PALUBA

ДВОР У НЕУПАРЕ СА ПРИДВОРИЦОМ

У повељи манастиру Дренчи од 2. марта 1382. године помињу се и: “XIII. и свор оу Неупаре с придворицом” који су приложени Дренчи.  Није спорно да је двор у Неупари са придворицом данашњи манастир Наупаре код Крушевца.
Данас нема трагова двора у манастирској порти а ни приликом архелошких ископавања вршених последњих деценија нису откривени трагови старих стамбених објеката око самог храма. Разлог може бити и тај што је својевремено тадашњи старешна манастира игуман Порфирије 1932. године вршио нивелацију терена око храма и том приликом поремето средњовековне слојеве. Ипак остали су забележени па и објављени резултати до којих се дошло приликом те нивелације терена. Овде их укратко дајемо.
Ископавања која је вршио игуман Порфирије утврдила су, да је храм био опкољен са двоструким зидним платном од којих је унутрашње имало бар једну кулу. Простор који је обухватао унутрашњи бедем био је 52 м дужине и 37 м ширине док димензије простора који је обухватао спољни бедем нису могле бити утврђене. На 15 м западно од храма откривени су темљи профане зграде (са подрумом), дужине 13 м и ширине 10 м. Откривена кула се налазила северно од храма.  Само на 7 м јужно од храма дизала се унутрашња куртина, а на 17 м (тј 24 м од цркве) утврђен је угао спољне куртине. Северно од храма, унутрашњи зид је био на 23 м од храма, а спољни 14 м од првога. Источно од храма је утврђен само један – унутрашњи зид  на 15 м од олтарне апсиде, док трагови спољњег зида нису нађени. На жалост Порфирије не наводи колика је била дебљина куртина.  Исто тако, у непосредној околини храма, између велике количине згуре, нађени су и комади ливеног бакра, а у селу и околини, нађени су остаци топионица и згуре. У самој порти откривени су остаци мермерног свећњака, сличног онима у цркви Јаковцу на Мојсињу и цркви у Штави, као и део разбијеног црквеног, вероватно средњевековно, ливеног звона, веома меког звука. 
Манастир Наупаре се јавља и османским дефтерима под именом Соверин. О. Зиројевић сматра  да је данашња црква св. Нестор код Витковца уствари манастир Соверин поред села Витановца из османских дефтера. То се не може прихватити зато што су манастир Соверин и село Витановац припадали нахији Крушевац, црква св. Нестор се налазила сигурно у нахији Загрлата а саграђена је код села Витковца - које такође постоји у турским дефтерима а не Витановца. Село Витановац је постојало у турским дефтерима у крушевачкој нахији, а истоимено село постоји и данас поред реке Расине и граничи се са селом Наупаре. По Олги Зиројевић манастир Пречиста у крушевачкој нахији између села Дашинци и Копривници се можда се може довести у везу са Наупаром.  Међутим и данас постоје села Копривница и Дашница једно поред другог на источним падинама Малог Јастрепца, близу села Лоћика и Грејач. Негде између ова два села налазио се манастир посвећен Богородици.  Иначе, манастир Северин (Соверин), код села Витановца (Денковца) у крушевачкој нахији имао је 1530. године приход од 256 акчи. Свакако је био већ тада настањен јер 1536. године бележе се 2 калуђера и приход 250 акчи. Скоро исто и 1575/6. године а 1584. године само приход од 300 акчи.
Тешко је рећи када је манастир запустео али ако узмемо распоред парохија у околини манастира око 1833. године као и то да су сељаци из оближњих села одлично знали границе манстирског имања у време ослобађања тих крајева од Османлија манастир је бар до велике сеобе 1690. године био жив а највероватније и до прве половине XVIII века. У њему је поново почело да се служи 1804. или 1805. године али овог пута као у мирској цркви. Тек законодавним решењем књаза Александра В. Но. 306 од 18/30. марта 1848. године одобрено је преобраћање мирске цркве у Наупари у манастир. 

Manastir Naupara


Manastir Naupara pripada Eparhiji kruševačkoj Srpske pravoslavne crkve, nalazi se u istoimenom selu na obali Rasine, kod Kruševca.


[attachment=1]


Današnja manastirska crkva spada među najstarije primerke Moravskog stila i podignuta je tokom osme decenije 14. veka. Prvobitno je napravljena kao pridvorna crkva nekog lokalnog vlastelina, da bi kasnije bila pretvorena u manastir. Knez Lazar je, u jednoj povelji iz 1382. godine koju je izdao monahu Doroteju, pominje kao deo vlastelinstva manastira Drenče, kod Aleksandrovca. Manastirska crkva je obnovljena 1835. godine, po naredbi kneza Miloša Obrenovića.

Tokom prve polovine poslednje decenije 20. veka, na manastirskoj crkvi su vršeni radovi na istraživanju i konzervaciji njene arhitekture i živopisa, koji su okončani 1995. godine. Naupara se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.


[attachment=2]

[attachment=3]


Arhitektura i dekorativna plastika

Manastirska crkva, posvećena Bogorodici, ima osnovu trikonhosa, sažetog tipa, sa kupolom nad naosom i kulom zvonarom nad narteksom. Gornji deo njene fasade ukrašen je kamenom dekorativnom plastikom, među kojom se, svojom lepotom i monumentalnošću, ističe kamena rozeta na njenoj zapadnoj fasadi, a za ulepšavanje fasada korišćene su i slikarske tehnike.


[attachment=4]

[attachment=5]


Živopis

Živopis u unutrašnjosti crkve, nastalo je u dva maha, krajem XIV i XV veka[1], kako je utvrđeno tokom istraživanja 1992. godine, a očuvano je samo delimično. Ktitorska kompozicija, koja je danas sačuvana u manjim delovima, smeštena je na spoju južnog i istočnog zida narteksa, dok se iznad ulaza u centralni deo crkve, nalazi Bogorodica sa Hristom, koji su naslikani u lineti. Hristos Pantokrator bio je naslikan na svodu kupole, po kojoj bili prikazani jevanđelisti i biblijski proroci. Ciklus Velikih praznika naslikan je u zonama ispod kupole, na svodovima bočnih apsida, drugim svodovima i prostoru ispod same kupole, dok su u prvoj zoni južne apside prikazani sveti ratnici.


Wikipedija (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0)

Manastir Naupara 1954. godine.


[attachment=1]

Reportaža o manastiru Neupare.


https://youtu.be/1ucmNOX7O5o