PALUBA

mr. Nebojša Đokić


Licencna proizvodnja aviona RVD-13 i RVD-13S u “Rogožarskom”

Čuvena poljska konstruktorska grupa, čiji su tipovi označavani poznatom skraćenicom RWD (skraćenica od Stanislaw Rogalski, Stanislaw Wigura, Jerzy Drzewiecki), počev od 1927, konstruisala je više lakih tipova u preduzeću DWL (Doswiadczalne Warsztaty Lotnicze) u Varšavi. Oznaka je ostala i posle 1932. kada je grupa ostala bez inž. Vigure. Tokom 1933. konstruisan je u DWL sportsko-turistički trosedi visokokrilac RWD-13, u značajnoj meri inspirisan britanskim tipom de Havilland DH.80 Puss Moth. Prototip je poleteo 15. januara 1934, a DWL je proizveo, od 1935. do 1939, nešto više od 90 aviona, opremljenih licencnim motorom PZL/Major 4 od 130 KS ili sličnim Walter Major 4 i DH Gipsy Major. Najveći broj je otišao aeroklubovima u Poljskoj. Osnovni tip modifikovan je 1937. u sanitetsku verziju označenu sa RWD-13S. Prototip je izrađen na zahtev Poljskog crvenog krsta, a u toku sledeće dve godine proizvedeno je 14 serijskih sanitetskih aviona.

[attachment=1]

Česta učešća na međunarodnim utakmicama i mitinzima dovela su do velike popularnosti RWD-13, pa je ostvaren izvoz u Brazil (6 primeraka), Španiju (4 pod nazivom Polacca), Venecuelu i SAD (po 2), Jemen (3), Mađarsku i Iran (po 1). U septembru 1939. Rumunija je rekvirirala 28 izbeglih poljskih aviona toga tipa i koristila ih tokom celog rata, a u Švedskoj je leteo jedan prebegli avion pod oznakom Tp-11. Izraelci su koristili 1947. dva primerka.

Prvi RWD-13 SP-AOA boravio je 6-13. septembra 1935. u KJ radi učešća poljskog člana na konferenciji FAI. Službeni susret jugoslovenskih vlasti sa tim tipom desio se u Beogradu (1. novembra 1935) i u Novom Sadu (dan kasnije) kada je pilot Rogalski prikazao avion SP-ATE.

Fabrika "Rogožarski", koja je već imala poslovne kontakte sa poljskim vlasnikom (licenca za RWD-8 iz 1934), otkupila je 1938. godine prava za proizvodnju popularnog RWD-13. Tip je u Jugoslaviji označen sa RVD-13. Prva dva aviona (BR. 1-2) proizvedena su krajem prve polovine 1938. godine. Odmah su dobili civilne registracije YU-PFE i YU-PFO i već krajem avgusta i početkom septembra iste godine učestvovali su na međunarodnoj trci Male Antante. Jedna posada je osvojila prvo mesto u svojoj kategoriji. Već od sledeće godine oba civilna RVD-13 korišćena su isključivo za vojnu službu. "Rogožarski" je napravio četiri RVD-13 i (prvobitno) dva primerka sanitetske verzije RVD-13S.

Planirano uvođenje u službu 20 sanitetskih RVD-13S nije ostvareno jer se 1939. na probama u Beloj Crkvi pokazalo da je avion imao dugu stazu na poletanju pod punim opterećenjem. Zbog te osobine RVD-13S nije mogao da se koristi na većini pomoćnih letilišta, a to je bio jedan od glavnih zahteva VV.
U aprilu 1941. dva RVD-13S bila su u 721. sanitetskoj eskadrili (721. SanE) a druga dva u 722. SanE, naknadno mobilisanoj u toku rata. Jedan od dva aviona iz 722. SanE bio je RVD-13S BR. 3 kojeg je “Rogožarski” isporučio posle izbijanja rata (taj avion se nalazio na remontu od juna 1940, a 31. marta 1941. bio je završen 95% ali bez motora). Jedan RVD-13S se nalazio u 702. eskadrili za vezu, a jedan u 5. LP (uništen na Režanovačkoj kosi). Sudeći po stanju iz aprila 1941, svi RVD-13 ušli su u Aprilski rat u verziji sanitetskog aviona. Nemci su zaplenili u Lazarevcu jedan RVD-13S i predali ga Hrvatima kod kojih je leteo do 1944. obeležen brojem 5501.

Avion RVD-13 bio je prvi i jedini poljski tip u službi VV, a ambulantna verzija RVD-13S bila je treći i poslednji specijalizovani sanitetski tip kod nas. Svih šest aviona "Rogožarskog" imali su čehoslovačke motore Walter Major 4 (nominalne snage 120 KS) proizvedene po licenci britanske fabrike "De Hevilend". Sanitetski RVD-13S mogli su, pored pilota, da prevoze i jednog ranjenika na nosilima i bolničara. Vojna namena RVD-13 u VV bila je precizno definisana izrazom "jednomotorni avion trosed za osmatranje i prenos sa motorom Valter Major od 130 KS".

Evo još nekih podataka ...


Specijalni sanitetski avion - Mali nosač


[attachment=2]

TT karaktereistike

Dimenzije

-Raspon krila	11.50m
-Dužina	7.85m
-Visina	2.05m
-Raspon sa sastavljenim krilima	3.50m
-Maksimalna težina za vreme leta	930kg
-Težina	530kg

Performanse aviona sa motorom "Walter Major" od 130 KS

-Maksimalna brzina	210 km/h
-Brzina putovanja	180 km/h
-Brzina pri sletanju	60 km/h
-Vreme penjanja na 1000 m	4m.40sek
-Praktični vrhunac	4200m
-Autonomija	5 sati
-Radijus dejstva	900km

Umesto motora Walter Major, mogao se ugraditi motor Gipsy Major ili Cirrus Major. Elisa je bila od drveta, imao je električni starter sa dva akumulatora, kao i dvostruke komande.


Kabina

Iza pilotskog sedišta se nalazi sedište za pratioca a sa strane jedna ranjenička nosila. Na pilotskom sedištu sa zadne strane se nalazi učvršćen sanduk sa potrebnim sanitetskim materijalom. U kabini je uređaj za ventilaciju a zagrevanje je pomoću izduvne cevi koja prolazi ispod kabine. Sa desne strane trupa se nalaze vrata za unošenje nosila, koja se dižu na gore. Zasebna vrata za pilota sa iste strane.

[attachment=1]

Krila se mogu sklopiti.

Slaba strana ovog inače dobrog aviona jeste ta, što mu za je sletanje i poletanje potreban veliki teren samim tim dolazi u obzir za upotrebu samo na stalnim aerodromima i letilištima.

Jedan od poljskih aviona RWD-13, registraskog broja SP-BJN, prilikom posete Jugoslaviji. Snimak je načinjen na beogradskom aerodromu, ispred hangara Aeroputa.


[attachment=1]


Na ovoj drugoj fotografiji se nalazi ekipa poljskih vazduhoplovaca koja je istom prilokom posetila Jugoslaviju. Ove posete su bile promotivnog karaktera i doprinele da se Jugoslavija odluči na kupovinu licence za RWD-13. Nažalost, izostala je veća porudžba od strane vazduhoplovstva.


[attachment=2]

Rogožarski RVD-13 YU-PFE ispred hangara na zemunskom aerodromu u leto 1938. godine. Tada je bio u službi središne uprave Aero Kluba.


[attachment=1]

Vreme i mesto nastanka fotografije isto kao i prethodne, samo iz drugog ugla.

Opet SP-BJN.

[attachment=1]

Jedna fotografija prvog licencno proizvedenog primerka RWD 13S, objavljena u knjizi "Kraljevsko Vazduhoplovstvo 1918-1944" grupe autora (Dimitrijević, Miladinović, Micevski).


[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=ZJqlZoJs0Q4

Na ovom uvećanom detalju se nekako vidi jedan RVD-13S na I međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi, održanoj 1938. godine na beogradskom starom sajmištu. Avion ima Poljsku civilnu registraciju SP-BMZ.



[attachment=1]

Evo šta još Nebojša Đokić kaže o nabavci RVD-13 u fusnoti teksta iz prvog posta.

...

U dokumentu iz arhiva "Rogožarskog" u MJV, zapisano je 1938. da su 4 aviona RVD-13 koštala 1.444.930 dinara. Pošto se u dokumentima obično navodio broj aviona iz jedne serije (ili seta ili kompleta) koji je odjedanput (u kompletu) plaćan, može se zaključiti da je "Rogožarski", posle isporuke prva dva aviona (Br. 1-2) nešto pre polovine 1938, isporučio još dva (ukupno 4 RVD-13). U pomenutom spisku, Sima Milutinović je naveo četiri RVD-13 i tri RVD-13S (ukupno 7).

Isti spisak sadrži i 21 avion SIM X i jedan SIM Xa, a to nam govori da je Milutinović popisao sve avione, uključujući i konverzije (SIM Xa je bio modifikovani SIM X BR. 1). U tom slučaju, ipak se radilo o šest aviona RVD-13 (4 RVD-13 i 2 RVD-13S) i jednoj konverziji RVD-13S (najverovatnije Br. 3 predat VV u Aprilskom ratu).

Još nešto iz fusnota, tj. iz pisma Ljubinka Markovića, komandira 722. Eskadrile u koje je autor imao uvid, se vidi da su sva 4 sanitetska aviona iz njegove eskadrile (dva RVD-13, Kodron i SIM) bila belo obojena i sa velikim crvenim krstovima.

Da li se zna kako su bila obojena dva civilna RWD 13, (YU-PFE  i YU -PFO), pre nego što su mobilisani za potrebe VVKJ?

Neka moja verzija,kako bi mogao da izgleda.

[attachment=1]