PALUBA

Ko je bio Karlo Rojc (čin, nacionalnost, ...)? Kasrna Mornaričkog centra u Puli (1., 4., 5. bataljon) nosila je njegovo ime.

signal

Na internetu se moze naci sledece (douse vrlo malo i veoma razbacano):

Karlo (Rudolfa) Rojc (1915–1942), za narodnog heroja proglašen 20. decembra 1951. godine.

Narodni heroj Karlo Rojc iz BL je bio Nijemac.
Rojc je bio zapovjednik partizanske bolnice na Čemernici.

[attachment=1]

Bista narodnog heroja Karla Rojca u krugu SOUR "Jelšingrad" RO Tvornica alatnih strojeva. Snimljeno septembra 1979. godine.

Iz:

ESEJ
Predmet: Kulture Balkana
Tema: Istorija Slovenaca na području Banjaluke
 (http://www.scribd.com/doc/36928555/Istorija-Slovenaca-na-podru%C4%8Dju-Banjaluke-esej)
Mnogi banjalučki Slovenci su učestvovali u Narodnooslobodilačkom ratu. Svakako, najpoznatiji među njima bio je Karlo Rojc. Rođen je 1915. godine u Banjaluci u porodici slovenačkih doseljenika koji su u Bosnu došli nakon austro-ugarske okupacije. Učestvovao je i u Španskom građanskom ratu. Poginuo je 1942. godine. Bio je među prvima koji su proglašeni za narodne heroje.

U Vojnoj enciklopediji, ni riječi.

Pregledao sam vise od 20 strana rezultata na googlu i ovo sto sam prethodno napisao je to, nema vise, svi ostali rezultati pretrage upucuju na nesto vezano za samu kasarnu pod tim nazivom, posebno na razna kulturna i slicna desavanja novijeg datuma.

Zašto su mornaričkoj kasarni dali ime "sanitetskog" narodnog heroja?

Zvuci mi da je Karlo Rojc bio u XI klasi PA u Gruzu; nije li on bio u komisiji kod stradanja "Ljubljane"?

[attachment=1]

--
sad sam vidio da je Kuzmar vec postavio istu fotografiju....

U prilog temi,pronašao sam i ovo:

Karlo Rudolf Rojc..... oficir kraljevske ratne mornarice  Jugoslavije, rođen u Banjaluci, mašinski podoficir kraljevske vojske, ukrcan u Kumboru na podmornicu «Smeli». Kad je otkriveno da je član KPJ, izbačen iz Ratne mornarice i poslat na dvoipogodišnju robiju. Poginuo kao komandir zaštitnog voda partizanske bolnice, u boju sa Nemcima, na ušću Ugra u Vrbas.

..oficir i podoficir...

ne mogu pronaci materijal Motoriste o potonucu "Ljubljane" - cini mi se da se tamo spominje K.R.

Podatak sam preuzeo iz  putopisa i nisam ga menjao.Putopis sam postavio na temi Istra https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13540.msg110273;topicseen#msg110273

Evo ga tekst o potonuću Ljubljane (https://www.paluba.info/smf/kjrm-(od-postanka-do-ii-sr)/katastrofa-razaraca-ljubljana/), ali nema pomena Karla Rojca.

Rojc je bio podoficir KJRM i za narodnog heroja je proglašen tek u (prvom) talasu masovne podjele tog odlikovanja (1951).
Evo biografije iz Enciklopedije Narodnih heroja, II tom, vidljivo je da su je pisali mornarički laici.
[attachment=1]
[attachment=2]

U oskudici podataka o ličnosti čije je ime nosila jedna od najznačajnijih ustanova u JRM, nailazm u ratnim sjećanjima Košte Jotića Koja, tada podoficira na podmornici "Smeli" a u NOR politkoma 3. bataljona 12. Krajiške brigade na ovaj dio:

"U mornarici bivše jugoslovenske vojske proveo sam 9 godina, kao aktivni mornarički podoficir. Šlužio sam na podmornici »Smeli«.    
Godine 1938, preko Karla Rojca i Viktora Leskovara, uključen sam u aktiv simpatizera Partije, i sa još nekoliko drugova mi smo bili jezgro partijskih aktivista. Sa mnom su bili Ante Marković iz Zenice, Krunoslav Leontić, Đoko Petričević i neki Ćavor, Crnogorac. Viktor je sa mnom održao sastanak i rekao da će rukovoditi sa našim aktivom simpatizera KPJ. Karlo Roje, sa podmornice »Osvetnik«. Za Novu godinu 1940. trebalo je da budemo primljeni u KPJ, pa je Karlo organizovao izlet u Konavlje, gde je po dogovoru trebalo da dođe jedan čovek iz Hercegovine i održi sa nama sastanak. Međutim taj čovek nije došao, budući da je bio spriječen od strane žandarma. Poslije sam saznao daje ta čovek Radovan Papić, učitelj).    
Vratili smo se u Tivat, u podmorničku bazu, i nastavili normalno sa radom. Međutim u to vrijeme u Mornarici je došlo do provale u kojoj je uhapšen i Gligo Mandić. Istraga je povedena na svim ratnim brodovima i podmornicama. Jedne noći upala je grupa pješadijskih oficira, »istražitelji«, i na matični brod »Hvar« u Tivtu, na molu pomorskog arsenala uz kojeg su bile privezane sve četiri pod mornice. Tom prilikom su uhapšeni Viktor Lèskovar i Karlo Roje. Njih su zatvorili u odvojene prostorije. Na pojedinačna saslušanja smo pozivani Ante Marković, Đoko Petričević, Krunoslav Leontić, onaj Čavor, Miroslav Ivikić, Miljenko Gajanović i ja. Saslušanja su trajala punih petnaest dana, ali od nas ništa nisu saznali.
Jednog popodneva na molu su pristali brodovi »Hvar« i minolovac »Mljet«. Sa »Hvara« su prebacili na »Mljet« Viktora Leskovara, Karla Rojca i jednog druga iz Novog Sada. Otplovili su za Šibenik. Mi koji smo saslušavani ostali smo pod prismotrom. I svi smo, poslije i ponovne i bezuspešne istrage, dobili po dvadeset i jedan dan brodskog zatvora. Ubrzo je i izašao moj rok od devet godina, koliko sam bio dužan da odslužim za one tri godine školovanja, i ja sam se »skinuo« i otišao u rodni kraj."


Čini mi se da sam u jednoj knjizi o Kopiniču pročitao da je Leskovar kasnije ubijen, provjeriću

Mislim da je bio Srećko Rojc.

Карло Ројц

Карло Ројц (Бања Лука, 16. јун 1915 — планина Чемерница, 22. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 16. јуна 1915. године у Бањој Луци, у сиромашној радничкој породици. У родном је граду завршио основну школу i два разеда гимназије. Сиромаштво његових родитеља онемогућило му је да настави школовање, па је отишао у Маринско-машинску школу, коју је завршио с одличним успехом. Оспособио се за машинисту брода и био распоређен на подморницу.

У време школовања долазио је у додир с члановима СКОЈ-а, и врло брзо се укључио у рад револуционарног омладинског покрета. Било је то у време када је револуционарни покрет почео успешније да се пробија у редове припадника трговачке и ратне морнарице краљевске југословенске војске.

Члан КП Југославије постао је почетком 1938. године. Рад његове партијске организације убрзо је био откривен, па су сви њени чланови похапшени и суђени. Карло ништа није признао. Осуђен је на годину дана строгог затвора, у самици. После тога, истеран је из морнарице као недостојан, и протеран у родно место. После доласка у Бању Луку, укључио се у рад организације КПЈ. Истицао се у организовању штрајкова, посебно на обезбеђењу штрајкаша од полиције и жандармерије. Због одлучности и неустрашивости, добио је поверење Месног комитета и целе партијске организације. Кућа његових родитеља постала је стално састајалиште комуниста. У њој је одржана и Прва обласна конференција КПЈ за Босанску крајину, ујесен 1940. године. Тада је цела Карлова породица била укључена у обезбеђење Конференције.

Иако недовољно покретан, због оболелих ногу у време издржавања затвора у самици, Карло је у време Априлског рата био један од најактивнијих бањалучких комуниста у прикупљању и склањању оружја, муниције и другог материјала; све је то чувао у празној гробници на католичком гробљу, а када је почео устанак, слао је оружје првом партизанском одреду на Старчевици. Учествовао је на познатом саветовању руководећег партијског кадра Босанске крајине, које је, почетком јуна 1941. године, одржано на Шехитлуцима, недалеко од Бање Луке. Крајем тог месеца, избегао је усташко хапшење и прикључио се партизанском одреду на Старчевици. Убрзо се вратио у град, јер је, по директиви Окружног комитета КПЈ, био задужен за организовање и проширење илегалног покрета — припремање и слање бораца, оружја и опреме партизанима, те за одржавање везе с партизанским јединицама на терену. На тим пословима радио је до половине септембра 1941, када је, због опасности од хапшења, а по одобрењу МК, изашао на Старчевицу и укључио се у вод за везу. Учествовао је у свим акцијама, своје јединице; у уништењу оружничке станице у Крупи на Врбасу, упоришта у Бочцу и Скендер Вакуфу, четничког упоришта у селу Мемићи, као и на онеспособљавању комуникација између Бање Луке и Јајца.

У пролеће 1942. године био је постављен за командира Заштитног вода партизанске болнице на Чемерници, где је у многим борбама одбијао нападе вишеструко бројнијих четничких снага. Крајем маја 1942, када је понестало хране, а муниција је била готово при крају, Карло је донео одлуку да пресели болницу, надајући се да ће тако спасити рањенике. У жестоком јуришу пошло му је за руком да болницу пребаци у пећину, недалеко од ушћа Угра у Врбас. Четници су опет опколили пећину, овог пута још бројнији. Неколико дана трајале су борбе, измешали су се борци и рањеници и здружили у отпору. У последњем јуришу, 22. маја 1942. године већина је изгинула. Тешко рањен, Карло Ројц је с неколико другова успео да се пробије до друге пећине; наставио је борбу до последњег метка. Да не би пао жив у руке непријатељу, убио се последњим метком.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Карло_Ројц