PALUBA

„W“ motori

Iako ova vrsta motora primenu češće nalazi u skupim sportskim motociklima i automobilima, zbog izražene sličnosti sa „V“ motorima (https://www.paluba.info/smf/brodomasinstvo-za-neupucene/'v'-motori/) na osnovu kojih su i nastali, rećićemo par reči i o njima.

„W“ motor je specifična konfiguracija motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Gledajući sa strana kolenastog vratila, blokovi ove vrste motora obrazuju slovo „W“, kao što blokovi „V“ motora (https://www.paluba.info/smf/brodomasinstvo-za-neupucene/'v'-motori/) obrazuju slovo „V“.

Postoje tri potpuno različite verzije ovog koncepta motora SUS: verzija sa tri bloka cilindara koja se naziva i originalnom; verzija sa četiri bloka i verzija sa dva bloka cilindara i dva kolenasta vratila:

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Originalni dizajn „W“ motora sa tri bloka

Klasični, odnosno prvi „W“ motori projektovani su sa tri bloka cilindara, a svi klipovi bili su spojeni na jedno kolenasto vratilo. Jedan od prvih „W“ motora bio je Anzani-jev W-3 iz 1906, za ugradnju u motocikl:

[attachment=5]
Isti motor ugrađen je u avion Blériot XI, kojim je Louis Bleriot 25.07.1909. prvi put preleteo kanal La Manš.

Napier Lion je 1917. izgradio W-12 motor za potrebe avijacije. Kasnije sve više fabrika gradi ovakve motore, a snaga im se povećava do blizu 1000 kW u ranim dvadesetim godinama XX veka.

Moderni dizajn „W“ motora sa četiri bloka

Fabrika Volkswagen Group izradila je prvi komercijalno upotrebljiv „W“ motor sa četiri bloka, W-12, koji je praktično nastao montažom dva VR-6 motora sa vrlo malim uglom između blokova na jedno kolenasto vratilo. Zbog ovoga se konfiguracija „W“ motora sa četiri bloka ponegde naziva i „V V“ motor, da bi se razlikovali od klasičnih „W“ motora sa tri bloka cilindara. Ovaj motor korišćen je u automobilima Volkswagen Faeton, Volkswagen Touareg, Audi A8 i Bentley Continental GT. Kasnije je Bentley znatno modifikovao ovu konfigiraciju i opremio je sa dva turbopunjača, čime mu je znatno povećao snagu u odnosu na originalnu verziju. Ugao između parova blokova od samo 15⁰ čini ovu verziju sličnom motoru V-12, posebno što ima samo dve glave cilindara i dva seta bregastih osovina.

Kasnije je Volkswagen Group nastavila sa razvojem ovog koncepta, pa je za automobil Bentley Hunaudières proizveden prototip motora W-16 od 465 kW. Ovaj motor kasnije je dobio četiri turbopunjača, čime mu je snaga povećana na čak 736 kW na 6.000 obrtaja u minuti, kada je 2005. ušao u proizvodnju kao pogonski agregat za Bugatti Veyron EB16.4.

[attachment=4]
U isto vreme, proizvođen je i W-8 motor za Volkswagen Passat.

Glavna prednost ovog motora je njegova kompaktnost, tako da uprkos velikom broju cilindara i snazi koju proizvode, ima vrlo izraženu kompaktnost u spoljnjim dimenzijama, odnosno malu dužinu, širinu i visinu, kao i odličan odnos snaga/težina.

Motociklistički dizajn „W“ motora sa dva bloka

Veoma retka izvedba „W“ motora viđa se kod nekih takmičarskih motocikla GP klase. Radi se o 2-taktnom „V“ motoru zapremine 500 cm3 sa dva bloka u kojima su po dva cilindra (ali ne u jednoj osi, već kao kod VW motora – četvrta slika u prethodnom postu) i dva odvojena kolenasta vratila, za svaki blok po jedno, dakle W-4 motoru. Na taj način, slobodnije gledano, motor ima oblik slova „W“. Ugao između blokova kreće se od 60 do 750. Ovakva izvedba koristi se da se može „spakovati“ veća snaga motora u manje gabarite. Međutim, ovakav pogon nije našao primenu kod serijski proizvođenih motocikla.

Za upotrebu W-4 motora za takmičarske motocikle presudne su bile dve važne prednosti koje W-4 ima u poređenju sa tradicionalnim rednim ili sa V-4 motorom. Prva je širina: V-4 je uži od klasičnog linijskog motora sa 4 cilindra iste zapremine, ali W-4 sa svoja dva kolenasta vratila je još uži i manji. Druga prednost je što W-4 nema potrebu za balansnim vratilom kao V-4, radi vrlo mirno i pravilno, bez izraženijih vibracija, a kolenasta vratila rotiraju u suprotnim smerovima. V-4 zahteva balansno vratilo za miran rad što mu povećava težinu, a za motocikl za trke svaki suvišni gram je važan. W-4 je ugrađivan na motocikle Yamaha YZR500 i Cagiva GP 500.

Ipak je „W“ tip motora najviše primenjivan na automobilima:


[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
Specifičan izgled kolenastog vratila „W“ motora:

[attachment=4]

Na sledećem videu mogu se dobro videti delovi, izrada i montaža kao i princip rada "W" motora:

http://www.streetfire.net/video/mgn-w12-f1-engine-w-12-cylinders-not-v12-with-rotary-val_739750.htm

http://www.youtube.com/watch?v=YxAhPYR05V0

http://www.youtube.com/watch?v=cJTQVirrLn4

W motor se 1990. godine pojavio u formuli 1,i to kao strahovit fijasko.talijanski "biznismen" Antonio Vita se dokopao W12 motora,katastrofalne i jako opasne šasije,te ušao u natjecanje sa timom Life,i to samo sa jednim bolidom.Nijednom se nije kvalificirao,u niti jednom trenutku nisu imali više od jedne šasije i 2 motora,rezervnih dijelova uopće nije bilo,a bolid je (samo teoretski) mogao dosegnuti brzinu od 220 km/h,što je za standarde f1 neviđeno sporo,zaostajali bi po nekoliko minuta za bolidom ispred njih.Pred kraj sezone su propali,a sreća je šta je cijela avantura završila bez žrtava.
[attachment=1]

Gazda, hvala za ovaj prilog.

To govori o lošoj analizi gospodina Vita, a ne o performansama motora. Ugrađen u druga vozila pokazao je vrlo dobre, čak odlične karakteristike, ugrađuje se i danas.

Vito je samo tražio nemoguće od te mašine, i naravno nije dobio ništa. Dobro kažeš, sreća što niko nije poginuo u tom njegovom silovanju tehnike.

Jako zanimljiv film sklapanje motora,pogotovo me je odusevio moment kljuc(kilo kljuc)sa kojim majstor radi,mora da kosta citavo bogatstvo :)


http://www.youtube.com/watch?v=Q34xIzTj8fQ

napier je W motor
volkswagen je duplo V  ali nema veze ;D

mtu, i Volkswagen proizvodi "W" motore...

Daimler-Benz DB-610
[attachment=1]

[attachment=3]

Broj cilindara	24
Zapremina	71 400 ccm
Snaga	Poletna 2450 hp do 2800 o/min
	maximalna 2950 hp
Sistem ubrizgavanja	Direktno ubrizgavanje
Punjenje cilindra	Jednostepeni turbo punjač promjenjljive brzine
Hlađenje motora	tečnošću
masa motora	1 580 kg

Motor je nasto spajanjem dva motora DB-605 V konfiguracije, korišten je u avionu Messerschmitt Me 261
[attachment=2]

@trifko86: za DB-610 piše, da ima punjenje superchargerom, a na slici je vidljivo turbopuhalo. Supercharger je mehanski pogonjen punjač. Ima neko objašnjenje?

A "W" motor bi po definiciji mogao biti faza između "V" i "zvezda" motora. Važi samo za "W" sa jednim vratilom.

@kukador Moja greška, DB 610 ima turbo punjač

A zar "supercharger" ne označava bilo koji mehanizam za prednabijanje, nadpunjenje, tj. "punjač"? On može biti "turbo" sa turbinom na izduvne gasove ili na drugi način posebno pogonjenom turbinom, ili "mehanički" sa odvodom snage od motora.

Što se tiče DB-610 ovde nije reč o W motoru  već o dva V motora jedan pored drugog.

sve je stvar terminologije....
turbo se obično upotrebljava za rotacione turbo potiskivače
"supercharger" je ime za mehaničke volumetrične potiskivače. To radimo kod na u firmi za Eaton, pa odatle i meni ime za te potiskivače. Mislim, da je Lancia koristila ime "volumex" za takve punjače....

Kukador je u pravu.

Izraz "turbo punjač" (engl. Turbocharger) koristi se za uređaje za prednabijanje vazduha koji se sastoje od gasne turbine koju pogone izduvni gasovi motora, i kompresora kojeg pogoni ta turbina.

Sve ostale vrste uređaja za prednabijanje nisu turbo punjači. U engleskom jeziku se za njih koristi izraz Supercharger, a kod nas vlada pravo šarenilo, zove ih kako ko hoće. Suština je u tome da osim turbo punjača, svi ostali uređaji za prednabijanje vazduha "oduzimaju" deo snage motora za mehanički rad - pogon uređaja za prednabijanje.

A i krajem 80-ih bila je neka Lancia sa oba tipa punjača -  i mehaničkim i turbo. ovo je navodno urađeno pre svega da bi se obezbedio ravnomerniji porast snage na nižim obrtajima, jer je turbo efikasan tek iznad nekog broja obrtaja, npr. 3000.

Lancia Delta S4. stavili su joj supercharger zbog suzbijanja efekta turbo rupe. To je bio model, razvijen in Delte Integralle za Rally.