedna napomena. Iz nemačkog zarobljeništva su otpuštani uglavnom oni zarobljenici koji su bili spremni da prihvate lojalnost nedićevoj vladi i prikluče se ili vojnim formacijama ili nekim drugim državnim službama. Otuštani su na zahtev nedićeve vlade uz podršku i pomoć Nemaca. Podrška nedićevoj vladi nije bilo previše popularna ni među samim zarobljenicima, a još manje kod novih komunističkih vlasti. Zašto su ljudi prihvatali da daju podršku nedićevoj vladi teško je reći. Ne verujem da je tu bili u pitanju stvarno uverenje da Nedić ispravno postupa, već pre svega želja da se ode iz logora gde su uslovi života bili loši, gde su ljudi hronično bili gladni i fizički i psihički iznureni. Dakle, vrlo je verovatno da je ubijen od strane NOVOJ zbog pripadnosti nedićevim formacijama ili kvislinškoj vlasti.

Lijepi nalaz, Rafiki!

Tadija Sondermajer i Leonid Bajdak ispred aviona Potez 25.

[attachment=1]

Pilot pored svog Besnog!

[attachment=1]

Vazd. kap. I kl. pilot-lovac Zlatko Šintić pored svog aparata Hawker Fury Mk.I na kojem je ostvario pobedu u kružnoj trci preko Alpa u Cirihu 1932. godine.

Hvala. :)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

Где је ово сликано? На једној слици примећујем и морнаре.

Možda u Zemunu?

Na jednoj se u pozadini vide dva povelika brda. Ne liči mi to na Bežanijsku kosu.

Na drugoj temi je mutayu već prepoznao Mostar
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,275.msg398128.html#msg398128

Mala ispravka, slikano je kasnije, pošto je Šintić na slici pored Fjurija Mk.II

Mk.II je imao stajni trap tipa Dowty a na fotografiji se vidi stari tip stajnog trapa kakvog su imali Mk.I.

.

[attachment=1]

Originalfoto: General Rudolf Veiel, Kommandeur der 2. Panzer-Division, mit ausländische Offiziere und SdKfz 251/3 in Jugoslawien, 1941

iliti koliko sam naučio Nemački na internetu

General Rudolf Veiel, komandant 2. Pancer divizije, sa stranim oficirima i Sdkfz 251/3 u Jugoslaviji, 1941.


Fotografija je bila "okrenuta u ogledalu".

Ispred njega stoje (sa šapkama na glavi) jugoslovenski vazduhoplovni oficir. Verovatno u momentu predaje neke veće vazduhoplovne jedinice.

Pilot Miloš Maksimović sa dvojicom mehaničara ispred 109-ke.

[attachment=1]

Major Ilija Milovanović ispred, najverovatnije, svog aviona L-52.

[attachment=1]

https://www.awm.gov.au/collection/MED1764/
Western Desert, North Africa. 16 December 1943. Lieutenant Colonel Gavro Skrivanic, Inspector General of the Royal Jugoslav Air Force (right), talking with pilots of the Jugoslav fighter flight operating in Middle East.
[attachment=1]

https://www.awm.gov.au/collection/MED1765/
Western Desert, North Africa. 16 December 1943. Portrait of Captain Dusan Stanic, Flight Commander of the Jugoslav fighters operating in the Western Desert, sitting in his cockpit before taking off on a sortie.
[attachment=2]

https://www.awm.gov.au/collection/MED0329/
Western Desert, North Africa. 12 February 1942. Portrait of the Commanding Officer of the Royal Yugoslav Air Force Seaplane Squadron operating in the Middle East, a fine flier and leader of his men.
[attachment=3]


Ima u ovoj arhivi jos nekoliko fotografija koje su ipak malo poznatije...

Miodrag Tomić.

[attachment=1]

Ljubiša Zečević ispred svog Bregea 19.

[attachment=1]

Boris Cijan ispred svog Bf-a na aerodromu Krušedol.

[attachment=1]

Momčilo Moma Stanojlović pilot poručnik VVJ, Narodni Heroj 1916-1943.

[attachment=1]

Legendarni Mihajlo Nikolić - Kajle kao poručnik za vreme dok je bio u polaznik XIX Kl. pilotske škole I vazduhoplovnog puka.


[attachment=1]

Mostar '30-ih.....

[attachment=1]

[attachment=2]

Na fotografiji, dva vazduhoplovna narednika.


[attachment=1]

Где је ово сликано?

Ne znam, pozadi nema nikakvih podataka.

Mislim da imam negde fotografije koje sam nabavio u istom lotu, ako me sećanje ne vara, ima nekih fotografija sa vazduhoplovcima, proveriću.


Jedan (meni nepoznati) kapetan II klase sa porodicom.


[attachment=1]

Evo iz istog lota, slikano pred Gračanicom. Po papiru, formatu fotografija obe fotografije su sa istog filma.


[attachment=1]

I dva mornara među njima.

I mornari su vazduhoplovci.

I to piloti. Oficiri većinom izviđači.

[attachment=1]

Из које ти је ово књиге?

Knjiga Dragana Kljakića "Oni su branili Beograd"

Iz iste knjige.

[attachment=1]

Piloti 5. Lovačkog puka.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Slava 6. puka...

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

 Zna li neko za događaj od 29- 30 novembra 1944 kada su u selu Jabuka kod Pančeva " navodno streljani " pripadnici Kraljevskog Vazduhoplovstva ?
  
  CLICK (https://www.facebook.com/photo.php?fbid=2281734158762333&set=a.1443505045918586&type=3&eid=ARDM6Ub_DZ67RbRTtvj5Yo7rplqWGM6c2hZevPtVe2DgpiySWiuzD3GZuEXVC-FLlc_gJGYH_oIsiO1j)

Pisalo se o tome u novinama svojevremeno, ali ništa dalje od toga.

https://www.blic.rs/vesti/hronika/kako-su-komunisti-streljali-72-pilota/zyzwh6l

Aviomehaničari za vreme manevara 1935. godine na aerodromu Borovo.

[attachment=1]

Ала им је одећа зауљена... :D

Radilo se, nije bilo zezanja. :D

Čudesna priča o zaboravljenom osnivaču Hajduka: prije 109 godina u ‘Fleku‘ se nisu našla četvorica studenata, bio je još jedan, i to veći od svih

[attachment=1]

Ima jedan mladić, štoviše junak, koji se ne spominje među osnivačima Hajduka, ali postoje dokumenti da je 1911. bio dio društva koje se okupljalo u čuvenoj praškoj pivnici “Flek”.

Ime mu je Josip Antunović i eto, nije ostao zabilježen među slavnom praškom petorkom koja je kupila prvu loptu splitskog kluba, za koju su inače svi splitski studenti prikupili novac. U danima kada se proslavlja Hajdukov rođendan, ovom pričom mu se i zato valja odužiti. Ipak, Antunović se prije svega uvrstio u povijest kao junak Prvog svjetskog rata.

A da nije njegovih pranećakinja, prvenstveno Ivane Antunović Jović, umalo je i ta Jozina zasluga ostala među zaboravljenim zapisima. Ivana je, naime, u povodu obilježavanja stogodišnjice Velikog rata, Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu dostavila sve što je obitelj uspjela prikupiti. A među tim dokumentima je i potvrda da se družio s Fabjanom Kaliternom, Lucijanom Stellom, Ivanom Šakićem, Vjekoslavom Ivaniševićem, studentima koji su, zajedno s gimnazijskim profesorom Josipom Baračem, nadjenuli ime klubu - Hajduk.

[attachment=2]

Antunović je pohađao splitsku “realku”, a inače je Makaranin. Rođeni je brat Ivanina djeda, pa su pisma, odlikovanja i drugi predmeti iz Josipove ostavštine sačuvani u njezinoj obitelji. Njezin otac Josip, koji je upravo po našem junaku i dobio ime, kao i sestre Jasenka i Mirka, sačuvali su i dio predaje o pretku koji se prvenstveno iskazao kao sudionik u Velikom ratu.

- Rođen je 18. prosinca 1891. u Makarskoj u građanskoj dobrostojećoj obitelji. Naši su imali prvu kavanu u Makarskoj - kaže nam Ivana, novinarka HRT-a.

Bio je izvrstan gimnastičar, osvajao je medalje s tadašnjim klubom Sokol. Postoje podaci da se Josip družio s mladićima koji su bili za ujedinjenje južnih Slavena, što je kasnije bilo presudno u njegovu životnom putu, iako se nije politički previše aktivirao.

Početkom 1914. je mobiliziran u austro-ugarsku vojsku, ali je već nakon nekoliko mjeseci prebjegao na stranu sila Antante vojsci Kraljevine Srbije, i to preplivavši Drinu. Budući da je govorio nekoliko jezika, nadređeni ga ubrzo šalju na školovanje za pilota u francuski Chartres. Nakon toga ratuje na Solunskom frontu, gdje je čak devet puta bio ranjavan. Predaja kaže da je letio u avionu kojemu su krila bila obojana u crno kako bi bio noću manje primjetan.

[attachment=3]

Zanimljivo je da u Solunu susreće Ivu Tijardovića, koji je kasnije, inspiriran njime, u operetu “Mala Floramye” uveo lik Mirka. U drugom činu opere netko kaže: “Evo junak s kote 212”, što je Josip i bio.

Za podatak da je riječ o njezinu prastricu, kako nam govori Ivana, znala je i redateljica Nenni Delmestre, koja je 1995. godine postavila operetu.

A sam Tijardović je više puta potvrdio da je riječ o Josipu, pričajući o “svom prijatelju pilotu”. Tako je prepričao i zgodu prilikom upoznavanja, a to je bilo u Solunu na dan dodjele visokog francuskog odličja za hrabrost “Ratni križ s palmama”, koje je Josip primio među prvim strancima u povijesti. Odličje mu je osobno uručio general Lois Franchet d’Espèrey.

Tijardović je Josipa dotad poznavao iz Splita iz viđenja i na ratištu su se počeli družiti. Tijardović je kasnije znao prepričavati i kako mu je jednom prilikom rekao da je dobar Splićanin, ali mu je Antunović odvratio: “Nije istina, ja sam Makaranin!”

Tijardović je “Malu Floramye” skladao 1926., kad Josip više nije bio među živima. No život nije izgubio na ratištu, iako je bio veliki avanturist i neustrašivi borac, a u vojnim publikacijama zabilježeno je da je bio strah i trepet neprijateljskim vojnicima.
Njegova požrtvovnost i odvažnost se opisuju u zgodi kada je nakon devetog ranjavanja odbio odlazak na liječenje i nastavak školovanja u Švicarsku.

[attachment=4]

- Navodno je to Josipa naljutilo pa je prkosno poderao putovnicu pred nadređenim. “Bravo vojniče”, rekao mu je nadređeni, ali ga je svejedno poslao u zatvor na deset dana jer je odbio izravnu zapovijed - govori Ivana.

Inače je, dodaje ona, dobio i Karađorđevu zvijezdu s mačetama i medalju za hrabrost Miloša Obilića. Nakon završetka rata raspoređen je na službu u Novi Sad odakle je, što je vidljivo iz pisama obitelji, žudio za Makarskom.

Nažalost, do svog rodnog grada više nije stigao jer je poginuo, ali ne na ratištu već u kavani, i to zbog pjesme i djevojaka.

[attachment=5]

- U jednoj novosadskoj kavani, okružen ženama, pjevao je dalmatinske i talijanske pjesme, ali čuo ga je crnogorski istražitelj. Kako je to bilo svježe nakon rata, u kolovozu 1919., talijanske pjesme su se doživljavale kao neprijateljska propaganda. Crnogorac je, navodno, pojurio kući po pištolj, vratio se i došlo je do naguravanja. Kobni metak je u 28-godišnjeg Josipa ispaljen u tom naguravanju - prenosi nam Ivana obiteljska sjećanja.

U vojvođanskoj prijestolnici Antunović je uz sve počasti pokopan, ali je u Drugom svjetskom ratu vojno groblje uništila mađarska vojska. U Makarskoj je za Josipa održana svečana komemoracija, na kojoj je njegov prijatelj Marcel Barbieri rekao da je Makarska izgubila velikog heroja.

- Inače, o pokopu je izvijestio tadašnji Jutarnji list, imamo i slike, i velika želja obitelji i prijatelja bila je da se tijelo prebaci u Makarsku, ali do toga ipak nije došlo. Jutarnji je pisao: “Ovo tužno javljanje završavamo s molbom da ga se ne ostavi u ravnici, da ga se prenese u njegovu Makarsku i suro Biokovo, koje će ga podsjećati na gudure arbanaške i svijetle vrleti Kajmakčalana, gdje se borio” - kazuje nam Ivana.

Ona je sva svoja saznanja obznanila kada je vidjela projekt Europeana 1914. - 1918., koji skuplja priče o ljudima iz Prvog svjetskog rata. A nas je na ovo sjećanje ponukala prije svega priča o kožnatoj lopti kupljenoj u Pragu na ideju rođenu u pivnici “Flek”, u kojoj je odvažna mladost prije 109 godina utemeljila klub koji, treba li posebno istaknuti, živi vječno.

Izvor : SD (https://slobodnadalmacija.hr/sport/hajduk/cudesna-prica-o-zaboravljenom-osnivacu-hajduka-prije-109-godina-u-fleku-se-nisu-nasla-cetvorica-studenata-bio-je-jos-jedan-i-to-veci-od-svih-1002969)

Капетан Божо Лазаревић (други слева).

[attachment=1]

Врло занимљива биографија. Несумњиво један од хероја Првог светског рата.

Генерал Божи Лазаревић се није много изменио ни касније. Лично сам га упознао негде 1985. године тада већ као дугогодишњег пензионера. Долазио је код нас у 99.чВП/КРВ и ПВО да му помогнемо да продужи возачку дозволу и друга документа јер као инвалид није могао да чека у реду, а знао је да имамо везу у земунској станици полиције (тада милиције).

Ваздухопловни пуковник за ђенералштабне послове г. Бранко Наумовић (лево) и командант Шесте ваздухопловне базе, пуковник г. Светозар Димитријевић (у Земуну 1940. г.).

[attachment=1]

Ђенералштабни пуковник Бранко Наумовић рођен је 1894. у селу Крушеву, код Битоља, а као дете прешао је у Србију. У војну академију у Београду ступио је 1913. године (46. класа) и као питомац каплар улази у рат 1914. По доласку на Крф, после повлачења српске војске крајем 1915. године, јавља се за Ваздухопловство и одлази на курс у Француску. По успешном завршетку пилотске школе постаје један од првих српских ваздухопловаца.
После немачког и бугарског бомбардовања Солуна 1916. дошло је до нашег и француског бомбардовања Софије. Та дужност поверена је потпоручнику Бранку Наумовићу и француском нареднику-пилоту Морису Роајаблу. У ваздушној борби са пет непријатељских авиона изнад Софије, Наумовићев авион био је оборен, а француски наредник тешко рањен. Наумовић је неким чудом остао у животу и нађен је испод обореног авиона. Бугарски лист 'Утро' од 2. октобра 1916. забележио је, да је шлем Бранка Наумовића на више места био улупљен шрапнелима, а апарат погођен са 142 метка.
После рата Наумовић је наставио војне студије на Вишој ратној школи у Паризу и по повратку у земљу (1926) завршио припрему за превод у ђенералштабну струку. Као ађутант пратио је краља Александра 1934. и нашао се у другим колима иза краљевих, приликом трагичног атентата у Марсељу. Други светски рат затекао га је у чину ђенералштабног пуковника и начелника штаба Седме армије у Словенији. Из италијанског заробљеништва нашао се у Скопљу, убрзо затим у Београду, где је ухапшен као сарадник Драгољуба Михајловића. Спроведен је у Нирнберг, затим у Хамелбург, где је, у немачком заробљеничком логору, остао до краја рата. У Паризу 1945. краљ Петар II поверио му је мисију шефа наших избеглица у Грчкој. На тој функцији остао је до 1951. када је отишао у Калифорнију. Умро је 2. новембра 1972. у Џексону.

Pilot Borivoje Marković Farma:

[attachment=1]

Piloti Bogdan Jovanović i Miljko Vračarić 1940. godine na aerodromu Preljina.

[attachment=1]

Ivan Salević pilot 8. BAP.

[attachment=1]

Đorđe Putica pilot 8.BAP.

[attachment=1]

Mislim da je to poručnik Ivan Pandža.

http://www.drugisvetski.com/2019/11/09/porucnik-ivan-pandza-letac-izvidjac/

Djordje Putica bi trebao da je ovaj:

[attachment=1]

Tja, ispod fotke pisalo da je Putica. Hvala na informaciji.

Evo ga Đorđe Putica  ;)



[attachment=1]

Hvala još jedared. :)

Dragiša Milijević pilot 8. BAP.

[attachment=1]

Nepoznati pilot 4. iz VaP.

[attachment=1]

Pilot Miljko Vračarić.

[attachment=1]

Поручник бојног брода II класе пилот-ловац Останек А. Антон, погинуо у паду авиона приликом извођења вежби у непосредној близини аеродрома у Земуну 3. септембра 1929. г. - Останек је рођен 19. cептембра 1902. у селу Киловче у Словенији. Као дипломирани хидро-пилот служио је у Боки Которској, а 1. маја 1929. додељен је акробатској школи у Земуну.

[attachment=1]

Nepoznati pilot 1935. godine.

[attachment=1]

Богдан С. Николић, ваздухопловни потпоручник 1925. г.

[attachment=1]

 Evo kopajući i dalje po spisima, naišao sam na pilote od 1941-1946 pripadnici RAF-a, pa ako nije poznato ...tu je
The undermentioned are granted the substantive
rank of Flying Officer, 1st Nov. 1941,"with the
seniority stated: —
1st Jan. 1946.
Z. ATANACKOVIC (202812).
Z. BOSKOVIC (202810).
J. BRAJNER (201651).
D. DELIC (202814).
R. DJORDJEVIC (202819).
D. KIJURINA (198984).
S. KODRE (201653).
M. KOSTIC (198985).
S. KOVACIC (201894).
E. MEDIC (198986).
D. PEJCINOVIC (202818).
A. PETROVIC (201654).
B. STANKOVIC (198988).
P. TODOROVIC (198989).
M. VRACARIC (198990).
J. VUKOMANOVIC (201655).
G. STRICEVIC (201685). 16th Jan. 1946.
N. VICE (182632). 6th May 1946.