PALUBA

Jedna fotomontaza svih Beslinovih projekata mlaznih letilica.

[attachment=1]
Jos uvek nismo obradili prvi avion na montazi, evo jedne bolje njegove fotke.
[attachment=2]
Na zalost ne znam njegovu oznaku. :-[
I jos jedna fotka na kojoj se vide Zolja i Matica (ako ne gresim).
[attachment=3]

Trpe verovao ti ili ne kod tog aviona su naši petljali oko strategijskog bombardera naoružanog nuklearnom bombom. Naravno ovo je bila samo leteća maketa.
Vrlo interesantna priča ali da bi je ispričao ja prvo moram da odem na autobusku stanicu da sačekam ženu koja se vraća od svoje majke tj moje tašte. Ako je ne sačekam neće imati ko da ovo piše.
Moraće ćeš da se strpiš do mraka.
Samo ću ti reći da se avion zvanično nazivao Bešlinov eksperimentalni vazduhoplov za ispitivanje MW krila.
Pozdrav

Otvori novi topik pod imenom Bešlinov eksperimentalni vazduhoplov za ispitivanje MW krila prebaci ove tvoje fotografije a ja ću večeras ubaciti tekst koji i nije mnogo obiman.
Opet pozdrav.

Dogovoreno i ispunjeno. ;)

Najpre šta kažu dokumenti o ovom projektu.


Bešlinov eksperimentalni vazduhoplov za ispitivanje MW krila


Projekat ovog eksperimentalnog vazduhoplova izradila je Konstruktorska grupa br.9 GDVI, u periodu od 1952. do 1953. godine. Glavni projektant je bio Bešlin a glavni aerodinamičar inž. Levačić, koji je inače bio i glavni aerodinamičar u tadašnjoj Generalnoj direkciji vazduhoplovne industrije. Interesantno je da je Levačić za vreme Drugog svetskog rata u vazduhoplovnoj industriji Velike Britanije gde je imao prilike da prati dostignuća u razvoju aerodinamike aviona velikih brzina a naročito je bio dobar poznavalac aerodinamičkih osobina strelastih krila.

[attachment=1]

   Prototip letelice je sagradilo preduzeće Ikarus. sagrađen kao bezmotorna jedrilica, model je kasnije trebalo da bude snabdeven turbomlaznom pogonskom grupom. Oštećen je pri prvom a uništen pri drugom fabričkom probnom letu. Letovi su izvedeni u aero-zaprezi a model je doživeo udese prilikom sletanja, najpre je oštećen a zatim i uništen dok je pilot ostao nepovređen. Zamisao je, nakon toga, napuštena.
   Bio je to model jednosedog aviona (tačnije jedrilica), bez repnih površina sa krilima drvene konstrukcije, MW oblika. U stvari, reč je o krilima kod kojih je u korenu izvedena strela u napred a od polovine krila strela u nazad. Trup je bio metalne konstrukcije sa stajnim trapom – tipa uvlačećeg tricikla.

   Postavlja se pitanje u čemu je bila svrha ovog eksperimenta. Kod većih napadnih uglova i strele unazad dolazi do putovanja graničnog sloja a zatim i do odvajanja strujnica na krajevima krila u predelu elerona. Zbog toga avion sa strelom unazad ispoljava u prevučenom letu oštar pad na krilo. Po zamisli inž. Levačića, sa ovakvim krilima, centralni deo krila bi uvek imao sređeno strujanje. U stvari, glavna ideja je bila da u ovakvoj konfiguraciji sa takozvanim MW krilima do odvajanja strujnica dolazi izvan područja centralnog dela krila.
   U praksi, letelica je kod malih napadnih uglova pokazivala normalnu upravljivost ali je na velikim napadnim uglovima dolazilo do smanjenja uzdužne upravljivosti pa i do obratnog odgovora uzdužne komande prilikom sletanja. Upravo ovo je bio i uzrok loma eksperimentalne letelice prilikom sletanja.
   
Taktičko-tehnički podaci (po podacima VOC-a)

ukupna dužina letelice   m   5,85
razmah krila   m   7,50
visina letelice u liniji   m   2,01
masa prazne letelice   kg   470
masa ukupna u letu   kg   560

Мени је ова прича прилично чудна.
Прво што су наши били прилично далеко од атомске бомбе, друго што нису имали ни обичан бомбардер у наоружању, а камоли стратегијски, па још нуклеарни...
Прилично чудна изјава...

Ne mogu da nađem neke proračune za ovaj avion a koje imam pa nikako da završim priču. Ali ukratko da ti odgovorim.
Naravno ovde nije reč o strategijskom bombarderu kakvi su tada bili B-47 ili ne daj bože B-52. Zadatak je bio da se slabim motorima koje je Jugoslavija mogla da nabavi na slobodnom tržištu napravi avion po dimenzijama možda malo veći od F-86 ali koji bio mogao leteći na velikoj visini (za ono vreme) od oko 16 do 18000 metara, leteći pojedinačno ili u paru da dostigne cilj na daljini od oko 1000 km i da se vrati ili oko 1500 km ali bez povratka. Trebao je da nosi jednu nukleranu bombu. Nikakve spektakularne perfomanse (oko 800 kmh krstareća brzina) ali je to sve trebalo postći vrlo slabim motorima i upravo zbog toga je izabrana ovakva konfikurcija.
Što se tiče atomske bombe to što Jugoslavija početkom šesdesetih (a možda već i krajem peesetih) nije imala nuklearnu bombu je bilo više politička odluka nego tehnološka.
Kad je reč o avionu dalja istraživanja su prekinuta jer su dobijeni tanderdžeti koji su mogli da postignuto sve što je traženo projektnim zadatkom (osim plafona leta).
Uskoro detaljnije.

Значи да се радило о типу авиона попут Мираж 4, или 2000Н.
Али ми није јасан домет/долет - са дометом око 1000км долет би требао да буде већи од 2000км.
Узевши у обзир долет и вероватан терет, пре би се рекло да ни по томе не спада у стратегијску категорију.

Vathra sve zavisi šta je za koga strategijska kategorija. Da je Srbija 1999 imala rakete dometa 1500 km one su mogle da imaju strategijsku ulogu premda nisu dostizale SAD.
Dobrim delom si u pravu sa poređenjem. Kad je reč o doletu dolet u odlasku i povratku je bio proračunavan sa bombom znatno manje mase nego pri proračunu u jednom pravcu. Samo pretpostavljam da je u drugom slučaju razmatrano dejstvo po nekoj prestonici tj višemilionskom gradu.

Da li je oznaka P-453 - MW zvanični naziv projekta?

[attachment=2]

[attachment=1]

U zvaničnim dokumentima nigde nisam našao oznaku P 453 MW već samo MW. Oznaka P 453 se pojavila znatno kasnije bar koliko ja znam tj kada projekat više nije bio tajni. P znači presretač a projektovani avion nikad nije bio zamišljen kao presretač.
 :rtfm

[attachment=1]

И шта се десило са авион за време тестова?

[attachment=3]
[attachment=2]

Source: YASIG Bilten 1-4/2002.