PALUBA

          VRSTE ČAMACA

   U ratnoj mornarici se upotrebljavaju sledeće vrste čamaca na vesla:

   BARKASA je čamac sa 10-18 vesala.Na klupama sede po dva veslača,od kojih svaki posluzuje po jedno veslo.Barkase sluze za prevoz tereta,ljudi i teze pomoračke radove.

   PINASA je čamac sa 14-16 vesala.Na klupama sede po dva veslača,od kojih svaki posluzuje po jedno veslo.Pinasa sluzi za spasavanje na moru,prevoz ljudi i teze pomoračke radove.

   KUTER je čamac sa 8-12 vesala.Na klupama sede po dva veslača,od kojih svaki posluzuje po jedno veslo.Kuteri sluze za spasavanje na moru,prevoz ljudi i lakše pomoračke radove.

   ŠLJUPKA je čamac sa 6-8 vesala.Na klupama sedi po dva veslača,od kojih svaki posluzuje po jedno veslo.Šljupke sluze za spasavanje na moru,prevoz manjih grupa ljudi i lakše radove oko broda.

   ŠAJKA je čamac sa 2-4 vesla.Na klupama sedi po jedan veslač,koji posluzuje dva vesla.Šajka sluzi za prevoz manjih grupa ljudi i lakše radove oko broda.

   GIG je čamac sa 3-7 vesala.Na klupama sedi po jedan veslač,koji posluzuje jedno veslo.Veslači sede unakrst uz bok čamca.Gigovi se upotrebljavaju za paradne svrhe.

   ČUN je čamac sa 2 vesla.Na klupi sedi jedan veslač,koji posluzuje dva vesla.Čunovi se upotrebljavaju za prljavije radove oko broda.

          OPREMA ČAMCA

   Da bi svaki čamac mogao da odgovori svojoj svrsi,opremljen je raznim predmetima koji mogu biti stalno ugrađeni u čamac,ali spadaju u inventar čamca.
   Svi ti predmeti se nazivaju zajedničkim imenom "oprema čamca" i nju sačinjavaju:

   -oprema za kretanje (izbe,rašlje,palci,vesla)
   -oprema za manevrisanje (kormila,čaklje)
   -oprema za dizanje i spuštanje čamaca (kobilični karišnjaci,štrop za dizanje,bočni povezi)
   -oprema za vezivanje (karike za vezivanje,pramčana i krmena vezaljka,sidro)
   -oprema za jedrenje (jarbolnice,karišnjaci,gvozdene viljuške,jarboli i jedra)
   -oprema za odrzavanje čistoće (ispoljač,kita,kablić,pokrivač)
   -oprema za zaštitu čamca (kobilični okov,bokobrani)
   -opšta oprema čamca (šatori,zastavna koplja,bačve za vodu)
   -posebna oprema (svetla za čamce,čamčani kompasi,jastuci za sedenje,tepisi)

          UPOTREBA ČAMACA

   Čamci se u ratnoj mornarici upotrebljavaju za:

   -spasavanje na moru
   -pravoz ljudi i materijala
   -razne pomoračke radove (iznošenje uzeta,sidara)
   -radove oko broda
   -iskrcavanje brodskih desanata i diverzantskih grupa
   -obuku u veslanju i odrzavanje fizičke kondicije
   -obuku u jedrenju i sticanje pomoračkih veština

Čamci na vesla su se koristili i za tegljenje "Jadrana"... (dok ne uhvati vetar) :)

Niste valja to stvarno radili.... :o

Bilo je i toga... "upregneš" 3-4 šljupke i zapni..

Na 152 smo imali šljupku,celo leto `93 smo sa njom przili kao ludi po Boki.Jednom je Glavudzi palo na pamet da upregnemo 152 i da ga teglimo malo,fala bogu te je otišao na odmor i nije uspeo da ostvari tu zamisao ;D

E sad sam sve cuo!  :zid Ovo me podseti...prosle godine smo imali neku obuku i "malo" veslali na tamisu! Secam se da su nas ljudi slikali kao da smo neka atrakcija dok smo se mi razdvajali s dusom, e jos da smo teglili jadran...to bi bilo nesto, ovako nista! ;D :super

Kada nije bilo vetra,ili je bio veoma slab,brodovi su spuštali u more čamce koji su ih teglili.Isti postupak je primenjivan i prilikom voznje u uskim zalivima i tesnacima.U borbi su takođe brodski čamci okretali brod bokom prema neprijatelju,radi otvaranja bočne vatre.

Osobno iskustvo iz uvale Telščica. Poslije tegljenja nismo razmišljali o p.........!
Duje

[attachment=1]

Da dodam i ja koje veslo...

Sve ovo svodimo pod zajednički nazivnik '' OBUČNI DOGAĐAJ ''.
Dnevni raspored rada i obuke, napravljen po Godišnjem planu obuke, odobren od nadređenog zapovjednika ne ostavlja baš puno vremena za gluposti.
Stoga bruškine u ruke i ofregajte Palubu nek se blista!

Jedino čega se sećam u vezi veslanja je "obuka veslanja" u Puli.
Na ovu obuku su nas da li sticajem okolnosti ili namerno odveli dan po primanju čuvene vakcine.
A kako smo uglavnom svi bili arhi duduci za veslanje uspeli smo samo da nabijemo žuljeve i da se pokvasimo do gole kože.
Milance

За морнарицу сам тотална незналица. Ипак, прочитам овде баш занимљивих ствари. Ово о намени чамаца на весла било ми је баш занимљиво.

Иначе, када сам хтео да узем стипендију Војне академије након 1. године гимназије, у војни одсек сам отишао са оцем и намером да будем стипендиста Морнаричке академије. Морнарицама ми је деловала изазовно, посебно подморнице. Управо то теглење бродова чамцима на весла, проказовано у чувеној емисји "Дозволите да се обратимо", деловало ми је мушки и нешто што није за сека-персе. Када сам требао да заокружим академију отац ми каже да заокружим ваздухопловно-техничку. Ја се буним и кажем да хоћи у Морнарицу. Отац опет каже да се пријавим у ваздухопловтсво (он је био ваздухопловни официр у ЈНА, а пре 2. светског рата, од 1932.г. инжињеријски, а од 1938.године ваздухопловни подофицир ВКЈ). Не , ја хоћу морнарицу. Отац ме тада клепи руком по глави и оштро рече: "заокружи КоВ". И тако ја не постадох морнар, нисам теглио бродове и остадох непросвећен, док, наравно, не наиђох на Палубу.

Веслао сам само у оним гуменим десантним чамцима. Богами су тешки за ношење на копну (ко би рекао када гледаш ТВ), откидају руку, а морало се бар 100м носити до обале и назад. Какав је то чамац ако само плови, мораш и да га носиш. Може душманин да га зароби, па га треба сакрити.

Ovako izgleda tegliti Jadran veslajuci u sljupkama  :marinero
[attachment=1]

Mali prilog

Viribus?

evo jos camaca ......
[attachment=1]

Da li je mozda u pozadini "Babenbergov" parni camac - "Oliva"?

Zrinyi

U Puli smo imali obuku u veslanju i to smo izdrzali kako-ko.Medjutim kad smo bili na vez Kuline-Sibenik,smo mi mornari samoinicijativno trazili od komandanta da nam odobri veslanje!Na nase iznenadjenje Baba nam je odobrio pa smo sa Prvim brodarskim u sljupkama jurili po zalivu i bilo je zabavno!Posledni put sam veslao 1986 godine na kad sam bio na odmoru u Boriku kraj Zadra.Iznajmio sam camac na vesla,ali sam se malo zanio,izasao sam iz zaliva,uvatla me je jaka struja i mislio sam da ce me baciti na Ugljan!Ali probudi se u meni stari mornar nekako okrenem camac i vratim se na obalu!

Malo jurnjave tamo-amo po Lori ...[attachment=4]

Malo je u čudnom položaju, ali nadam se da ga prepoznajete.

Moguče bi bilo bolje reči čamci na vesla i jedra. Naime svi čamci osim giga i manjih šajki su imali jedrilje-snast, koja se montirala po potrebi.
Mi smo ko pitomci MVA često jedrili sa kuterima na časovima pomorstva i po povoljnom vjetru je grijeh ne upotrebiti jedra.
80 godina je bila praksa, dva puta sam i pratio to putošestvije, plovidba u kuterima iz Poljuda-Split do Šibenika, odnosno preciznije do Skradina. To je bila nekakva školska vožnja za pitomce i put je trajao 3 dana sa postankom na drugoj strani Čiova i u Rogoznici. Dužina puta je bila cca oko 50 milja. Večinu vremena su kuteri taj put sami prevalili.
Pitomci su bili sretni da ima vjetra, kako bi upotrjebili jedrilje.
Slika snasti kutera[attachment=1]

Na praksi u Pločama sam često jedrio sa šajkom, jako se ljepo jedrilo pogotovu prema izlazu iz luke Ploče, veči je problem bio povratak, radi jake struje iz Bačine i još ako je bilo malo vjetra iz tog smjera trebalo se je uhvatiti vesala.

Tipovi čamaca Jugoslovenske RM[attachment=1]

Odlična slika. Šteta samo što su prikazani kao da su iste veličine, pa onaj ko gleda ne može da uoči razliku u dimenzijama između kutera i giga, na primer.

Boro takva je slika inače veličina se vidi po broju izbica za vesla.

U Jugoslovenskoj RM je postojao rečni čamac na vesla (cile ili čiklje) sa kosim stranicama i pljosnatim dnom sa uzdignutim krajevima.
Pokreču se veslima , a kormilari se malom lopaticom (krmica).
Cile I klase imaju 4 vesla a duge su 8m
Cile II klase imaju 2 vesla a duge su 6,36m

Ko je Glavudza?

e, obožavam veslanje. od prvog dana kad su nas posadili u konopom povezane kutere i potjerali na čiovo, a tamo prvi put u životu probao laško.
na brodu sam često znao uzeti sajku i veslati do iznemoglosti, potopim ruke u more da se umorne tetive opuste i nastavim. meni je veslanje idealna terapija za nervozu.

To je nadimak Romea Grbovića, sada kapetana fregate, mislim na službi u RRF Novi Sad.

Kuter iz bilog svita na turističkom proputovanju.

I to ne bilo kakav kuter, već osnašćen... Mislim da imam negde sliku (možda sam je već postovao na forumu) osnašćenog kutera na Tisi.

Jesi, postovao si kuterisanje na Tisi (https://www.paluba.info/smf/galerija-fotografija-rm/'iz-licne-kolekcije'/)

Obuka pitomaca u veslanju u kuteru.[attachment=1][attachment=2]

jedna od ljepših zanimacija na R11 (podno Muzila) ...

Pitomci... priprema za veslanje.
[attachment=1]

Evo jedne sličice posle veslanja:

[attachment=1]

Najbolji sport definitivno. Po povratku iz vojske sam mogao volu rep da isčupam.

Kako ne bi,kad zapinjes od malog prsta na nozi pa do ledjnih i vratnih misica,a pluca radi li radi!

Od sredine maja do kraja avgusta ( kada sam se skinuo) skoro svaki dan umesto popodnevnog zanimanja veslanje...milina. :)

kuter II ranga iz davnih vremena

[attachment=1]

Vis, kuter prevozi uvažene ličnosti na ostrvo, svako točno zna svoje mjesto, sve je uigrano.[attachment=1]

Turbo Charget.  ;D ;D ;D
I posle se cudite zasto su nasi pitomci pobedili amere, engleze, ruse, italijane, francuze i ostale.  ;) ;)

[attachment=1]

ML prelijepa fotografija!Antologiska!

Kadeti KuK Kriegsmarine se pripremaju za veslanje.

[attachment=1]

U dalekom Honoluluu, tuzni dogadjaj; prvi camac ima privremeni nadgrobni spomenik; camac sa lijesom u teglju, zadnji osigurava da ne dodje do zanosenja

[attachment=1]

u rapskoj luci

[attachment=1]

Bez posebnog komentara![attachment=1][attachment=2]

Sa FB profila "Jugoelovenska narodna armija", postavio KF Dusko Zujovic.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

XIV klasa MTPŠ 1965, Barbariga, Logorovanje.

[attachment=1]

XIV klasa MTPŠ 1965, Barbariga, Logorovanje

[attachment=1]

XIV klasa MTPŠ 1965, Barbariga, Logorovanje
[attachment=1]
Leđima okrenut komandir voda por Labović
Kasnije će završiti Tehničku vojnu akademiju u SSSR i biti
komadant raketne baze na Prevlaci

XIV klasa MTPŠ 1965, Barbariga, Logorovanje

[attachment=1]

U čamcu sa Kap.kor Čučkovićem, oficirom s velikom pomoračkom kulturom.
Učio nas je svemu što je vezano za more. Pecati, veslati, živjeti od mora.
Nezaboravna ličnost... :)

Evo,sjetio sam se jedne zgode sa camceem.
Bilo je to rana jesen 1976 god, a nas PT61 zbog manje intervencije je bio u MTRZ V Skorpik.Negde odmah posle jutarnje smotre pozva me k-dant pbb Kuco i kaze:Uzeces camac,odveslaces do magacina hrane Kuline i uzeces veliko(mesecno)sljedovanje hrane.Ljepo sve sremi-ali- ne vracaj se  nazad u MTRZ jer oko 11 casova izazimo i sacekaj brod na nasem vezu na Kuline!Naredjenje-izvrsenje!Uzmem brodsku ''slupku'',odveslam oko rta do Kulina ,uzmem sledovanje  sacekam brod.Sigurno sam veslao vise od kilometra,ali sam osetio ne umor vec zadovoljstvo sto sam mornar,pripadnik JRM!

Pročitah "Džumbin" post od septembra 2009 god. o njegovim dječačkim snovima o Mornarici i zaključku da se radi o "muškom poslu".
U pravu je kad se tiče mora i veslanja. Vrlo težak i mukotrpan rad. Mi smo na logorovanju koristili Kutere sa 12 vesala. Svako veslo ima svoju dužinu. Najduža su prva do krme i tu trebaju najjači momci. Najkraća su zadnja dva do pramca i tu idu dva najžgoljavija. Kormilar treba da je najlakši i to sam uglavnom bio ja, jer sam bio "nikakav". Inače treba se obučiti za veslati u čamcu. Isto kao i obuka za biciklo. Svi misle kad vide prvi put biciklo da je to, zakorači i teraj. Malo sutra. Tako je i sa veslanjem u kuteru. Treba muke dok se sihhronizira tim. I postoje posebne komande kojim komandir ili glavni u kuteru rukovodi. To je set komandi, tipa, "na vesla, ravno vesla, napred,...itd". Prema tome to nije za "Seke-perse" što reče "Džumba". Možda se naš Drug "Motorista" sjeća tih svih komandi, a?
Evo kako smo izgledali prilikom veslanja u kuteru sa 12 vesala.

Barbariga, 1965 god, MTPŠ, XIV Klasa.

[attachment=1]
[attachment=2]

Ovu sam već postavio na jednom drugom topiku, ali ne mari

I ova je vec bila, al` sta mari.[attachment=1]

XIV klasa MTPŠ 1965, Barbariga, Logorovanje.

[attachment=1]

Ovo se izvodilo komandom "Uvis vesla" i služilo je kao pozdrav drugoj posadi ili kod ulaska u usko područje.
Posle toga je sledilo složi vesla ili tako nekako slično. Deo pomoračke kulture i tradicije.

Ova se nadovezuje na prethodnu fotografiju.[attachment=1]

Klaso, klaso... :klap :klap :D

JANTARA za Predsednika

evo nekih crteza...

Kamo lepe sreće, ono što je meni ostalo u sećanju je komanda Duuuuuuuggiiiiiiiiiiiiiiiii....kada zapinjemo svom snagom i vozimo kao blesavi. Veslanje je definitivno najbolji sport na svetu. Posle četiri meseca svakodnevnog veslanja sam mogao volu rep da isčupam bez problema.

[attachment=1]

XIV klasa MTPŠ 1965, Barbariga, Logorovanje

[attachment=1]

Evo još jedne od mene. Ja i moj kolega Tomić Branko pospremamo čamce posle veslanja.
On je inače rodom iz Selca sa otoka Brača. Dugogodišnji specijalista za radare.

Jedan lepi, jutarnji snimak iz Poljuda.[attachment=1]

A, evo i jedan sa Dunava, pored Velikog Ratnog Ostrva.[attachment=1]

sa fb grupe JRM[attachment=1]

 Isto sa FB -JRM[attachment=1]

 Evo jedne dosta starije fotografije.

 [attachment=1]

O čamcima na vesla u RM su več dosta napisali "Motorista" i "ML". Možda neke stvari i ponovim.

Čamci RM

Čamci RM razlikuju se po veličini, koja ovisi o namjeni, najveći čamac je pinača, a  zatim sljede sve manji :barkača, kuter, šljupka i šajka. Osim toga upotrebljavaju se I specijalni tipovi: kuter za spasavanje i gig.

Pinača:

Pinača ne največi čamac RM. Upotrebljava se za obalnu službu, za teške radove, iznošenje sidra, za minske i zaprečne radnje. Zbod veličine i težine ne ukrsava se na brodove. Sada se više ne radi kao čamac na vesla, već jedino na motorni pogon. Prije uvođenja motora pinača je imala 18 i više vesala, koja su bila veoma duga i teška. Veslači su veslali  po jedan na svakom veslu, a sjedeli sun a svakoj klupo po dva, okrenuti leđima prema pramcu. Pri veoma teškim radovima i nevremenu namještala su se ponekad privremeno pri krmi i u sredini, tj. na krmenih 6 klupa, po dva veslača na svako veslo, tako da je u pinači tada veslalo 36 veslača.

Barkača:

Barkača se sada upotrebljava gotovo samo kao motorni čamac. Prije uvođenja motornog pogona gradile su se dvije veličine. Barkače 1. reda imala je 8 veslačkih klupa i 16 vesala; duljina 11,75m , širina 3,11m ,visina 1,21m i največi gaz 0,33m. Snast se sastojala od 2 jarbola sa 2 oglavna jedra bez prečke. Oba su jedra imala sošnjak, a krmeno jedro i deblenjak. Ukupna površina jedrilja 52,5m². Kada plovi na vesla, može povesti oko 80 ljudi, a kada jedri I do 110 ljudi. Potpuno opremljena, bez posade teži 4t. Barkača 2. Reda ima 7 veslačkih klupa I 14 vesala; duljina 9,75m, širina 2,71m visina 1,15m, gaz 0,33m. Snast se sastoji od 2 jarbola sa 2 oglavna jedra bez prečke. Donji porub krmenog jedra razapet je duž debenjaka; oba jedara zajedno imaju površinu 37m². Kada plovi na vesla, prevozi 55 ljudi, a kada jedri 86 ljudi. Opremljena, bez posade, teži 2,8t. Veliki su ratni brodovi imali po nekoliko barkača, koje koje su se upotrebljavale za prevoz posade i materijala. Jedna je na svkom brodu bila lijepša opremljena za prevoz zapovjednika; ona se kasnije kao motorna barkača razvila u specijalno građen i raskošno opremljen motorni čamac za reprezentaciju.
(JLZ-Zagreb)

Kuter:
Kuter se gradi u nas u dijagonalnom sistemu gradnje i u dvije veličine. Kuter 1. reda ima 16, a kutrer 2. Reda je manji i ima 10 vesala. Veći je dug 8,5m , širok 2,4m i visok 0,95m , gazi 0,25m. Manji kuter dug je 7,9m ,širok 2,2m i visok 0,88m. Oba kutera imaju dva jarbola sa dva oglavna jedra. Ukupna je površina jedrilja na većem 24m², a na manjem 23,5m².
(JLZ-Zagreb)

Šljupka:

Šljupka je čamac sa osam vesala u izbama. Gradi se u dodirnom ili dijagonalnom sistemu gradnje. Duga je 6m , široka 1,8m , visoka 0,8m. Ima jedan jarbol, oglavno jedro I prečku. Ukupna površina jedrilja je 15,7m². U šljupki vesla 6 ili 8 veslača, svaki s jednim veslom.
(JLZ-Zagreb)

Šajka:

Šajka se gradi u dijagonalnom sistemu gradnje u 4 veličine. Šajka 1. Reda duga je 4,75m i prevozi 9 ljudi. Šajka 2. reda duga je 4,23m i prevozi također 9 ljudi. Šajka 3. reda duga je 4m I prevozi 8 ljudi. Sve tri šajke imaju po 4 vesla. Šajka 4. reda duga je 3,30m, prevozi 7 ljudi i vesla se sa 2 vesla.
Šajke imaju jedan jarbol, oglavno jedro i prečku. Največa šajka ima ukupnu površinu jedrilja 8,6m², ostale razmjerno manje. Vesla (parići), po 2 na vsakoj klupi, vezana su uzicom i svaki veslač vesla sa 2 pariće, koji su u mjedenim rašljama.

Gig:
Gig je luksuzni čamac. Prije uvođenja motornih čamaca služio je za prijevoz zapovjednika. Gradi se u dvije veličine u sistemu preklopne gradnje. Veči gig ima 6 vesala, a manji 4 vesla, koja su vezana uzicom za rašlje. Uza svako veslo je po jedan veslač. Buduči da su vesla veoma duga, veslač jednog boka veslaveslom suprotnog boka.
(JLZ-Zagreb)

Čun:

Čun se upotrebljava za pranje, čiščenje i ličenje broda. Ima oštre krajeve i plosnato dno. Gradi se na jeftiniji način dodirnim sistemom gradnje. Teži oko 200kg. Dug je 4,28m , širok 1,26m i visok 0,43m. Posve opterečen nosi 4-5 ljudi. Dva vesla, vesla jedan veslač.

Oprema čamca na vesla. Izbe nemaju svu čamci, što je naglašeno u tekstu.

Vrsta drva za gradnju drvenih čamaca:

Prošlo je vrijeme kada su se čamci gradili samo od drva. Možda je dobro, da se podsjetimo, koje drvo se je upotrebljavalo (i za što) na ovim našim područjima. Navest čemo drvo koje raste na ovim područjima.

Kobilica i statve: hrastovina, česmina, brestovina
Rebra: hrastovina, česmina, brestovina, dudovina, jasenovina
Središnja , bočna pasma i zrcala: hrastovina, brestovina
Vanjska oplata: hrastovina, borovina, jasenovina
Pospanjci, kljupnjaci, spone proveze dna i klupe: hrastovina, brestovina, borovina
Klupe i zrcala: javorovina
Rubove i žuljnice: hrastovina, jasenovina, bukovina
Vesla: jasenovina, Bukovina
Jarbole, križeve I debenjake: jelovina, bijela borovina
(JLZ-Zagreb)      

Za oplatu se koristi i ariš,a jasen je manje pogodan jer slabo trpi slatku vodu,pa na nadvodnom dijelu dosta propada(a ako je lakiran a ne obojan još gore,jer mu i sunce škodi).
Za rebra je odlično i drvo murve.
Kod izrade kabine je odličan mahagonij(ako ga ima naravno),a za oblaganje paluba je izvrsno tikovo drvo.

Moji su generacijama bili brodograditelji ali se tradicija nažalost ugasila. Nono brodograditelj imao 3 sina brodograditelja - nijedan unuk nije nastavio tradiciju. Jedan rođak zna popravljat ali ne bi znao napravit barku, nije učio sistematski i na vrijeme nego počeo tek oko 35, kad je prestao ploviti. Da mi je opet 14 godina i ova pamet - otišao bih u brodograditelje. Ali...

Ovo sve pišem jer dosta toga pamtim još odmalena vezano za gradnju barki. Moji su govorili da je barka 'kako treba' od 11 vrsta drva. Točno se znalo koje je drvo najvolje za svaku namjenu, koje ga eventualno može zamijeniti. Znalo se što gdje ide na skupljim a što na jeftinijim barkama. Na luksuznima se upotrebljavalo i do 16 vrsti drva, i to ne radi estetike nego radi funkcionalnosti.

Na primjer kavija: to je spojnica između kolumbe (kobilice), dakle vertikalnog nosivog elementa i ašte od prove (pramčane statve), također jako opterećenog elementa. Najbolje drvo za kaviju je murva (dud) a jedino koje murvu može (relativno kvalitetno) zamijeniti je kruška. Kavija mora bit izrazito čvrsta ali i elastična kako bi amortizirala stalne dinamičke udare valova.

Za šjoletu, na primjer, uvijek se koristi borovina i u principu se ne može ničim zamjeniti. Šjoleta je potrošna daščica ispod kolumbe (kobilice) koja služi kao zaštita pri nasukavanju - da se ne bi oštećivala kolumba koja je glavni konstruktivni element stavlja se mekano drvo koje se lako može zamjeniti.

Za baš svaku poziciju na barci zna se koje je drvo najbolje. Ne daj bože da bi starim meštrima netko nešto napravio od krive vrste drva!

Nažalost, nisam znao koliko je to znajje vrijedno i nisam ga sistematski skupljao od malena - iako sam imao od koga.  :(

Ariš, posebno iz Slovenije, je izuzetno cijenjeno drvo jer je izrazito otporan na promjene vlažnosti koje ubijaju drvo. Kod mene se uvijek govorilo da je ariš najbolji za vrata i prozore, što mogu potvrditi iz iskustva. Kuća mi je pored samog mora, u osolici, i izložena buri. Kad je bura vlažnost zraka je 10%, kad je šiloko 100%. Prozori od ariša ugrađeni 1955. trajali su do 1997. i to sa dosta neredovitim održavanjem od sredine 80-ih. Da su održavani redovito (svake godine spalit i očistit staru boju i nanijet novu) vijek trajanja bi im bio praktično neograničen.

Moj nono je bio stari brodograditelj, proto ("majstor") i kad su mu sinovi zabršili brodograđevnu školu - on to niej priznavao. Rekao im je 'možda ste za državni škver vi već sada meštri - kod mene ćete biti kad vam ja to priznam'.

I onda im je dao zadaću da naprave kaić. To im je bio ispit kod oca.

Kod nas je kaić vrst barke između pasare i guca, obično 6-9 m - ovaj je bio točno 7m. Namjena mu je opća, nije teretni i naglasak je na stabilnosti i brzini. Ima škaf (prednju polupalubu) i krmu sa zrcalom. Nekada je kaić bio najbolja barka za jedrenje, vitak i brz, sa latinskim jedrom.

Naši brodograditelji tradicionalno nisu radili po nacrtima nego po posebnoj vrsti modela. Proto bi napravio polumodel u punom drvu u razmjeri otprilike 1:20 do 1:40, zavisno od veličine broda, i onda su se sa tog polumodela uzimale mjere. Ima ime za taj polumodel ali sad se ne mogu sjetiti.

Kaić koji je nono dao sinovima za ispit bio je pravo remek-djelo. Bio je najbrži brod na otoku i mogao je jedriti po svakom vremenu. A djed je u njega ugradio neke doista lijepe i luksuzne detalje. Kratki škaf od krme bio je napravljen u drvenoj mreži i doista ga je bilo zadovoljstvo gledati, a osjećaj kad se na njega stane nogom bio je neopisiv. Argola (ruda kormila) bila je od ebanovine, drva koje je skroz crno i - tone. Vrh argole bio je povijen nagore i zaobljen a na kraju je bila kugla obrađena u vidu dijamanta od 64 strane. Kad sam bio dječak i išao jedrit kaićem morao sam uzet rezervnu argolu od običnog drva jer je ta od ebanovine bila toliko lijepa da se nisu usudili dat nam je u ruke.

Nažalost, kako to već u obiteljima biva, poslije nonotove smrti djeca se nisu mogla dogovorit oko održavanja (bilo je ono klasično 'ja rašketan i piturajen a tvoja dica ne činu ništa a voze se isto ka i moja...) i kaić je prodat jednome papanu koji ga je nagrdio kabinom i nekim potpuno neskladnim promjenama.

Za rebra je najbolja česvina (česmina - mediteranski hrast, crnika, quercus ilex). Prvo zato što odgovara namjeni po svojim osobinama, drugo zato što je česvina najčešće kriva i može se uvijek naći komad točno onakve zakrivljenosti kakva je potrebna.

Brodograditelji i stolari često su skupa kupovali drvo kako bi se što bolje iskoristilo. Stolarima koriste jedino ravni komadi a brodograditelji, uz tek nekoliko iznimki, nemaju nikakve koristi od ravnih komada a zakrivljeni su im itekako potrebni.

Hrundi, koliko godina je deda poživio, tj. koliko je imao godina kad je otišao u vječnost?

87.

Rođen je istog dana i godine kao Tito a umro godinu i mjesec prije njega.

To sam te pitao iz razloga što iz tvog pisanja shvati otprilike kakav je život imao, a kakav uzmimo ti proživljavaš.
Da me pogrešno ne shvatiš. Moja pokojna majka, je bila nepismena, čitavih 78 godina starosti proživila u istim uskom seoskom okruženju. I često sam je pod stare dane iz prikrajka gledao kako je puno životno sretnija nego mnogi oko mene, oficiri, Admirali, Generali i ostala ....
I onda sam se pitao gde je smisao života. Naravno da ga bar približno i znam i niukom slučaju ni približan nije onom što gledamo svaki dan ili nam se nastoji pokazati da je to to...Kapiraš majstore... ;)

DOMAĆE VRSTE BRODOGRAĐEVNOG DRVA

Ariš (Larix europaea) Stablo planina srednje Europe. Uspijeva do gornje granice šumske vegetacije. Doseže visinu od 40 m i promjer od 1.5 m. Deblo je vrlo dugo a krošnja rijetka i čunjasta. Jedina domaća četinjača kojoj lišće otpada zimi. Drvo je elastično, smolasto, trajno, crvenkaste boje i široke srži. Godovi su pravilni i izraziti. Ariš je cijenjeno i traženo brodograđevno drvo. Trajno je pod vodom. Služi za izradu palube, oplate, nadgrađa, kobilice, hrptenice i pasma brzih brodica, jarbola. Izvrsno je za lameliranje. Srednje vrijednosti svojstava drva s 15% vlage: gustoća 590 kg/m3, modul elastičnosti 13500 N/mm2, čvrstoća u smjeru vlakana: vlak 105 N/mm2, tlak 46 N/mm2, savijanje 94 N/mm2, bubrenje (utezanje) 7.8% tangencijalno i 3.3% radijalno.

Bagrem (Robinia pseudoacacia) Stablo do 25 m visine, dugog i ravnog debla i nepravilne krošnje. Bijeljika je vrlo uska žućkasto-bijela a srž žuta ili smeđe zelena. Drvo je teško, tvrdo, čvrsto na vlak, tlak, savijanje i smicanje. Teško se cijepa, vrlo je trajno, otporno na insekte a u vodi se dobro konzervira. U brodogradnji se koristi za izradu klupa, sjedala, zrcala, krmenih rebrenica, palaca za vesla.

Bor alepski (Pinus hallepensis) Alepski bor je stablo karakteristično za cijeli Mediteran. Stablo je srednje visine, nepravilnog debla i široko zaobljene krošnje. Srž je crvenkasta a bjeljika žućkasto-bijela, godovi su mu dobro vidljivi, smolni kanali veliki i vidljivi s bogatim sadržajem smole. Lako se obrađuje. U brodogradnji se upotrebljava za izradu rebara, oplate i jarbola.

Bor crni (Pinus nigra) Crni bor je stablo južne Europe i zapadne Azije. Doseže 40 m visine. Drvo obiluje smolom, markantnih je godova i ima veliku žućkastu bjeljiku i crvenkasto-smeđu srž. Drvo je meko, teško se cijepa i vrlo je čvrsto na savijanje. U brodogradnji se upotrebljava za izradu palube, oplate, nadgrađa, podnica, pregrada, ograda i jarbola. Srednje vrijednosti svojstava drva s 15% vlage: gustoća 620 kg/m3, modul elastičnosti 10790 N/mm2, čvrstoća u smjeru vlakana: tlak 55 N/mm2, savijanje 128 N/mm2, bubrenje (utezanje) 7.7% tangencijalno i 4.3% radijalno.

Bor obični (Pinus silvestris) Stablo srednje i sjeveroistočne Europe i sjeverne Azije. Doseže 30 m visine, dugačkog debla i zaobljene krošnje. Bjeljika mu je široka crvenkasto-bijela ili žućkasta a srž je smeđe-crvenkasta. Drvo je mekano, lako se cijepa i obrađuje. Čvrsto je na savijanje. Godovi su markantni, smolni kanali vidljivi. U brodogradnji se upotrebljava za izradu podnica, jarbola, oplate i ograda.

Bor planinski (Pinus montana) Stablo ili grm do 10 m visine, iznimno do 26 m visine. Uspijeva u srednjoj i južnoj Europi. Deblo mu je redovito vrlo kratko. Drvo je slično običnom boru sa sjevernih područja. Bjeljika je žućkasta a srž crvenkasto-smeđa. Godovi su dobro vidljivi, često ekscentrični. Smolni kanali su mali. Drvo je trajno i upotrebljava se kao i obični bor za oplatu, ograde, kraće jarbole i podnice.

Bor primorski (Pinus maritima) Stablo do 30 m visine sa širokom krošnjom. Raste u području zapadnog Mediterana a kod nas se uzgaja umjetno. Bjeljika je široka, bjelkasta a srž crvenkasta. Drvo je bogato smolom a godovi markantni. Dosta se teško obrađuje. U brodogradnji se upotrebljava za izradu oplate manjih brodica, podnice, razme ograde i jarbole.

Brijest (Ulmus campestris) Stablo široke krošnje visoko 30 do 35 m. Bjeljika je uska prljavo-žute boje a srž smeđe-crvena. Godovi su markantni. Drvo je srednje tvrdo, čvrsto na pritisak, vlak, savijanje i smicanje. Srednjeg je elastičnosti, teško se cijepa, dobro obrađuje i vrlo je trajno. U brodogradnji se koristi za izradu rebara i koljena manjih brodova, glava kormila, razme, sponja, oplata palube, kobilice, štitne kobilice, pramčane statve, protustatve, vojeva gaza, rebara, rebrenica, krmenih umetaka, zrcala, koljena glavne palube, grotla, proveza uzvoja, bokobrana i za unutrašnje uređenje.

Bukva (Fagus silvatica) Bukva je rasprostranjena po cijeloj Europi a i kod nas ima mnogo bukovih šuma u brdskim i planinskim regijama. Naraste do 40 m visine i ima dugačko i čisto deblo. Drvo je crvenkasto-bijelo, sjajno i fino. Tvrdo je, elastično, otporno na vlak, savijanje, pritisak i udarce. lako se obrađuje ali nije trajno ako je podvrgnuto velikim promjenama vlage. Upotrebljava se za dijelove konstrukcije koji su ili stalno pod vodom ili stalno na suhom. Od bukve se izrađuju vesla, unutrašnja oplata, osovine kormila, a rjeđe kobilice, statve i protukobilice.

Crnika - česmina (Quercus ilex) Zimzeleni hrast Mediterana, kratkog debla i velike zaobljene krošnje. Drvo je smeđe boje s neizrazitim godovima, vrlo je trajno, teško i tvrdo, čvrsto, elastično i teško se obrađuje. Sklono je raspucavanju ako nije polako prosušeno nakon duljeg ležanja u moru. U brodogradnji se koristi za izradu kobilice, statve, rebara, ruda kormila, palaca za vesla, bitava.

Čempres (Cypressus sempervirens) Tipično mediteransko stablo uske i piramidalne krošnje. Drvo je homogena, finih vlakana, uskih godova, bijelo-žute do crvenkasto-bijele boje i žuto-smeđe srži. Drvo je teško, čvrsto i trajno i otporno na napade insekata. Lako se cijepa i obrađuje. Služi za izradu palube, vanjske oplate i jarbola manjih brodova.

Murva - dud bijeli (Morus alba) Stablo kratkog debla i široke krošnje. Bijeljika uska i žućkasto-bijela, srž široka, žuta do smeđa. Drvo je trajno i dobro se održava u vodi pa se od njega izrađuju rebra, zrcala, oplate manjih luksuznih brodova, kormila, koluti, statve, protustatve, razme.

Grab (Carpinus betulus) Stablo do 25 m visine, drvo sivo-bijelo do žućkasto-bijelo, tvrdo, elastično, čvrsto na pritisak, vlak, savijanje, udarci smicanje. Teško se cijepa i teško obrađuje. Slabo podnosi promjene atmosferskih utjecaja posebno ako nije dobro prosušeno. Služi za izradu bitava i sitne brodske opreme.

Hrast kitnjak (Quercus sessiliflora) Stablo srednje i južne Europe, doseže do 40 m visine. Bjeljika je uska, žućkasto-bijela, a srž smeđa. Godovi su mu markantni. Drvo je trajno, dosta teško, srednje tvrdo, vrlo elastično i dobro se obrađuje. U brodogradnji se upotrebljava za izradu svih važnijih konstruktivnih elemenata, rebra, vanjske i unutrašnje oplate, kobilice, hrptenice, statve, proveze, razme, grotala, temelja motora, bitve, bokobrana.

Hrast lužnjak (Quercus pedunculata) Hrast nizinskih šuma srednje i južne Europe. Doseže do 40 m visine. Srž mu je smeđa a bjelika žućkasto-bijela. Godovi dobro vidljivi a sržni traci krupni. Drvo je trajno, srednje tvrdo, čvrsto na pritisak i udarac i srednje elastično. Primjena kao i za hrast lužnjak.

Hrast medunac (Quercus pubescens) Hrast nepravilnog rasta do 20 m visine. Deblo često zakrivljeno. Bjeljika dosta široka, svijetlo-smeđa, srž tamno smeđa. Godovi dobro vidljivi, sržni traci krupni. Drvo je vrlo teško i tvrdo, teško se cijepa, male je elastičnosti, vrlo je trajno. Za brodograđevne svrhe su naročito pogodni zakrivljeni komadi za izradu koljena, rebara i sl.

Jasen (Fraxinus excelsior) Stablo do 30 m visine, pravilne krošnje i dugog debla, vrlo rasprostranjeno u Europi. Jasen je cijenjen jer je drvo trajno, elastično, tvrdo, čvrsto na vlak, savijanje, udarac i smicanje. Lako se obrađuje i dobro polira. U brodogradnji se koristi za nadgrađa, vesala, klupa, sjedala, zrcala, bokoštitnica, statvi, oplata paluba, unutrašnjih pregrada, rukohvata, sitne drvene opreme, kuhanih rebara (savijenih), stepeništa, bitava i namještaja.

Javor (Acer pseudoplatanus) Stablo dugog debla pravilne krošnje. Drvo je žućkasto-bijelo, dosta teško i srednje tvrdo. Teško se cijepa, lako obrađuje i dobro polira. Upotrebljava se za izradu manjih brodica, klupa, sjedala i brodskog namještaja.

Jela (Abies pectinata) Može doseći do 60 m visine i 3 m promjera debla. Rasprostranjena je u planinskim područjima Srednje Europe. Drvo je žućkasto-bijelo ili crvenkasto-bijelo a srž bezbojna. Jelovina je lagana i mekana, slabe čvrstoće na savijanje i torziju, lako se cijepa i dobro obrađuje. nema smolnih kanala. U brodogradnji služi za izradu jarbola, kopalja, unutrašnjeg uređenja, pregrada poklopaca grotala, podnica na brodicama te za pomoćne svrhe izrade šablona, skela i sl.

Kesten (Castanea sativa) Stablo doseže do 35 m visine. Drvo izgledom sliči hrastovini ali se lako razlikuje po sržnim tracima koji su kod kestena nevidljivi bez povećala. Bjeljika je vrlo uska, prljavo-bijele do žućkasto-bijele boje a srž smeđa. Kesten je trajan, dosta težak, srednje tvrd, slabo elastičan i lako se cijepa. Na brodu služi za izradu unutrašnjeg uređenja, bačava, kablića i sl.

Oskoruša (Sorbus domestica) Stablo visine 15-20 m, sporog rasta i dugog života. Drvo ima pravilne, uske i markantne godove, bijelo-žućkastu bjeljiku i crveno-smeđu srž. Vrlo je teška i čvrsta na pritisak. Od oskoruše se izrađuju kobilice, rebra, bitve, te klinovi i koluti.

Rogač (Ceratonia siliqua) Zimzeleno manje stablo rašireno po Mediteranu. Drvo je teško, vrlo tvrdo i čvrsto na pritisak. Bijeljika je široka, žućkasto-bijela, srž tamno-crvena. U brodogradnji se upotrebljava (ako srž nije trula) za izradu rebara manjih brodova, statve, protustatve.

Smreka (Picea excelsa) Stablo velikih dimenzija, visine do 50 m promjera do 2 m, rasprostranjena po planinama Europe. Drvo sliči na jelovinu ali se može raspoznati po smolnim kanalima koji se i običnim okom vide na poprečnom presjeku. Srž se bojom ne razlikuje od bjeljike. Drvo je lagano, mekano slabe čvrstoće na savijanje, srednje elastično i dobro se obrađuje. U brodogradnji se koristi za izradu jarbola, križeva, kopalja, oplata brodica, trenica palube, sponja, proveza, sjedala, pregrada, brodskog namještaja.

Izvor : http://www.fsb.unizg.hr/

 Divno, ali prave se i od Topole i Crvene vrbe. Crvana vrba je inače jedina iz porodice koja spada u Tvrdo drvo.

                                                  

                                                 Gradnja čamca

Građevni dijelovi drvenog čamca

Drveni čamci grade se večinom po poprečnom sistemu gradnje, a po uzdužnom sistemu grade se samo specijalni čamci. Glavni je uzdužni nosač kobilica, koja se sprijeda nastavlja u pramčanu statvu, a straga u krmenu statvu. Na kobilicu se postavljaju rebra na međusobno jednakim razmacima. Ti elementi čine okosnicu čamca. Svako se rebro obično sastoji iz tri dijela; vodoravni dio, što leži na kobilici, zove se lukoča; vertikalni nastavci, na oba boka jesu priklade. Rebra svojom vanjskom površinom određuju vanjski oblik čamca. Pramac čamca je oštar, a krma može biti oštra ili završava većim ili manjim zrcalom, različita oblika. Iznad  kobilice i povrh rebara teče sredinom čamca pasmo, a na čamcima preklopne gradnje iznad kobilice a ispod rebara nalazi se unutrašnja kobilica. Preko rebara sa vanjske strane postavljaju se trenice, koje čine vanjsku oplatu čamca. Šupline između pojedinih trenica u uzdužnom smislu zovu se sljubnice ili šavovi, a šupline na krajevima trenica jesu stikovi. Svi vrhovi rebara spojeni su na oba boka uzdužnom gredicom, površnicom, a iznad najvišeg ili završnog voja oplate teče razma. Na nekim vrstama čamaca namješta se povrh zavrvršnog voja oplate i valnica, koja na vrhu nosi razmu. Duž desnog i lijevog boka teče preko rebara s unutrašnje strane po jedan klupnjak, na kojem leže klupe. Klupe su ili utorene u rebra ili su pričvršćene za površnicu klupnim okovom, koji se ponekad naslanja na drvene punke. Klupe su u sredini poduprte uporama. Od pramčane statve do krmenog zrcala teče s vanjske strane čamca, preko oplate, zaobljena gredica žuljnica, koja štiti bokove da se ne oštete prilikom pristajanja. Završni voj oplate, odnosno površnica, često su izrezani, a u izreze su umetnuti metalni okovi, izbe za vesla. Okovi su s prednje i krmene strane učvršćeni izbenicama, a s unutrašnje su strane poduprti drvenim jastučićima izbe. Izbe se zatvaraju drvenim poklopcima. Preko klupa u sredini teče uzdužna daska jarbolnica, u kojoj su rupe što služe kao grla jarbola. Na dnu čamca polažu se pune ili uzdužne podnice. Na krmi ima čamac na svakom boku između poprečnih klupa po jednu uzdužnu klupu, a sve zajedni čine krmeni prostor. Krajni krmeni dio čamca iznad klupa odijeljen je naslonom; u tom su odijeljenom kratkom prostoru krmeni karišnjak - krmena alka, za zastavu i trag - za zastavno koplje.
(JLZ-Zagreb)

Sa stranice JRM Fb,Muzil 1987.

[attachment=1]

                                       
                                          Način gradnje drvenog čamca

U središnjem dijelu čamca rebra imaju oblik slova “U”, a na pramcu i krmi više ili manje oštar oblika slova ”V”. Rebra mogu biti: kruta ili savijena (kuhana ili parena). Kruta rebra kako i samo ime kaže, prave se od prirodno krivog krutog komada drva i to obično od tri komada. Od lukoče i dvije priklade. Za savijena se rebra drvo kuha ili pari da postane svitljivo, jer se ono kasnije savija prema obliku rebara. Savijena rebra su obično od jednog komada drva, a protežu se oda razme jednog boka, preko kobilice, do razme drugog boka, ili su od dva komada: od kobilice do obije razme. Čamac, prema vrsti gradnje, može imati rebra kruta, savijena ili jedna i druga. Ako ima i kruta i savijena, broj savijenih rebara između dva kruta može iznositi od dva do pet komada; to ovisi o veličini čamca i od razmaka krutih rebara. Kod mješovite građe čamca kruta drvena rebra obično su zamijenjena čeličnim ili rebrima od drugih metala. Na unutrašnju stranu rebara, u središnjici iznad kobilice, postavlja se središnje pasmo, uz uz bok su bočne proveze, a na glavama rebara razma. S vanjske strane, na vanjsko lice rebara, postavlja se vanjska oplata, na koja je sastavljena od mnogobrojnih platnica. One se protežu od krmene do pramčane statve, te zatvaraju čamac po bokovima i po dnu. Kostur čamca skupa s vanjskom oplatom čini korito čamca. Vanjska oplata mora biti nepropusna. To se postiže šuperenjem sljubnica i stikova nitima od pamuka ili kučine. Pramac čamca obično ima oštar oblik, krma u svom donjem dijelu ima oštriji, a u gronjem dijelu puniji oblik nego pramac. Prema vrsti čamca krma može biti oštra, a može završavati večim ili manjim zrcalom, trapeznog ili oblog oblika, s većim ili manjim nagibom.
(JLZ-Zagreb)

Pročitat Palubu i možeš polagati barem tri ispite u Zagrebu na Brodogradnji malih brodova. :klap :klap :klap

Uređaji za spuštanje čamaca u vodu.

[attachment=1]

poz.

Negdje sam bio spomenuo kakav treba biti polozaj vesala nakon zaveslaja i u najvisoj tocki u odnosu na povrsinu mora - ovdje se vidi kako se veslo pravilno zakrece kada je izvan vode (paralelno) sa vodenom povrsinom u svrhu smanjenja otpora zraka.

[attachment=1]

Odlična slika. Ovo si snimio ovih dana?

 :)

Kuter u Trogiru (slika sa foruma o JNA)

Sa istog foruma.

Za Brodarskog, nedavno snimljeno
[attachment=1]

Prije dvije godine je Motorista postavio skoro identicnu fotografiju s kadetima.
[attachment=1]

Slika sa http://jna-sfrj.forum-aktiv.com/, tema ŠRO RM Split.

[attachment=1]

Vez sa južne strane Lore.Pretpostavljam da su tu bili stalno vezani,pošto je MŠC blizu?

U temi iz koje je preuzeta slika stoji da se na slici vidi i meta koju su obično vukli remorkeri.

Da to je meta za gađanje (površinski ciljevi). Mislim, da su rađene u Šibeniku, a kasnije - poslije gađanja,  sigurno su popravljane u Tehničkoj radioni u Lori. Plovci - čelične cijevi bile su napunjene stiroporom, tako da su poslije oštećenja plovaka ostale na površini. Limene ploče su bile uvjek u okomitom položaju. Znale su biti vezane i u Mandraču (kod navoza) u Lori.

Da, ovu fotografiju sam ja postavio svojevremeno. Kuteri u cetvorovezu u lucici u Poljudu, u Odredu plovnih sredstava MSC.[attachment=1]

[attachment=1]

A meta je ono šta liči na ormare desno,pretpostavljam?

Odlično zapažanje. Ti armeruni s dva plovka rađeni su u MTRZ.

Camce na vesla su koristili  i velikodostojnici:
[attachment=1]
[attachment=2]

Evo i pocetaka vanbrodskog motora
[attachment=1]

Jel Grci imaju triremu u svojoj mornarici? Vodi se kao brod upotrebljiv u ratu  ;D

Bila u sastavu Flote od 1987-2004. Sada muzej.
[attachment=1]

Danas je pod platformom u Falironu. U susretu sa modernim neprijateljem mogla je računati na njegovu zabezeknutost! Zabezeknuti se = paralizovati se od izbezumljenja i iznenađenja. Turska topovnjača bi dobila hitno naređenje da se vrati u luku, a komandant bi bio smenjen i poslat na pregled kod psihijatra. Rezultat - garantovan uspeh! ;D

E to je čuvanje tradicije...

Izgleda da je ovdje opasna situacija. Kormilar se ispomaze jednim od vesala za odrzavanje pravca. Mornari zapinju iz sve snage.


[attachment=1]

NO COMMENT[attachment=1]

Veslačka regata.

Težak rad ... težak rad.
Na uvećanoj slici se vidi da KM kuteri nisu imali timun i argolu?!

Nekoliko fotografija s interneta. Kroz vrijeme se izgleda promijenio i pogled na pravilno veslanje....
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]