PALUBA

Zeleci da se osamostoji sto vise, sto se proizvodnje oruzja i ratnih materijala tice, a stim i da unificira oruzje i vojnu opremu, Jugoslavija je pedesetih godina krenula u razvoj jednog protivtenkovskog orudja koje bi se koristilo kao protivtenkovsko orudje na nivou cete.
Bazirajuci se na iskustvu sa zarobljenim njemackim rucnim PT oruzjem (Panzersrek i Panzerfaust) kao i na iskustvom sa zapadnom vojnom tehnikom sa kojom je dosla u dodir preko dostave vojne pomoci is zapadnih zemalja (Bazuka i SuperBazuka) kao i sovjetski sistem RPG-2, Jugoslavija je odlucila da napravi svoj sistem, jer tako ne bi bila zavisna od uvoznih sistema u slucaju vecih ratnih zbivanja.
Sa obzirom na nedostatak opreme i znanja u proizvodnji ovakvog oruzja, bilo je neminovno na pocetku malo lutanje oko sistema ovakvog oruzja. Tako je prvi tip ovakvog oruzja proizvedjenog kod nas izgledao kao pistolj sa navarenom cevcugom na njemu i zvao se M-49.

[attachment=1]

Krajem pedesetih godina, napravlje je i uveden u naoruzanje daleko usavrseniji sistem koji se u to vreme mogao nositi sa svim savremenim tenkovima i oklopnim transporterima na daljinama do 200 metara, dok se razne fortifikacije mogu gadjati do 400 metara, krajnji domet ovog orujza je 1200 metara. Ime ovog sistema je bilo Rucni bacac M-57 i pretstavljalo je najmasovnije specijalizirano protivtenkovsko orudje u tadasnjoj JNA sve do njegove zamene sa RRB M-79 Osa (https://www.paluba.info/smf/pesadija/m79-osa/).

[attachment=5]

Borbene osobine i namena

RB M-57 je bestrzajno protivoklopno oruđe pešadije, namenjen je za uništavanje i onesposobljavanje neprijateljskih borbenih vozila u bliskoj borbi, a uspešno se upotrebljava za uništavanje neprijateljske žive sile i vatrenih sredstava u bunkerima i utvrđenim objektima.

Za gađanje upotrebljava kumulativnu minu sa oznakom M-57 koja probija čeličnu ploču do 320 mm. Masa sa barutnim punjenjem i optičkim nišanom je 13,87 kg, a samog RB-a je 8,145 kg. Mina je teška 2,44 kg. Težina leđnog rama sa tri mine i 2 barutna punjenja je 12 kg. Brzina gađanja je 4 mine u minuti. Nišanska daljina je 400 m, a krajnji domet mine oko 1200 m. Sa njim rukuju nišandžija i pomoćnik nišandžije. Nišandžija nosi RB a pomoćnik nosi ram sa minama i barutnim punjenjima.

Delovi RB M-57:

1. Cev sa osloncem za rame
2. Mehanizam za okidanje
3. Mehanički i optički nišani
4. Nožice

[attachment=2]

Na zadnji otvor cevi izlaze usijani gasovi. Za vreme dejstva iza RB-a ne sme biti ljudstva ni prepreka, jer pored opasnosti od zapaljenja i rušenja, može doći i do odbijanja i vraćanja usijanih gasova koji mogu ozlediti poslušioce RB-a. Zona opasnosti za vreme gađanja je prostor dužine i širine oko 50 m.
Upaljač je mehanički sa udarnom iglom.

Delovi barutnog punjenja:

1. Prednji poklopac
2. Kartonska čaura
3. Zadnji poklopac
4. Pripala od crnog baruta
5. Barutno punjenje od malodimnog baruta
6. Pesak
7. Pregrada od filca

[attachment=3]

Gađanje može biti iz svih stavova, osnovni je ležeći, nišandžija i pomoćnik nišandžije se nalaze (leže na zemlji) pod uglom od 45 stepeni u odnosu na osu RB-a, zbog isticanja vrelih gasova sa zadnje strane RB-a.
U mehanizmu za okidanje je udarna igla sa oprugom. Crni barut je inicirajući i potiskuje malodimni barut koji pali barutno punjenje.

[attachment=4]

Osnovna mina za ovo orudje je kumulativna mina M-57.

[attachment=1]

Iste su se nosile u metalni kutijama koje je nosio pomocnik nisandzije i koje su se popularno nazivale "samar". U samaru su stajale po tri mine i po tri barutna punjenja.

[attachment=5]

Kasnije krajem sedamdesetih koristeci se vec stecenim iskustvima, za ovo oruzje je razvijena nova kumulativna mina sa oznakom M-80

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Za vezbovne aktivnosti, razvijena je vezbovna mina koja je izgledom podsecala na pravu minu.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Ista je izbacivala vezbovni metkic koji je izgledao ovako.

[attachment=5]

Kasnije je razvijen nov raketni bacac sa oznakom M-80 koji je bio namenjen za izvoz, a bazirao se na starom bacacu.

[attachment=1]

Dok su RB M-57 prebaceni u TO ili rezervu, da bi na kraju zavrsili ovako.

[attachment=2]

[attachment=3]

Na kraju jedan sken iz casopisa Front.

[attachment=4]

Да се мало подсетимо о овом оруђу из оригиналног правила. Тактичке и техничке карактеристике:

[attachment=1]

Ко каже да га је лако било носити?

Imali smo ga u pesadiskoj ceti na aerodromu Medosevac, ali nikad nisu izvrsili gadjanje sa njime, samo su ga zaduzili vojnici iz voda za poddrsku i iznosili su ga iz magacina veoma retko. Mislim da se samo cekalo da se razduze i da dobiju Ose.
Inace, citao sam da se pokazalo kao izuzetno pouzdano orudje.

[attachment=1]

[attachment=2]

Imam negde fotografiju gde moj otac izigrava strelca na ovom orudju, verovatno tokom obuke u SRO Bilece, pa ako je pronadjem, skeniracu je i postaviti ovde. :D

Оптички нишан је постављен на ово оруђе средином 70-тих. Пре тога је био без њега. Ево шта је писало на почетку правила:

[attachment=1]

Зона сигурности је у оригиналном правилу била одређена на 20м. Корисник овог правила је то исправио на 50, како је то и прописано изменама правила из 1970.године. Прво правило је издати фебруара 1962.године.

Дакле, у првом правилу за М-57 нема ни помена оптичком нишану:

[attachment=1]

Основни делови оруђа означени су бројевима

Moj stari se fotografirao 1972 godine, kada je sluzio u JNA i tada definitivno nije bilo optickog nisana. :D

Не само оптичког нишана, није било ни шлема (М-69) којег углавном препознајемо као нешто типично за ЈНА. Ево доказа у овој теми:

[attachment=1]

И мина и "меткић" за вежбовну мину су билу у почетку другачији, мина визуелно врло мало ,а "меткић" мало више.  

[attachment=1]

Једна напомена. Онај "меткић" који је Трпе поставио у ранијим постовима је уствари пројектил који је испаљен. Метак је био у виду картонске патроне из које је вирила глава "меткића". И вежбовни метак за БсТ 82мм је био врло сличан, али мало другачији.

На овој скици је приказано како се нишани са РБ М-57 механичким нишаном. Наиме, РБ нема предњи нишан већ сама мина служи као нишан. На глави мине се, дуж осе, налази исцртана бела линија и то и са две стране - "горње" и "доње" (то је због тога да линија буде "горе" без обзира како се мина постави у лежиште). Стрелац равна зарез на задњем нишану са том линијом а "врх" мине "постави" на циљ. У пракси је много једноставније него да се опише. Мислим да се на скици добро види.

[attachment=1] 

Овај данашњи приказ РБ М-57 завршавам "Шемом подмазивања за ручни бацач М-57". Лепо пише шта требаш да радиш како би средство било дуговечно. А било је.

[attachment=1]

Мислим да је ова шема врло поучна.

Ja sam u Puli 1975 godine gulio 4 meseca RB M57 na ramenu,a opticki nisan sam nosio u specijalnom torbicom od "tvrde" koze.Imali smo tokom logorovanju na Cresu jedno gadjanje sa "metkicem" a sa pravim minama-ne,cak ni u cetnom skladistu nije ih bilo.Jedan metkic i dan danas cuvam za uspomenu za ta 4 meseca.

Да скренем пажњу свима који имају за успомену ове "меткиће". Ако је испаљен, дакле покупљен иза мета требало би да је потпуно безбедан. Наиме, меткић има трасер који обележава путању док лети и активира се испаљивањем. Тако се уочава да ли је или не циљ погођен. Смеша трасера је запаљива и ако није сагорела може се запалити приликом ручног манипулисања. зато добро погледај те да ли је "меткић" чист.

"Меткићи" за БсТ 82мм су, иако врло слични мало другачији, и потенцијално опаснији. Они на врху имају и мало (врло слабо ,али довољно да ако експлодира у руци повреди руку) експлозивно пуњење које се активира приликом поготка у циљ симулирајући ескплозију. Намена му је  да се са даљине 100-500 м уочи погодак.  Дешава се и да иако испаљен, чак и кад удари у мету овај врх се не активира. Зато се са тим "меткићима" не треба играти (бацати, ударати, покушавати вадити пуњење и сл.). Посебно не бих ником препоручио да држи не испаљене патроне са "меткићима".

Да се мало вратимо уназад и боље прикажемо механички нишан:

[attachment=1]

Њиме није тешко нишанити. Као што смо рекли поравнава се одговарајући зарез на механичком нишану, беле линија на глави мине и врх мине постави на циљ. Ако је циљ покретан  заузимало се претицање према одговарајућој таблици, односно користио се зарез лево или десно од средњег (зависно од правца кретања циља).

Kasnije je taj samar zamijenjen ledjnim ramom koji je nosio pomocnik, i u njega su isle 4 mine i punjenja.

Nije bio zgodan za nosenje i nije bio omiljen medju vojskom, osim kad je trebalo cistiti naoruzanje.  :) Posto nije bilo manevarske municije, a bojevo gadjanje jednom ili nijednom u toku obuke, nije ga bilo tesko cistiti.

Takodje, strojeve radnje sa njim nisu bile komplikovane, jer nije bilo pocasnog pozdrava RB, vec se na komandu pocasni pozdrav drzao o ramenu. Mada, jednom sam imao prilike vidjeti jednog kapetana, komandira cete koji je uvjezbavao pocasni pozdrav sa RB, kao da je "papovka" ! A komandir PoV stoji i gleda!

Poslije sam tom komandiru skrenu na to paznju, i priznao je gresku.

I ja sam imao kao nisandzija RB istih problema prilikom postrojavanja,komandi o desno rame i pocesni pozdrav!Niko nije znao kako da se postupimpa sam dobijao smesna naredjenja i cak uvrede ako sam napomenuo da sa svojim RB ne mogu davati pocasni pozdrav kao sa puskom,ili nositi ga kao mitralje i slicno.

Ево шта о томе кажу књиге староставне:

[attachment=2]
У пракси нишанџија није био наоружан пиштољем. У РР јединица је постојао пиштољ за њега, али га он није дужио ни свакодневно носио, као ни остали војници којима је то припадало.

[attachment=1]

Овако се РБ требао носити. То је било прописано и Стројевим правилом, посебно почасни поздрав и сл. Уосталом, почасни поздрав се начелно обавља почасном јединицом која се наоружава пушкама (за ту прилику), а не са РБ, М, ПМ и сл. Наравно, могућ је почасни поздрав и са формацијском јединицом и Стројево правило је тачно дефинисало како се то ради са појединим врстама оружја. Углавном остаје у ставу "О десно раме", а колико се сећам митраљези и минобацачи се постављају испред послуге.

[attachment=3]
Ово је тај самар који се најдуже задржао на леђима помоћника. Контејнер који је поставио Трпе практично није ни био у јединицама, јер је оруђе, односно РБ М 57 већ почео да се повлачи из јединица.

Ja ipak vise volim termin "ledjni ram". Inace, ona cistilica dusu dala da pozarni nocu njome ravna rukave vjetrovki na civiluku!

...


[attachment=1]

Imam jednu slicnu sa mojim caletom na njoj u Bilecu 1942, ali sada za sada nemam skener.
Ako uspem nekako ovih dana da skeniram, ubacicu je tu. :)

42. g.  ???

Sorry, 1972. ;D ;D ;D

Ovaj pesadinac je zauzeo pogresan polozaj za ispaljivanje granate iz rucnog bacaca. Desna noga mu je izlozena povratnim barutnim gasovima.

Став за гађање погрешан, а рекао бих и да је мина погрешно постављена (не види се баш најбоље). Наиме, бела линија на мини мора бити на врху (приликом нишањења нишанџија равна циљ, белу линију на мини и зарез на нишану бацача) а на снимку је (рекло би се) са стране. Такође, брадавице на стабилизатору нису легле на цев како ваља (да јесу бела линија би била где треба), мада се и то не види најбоље.

Да ли после сваког пуцање овог лансер треба чистити са четкама.

Ако мислиш на свако опаљење, одговор је не, не треба. Наравно, када се заврши гађање, мора се очистити. Чистио сам и знам да је то, у односу на чишћење пушке, права милина. Чисти се лако и брзо, чистилицом која се иначе носи у цеви (пре гађања се извади).

да на то сам мислио дали треба чистити  на свако опаљење, фала на одговор dzumba

Pre par meseci na hiljade ovih rb-ova je bilo na vojnom otpadu baceno stim da je naravno svaki bio namerno ostecen (savijen).

Nisam siguran, da to važi za RB M-57, ali negdje sam pročitao, da se nakon ispaljenja određenog broja mina lansirna cijev u RZ pojača tako, da se oko dijela lansera omota žica,  i produži vijek upotrebe cijevi??
Neka me neko ispravi. ???

Ја сам виђао те РБ са намотаном жицом, али сам схватио да је то због хлађења цеви. Сигурно није због механичког ојачања (притезања структуре цеви). Осим тога ручни бацачи су годишње испаљивали свега по пар мина (а неки ни толико), тако да не верујем да су и када су расходовани били на пола свог ресурса.

Pa i nije bas tako, ta pocinkovana zica se dodavala prilikom remonta ovog orudja, radi se o 1,5mm debeloj pocinkovanoj zici, koja se namotavala na zadnjem delu cevi RB-a i sluzila je uglavnom kao strukturalno pojacanje same cevi.

Evo skena pravila za "RB M-57 Remontovan"

[attachment=1]

P.S.
Hvala Deimaco sa MCM foruma za postavljanje ove strane i objasnjenje dato jos pre dve i po godina, ipak je nesto ostalo u glavi.  ;) ;D ;D

Уреду, а зашто је то рађено? Прскала је (деформисала се) цев код гађања?

Na zalost nemam dodatnih informacija zasto je to radjeno. Ja do sada nisam cuo da se cev deformisala ili prskala. :(

Jedino objasnjenje koje ja vidim jeste unutrasnje habanje cevi, tanjenje koje nastaje trenjem otpornika tj. peska pri opaljivanju projektila. Mozda se u duzem vremenskom periodu koriscenja mogu pojaviti naprsline pa se ovim resenjem to htelo preduprediti.

Па сад ако се цев "тањи", та жица то неће спречити. Кад тад појавиће се рупица на цеви. Могуће је да су желели да ојачају структуру саме цеви због могућег прскања (због вибрација, притиска и  трења), смање вибрације и побољшају хлађење  - цев се управо на том делу највише загреје (јер ту долази до сагоревања потисног пуњења).

[attachment=1]

[attachment=1]

Rotring, da nije ovo iz Konga fotografija?

Iz Zaira.....

Ah da...hvala... ;)

Komsije ko komsije!

Sa obuke...

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Da i ja znam da je zicom ojacavan RB M57 a sa metkicima se gadjalo  i iz UC za BST ako se ne varam

[attachment=1]

овај ће да испали "чистилицу", само у коју страну

 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c024.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Љуба

Их, Љубо што си ситничав. Ко на вежби вади чистилицу и скида навлаку цеви? Ионако ништа не испаљујеш. А фоторепортер покушао да направи документарну, уместо пропаганде фотографије.

Ма нисам ситничав, само се подсећам да то не би требало тако да се слика и презетнира.
Ја сам за ову варијанту:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Значи, чистилице нема у борбеном положају

Љуба

На првој слици су питомци из 10.вода 30.класе ВА КоВ: нишанџија је Кириловић Маринко, а помоћник (нишани са ПАП М-59/66) Вуковић Ратко. Сликано у јулу 1974. године, за време логоровању на Мањачи. Били смо при крају 1. године. Вуковић је напустио ВА у другој години, а Кириловић је завршио ВА, смер артиљерија.

Ова и друге  фотографије су  објављиване у "Фронту", а део је постављен у рекламни проспект ВА, који је крајем 1974. или почетком 1975. године дељен по школама.

Koja budala  :zid

http://www.youtube.com/watch?v=A2uBmQRgSB8

Genije. :krsta

Jeli je ovaj njihov ili "njihov"?

;D

као шта памтим прво би ставо у цеви барутно полнење који се састојао од једна книжни цилиндар у коме био у предни део нитроцелузни барут со припалка детонатор испуњен са црном баурт, док  у задњи део цилиндра био испуњен за песак због боље искоришћење барутни гаса, и онда ја би покупити граната од 90 мм и онда са једном руком преклапам  крила стабилизатора гранате, онда  оне  две брадавице на  гранате ја ћу гурати у оба жљеба рб-57, и  коначно ја откључава кључ у позицију отклучено и рб е спреман за Пуцање

Ma rb je bio precizan zbog optickog nisana. Gadjali smo na strelistu pokretne mete sa metkicem i skoro svako od nas je pogadjao. Za ono vreme je bio ok. da ne sitnicarimo.

Moj otac je dosta gadjao iz RB.Doduše davno 65/66.

Bilo mu je omiljeno oružje.

Kaže da je bilo neverovatno precizno i da je mesinganu konzervu graška bez greške gađao "metkićem" na 400 m.

A i da potkrepim Džumbino upozorenje oko opasnosti "zloupotrebe" metkića.

U dvorištu porodične kuće njegove tadašnje devojke a moje majke, jednom prilikom je da bi  ;D impresionirao prisutne zbog efekta sa traserom priručno ispalio isti u vazduh (u novogodišnjoj noći).
Metkić je nenadano kao za inat (Marfijev zakon) završio na tavanu ušavši kroz ventilacionu badžu na potkrovlju kuće i preselo mu je veče.
Pošto je znao da metkić ima moguće zapaljivo dejstvo, dobar deo večeri proveo je na tavanu istražujući da isti nije nešto zapalio.

Umalo da od igračke bude plačka.
Ali bar je znao da je postojala potenciona opasnost za požar.

I da ne zaboravim u njegovo vreme nije bilo optičkog nišana pa je i bez njega preciznost bila na vrlo visokom nivou.

Nema sta nije doslo dolje do Pesmergi, iz kog je skladista ovo izvuceno.

[attachment=1]
poz.

Iz nekog našeg ;D. Možda.

Nego, što ume da rukuje njime... :-\

Ne znam odakle, ali evo ga jos jedan. ;D ;D

[attachment=1]

Evo ga i ovaj. Oni izgleda ne znaju čemu služi i kako se koristi optički a po svoj prilici ni mehanički nišan. Da im pošaljemo ovaj topik mada nam fali uputstvo za korišćene optičkog nišana.

Na slikama koriste bojevu minu za obuku. Na drugoj, slici potisno punjenje (ono izbacuje minu iz cevi ručnog bacača) leži dole u prašini a strelac očigledno ne zna kako se  nišani. Ne bi me čudilo da slučajno, iz neznanja "roknu" neku minu među svoje. Gde su ti silni instruktori koje je "Zapad" poslao?

Gledam onu automatsku pušku koja se delimično uočava na drugom snimku (koji je postavio Trpe). Da nije M-21?

Ne, u pitanju je HK G-36, al se ne vidi jasno koji podmodel.

[attachment=1]

Na slici na tlu je H&H g36.

Ovi M57 kod Pešmerga vjerovatno su iz zaliha hrvatske armije. Kod ovog bacača dvojbena je pouzdanost mina, koje su vjerovatno stare više od 30 godina. Efekat na cilju je isto tako dvojben, za uništavanje
vojnika u zgradama kumulativna bojeva glava nije efikasna. Isto tako za uništavanje tenkova. Za pickupe je sigurno dobar, ma da je neki mitraljez za tu svrhu još bolji.
Za Pešmerge bi bilo bolje, da dobiju neki rPG7 ili još bolje RGW90 od Njemaca.

Pa cena tog RB M-57 je bagatelna u odnosu na RGW90, pa i RPG. Ne mora biti obavezno dobavljen iz Hrvatske (mada je vrlo moguće). Otišlo je dosta  (malo ranije) iz magacina u BiH. Takođe, bilo je toga u Egiptu, a možda i u još nekoj bliskoističnoj zemlji, još iz perioda SFRJ.

Evo ih u ful upotrebi, sve po ps-u.  :) sa militaryphotos.

[attachment=1]
[attachment=2]
poz.

Ово је вероватно било само за сликање. Код гађања (када је напуњен) не може се РБ усправљати и овако држати јер ће потисно пуњење испасти. За разлику од оних руских бацача (РГБ) овде је потисно пуњење одвојено од саме мине-гранате.

Stvarno ? Pa to je prilicno nezgodno za borbenu upotrebu. Cudno.

poz.

ирак и сирија су набавили неке одреден количине  м-57 у периода  70 тих из сфрј сепак са ним  тадашна сфрј је имала добри односи и  кад куд нешто би пордали у тих држави, исто тако они су били једни купци на оног прастарог м-49 рб 

http://topwar.ru/47176-protivotankovyy-granatomet-rb-m57-yugoslaviya.html

[attachment=1]

Најголем дел од м-57 во ирак биле донација до Македонија во 2014 година .


Лошо е тоа што нема рачка за држење како кај поновиот м-80
[attachment=1]

Чешкословачки vz 27 сличен на Југословенскиот м57

[attachment=1]
[attachment=2]

Донација беа од Македонија за Ирачката армија или некаде 4000 рачни фрлачи м57 со 7000 ракети или по три ракети на фрлач  донирани се во 2014 година .Најголем дел од овие м57 фрлачи беа од поранешната Територијална одбрана на Македонија .