PALUBA

У Војсци Србије усталила се пракса да се најбољим свршеним кадетима Војне академије и уручује официрска сабља. Осим њих ову сабљу примају и најбољи полазници Командно-штабног усавршавања  и сви свршени полазници Генералштабног усавршавања Школе националне одбране. Сабљу на свечаности поводом завршетка школовања уручује Председник Србије или Министар одбране.

Сабља је стари статусни и симбол официрске части у многим армијама. Све до завршетка 1. светског рата била је саставни део личног наоружања и опреме официра већине европских и ваневропских армија. Након тога полако излази из комплета ратне опреме али се у Војсци Краљевине Југославије задржала као статусни симбол официра и старијих подофицира (наредника и наредника-водника). После Другог светског рата сабља је као оружје официра била практично избачена из свих армија. У ЈНА је била у употреби у коњици, све до њеног расформирања (крајем 50-тих година), а у Гарди се задржала све до данас, у почасној јединици. Командант-командир почасне јединице Гарде  рапорт предаје салутирајући (поздрављајући) сабљом.

[attachment=4]

Официрска сабља

У Војсци Краљевине Србије, касније СХС и Југославије, као и у ЈНА, ВЈ и ВС користио се практично исти модел сабље уз незнатне разлике. Заправо једина разлика је била у грбу на бранику рукохвата. Прво је у бранику био постављен грб краљевине Србије, затим Краљевине (СХС) Југославије, а после Другог светског рата, уместо граба је била петокрака, или грб СФРЈ.

[attachment=1]

Рукохват коњичке официрске сабље М 1895 колекције Војног музеја (преузето са њиховог званичног сајта)

[attachment=2]

Сабља из добра Краљевине Југославије (СХС) преузето са: http://www.adresar.autentik.net/antikviteti/index.php

[attachment=3]

Сабља из доба ЈНА преузето са : http://www.limundo.com/kupovina/Oficirska-sablja-JNA/760648

У време СРЈ почиње да се враћа традиција сабље као официрског симбола, али пре свега као знак признања након завршене војне школе. У то време је предузеће ИМПА из Земуна по сопственој и иницијативи неколицине официра редизајнирала сабљу М 1895. Направљена је сабља од савремених и квалитетних материјала на којој је уместо грба краљевине био постављен тадашњи амблем Војске Југославије (СРЈ). Оваква сабља је у почетку самоиницијативно додељивана као награда - признање свршеним полазницима Школе националне одбране, да би касније та пракса била и озваничена и проширена тако да је додељивана најбољим потпоручницима по завршетку Војне академије, најбољим полазницима Командо-штабног усавршавања (школе), као и свим полазницима Генералштабног усавршавања (школе). 

[attachment=5]

Редизајнирана сабља М 1895 из времна СРЈ


 

Редизајнирана сабља М 1895 која је додељивана у ВЈ и данас у Војсци Србије је израђена од квалитетних материјала. Уз сабљу се добија и сертификат о аутентичности јер је свака сабља ручни рад. Осим тога власник добија и "Повељу" којом се дефинише како се сабља наслеђује и како се користи.

На сабљи су, са обе стране сечива утиснути натписи "Не вади ме без повода" и "Не враћај ме без части": ови натписи су уједно и мото Повеље сабље и порука како сабљу треба користити. У повељи је јасно истакнуту да се сабља не сме користити за наношење повреда и напада без повода према другим лицима и да је такво коришћење супротно Повељи.

Осим мотоа сабље, на њој су са једне стране утиснути име и презиме власника, а са друге назив произвођача и серијски број сабље. Заправо, бар је тако било јер ми није познато да ли је тако и на сабљама које се сада додељују.

[attachment=1]
Сабља увучена у канију

[attachment=2]

[attachment=3]
Браник сабље са грбом ВЈ

[attachment=4]
[attachment=5]

Утиснути мото сабље

Ево још неколико слика сабље као  и сертификат о аутентичности сабље и  Повеља (завештање сабље) :

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Сертификат сабље

[attachment=4]

Повеља сабље.

Аутор Повеље (завештања) сабље је пуковник (касније генерал) Миломир Миладиновић. Генерал Миладиновић је отишао у пензију као начелник Сектора КоВ у ГШ ВЈ.

Jedno pitanje.

Sablja se danas u VS dodeljuje, kao i neki dan, recimo najboljim kadetima VA VS, pa je pitanje, ako su sablje dodeljene i ako od završetka Prvog rata više ne spadaju u borbeno naoružanje i opremu, da li je predviđeno da dobitnik sablje zna da je upotrebi. Da pitanje bude preciznije, da li je predviđeno da dobitnik sablje nauči veštinu mačevanja?

Не. Она је симболичан поклон. Уопште није намењена за употребу, мада је апсолутно употребљива као хладно оружје. То је права сабља, од солидног челика, оштрог врха солидне оштрице и  којом неком можеш нанети озбиљне повреде.  Зато је и оној Повељи наглашено да не служи за злонамерно наношење повреда.

Ja bi u VA uveo kao opcioni sport i mačevanje.

 Samo da ovo kažem! U VA postoji sekcija MAČEVANJE.pa ko hoće može da nauči.

E ako ima, to već menja stvar.
Onda bi trebali barem kadeti za koje se već zna da će dobiti sablju da nauče ovu plemenitu veštinu.

Samo sto mislim da moderno sportsko macevanje bas i nema mnogo dodirnih tacaka sa borbenom upotrebom takvog oruzja, bar sam tako citao.

O mačevanju ne znam ama baš ništa, ali mislim bilo koji stil mačevanja da se nauči, moderni, drevni ili neki treći može da pruži toliko veštine da nosilac sablje zna da je upotrebi.

 Ako dođe do toga da nas nosioci sablje brane onda smo .......!?
U VA sekciju mačevanja drži žena,bivši Državni Prvak a sada trener.Uostalom kome je do neke Borbene upotrebe Sablje ima SVIBOR ili ne mogu sada da se na brzinu setim imena Kluba u Beogradu gde se uči baš Borbeno mačevanje.

Mislim da se mač i sablja razlikuju toliko da se radi o dve različite tehnike (discipline)... valjda ???

Još jedna stvar.
Velika je sramota da se autentična oficirska sablja pojavljuje na prodaju na Limundu ili bilo gde drugde.
Samo je dobro pitanje koga treba da bude sramota, ovu državu što je dozvolila da nosilac ili potomak nosioca sablje padne u takav ekonomski očaj da je proda ili nosioca (ili potomku) što je ne poštuje.
Bez obzira, u najmanju ruku bi država trebala da je otkupi, da bi sablja zadržala svoju "težinu". A ne sutra će se naći i na buvljaku, ako već i nije.

Tu treba doneti veoma prezican zakon šta i kako sa sabljom.

 Tačno Rade ali da ne odemo  u OFF.Postoje u sportu: mač,sablja ,floret. Normalno da se svakim oružjem rukuje drugačije. Džumba neka me ispravi ,ali zar u povelji neidu uputstva ko nasleđuje sablju i šta sa njom ?

Nije off, teme treba da budu edukativne kao što ova i jeste. Za to i služi forum.

Mislim da je Zaćo mačevalac pa nam on možda može reći neku više.

Sablja je odmah po izlasku iz proizvodnje izgubila na "težini" jer je mogao da je kupi ko god je hteo, tj. imao novca da je priušti. Iz tog razloga je nisam ni kupio.... niti ću.

  Nisam znao da su baš toliko pali u IMPI.Doduše prodavali su oni i ranije svašta od svog programa.[attachment=1]

Unikatnu sablju treba da ima samo onaj kome je ona namenja ili naslednici iste.
Da se kupi sablja, zašto da ne, ja ću sinu da kupim igračku sablju, neka vitla i neka se igra po ceo dan, ali ona neće ili ne bi smela da bude unikat koja se dodeljuje za pomenute zasluge.
Ista stvar je i sa odlikovanjima. Ustvari sablja i jeste jedna vrsta odlikovanja-priznanja.
Kada sam pomenuo odlikovanja mislim konkretno na medalje i plakte.
Bilo je i takvih stvari da su nosioci medelje morali da ih prodaju da bi preživeli. Mislim na skorašnje medalje, ove iz Prvog i Drugog svetskog rata ima bukvalno na buvljaku.

Kao i svaki iole normalan čovek i ja volim da moja zemlja ima jaku i motivisanu vojsku, ali sam i pobornik toga da se istorija iste institucije čuva, poštuje i neguje.
Jedno bez drugog ne može da ide.

ИМПА је некад производила сабље. Мислим да су отишли у стечај или су приватизовани на једна од познатих начина. Сада сабље прави фирма "Сатуст стил". У Повељи сабље пишу правила наслеђивања као и да се не може отуђити осим ако је у питању спашавање нечијег живота, а и тада уз сагласност осталих рођака (ако први власник сабље није жив).

Сабљу, као и сваку другу ствар може купити ко хоће и има пара . Не знам колико сада кошта. Вероватно пар стотина евра. И пиштољ може купити свако ко добије дозволу, али то не умањује вредност пиштоља као поклона за војничке врлине или успех у војсци. Ипак, оне сабље (као и пиштољи) које су добијене као награда имају другу "тежину" од оних које су купљене. На жалост, често се не поштује воља првих власника саби или оне на неки други начин из њиховог поседа. Након капитулације ВКЈ 1941. године, Немци су одузимали сабље заробљеним официрима које су касније  поклањали разним квислиншким формацијама на овим просторима, или једноствано бацали као старо гвожђе. Тако са тржишту појавио већи број сабљи. Мало је оних које су продате из нужде. За ових 15-так година колико се сабље додељују, ја још нисам наишао да их неко продаје (препродаје), али ме то не би изненадило.

Нисам наишао на званичне податке, да тако кажем, техничких карактеристика сабље (осим врсте челика што се види на сертификату о аутентичности). Подаци које ћу навести су настали личним премеравањем обичним метром и кухињском вагом па можда нису најпрецизнији:

- укупна тежина сабље са канијом (ножницома), кићанком и носачем за опасач	1410 грама
- сабља без кићанке и ножнице	750 грама
- ножница без носача за опасач	580 грама
- дужина сечива	80 цм
- дужина рукохвата	15,5 цм
- дужина сабље са канијом (када је у канији)	100 цм

 Bravo Džumba,I ja tako mislim.Sablja Najboljima i jeste vrsta odlikovanja!!! Zato sam i pitao da me ispraviš što nisam više mogao da povećam Povelju i pročitam šta piše.Znači uređeno je pravilom ko može da je nosi ,kada ,zašto i ko je nasleđuje.A na Buvljaku kod nas sam i ja kupio nešto što liči na neki Mač,Floret.Neznam šta je ,ali znam de sam platio 300 dinara.

Жао ми је што не може Повеља да се довољно увећа. Ситнија и блеђа слова. Када је ставим у бољој резолуцији "вуче" више КБ него што је дозвољено на Форуму. Прописан је редослед наслеђивања (прво најстарији мушки потомак, а ако га-их нема најстарији женски потомак). Када неко од потомака жели да промени статус сабље мора да добије сагласност осталих рођака -потомака првог власника сабље. Забрањује се продаја осим у случају спашавања нечијег живота. Забрањује се злоупотреба и намерно наношење повреда осим у складу са  натписом на сабљи. То је суштина.

Evo da obogatim ovu temu svezim slikama posrebrene sablje.

Hvala Furuna_masina na divnim slikama. :super
Naručito su slike značajne jel su postavljene od strane samog nosioca sablje, tj. od tebe. :klap

Da li se zna ko je slogan tj. pravilo "НЕ ВАДИ МЕ БЕЗ ПОВОДА - НЕ ВРАЋАЈ МЕ БЕЗ ЧАСТИ", sročio ili predložio da se ona nađe na sablji.
Ta rečenica-pravilo govori mnogo više samo od jedne rečenice.

Dobiti sablju, nakon zavrsenog skolovanja, uvijek je bila, a i sada je, posebna cast za nosioca koji ju je zasluzio svojim predanim i mukotrpnim radom u skolovanju.

Ta intelektualna snaga i duh nikada ne napustaju zasluzenog nosioca te casti. (Stari Palubarci mogu se sjecati nekog od prvih u klasi (PVA) koji su bili dobitnici (Abram, Andjelkovic....).


Certifikat koji ide uz sablju treba na neki nacin dodatno uveliciti taj cin.


Ali, nazalost  -  sastavljac teksta, u prevelikoj zelji da sto vise uzdigne tu nagradu (tj. svoj proizvod), napravio je nekoliko propusta :

- "secivo sablje je uradjeno od najkvalitetnijeg nerdjajuceg celika, respektabilne tvrdoce......"
- na sablji je ugravirano : "НЕ ВАДИ МЕ БЕЗ ПОВОДА - НЕ ВРАЋАЈ МЕ БЕЗ ЧАСТИ".

Obicni ugljicni celik ili visokougljicni celik, sa kasnijom odgovarajucom mehanickom i termickom obadom, imaju tvrdocu znatno vecu od navedene i koriste se za izradu (pravih) sablji; nerdjajuci celik sluzi za izradu sablji koje nikada ne bi trebale odmjeriti snagu.... Zato nije primjeren gornji tekst. Lose ce se provesti vlasnik sablje proizvedene od Status Stila, ukoliko je upotrebi po njihovom savjetu......

Kao kada, recimo ironicno, nakon skolovanja bivsi pitomac dobije pistolj s posvetom, ali iz njega ne smije ispaliti metak jer ce se cijev rasprsnuti.

Zavrseno skolovanje zasluzuje kvalitetniju sablju, ili - barem, prilicniji Certifikat.

Da se razumijemo - na ovim prostorima se iz neznanja svasta radi, ide preko Mora na sastanak na vrhu s ogromnim cekerom, pisu nemusti certifikati; ali ima i puno goreg.

Nemojte mi zamjeriti na OFF-u, nisam mogao preci preko tog certifikata i dicne sablje.

 

  

Мислим да је слоган "скинут" са неке старе сабље, а предлог је највероватније дао поменуту генерал Миладиновић. Питаће мо госпођу Душицу Танасковић директорку, раније ИМПА, данас Статус Стил.

  Slogan jeste skinut sa "stare sablje",a upravo proveravam u "Strojarskom Priručniku" Čelik 57-59 hrc ako sam dobro video na Certifikatu. Čelik tvrdoće od 57 do 59 mereno Rokvelovom metodom.Od njega se u svetu prave noževi , mačevi i ostalo.Ako je tvroća kao što je napisana onda je OK po meni.

Тек сад видим да сам одговор око тврдоће сабље негде обрисао или погрешно посало. Дакле, на оном сертификату сабље чији је произвођач ИМПА стоји 57-59 ХРЦ, а на овој новој, коју је произвео Статус Стил, 50+- 2 ХРЦ. Не знам који је оптимални квалитет челика (тврдоћа) сабљи, али је сабља и оваква, ако се употреби у борби, опасна. Није наоштрена као бријач (то се може), али довољно да јачим ударцем убије или онеспособи.

Мислим да је основни мотив да се ради од нерђајућег челика тај што је то ипак "наградна" сабља, није борбена, као и због сјајности и трајности материјала без неког посебног одржавања.

Novosti: Ko to kuje generalske sablje

Mondo subota, 21. mart 2009.

[attachment=1]
"Ne vadi me bez povoda! Ne vraćaj me bez časti!" - ovaj natpis krasi sečivo srpske oficirske sablje koju kao dragu uspomenu i na počasnom mestu čuvaju najbolji pitomci u klasi Vojne akademije i generali Vojske Srbije.

Osim njih, vlasnici ovog plemenitog oružja su i vođa Libijske Džamahirije Moaemer el Gadafi, ruski maršal Igor Sergejev, čuvar groblja Zejtinlik u Solunu Đorđe Mihailović, rektori Univerziteta..., pišu "Novosti"

Malo je, međutim, poznato da je sve ove predmete iskovao - jedan čekić. Beogradsko preduzeće "Status stil" među retkim je firmama u Srbiji koje se na tradicionalni način bavi izradom simbola vojničke časti, junaštva i viteštva.

"Sablja nije samo golo oružje. Reč je o predmetu koji gaji viteštvo i novim generacijama prenosi poruke - časti, morala i svetle tradicije. Zato ih kao poklon i uspomene kupuju i ljudi koji nemaju nužno vezu sa vojskom", ponosno pokazuje sjajne primerke Dušica Velemir-Tanasković, direktorka ovog preduzeća.

Sablju kupljenu u ovoj firmi prate i dva dokumenta - Sertifikat o metalima i načinu izrade i Povelja o nasleđivanju. Zanimljivo je da kodeks časti predviđa da se ne može otuđiti ili pokloniti. Moralne norme prodaju dozvoljavaju samo u situaciji kada se nekome - spasava život.

Sablja kao sastavni deo opreme oficira pomalo stidljivo je vraćena u našu vojsku 1995. godine. Odlukom tadašnjeg načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije generala Momčila Perišića pripala je korpusu Specijalnih jedinica.

Prva zvanična dodela "svijetlog oružja" zabeležena je 1997. godine. Tradicionalne srpske oficirske sablje tada su pripasali polaznici 39. klase Škole nacionalne odbrane na svečanosti u Orašcu.

Od 2000. godine iz ruku predsednika republike simbol viteštva dobijaju najbolji oficiri i pitomci Vojne akademije. Uz simboličan naklon i poljubac.

Srpska oficirska sablja zauzima centralno mesto u vitrinama "Status stila". Odmah do nje je i crnogorska sablja, bodeži vidova vojske - pešadije, mornarice, avijacije - ali i japanske katane...

"Sablja je prvi put u lično naoružanje srpskih oficira uvedena 1895. godine ukazom kralja Aleksandra Obrenovića.Komadi koje mi izrađujemo nisu replike, već redizajnirani primerci sa autorskim pečatom. I posebnom pričom. Na rukobranu svake je bronzani državni grb, na kome visi i poseban ukras - ručno izrađena traka i kićanka "temnjak", navodi Dušica Velemir-Tanasković.

A materijal od koga se sablje izrađuju priča je za sebe. Vreme joj, kažu, ne može - ništa. Oštrica je napravljena od nerđajućeg čelika, od koga se prave i hirurški instrumenti. Za blistavost, lepotu i konačni oblik zadužena je - ruka majstora. Uz, naravno, sjaj i čast onoga ko sablju pripasuje.

Vojni muzej u Beogradu čuva nekoliko sablji koje su po načinu izrade, lepoti i luksuzu, ali i po tome kome je čast ukazana - skoro neprocenjive. Takva je "dijamantska" sablja za hrabrost kneza Milana Obrenovića, kojom su ga Rusi odlikovali tokom Prvog ustanka 1807. godine.

U vitrinama ovog muzeja je i sablja koju je na dar od ruskog cara Nikolaja II Romanova dobio knez Arsen Karađorđević za hrabrost iskazanu kao komandant gardijske konjičke brigade u rusko-japanskom ratu 1904/1905. Vojnom muzeju je poklonio njegov sin, knez Pavle Karađorđević.

Iz kategorije darovnog oružja u posedu ove uspomene je i sablja koju je kralj Aleksandar Obrenović dobio od persijskog šaha sa godinom 1901/1902. i posvetom na sečivu koja glasi: "Ovu sablju učini blagoslovenom, o Plemeniti i Večiti! Mom vlasniku ne daj propast, o Gospode, dok mu život traje."


Izvor: Mondo

Jadrane, slogan "НЕ ВАДИ МЕ БЕЗ ПОВОДА - НЕ ВРАЋАЈ МЕ БЕЗ ЧАСТИ" barem po nekom mom razmišljanju uopšte ne treba da predstavlja ograničenje za samog nosica sablje nego treba kao svetao primer da se odnosi na celu vojsku i na oružja koja jesu namenjena odbrani ili napada u svrhu odbrane.

Mojim rečim bih rekao ovako, ne napadaj ikoga bez povoda, zbog iživljavanja i sličnih nemoralnih pobuda, ali ako budeš napadnut, u odbrani svim raspoloživim sredstvima si dužan da odbraniš prvo sebe, pa onda onog pored tebe a samim tim i svoju državu od agresora.

Hvala, za sva obrazlozenja i detalje - sablja je ipak samo paradna; ima valjda strucnjaka po hladnom oruzju koji bi mogli dati misljenje o cvrstoci bas tog celika.

Samo sam htio - prvenstveno - skrenuti paznju na taj certifikat koji smatra da je vrhunac vrhunaca za sablju bas - nerdjajuci celik, pa time mazu oci.

Ta i takva sablja - prema tom certifikatu - ne bi izdrzala vise od jednog udarca.

A, zar je steta napraviti pravu, ne salonsku. Sigurno ima pravih majstorskih radionica koji znaju iskovati pravu sablju - sa vecom cvrstinom i ne iz "rostfraja"?

I onda - s pravom - ugravirati tekst! To onda ima tezinu. Ovako je sve u stilu i - tranzicijski.

   

Nisam siguran ali negde sam čitao da je slogan izvorno francuski. U danasnje vreme on se pre svega poistovecuje sa čojstvom i junaštvom, štititi sebe od drugih ali i druge od sebe. U starije vreme je, po nekim tekstovima koje sam davno čitao moglo da ima i vise "spartansko" znacenje. Odnosno, čast znaci zadovoljenje iste, hrabrost, pobeda (ili smrt). Otprilike, ne maši sabljom kao pijana budala nego samo kada je nuzda, ali me ne vraćaj ako nisi uradio šta trebaš ili ako pobegnes sa megdana, onda je nisi ni zaslužio. Dakle, u prvom licu izvadi me kada je velika potreba i bori se samnom, ne budi kukavica, budi castan itd. Verovatno je sam slogan zbog sve te viseznacnosti i postao popularan.

Ево са једног сајта http://vrhunskinozevi.blogspot.com/2009/06/blog-post.html текст о челицима за ножеве, па и сабље:

У свим областима производње веома је важно изабрати адекватне материјале. Добро одабран челик, уз правилно каљење, даје сечиво са којим се лако ради и које дуго траје. Ово важи како за нож, тако и за секиру.
Постоји више критеријума за поделу при избору материјала за сечиво. Најчешћа је подела на метале и неметале, као и на високо угљеничне, нерђајуће и дамаске челике. Високо угљенични челици су подложнији корозији али сјајно држе оштрицу, док су нерђајући лакши за одржавање на терену али се теже оштре. Дамаски челици су комбинација најмање два челика. Уколико се правилно искују, имају велику чврстоћу и жилавост. Спадају у незаобилазан део историје ножарства и висок уметничко-ценовни разед.
Подела на ове три групе челика је основа на којој се базира скоро комплетна индустрија сечива данас.

Високо угљенични челици

У групу челика са високим процентом угљеника који омогућава прихватљиво “задржавање” оштрице спадају: CK45 - одличан челик за ковање секира, CK60Е, C67. Ово су једноставни ниско легирани челици старије генерације, лако кородирају, па их је неопходно редовно одржавати. Нису погодни за коришћење у прехрамбеној индустрији. Могу се набавити и на нашем тржишту.
Другу нешто новију генерацију челика представљају веома познати А2, D2 (полу stainless steel који има од 11,4–12% хрома), L6, М2, О1, W2. Наведени челици су мање-више сви подложни корозији, изванредно држе оштрицу, имају добру жилавост и различито се термички обрађују (кале). А2, D2 и О1 се користе више од осталих, а и цена им је нешто виша у односу на старије челике. Челик D2 по нашем мишљењу представља одличан баланс између антикорозивности, држања оштрице и жилавости. Правилним каљењем (око 58-59 HRC) D2 челик даје изузетна сечива, али она изискују редовно одржавање. При употреби сечива на челику остају трагови од соли, киселина и крви, па као антикорозивну заштиту треба користити водоиспирљива, здравствено прихватљива уља. Футроле од синтетичких материјала не упијају влагу и погодније су за грубе теренске услове са хигијенског аспекта. Кожне футроле су неупоредиво атрактивније, али упијају уље, масноћу и развијају карактеристичне мирисе.
Данас се много користи А2 челик, који представља добар однос цене квалитета, жилавости и држања оштрице. Лако кородира па је редовно одржавање неопходно више него код D2. Овај челик се без проблема кали на 64 HRC и отпушта на 58-59 HRC. Садржи око 1% угљеника и око 5,1-5,2% хрома што значајно утиче на антикорозивност.
Челик О1 је прихватљиво решење за краће оштрице. Има добру цену, машински се лако обрађује и лако оштри, али од свих наведених челика је најподложнији корозији. Флеке су јасно уочљиве већ при повећаној влаги из ваздуха. Челик се кали на 64 HRC, потом спушта на 58-60 HRC, уз поштовање свих правила при раду са овим типом челика, који садржи од 0,9-0,95% угљеника и до 0,5% хрома.
На нашем тржишту се могу наћи и 52100, L6, W2 и М2 челици који су углавном сви прихватљиви за ножаре. Подложни су корозији, различито држе оштрицу, лакше се оштре и нису сви подесни за исте дужине сечива.

Нерђајући челици (SS – Stainless Steel)

Нерђајући челици су углавном развијани за потребе медицине (хирургије) прехрамбене индустрије и авио индустрије.
Стари KRUPS 303SS челик се и данас масовно користи за јефтине кухињске ножеве, за судопере у домаћинству, у прехрамбеној индустрији, као и у авио индустрији за израду шрафова. На челику се виде флеке које се могу исполирати. Мек је, слабо држи оштрицу, али се лепо полира и лако гравира. Све то као и често коришћен назив “хируршки челик”, код лаика обично ствара погрешан утисак о бољем квалитету сечива, него што заправо јесте. Овај челик се не може термички обрађивати. У групу високо нерђајућих челика спадају 420, INOX и немодификовани 12C27. Овај последњи само условно спада у ову групу и бољи је од осталих. Иако је то времешан челик, кали се до 60 HRC, али се мора спустити на ниже. Челици 420 и INOX су врло рано почели да се користе за ронилачке ножеве, због своје отпорности на слану воду. Ови челици слабије држе оштрицу, погодни су за мања сечива и преклопне ножеве. Лако се гравирају. Термички се обрађују на max. 54 HRC. Садрже 0,2-0,6% угљеника и 12-14% хрома.
У данашње време доста се користи група челика 440. То су тзв. “прикривени челици”, јер обухватају јефтинији челик 440А и 440B. Они заиста боље држе оштрицу, веома су антикорозивни, термички се добро обрађују (кале се на 60 HRC, а спуштају на 56 HRC), садрже око 0,5% угљеника, 14,5% хрома и 0,65% молибдена који утиче на већу жилавост. Ако имамо дебље сечиво оптималне дужине, ово може бити употребљив нож.
Челик 440C је сигурно допринео малој револуцији у ножарству, захваљујући добро избалансираном односу прихватљиве цене и пожељног квалитета. С обзиром да је реч о SS челику, он уз добру термичку обраду задовољавајуће држи оштрицу, мада се теже оштри. Данас је то сигурно најраспрострањенији челик за израду сечива. Користе га врло еминентни произвођачи. Постоји више врста модификација овог челика чији садржај може бити: 1,02-1,1% угљеника, око 17% хрома, 0,5-0,6% молибдена, као и силикон. Правилно каљена сечива су дуготрајна, тврдоће 55-56 HRC.
Високи стандарди које намеће савремена машиноградња и развој нових технологија, резултирали су појавом врхунских челика који се код нас за сада могу набавити само као готове оштрице. Јапански инжењери су далеко испред свих са VG10, ламинираним челицима, ZDP 189, а ту су и N690, амерички S60V који се тешко набавља, као и претеча powder челика руски 110x18.

Сви наведени подаци су преузети из каталога произвођача и могу варирати од челичане до челичане. Колико је произвођача одређеног челика, толико је и различитих састава тог челика. Веома често ни каталози узимани из различитих извора не пружају комплетну слику. Састав челика је увек макар делимично тајна произвођача, а посебна прича је правилна обрада, ковање, каљење, темперирање, намена и употреба, као и накнадна машинска обрада. Каљење челика и његово хлађење (довођење челика у радно стање) је процес који се учи у пракси дуготрајним пробама, па велики произвођачи не деле баш сва своја сазнања и искуства. Зато се информације о челицима увек морају узимати стриктно условно.

Што се тиче љубитеља ножева, тип ножа који ће неком највише одговарати не зависи само од квалитета коришћеног челика, већ од бројних објективних али и субјективних фактора: први утисак, тип оштрице, дужина ножа, ручка, футрола, понашање на терену и у раду, цена и др. Универзална формула не постоји. Иако до сада све иде у прилог металним челичним оштрицама, будућност је врло вероватно у синтетичким материјалима још неистражених перформанси. А ко зна, можда ћемо једног дана сећи светлосним сабљама као Luke Skywalker из култног филма…

Pronašao sam u jednoj nazovi antikvarnici oficirsku sablju kraljevine Jugoslavije sa grbom kraljevine, na oštrici kod balčaka ćirilicom piše OFICIRSKI KLUB lik traži za nju 700 KM ja jesam prilično blesav kada je oružje u pitanju, ali mi je ovo preskupo, šta mislite da li je ovo realna cijena.

Oficirske sablje koje se danas prave u Srbiji su skuplje, koštaju oko 500 Evra, što znači da ta cena nije preterana, čak šta više, povoljna je.

 Misliš na ove?[attachment=1]

Upravo te Kile. Mislim da cena od 350 Evra za sablju staru 70 godina onda nije visoka.

Samo da se žena ne razvede od mene,  :), hvala na odgovoru.

Крајем 80-тих на тадашњем бувљаку у Бубањ Потоку си могао купити такву сабљу за око 100-тинак марака, зависно у каквом је стању. сада ми је жао што нисам. Цене се очигледно мењају у складу са понудом и потражњом. Ако је оригинална сабља из тог периода, добро очувана, онда је вероватно вредна те цене.

U danasnjem Magazinu politike izasao je clanak o oficirskim sabljama.
Srpski  Generalstab je 1895 godine  hteo da se oslobodi zavisnosti od Austrougarske industrije i obratilo se nemackom prizvodjacu sablji firmi Weyersberg,Kirshbaum and Co.Ta firma i danas postiji i jedan je od naznacajnijih proizvodjaca sablji.I oni proizvode , sada , sablje od stainless steel.http://www.wkc-solingen.de/newshop/index.html
Posle isporuke prve serije sablji model M 95, srpski generalstab je bio zadovoljan njihovim kvalitetom i u potpunosti presao na navedenog proizvodjaca.
Time je izbacio austrougarsku firmu Carl Grasser koji je do tada snabdevao srpsku vojsku sabljama model M61/69
Sablja M1895 ce ostati tradicionalana sablja pocev od srpske vojske Kralja Aleksandra Obrenovica, preko Karadjordjevica, Kraljevine Jugoslavije, DFJ,FNRJ,SFRJ do sadasnje Srbije, bez obzira na politicke promene.

Znam samo da se na balčaku (ili kako se to već zove pošto se ne radi o maču), nalazi grb kraljevine Jugoslavije, a ne Srbije i u odličnom je stanju osim korica koje su malo zahrđale, ali ništa strašno, na istom mjestu njemački bodež iz WWII sa orlom na dršci košta isto kao sablja.

Ma koliko anahrono i bezpotrebno zvučalo održavanje tradicije je jako važno.Mislim da na VA kao obavezne opšteobrazovne predmete ili kao deo predmeta osim fizičke kulture, poznavanja jezika i IT tehnologija treba uvesti: mačevanje (upotreba sablje), muzičko obrazovanje + ples (sa modernim igrama), poznavanje i upotreba starog naoružanja i jednu od standardizovanih borilačkih veština.Kada se vrlo davno nešto od ovih predmeta obavezno izučavalo na tadašnoj akademiji, oficiri su bili elita i najpoštovaniji deo društva i uvek dostojni reprezenti u javnosti države čije vojske su bili pripadnici (bez obzira što im materijalni status nikada pa ni sad nije bio zavidan).
Mislim da bi zbog tradicije bilo dobro da se svakom diplomiranom oficiru  na "VA" kao deo ličnog statusa oficira dodeli standardna verzija oficirske sablje a za posebno nagrađene po bilo kom osnovu, postoje posrebrena i pozlaćena verzija iste.
Što se tiče teksta povelje "Ne vadi me bez povoda, ne vraćaj me bez časti" isti se nikada nije nalazio ni na jednoj sablji koje su ranije korišćene oficijelno u bivšim vojskama već kao takva predstavlja zaista lepu novinu.

i jos jedan predmet kao obavezan - RETORIKA!!! ne znam da li je uvedena, a bilo je price na tu temu. ako nesto mrzim to je "mutav" oficir >:( takodje smesno izgleda kad date oficiru da vam rasklopi pistolj koji vam je ostao od dede/pradede/koga vec, koji nije TT, a on ga vrti po rukama i ne zna odakle da pocne ;D znam deo onoga sto ima na akademiji i steta je sto se bar najcesi modeli koji se kod nas mogu naci ne obradjuju u nastavi (mislim da ipak ima vremena i za to). takodje mislim da bi akademci (pitomci, kadeti) trebali da nose spadu kao sto je to nekada bilo.

iako podrzavam dodelu sablji svakom novom oficiru, od toga nema nista zbog para. ne znam da li su sablje koje su sad u gardi nove ili se jos koriste one "od tita", tj jos iz kraljevine

Slažem se za uvođenje i retorike a i oficirske špade su lep simbol inače ista firma koja radi sablju radi i špade.Samo mislim da su špade u stvari bile zamena za sablju u svečanim i protokolarnim prilikama tipa: oficirskih balova, svečanih audijencija itd.
Takođe mislim da je poznavanje naoružanja iz prošlih perioda važno i u praktičnom smislu jer mnogi učesnici proteklih borbenih dešavanja su na terenu nailazili na upotrebu dosta starog oružja počev od Mauzera K-96,Walthera p-38,Parabeluma,"Špagina","Šmajsera" pa sve do čuvenih "Šaraca" a i o savremenom naoružanju drugih armija bi trebalo povesti računa o obuci.

Predmet retorika je psotojao do 1999. godine - nakon toga nisam siguran da li je ostala, verovatno jeste.

Predmet "Naoružanje sa nastavom gadjanja" se sada izučava u četvrtoj godini studija, što je po meni velika greška - nekada je to bio predmet za selekciju pitomaca.

 Da si pažljivije pročitao celu temu našao bi podatak da na VA postoji sekcija Mačevanje. Trener je bivši državni prvak( žena). O ostalom nisam kompetentan da sudim!

kolko sam ga ja shvatio mislio je da treba da bude kao obavezan predmet.

rade, nisam znao za ovo, ali smatram da se nng MORA izucavati bar dve godine, i to prvu i drugu.

@oficir
koja je to puska mauser K96? (znam za k98 ::))
spade nisu zamene za sablju, vec su ih nosili oni koji ne mogu da nose sablju - kadeti svih fela, mornarica, avijacija... sablja je bila statusni simbol KoV-a, pa i tu nisu svi mogli da je nose.

@ssekir75

Verovatno misli na Švedski Mauzer Model 1896 u kalibru 6,5 mm.

[attachment=1]

http://en.wikipedia.org/wiki/Swedish_Mauser

Da tačno tako,mislio sam da sa fakultativnog po tipu sekcije postane obavezan predmet i da se vežba baš upotreba sablje a ne sportsko mačevanje.
Mislio sam na pištolj Mauser C-96 oprostite na grešci.Kasnije nazvan "Kineski Mauser" koji se po licenci masovno tamo radio.

 Pošto sablje nema u naoružanju, a neće je ni biti jer je prevaziđena. Nevidim svrhu uvođenja još jednog predmeta tipa mačevanje. Moje je mišljenje da ovakva razglabanja dobro dođu da se mi malo razonodimo. O nastavnim predmetima na Akademiji ipak ima ko da odlučuje. Onda je bolje da se na Akademiji izučava borba štapom. Kad nestane džebane, sablje se neće neći na ratištu a kolci sigurno hoće. Pa kom opanci, a kom obojci! ;D

Реторика је једно време била обавезан предмет на Командно-штабној школи. Не знам да ли је и сада. Тај предмет се уводио, па избацивао, па опет уводио. Способност усменог изражавања (говора) је и урођена особина. Онима који је имају реторика може помоћи да буду још бољи оратори, а  онима који је немају да бар ублаже тај недостатак.

Сабља је сада само украс, поклон и то треба да остане. Свако време има своје статусне симболе. Време сабље је ипак прошло. Придружујем се Килетовом мишљењу.

:klap :klap :klap

"kile" majstore.  ;)

U službenoj ocjeni je bila i ocjena za:"Pismeno i usmeno izražavanje"

dzumba, vreme sablje kao oruzja jeste proslo, ali je u svim ozbiljnim armijama sacuvana kao statusni simbol oficira. i zna se kada se i gde nosi, ne seta se sa njom svaki dan po kasarni kao nekad.

Uz današnje plate i stambeno zbrinjavanje kao i sve ostalo što bi prestavljalo pristojan život, sablja bi im dobro došla
da u određenom momentu je iskoriste za pristojan Harakiri.

Dajte djeco, uozbiljite se i odrastite..... >:(

ne razumem ciro sta je tu neozbiljno? sablja je kao oruzje odavno prevazidjena, a zadrzana je kao statusni simbol oficira kopnene vojske. koristi se na paradama i odredjenim svecanostima, vec prema pravilima i protokolu. sta je tu problem? to veze nema sa materijalnim statusom pripadnika vojske, koji nije sjajan, ali, ruku na srce, kad je pa bio? nekih 15tak godina, od polovine 70tih do "opstenarodnog veselja" su malo ziveli. pre i posle toga... opet odosmo u of

Она се и у "озбиљним" као и нашој (и осталим балкансим) армијама користи код предавања рапорта и за још неке протоколарне ствари. Немају је (на задужењу или власништву) и не носе остали официри. У неким армијама као, српској, се додељује као поклон. И то је то. Пом суду, то што се додељује као поклон - признање је апсолутно довољно за традицију. Где би и када би официр носио сабљу мимо наведеног?

Italijanska Ratna mornarica:

Kadet na početku prve godine, posle zakletve, dobija kadetski bodež.

Na početku treće godine postaje potporučnik i dobija oficirsku sablju.

I sablju i bodež zadržava dok je živ. Ako se Orion složi, fotografisaću oba sečiva i postovati ih ovde.

Bravo Boro.
Ne bih ni ja da odem u off, ali ako prihvatimo da iz materijalnih razloga nista sem toga ne treba da bude važno onda izgubismo i tradiciju i korene a posle toga čemu sve ono ostalo? Da zaključim ili da se posvetimo vraćanju tradicije kako treba ako je neko zaključio da je to dobro a ako ne, parcijalna resenja su uvek donosila vise stete nego koristi.Ja ne bih više o tome.

 Zar nije važnije tom istom starešini dati novu uniformu, čizme i ostalu neophodnu opremu nego ga " naoružati " Sabljom? Da sad ne spominjem ostale isto tako važne stvari za opstanak i rad jednog starešine. Prvo rešiti suštinska pitanja, egzistenciju, uraditi sveobuhvatnu modernizaciju vojske. Posle toga, ako ostane novaca, možemo se dičiti sabljama. Dovoljno je za sada da ih dobijaju odabrani( najbolji u klasama). Uostalom neka se i ostali potrude pa će ih dobiti kao poklon.

kibo, ovo secivo nije za upotrebu nego za ukras ;)

Znam ja to Ssekir ali procitao sam celu temu, onako na brzaka, bila su pitanja u vezi celika i ja sam napisao ono sto znam.

Sablja moze biti i za ukras i za upotrebu, izbegavanjem skupih nerdjajucih celika koji su ovde potpuno nepotrebni, moze se za manju cenu od navedene dobiti i lepa i funkcionalna sablja. U tome je stos. Pogledaj sta Cold Steel sve radi, videces mnoga seciva, cak i sablje, koje izgledaju jako lepo, jeftinije su od ove i potpuno funkcionalne.

Znam ja da niko vise ne ide sa sabljom u boj, ali da ti kazem pravo, ponekad i nije tako lose kad imas kod kuce na zidu okaceno secivo koje ima samo jednu namenu, a to je borba. U civilnom zivotu se neke stvari drasticno menjaju, pogotovo kad covek zna mogucnost ovog oruzja. To ti je ista stvar kao i sa nozevima. Mnogi kazu, ma koji ce nam vise borbeni nozevi u vojsci, i onako sluze samo za pokazivanje vezbi nekih specijalnih jedinica onda se slucajno nadjes kao neki Salvadorianski vojnici negde u Iraku, tebe i tvoje drugove, vojnike, napada protivnik koji je u boljoj poziciji od tebe i tvojih, ti potrosis municiju i nemas vise sa cime da se branis, mislis? E, pa praksa pokazuje da nije tako jer je samo jedan Salvadorianski vojnik uspeo nozem, i to ne velikim, nista posebno, da odbije napad, odnosno sacekao je da se prblize dovoljno blizu, pa, ako se dobro secam, pet napadaca je ostalo da lezi, od tih petoro dva na mestu mrtva od noza sa ostricom od nekih desetak santimetra. To je bilo pre par godina. Ali, covek je znao tehniku i taktiku kako da u borbi koristi noz. Takodje se u Bagdadu desio napad nozem na jednog americkog podoficira ili vojnika, ne secam se vise tacno. Covek sa nozem sacekao americku patrolu i iz ugla neke male ulice izasao, probio ostricom kroz uvo americkog vojnika, ostrica je dosla do mozga. Prica je jos neverovatnija jer je Amer preziveo sve ovo bez nekih ozbiljnih posledica. Jbga, ponekad covek stvarno ima andjela cuvara. Ali, i tu se pokazalo, hladno oruzje jos uvek radi posao a probijanje ostricom noza kroz uvo je jedna od tehnika koje se uce u borbenim vestinama koje se bave sa borbom nozeva i drugih seciva. Sa kratkom sabljom je mogao svima, mislim da je bilo tri vojnika, da odrubi glavu i produzi dalje, da se izgubi u gomili naroda i nikom nista. Hladno oruzje, zajebano i jako dobro za zasede.

E sad razmislis, ova sablja ima ostricu koja je nekoliko puta, nekih sedam puta, duza od tog noza. Uz poznavanje borilacke vestine, tehnike i taktike, covek na rastojanju od par metara cuda moze da ucini. Samo da saceka pravi trenutak.
Nemojte da mislite da ja ovo pisem sto volim hladno oruzje, volim ja i pistolje i puske, ima i toga, ali ne treba nikako podceniti coveka naoruzanog nozem, pa cak i kuhinjskim a ne bajonetom ili sabljom. Americki vojnici, ali i drugi, na primer jedan moj dalek rodjak koji se nalazio jedno vreme u Avganistanu kaze da Talibani ponekad prave zasede na dosta bliskim distancama. Dolazi do situacija u kakvoj je on ranjen da protivniku stvarno pogledas u oci. Pa ovaj mu je iz Kalasa probio pancir, sto je imalo za posledicu veliku ranu kaze covek napadac je stvarno bio toliko blizu da mu je video oci. Iste vesti se mogu procitati i od americkih vojnika koji su prvi na udaru. Neki od njih, koji su imali tako bliske susrete nose od tada i kratke sablje odnosno nozeve sa dosta dugom ostricom sa sobom. A tomahavk se odlicno pokazao kao entri tul u mnogim situacijama, ne samo da otvori necija vrata na kuci nego i da pomogne pri izlasku kroz prozore i vrata ukoliko je to jedini izlaz iz napadnutog vozila ili neke zgrade. Mnogo je pisano o tome da ce kratke sacmare da zamene velike nozeve a o tomahavku, pa to je bilo ismejavanje. Medjutim, vidis u Avganistanu to uopste nije vise tako smesno. A moglo bi da se desi i u drugim zemljama. Ruski Specnaz trenira jos uvek borbu sa asovom, mozete da vidite na mnogo video snimaka.  Dakle, hladno oruzje uopste nije tako bezazleno kao sto se misli, te da mu je vreme za borbenu upotrebu proslo, ne, ne, nije.
Nadam se da ovo nije bio suvise velii off-topic ali sablja je hladno oruzje, takva je tema, moze se gledati iz razlicitih uglova.

nisam ja protivinik hladnog oruzja, bas obrnuto, ali OVA sablja je napravljena za ukras. i ja smatram, a to sam negde na pocetku teme i naveo, da treba da bude i upotrebljiva, ne samo lepa, a i da se nasi pitomci obuce u rukovanju njome.

To i ja zastupam pa i pitam ako iko zna da li je upotrebljiva tj. bar slicna po kvalitetu kao i izvorni model?

Ssekir ja ne znam koje se tacno borbene vestine treniraju na VA ali ja bih u svakom slucaju dodao jednu u kojoj se uci borba sa hladnim oruzjem. Ako naucis da se boris sabljom onda ces znati i da se boris nozem, pa cak i golim rukama, razlika je u distanci i taktici. Postoje borbene vestine sa filipinskih i indonezanskih ostrva koje obuhvataju to sve, poznate su po imenima Arnis/Kali/Eskrima itd. Te borbene vestine se mogu i modifikovati, prilagoditi i kombinovati sa drugima tako da dobijes odlican sistem za borbu na bliskim distancama.

Svako ko zna sta sve moze noz u napadu na distanci od pet do sedam metara na lice koje je naoruzano vatrenim oruzjem, zna da taj noz nije nikako za podcenjivanje. I da postoji potreba za obukom, kako se odbraniti od takvog oruzja. Ta potreba postoji prevashodno u policijskim jedinicama.

Sablja moze biti i funkcionalna i lepo ukrasena, sa upotrebom pravog celika i pravilnom termickom obradom, pri tome ne mora biti skupa, mogla bi cak bi i jeftinija od cene koja je navedena. Ona naravno ne bi sluzila za to da se nose u borbene misije ali nista joj nece faliti ukoliko kod kuce stoji naostrena na zidu. Pri tome i ne treba neko bas veliko poznavanje evropskog macevanja da bi se sablja efikasno upotrebila.

I dalje ostajem pri tome da nije potrebno raditi takvu sablju od nekog skupog celika ili dati veliki novac na neki damaskus itd. jer i bez toga sve moze da se dobije lepo i efikasno. Naravno, ovde ne polazim od cinjenice da ce se naci dva protivnika sa istim sabljama i da ce se kao u svoje vreme duelirati kako bi spasli svoju cast ili cast neke dame, kako god, sve sto sece, dobro je  ;D

 Naši Menadžeri Odbrane imaju mogućnost da nauče Mačevanje pošto na Akademiji postoji sekcija, već smo pisali o tome. E pa!?. Ko zasluži sablju, da li ima vremena da još i ide na tu sekciju!?

Gospodo, ipak je 21. vek....

Mozda bi to mogla biti priprema za IV sv. rat. Za svaki slucaj.

Ajnstajn: "Ne znam čime će se voditi Treći svetski rat, ali znam da će se Četvrti svetski rat voditi kamenjem."

Potpisujem ili kako je sada moderno "like"-ujem

Prvo treba da nauče da koriste ono čime VS raspolaže, a ne da zbog neznanja ginu od tih sredstava.

Rade da je 21. vek, jeste, da li ce u tom veku prestati potreba za hladnim oruzjem, prvenstveno nozem ili bodezom, pa ja bih rekao, uskoro sigurno noce. Osim toga sam naveo jedan sistem Arnis/Kali/Eskrima u kojem se uci sve, poceto od koristenja palica do koristenja maca, sablje, macete, kad se to nauci ide se na noz i smanjuje se distanca, kad se to nauci ide se na borbu bez oruzja, sto opet skracuje distancu.

Svako ko se ikada bavio borbenim vestinama gde se uci i borba sa nozem i ostalim hladnim oruzjem, zna, ili trebao bi da zna, zasto je to tako.

Nije svaki rat uvek isti, pa se zbog toga i ne koristi isto oruzje i ista taktika. U ratovima koji su bili kod nas se navodno nije koristilo hladno oruzje u borbu, ali, eto, ja sam naveo da se to oruzje ipak koristilo i to nekoliko godina kasnije, kada su ovi ratovi bili zavrseni.

Moje misljenje je da bi svaki oficir u toku svoje obuke treba da prodje ozbiljnu obuku borilackih vestina, sa i bez hladnog oruzja. Sto se nozeva tice, pa nije samo u pitanju borba, u pitanju je i pravilno rukovanje sa nozem, i to noz kao alat, improvizacije sa tim alatom itd. isto tako i sa drugim alatima. Eto, na primer mala sekira koju su u svoje vreme duzili i vojnici u JNA. Danas postoje naravno bolje i lakse varijante, ta seciva se ne moraju koristiti kao oruzje vec kao alat koji moze dosta da pomogne, ne moras ga nositi sa sobom okacenim o opasac ali se moze naci u BOV-u, BVP-u ili u kamionima. A kad vec ucis upotrebu onda nauci sve, pa i borbu. Ne mora to da bude nesto mnogo, ali covek treba znati da koristi sve sto ima u datom momentu, isto kao Salvadorijanski vojnik koji je jedini od njegovih drugova znao kako se koristi noz, to moze da spasi glavu, ne samo jednu.
Naravno da oficiri VA trebaju da nauce da koriste opremu VS, ali u toj opremi imas i noz, a verovatno imas i neku sekiru, pa zasto ne nauciti pravilno koristenje i jednog i drugog. A bice mnogo jeftinije i za drzavu jer pravilno koriscenje svakog oruzja, orudja ili alata stedi novac. Mada, ovi nozevi za M. 70, to bih prvo izmenio. To je katastrofa jedna. A nije uopste ni tesko, ni skupo izraditi dobar noz isto kao i dobru sablju, treba samo znanje i odredjena sirovina. Pri tome to nije nista skupo.

Da li ce sablja stojati kod kuce na zidu kao relikt ili ce stojati sa mogucnosti upotrebe, pri tome sam naveo da izrada uopste ne mora da bude skuplja, to neka odluci neko ko je za to zaduzen.  Kada sam pisao o koriscenju sablje u borbi , lepo sam napisao da to nije nesto sa cime se ide u rat, ali dok ti kuci nadjes pistolj koji drzes pod kljucem, a sablja ti na zidu, protivnik na svega par metara jer imas normalnu sobu, dakle ne duzu od sedam metara, izracunaj sta ce ti pre pomoci. Sablju mozes da zgrabis u povoljnom trenutku a dok odkljucas sef gde ti stoji pistolj, pa napunis i ostalo, e toliko vremena neces imati sigurno. Imam vatreno oruzje i znam kakav je to problem. Imam dvoje dece pa ga ne mogu drzati ispod jastuka ili ispod kreveta. Ali zato mogu bejzbol palicu i dugacak borbeni noz.

Kibo, po tebi bi svako ko izlazi sa VA trebao da bude ekspert za mačevanje, borbu hladnim oružjem itd. što je nemoguće.

Inače, kada je o sekirici u navlaci reč, to je i dalje sastavni deo opreme snajperiste.

Rade treniranjem od tri ili cetiri godine niko ne postaje ekspert za hladno oruzje, pa ni za macevanje. Macevanje nije toliko ni bitno, u tom sistemu koji sam ja predstavio se vezba palicama koje po potrebi mogu zameniti duza seciva, dalje se ide na noz, pa noz i palica sto je nepotrebno za vojsku, to izbaciti, dalje se ide sa dva noza, to isto nepotrebno i izbaciti, na kraju se radi bez ikakvog oruzja. Uz to dodati malo tradicionalnog Dziju Dzica i boksa i to je to.

Sve to se moze vezbati tri puta po dva sata nedeljno, sa time neces postati nikakav ekspert, ali znaces da se branis. Pa majku mu, jel to sad profi vojska ili kao u moje vreme, seta se kapetan sa 150 kg, ne zezam se, po pisti i psuje vojnike kako nista ne trce i sta ti ja znam. Moj kapetan nije bio takav, on je sa nama radio jutarnju fiskulturu ali mnogi drugi su bili, pa su slali potporucnike i vodnike da sa vojnicima rade fizicki napornu obuku.

Jel bre, sta bi taj kapetan od 150 kg i nekih 175 cm radio kada bi morao pod punom opremom sa zastitnom maskom da trci letos na plus 40 stepeni? Mislim, posteno, svako bi ga ostavio kad mora da spasava sopstvenu glavu. Pa imali smo ljude koji su bili mnogo stariji po cinu pa nisu bili takvi, ali smo nazalost imali jos takvih gojaznih oficira koji ne bi mogli da savladaju bilo kakvu prepreku.

Osim sto se uce tehnike za borbu sa i bez hladnog oruzja, povisava se i fizicka ali i psihicka spremnost. Ja sam malo trenirao, i verujte mi uopste nije lako raditi neke stvari levom rukom koje ste ceo svoj zivot radili desnom. Ali sve se to covek navikne, to ima za posledicu mnogo bolju koordinaciju u prostoru. Nije lako kretati se u krug i macevati se, u ovom slucaju palicom, ali stvarno, mnogo vise psihicki naporno nego fizicki. Sa time se postize bolja psihofizicka sposobnost. Ja sve citam nesto profi vojska, pa kad je profi, onda bi trebala da radi kao i ostale profi vojske u svetu. Pogledaj sta sve vezbaju americki marinci, a oni ne spadaju u specijalne jedinica, ne mislim na SEAL timove i ostalo.

Problem je sto mi u Srbiji, ali i uopste sa celog ovog prostora gledamo neke stvari kao da smo samo mi najpametniji. Mozda bi trebali da gledamo malo sire, i to generalno, da smo to uradili mozda se ne sad davili u ovim, znate vec, nego bi mozda prosli bolje. Pri tome mi nije samo politika na umu.

Borise mozda ti pravis nozeve ali 440 C se poredjuje sa N 695 a ne sa N 690, pogledaj malo tablice, pa ces videti da sam u pravu. Zatim pogledaj tablicu VG 10 i N 690 pa uporedi, videces da sam i tu u pravu. Mozda mi citamo razne tablice, ne znam.

Ne znam odakle uvozis celik, ali ukoliko je potrebno ja cu ovde postaviti linkove gde ces videti koliko kostaju celici koje sam spominjao, dakle skupi nerdjajuci pauder celici a koliko kosta na primer 52100 ili C 75, Ck 75, 5160, 1095 itd.

Ne razumem sta je problem i koliko to kosta skinuti gibanj sa auta koji vec duze vreme stoji na otpadu? Kostate to da zasuces rukave i platis mozda neko picence i to je to. Isto vazi i za izradjene turpije koje vise nisu za upotrebu kao i za federe itd. Bitno je da rdja nije usla vec toliko duboko, znaci da celik bude upotrebljiv, a to valjda, ako si majstor, treba da znas, da razlikujes. Isto ti je tako i sa prikljucnim masinama od traktora, na primer tanjirace, plugovi itd. sve je to dobar materijal, mnogi koriste tanjire od tanjirace cak i za pravljenje rostilja, a tebi skupo??? Ne razumem bas najbolje.

Ako ti trebaju linkovi, ako mislis da ja lazem i lupam gluposti slobodno kazi, ja cu postaviti, to jesu linkovi iz Nemacke i Austrije, pa sad, mozda su oni ludi jbga. A vidim da ne znas da uporedis Boehlerov celik, pa pravi malkice ili malo vise nozeve koliko hoces. Ja od tebe sigurno necu kupiti noz.

Svako na ovom svetu zna da su obicni ugljenicni celici mnogo jeftiniji od tzv. pauder ili generalno "nerdjajucih" celika. Ajde, hoces da ti dam broj telefona i mejl majstor Raleta iz Bukovca, pa on ako nije pravio nozeve i on ako ne zna cene i ako se on ne razume u celik, pa ne znam ko ce ih znati u zemlji Srbiji.

E vidis, sasvim slucajno sam ja sa tim majstorom mnogo dobar, isao sam nekoliko puta kod njega, kupovao mu celik, mikartu i ostalo i slao odavde iz Austrije jer je u Srbiji prvo preskupo, drugo, nekih stvari uopste nema. On mi je radio vec jedan noz i to bas od Boehler K 110 Regulit, ti sigurno znas koji je to celik, mogu samo reci da je noz, sto se tice ostrice odlican. Retko sta se moze uporediti sa njim. J

a nisam metalurg ali od njega, i od trazenja po netu, uporedjivanja cena, sam naucio dosta toga, te o tome mozemo dugo da pricamo. Ali to bi onda bilo bolje kad ja dodjem u Srbiju pa sednemo uz kaficu kao ljudi, ja ponesem laptop i pokazem ti lepo sta je sta. Ali kazem ti, linkovi nisu nikakav problem.

Nego bez ljutnje ali ti ne znas ni razliku izmedju N 690 i N 695 celika a sa cime bi ti uporedio celik Boehler SB 1 tzv Niolox i cemu sluzi Niob kao sastojak tog celika? Sa cime bi uporedio N 680?

Ponavljam, nisam metalurg, ali nemoj pisati nesto sto nije tacno jer ispada smesno.

Izvini Kibo ali nemoj da se zanosiš. Sablja se može koristiti isključivo u protokolarne svrhe, kao što se i koristi. I tu je kraj. Sablja u današnje vreme na bojištu može da služi ili za otvaranje onzervi, ili za cepkanje drva za potpalu.

Poštovane kolege, odoste u debeli OFF!

Otvorite novu temu o čelicima, materijalima za sečiva ili kako već hoćete da je nazovete.

Za mali povratak na temu, evo jedne sablje koja se prodala na Aukcije.hr (http://www.aukcije.hr/)

Prodana je pod nazivom OFICIRSKA SABLJA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE, možda da stručnjaci kažu nešto više o njoj.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
poz.

Oficirska pešadijska sablja iz perioda Kraljevine SHS oznaka M 1920.

Zanimljivo je da  balčak i rukohvat imaju zlatnu-mesinganu boju.

To baš nije bilo oubičajeno.

Ne znam koliko je tačno?
Jedan kolekcionar mi je objasnio da su sablje istog modela često različitih dužina jer su naime oficiri shodno svojoj visini naručivali sablje.