PALUBA

Haubica 105 Mm M56

[attachment=1]

Haubica 105mm M-56 je proizvedena u SFR Jugoslaviji. Proizvodnja ovog artiljerijskog oruđa je bila pokušaj da se raznovrsni inostrani modeli (njemački, američki, sovjetski) lakih haubica zamijene domaćim modelom. Bazirana je na njemačkoj haubici i sa najboljim rešenjima američke haubici M2/M101 iz Drugog svetskog rata, tada u naoružanju JNA.
Haubica je kalibra 105 mm, i može se upotrebiti za neutralisanje neprijateljske žive sile, rušenje fortifikacijskih objekata, neutralisanje neprijateljske artilerije i MB (kontrabatiranje) i neprijateljskih oklopnih i motorizovanih sredstava.
Haubica je opremljena za motornu vuču, ali se može podesiti i za vuču sa »šestornom zapregom«.
Brzina kretanja haubice sa motornom vučom je do 55 km/h po dobrim putevima, do 30 km/h po seoskim putevima, a do 10 km/h van puteva.
Posadu sačinjava 7 članova.


ISTORIJA

Razvoj haubice 105 mm M56 započeo je 1950. godine sa osnovnim zahtevom da novo oruđe može da koristi municiju za nemačke haubice 105 mm M-18M i M-18/39.
Tokom izrade prototipa zahtev je proširen, pa se zahtevalo da se može koristiti i Američka municija jer je Jugoslavija, u međuvremenu, iz Američke vojne pomoći, dobili haubice 105 mm M1 i M2. Konstrukcija prvog prototipa haubice, SH-1, završena je u Vojno-tehničkom institutu (VTI) 1952. godine Radilo se i na specijalnom punjenju za domet od 14 km.
Prototip SH-1, zbog veće mase, nije usvojen, pa je do polovine 1955. g realizovan novi prototip SH-2. On je usvojen početkom 1956. godine, sa točkovima od silumina, sa punom poluelastičnom gumom, a 1963. godine su osvojeni točkovi sa neranjivom gumom.
[attachment=2]

Bilo je to prvo teže artiljerijsko oruđe proizvedeno u Jugoslaviji još od proizvodnje starih La Hitovih topova M.1862, usvojenih u Srpsko naoružanje još davne 1862. godine i proizvođenih sledećih petnaestak godina u Topolivnici u Kragujevcu.
Haubica 105 mm M 56 je izvezena u brojne strane armije (Burma, Cyprus, El Salvador, Guatemala,
Indonesia, Iran, Iraq, Mexico, Peru i Syria).
[attachment=3]



OPIS

Haubica 105 mm M56 se sastoji iz:
cevi sa gasnom kočnicom,
zadnjakom i zatvaračem;
lafeta;
nišanskih sprava.

CEV SA GASNOM KOČNICOM
Cev haubice je izlivena iz jednog komada. U njoj se smešta metak, vrši opaljivanje, daje zrnu pravac i obrtna brzina.
Cev je sa spoljne strane stepenasto cilindričnog oblika. Prednji i zadnji deo cevi smešten je u ogrlicama i lrzi između četri para kotrljača. Spoljna površina cevi služi kao klizna površina za vreme trzanja i vračanja.
Na cevi sa desne strane izgravirane su dužine trzanja cevi od 100 do 1150 mm. Iznad broja 850 piše max. 45°- 65°, koji pokazuje maksimalno trzanje za ove elevacije.
Iznad broja 1150 stoji: »Prekini paljbu«. Ovaj znak poka¬zuje maksimalnu dužinu trzanja i treba prekinuti gađanje.
Unutrašnjost cevi deli se na: ležste metka, prelazni konus i vodište zrna. U ležište metka, pri punjenju, smešta se čaura sa barutnim punjenjem i delom zrna.
Ležište metka prelazi u ižlebljeni deo (vodište) prelaznim konusom, na koji se oslanja vodeči prsten zrna.

 Gasna kočnica navrnuta je na prednji kraj cevi i pomaže ublažavanju trzanja cevi pri opaljivanju metka.
[attachment=4]


ZATVARAČ
Zatvarač je horizontalno klinast. Sastoji se iz: tela zatvarača i delova za pokretanje, za zapinjanje i ponovno zapinjanje, za okidanje i opaljivanje i za izbacivanje caure.

LAFET
Lafet je dvokrakog tipa. On povezuje sve delove u jednu celinu i obezbeđuje stabilnost haubice za vreme dejstva i prevoženja. Lafet se sastoji od: ogrlica sa hidraulicnom kocnicom i povratnikom, izravnjača, gornjeg i donjeg lafeta i lafetskog stita.
[attachment=5]

NIŠANSKE SPRAVE
Nišanske sprave služe za upravljanje haubice na cilj. Smeštaju se na levom ramenu zadnje ogrlice gde se i utvrđuju.
U nišanske sprave spadaju:
daljinar DSH—2;
panorama M56 sa produžnikom;
pro¬tivtenkovski daljinar;
protivtenkovski durbin;
kvadrant M50;
pribor za osvetljavanje nisanskih sprava PO—6 i PO—25
piketi.
[attachment=1]


Daljinar DSH - 2 je sa polunezavisnom nišanskom linijom pri posrednom gađanju i sa zavisnom nisanskom linijom pri neposrednom gađanju; služi za zauzimanje tabličnog i mesnog ugla. Uticaj kosine točkova i derivacije isključuju se automatski.

Panorama M56 služi za nišanjenje po pravcu i za merenje horizontalnih i vertikalnih uglova. Postavlja se na nosač panorame koji je utvrden na telu daljinara pomocu zavrtanja i pomera se pri pokretu vretena mesne sprave. Panorama se sastoji iz: glave, gornjeg i donjeg dela tela panorame, okularne cevi i optickog sistema.
[attachment=2]

Protivtenkovski daljinar služi za nišanjenje pri neposrednom gađanju. Smešten je na nosaču koji je utvrden u levom ramenu zadnje ogrlice.
Protivtenkovski durbin služi za nišanjenje pri neposrednom gađanju ciljeva. Smešten je na gornjoj strani protivtenkovskog daljinara. Za vreme marša smešta se u kutiju.
[attachment=3]

POSADA

Posadu haubice sačinjava 7 članova, i to:
nišandžija (N)
pomočnik nišandžije (PN)
punilac (P)
tempirač (T)
prvi dodavač (I D)
drugi dodavač (II D)
treči dodavač (III D)

Nišandžija, pomočnik nišandžije i punilac rade kod haubice i nazivaju se poslužioci haubice, ostali poslužioci rade sa municijom i nazivaju se municijski poslužioci.

Nisandžija:
uočava i prati cilj; komanduje, po potrebi, i vrši neposredno nisanjenje na cilj; vrsi opaljivanje haubice, zauzima promenu elementa u toku gadanja; pri prelasku sa neposrednog na posredo gađanje cilja obelezava pravac i elevaciju; zauzima komandovane elemente za pravac i daljinu;
vrši posredno nišanjenje po pravcu i visini; obeležava pravac osnovnog uglomera;

Pomočnik nišandžije:
ručno otvara i zatvara zatvarač i vrsi kočenje zatvarača; ravna kazaljke pri gađanju koriščenjem panorame; vrši opaljivanje oruđa pri gađanju koriščenjem panorame; kontroliše dužinu trzanja cevi; pomaže puniocu pri praznjenju oruđa;

Punilac:
prima kompletiran metak od prvog dodavača; kontroliše podešavanje upaljača za dejstvo, odnosno tempiranje; puni haubicu; prazni haubicu, uz pomoč pomočnika nisandžije i tempirača; prihvata prazne čaure i dodaje prvom dodavaču; pregleda čistoču i stanje cevi posle opaljivanja svakog metka i, prema potrebi, pročiščava cev zajedno sa pomočnikom nisandžije i tempiračem;

Tempirač:
vrši podešavanje upaljača za dejstvo ili tempiranje tempirnog upaljača;

Prvi dodavač:
priprema komandovanu ili naređenu granatu (zrno) za gađanje;    kompletira metak (barutno punjenje), zajedno sa drugim dodavačem; dodaje metak puniocu; prima ispaljene čaure od punioca i dodaje drugom dodavaču.


Drugi dodavač:
Priprema komandovano ili naređeno punjenje; pomaže prvom dodavaču pri kompletiranju metka; vrši pakovanje preostale municije, barutnih pu¬njenja i praznih čaura, zajedno sa trečim dodavačem

Treci dodavač:
vrši pakovanje preostale municije, preostalih ba¬rutnih punjenja i ispaljenih čaura, zajedno sa drugim dodavačem.


Gađanje sa smanjenim brojem poslužilaca
Da bi se obezbedilo dejstvo haubice i sa smanjenim brojem poslužilaca, dužnosti nedostajučih poslužilaca se najpogodnije raspoređuju na ostale poslužioce. Raspodelu dužnosti pri smanjenom broju poslužilaca treba vršiti, načelno, po sledečem:
ako nedostaje jedan poslužilac, isključuje se tem¬pirač, a podešavanje ili tempiranje upaljača obavlja prvi dodavač;
ako nedostaju dva poslužioca, isključuju se tem¬pirač i treči dodavač, s tim da radnje trečeg dodavača obavlja drugi dodavač;
ako nedostaju tri poslužioca, isključuju se tempi¬rač, drugi i treci dodavač. U ovom slučaju punilac priprema granate (zrna), a prvi dodavač caure (punjenja);
ako nedostaju cetiri posluzioca, pored iznetog, isključuje se joč i nišandžija, a njegovu dužnost obavlja komandir odeljenja.
Uz veče naprezanje dobro obučenih poslužilaca navedeno smanjenje za krače vreme ne utiče znatnije na brzinu gađanja.

Raspored posade prilikom marša
[attachment=1]

Raspored posade po izvršenju komande »šiđi«
[attachment=2]

Raspored posade pred paljbom/pred maršem
[attachment=3]

Raspored posade na vatrenom položaju - paljba
[attachment=4]

Raspored posade za haubicom
[attachment=5]

Municija

Municiju za haubicu 105 mm M56 čine polu-sjedinjeni meci. Granata (zrno) je slobodno stavljena u čauru do vodečeg bakarnog prstena i može se, po potrebi, vaditi radi kompletiranja željenog barut¬nog punjenja.
Pored formacijske municije za gađanje iz ove haubice može se upotrebljavati i municija namenjena za haubicu 105 mm M3 (sa pet barutnih punjenja), s tim da se uzmu odgovarajuče popravke daljine prema razlici u početnoj brzini koju daje municija M3 u odnosu na municiju za haubicu 105 mm M2 i M56.
[attachment=1]


Istorija

Godine 1959., VTI je počeo istraživanja i razvoj metka sa protivoklopnim projektilom na Hopkinsovom principu. Počela su istraživanja sa projektilom kalibra 90 mm. U toku istraživanja je konstantovano da taj kalibar nema potrebnu efikasnost, pa se 1961. godine prešlo na razvoj projektila za haubicu 105 mm. Taj metak je 1963. godine usvojen u naoružanje. Dejstvom na oklop tenka, na suprotnoj strani od mesta pogotka se odvaljuje deo oklopa mase 4500 gr, brzinom oko 300 m/s.

Razvoj metka 105 mm sa osvetljavajućom granatom počeo je 1957. godine na bazi američke granate M304A1. Osnovni problemi su bili osvajanje osvetljavajuće baklje. Institut je uspešno obavio razvoj pa je 1966. godine metak usvojen, ali nikada nije proizvođen zato što nije bilo adekvatnog tempirnog upaljača.

U saradnji sa VTI, fabrika Pretis je razvila metak 105 mm, sa dimnim projektilom WP M60.

U periodu 1969-1976. godine vršena su istraživanja sa ciljem da se domet haubice poveća. Konstruisan je projektil sa upuštenim dnom, mase 13 kgodine Na ispitivanjima su dobijeni zadovoljavajući rezultati, i ostvaren je domet od 14500 m. Zbog neperspektivnosti haubice 105 mm, međutim, odustalo se od daljeg razvoja tog projektila.


Granate
Trenutno-fugasna granata HE Ml (a) po konstrukciji, osobinama i izgledu ista je kao i granata TF Ml (SFRJ proizvodnja), razlika je samo u obeležavanju, jer je ova granata američkog porekla.
Tempirna granata HE Ml (a) po konstrukciji, osobinama i izgledu ista je kao i trenutno-fugasna granata TF Ml ili HE Ml .
Kumulativno zrno HE AT M67 (b) ima manju početnu brzinu u odnosu na ostale granate,  jer   je  količina  barutnog punjenja u čauri manja.
Osvetljavajuče zrno M314 Po spoljnjoj površini zrno je obojeno svetlo sivom bojom. Smesa za osvetljavanje izbačena padobranom gori oko 43 sekunde.
Osvetljavajuce zrno M314A1 (c) po konstrukciji i izgledu, slično je osvetllavalučem zrnu M314. Ima razlike samo u nekim modifikacijama koje nemaju uticaja na balističke osobine ovog zrna.
Dimno zrno HC BE M84 (d) Košuljica zrna je obojena svetlosivom bojom. Ispod centrirajučeg prstena nanesen je belom bojom pojas sirine 10 mm (znak za dimno zrno). Posle rasprskavanja, smesa gori oko tri minuta i daje gust dim.
Dimno zrno BE M84 slično je dimnom zrnu HC BE M84 samo što daje dim različite boje — zavisno od punjenja.
Dimno zrno WP M60 slično je dimnom zrnu HC BE M84 i BE M84.
[attachment=2]


Upaljači

Gornji  udarni   upaljac   UTU   M51A5 (a)namenjen je za trenutno-fugasnu granatu TF Ml naše izrade. Upaljač se može podesiti za trenutno i usporeno dejstvo, tj. zarez na regulatoru je okrenut prema slovu »T«. U ovom se položaju upaljač pakuje, čuva i transportuje. Ukoliko se želi gađati sa usporenjem, potrebno je zarez na regulatoru okrenuti prema slovu »U«.
Gornji udarni upaljac PD M51A5 (a)pot-puno je isti kao i UTU M51A5, a razlika je samo u obe-ležavanju: umesto »T« stoji »SQ«, a umesto »U« stoji »DELAY«.
Gornji udarni upaljac PD M57 (b) je bez usporenja. Namenjen je za dimna zrna.
Donji udarni upaljac BD M62 i M62A1 namenjen je za kumulativno zrno. Upaljač dejstvuje bez usporenja.
[attachment=3]


 Duplodejstvujuči mehanički upaljač MTSQ M500 i M500A1 (a) namenjen je za tempirnu granatu HE Ml. To je mehanički tempirni upaljač kojim se može gađati i na udarno dejstvo. Donji tempirni kolut podeljen je od 1 do 75 sekundi. Oznaka za uzimanje tempiranje nalazi se na telu upaljača. Tempiranje se vrši prema odredbama. Ako se želi udarno dejstvo, termpirni kolut se ostavi podešen na »S« (osigurano), tj.  u onom  položaju u kome se upaljač čuva i transportuje.
Duplodejstvujuči mehanički upaljač MTSQ M501 i 501A1  je isti kao i upaljač MTSQ M500 i 500A1 samo je razlika u tome što nema dopunski detonator, jer je namenjen za zrna specijalne namene (osvetljavajuča i dimna zrna).
Duplodejstvujučii pirotehnički upaljač TSQ M54  (b) namenjen je za tempirnu granatu, dimno i osvetljavajuče zrno. Za udarno dejstvo, tempirni kolut se ostavi podešen na »S«, tj. u onom položaju u kome se upalajč čuva i transportuje. Tempirni kolut podeljen je od 0 do 25 sek.
Duplodejstvujučii pirotehnički upaljač TSQ M55  (c) je isti kao i upaljač TSQ M54, a razlika je samo u tome što ima dopunski detonator.
[attachment=4]


Čaura
Čaura služi za objedinjavanje u jednu celinu svih elemenata metka i zaštitu ležišta od barutnih gasova i barutnog punjenja od uticaja vlage.
Čaura je blago konusna sa ojačanim zadnjim delom oboda za izvlačenje iz ležišta metka posle opaljenja. Na dancetu se nalazi centralni otvor u koji se utiskuje topovska kapisla sa plamenikom. Pri upotrebi treba voditi računa da dance kapisle ne udari o neki ostri predmet kako ne bi došlo do dejstva iste.

Barutna punjenja
Barutno punjenje sagorevanjem za vrlo kratko vreme u barutnoj komori, stvara potrebnu količinu gasova radi izbacivanja granate (zrna) iz cevi haubice na određenu daljinu.
Za laboraciju ove municije koriščeni su nitrocelulozni baruti. Barutno punjenje sastoji se od sedam delimičnih punjenja različite težine. Delimična punjenja su stavljena svilene kesice, koje su obeležene brojevima od 1 do 7 i međusobno povezana koncem radi lakšeg manipulisanja.
Punjenje broj 1 nalazi se na dnu čaure, a ostala (2, 3, 4, 5, 6. i 7) punjenja su poređana iznad njega oko plamenika kapsle.
Za ovu haubicu postoji i specijalno barutno punjenje za gađanje na večim (krajnjim) daljinama sa trenutno-fugasnom granatom. Ovo punjenje je posebno pakovano i nešto je teze (1,490 kg) od navedenih sedam barutnih punenja (1,401  kg).
[attachment=5]



TT karakteristike

kalibar cevi	105 mm;
broj žlebova	36;
uvijanje žlebova	konstantno sleva,udesno, nagore;
ugao uvijanja	8°;
največa početna brzina (sa specijalnim punjenjem)—Vo	540 m/sek;
največi domet
(sa specijalnim punjenjem)	13.100m;
(sa 7. punjenjem)	11.400 m;
(sa 1. punjenjem)	2.750 m;
horizontaino polje dejstva:
rastavljenim kracima lafeta	52°
sa sastavljenim kracima lafeta	16°
vertikalno polje dejstva:
sa normalnim ukopavanjem ašova repa lafeta	-9° do +65°
sa sastavljenim kracima lafeta	+12° do +15°
normalna dužina trzanja (elevacija 0—30)	1100 mm
največa dozvoljena dužina trzanja (elevacija 0—30)	1150 mm
največa dozvoljena dužina trzanja (elevacija 45—62)	850 mm
težina haubice na maršu	2100 kg
tip povratnika	hidropneumatski
tip hidraulične kočnice	sa kanalima na kontraklipnjači
tip izravnjača	pneumatski
dužina haubice na maršu	6060 mm
širina haubice za marš (kolotrag)	1800 mm
klirens	390 mm
podelama nišanske sprave	jan.00
širina haubice sa rastavljenim kracima	3600 mm
količina tečnosti u hidrauličnoj kočnici	6,3 l
količna tečnosti u povratniku	7 l
količina tečnosti u izravnjačima po	0,052 l
pritisak azota u povratniku	50 atm
pritisak azota u izravnjačima pri elevaciji 0° po	28 atm

Izvor:
Haubica 105 mm M56 (opis, rukovanje, posluživanje i održavanje) 1964
Haubica 105 mm M56 (Radioničko održavanje)

Posebna zahvala ide i g. Nebojši Đokić, koji je dodao istoriju oko pomenute haubice.

VARIJANTE

M56
Osnovni model, kao što je opisan u tekstu

[attachment=4]
[attachment=5]



M56 A1
[attachment=6]
Pri toj haubici je cev produžena na 33 kalibra, sa tim se je povečao i domet na 18,5 km sa upotrebom HE-ER BB granatom.
Modernizacija obuhvata:
- zamenu postojeće cevi novom, dužine 33 kalibara sa konstantnim uglom olučenja cevi, pri čemu se vrši zamena postojećih zadnjaka i zatvarača, ugradnjom novih izrađenih od materijala sa boljim mehaničkim karakteristikama a uz zadržavanje istih dimenzija;
- stavljanje tegova na krakove lafeta, radi obezbeđenja stabilnosti pri gađanju (u periodu trzanja i vraćanja) i radi obezbeđenja dopuštenog i poželjnog opterećenja oka za vuču na maršu.

Primenjenim postupkom modernizacije masa oruđa povećana je do 250 kg



’’SOKO’’ m09 samohodna haubica 105 mm
Pri toj modernizaciji, haubica M56A1 montirana je na oklopljenu šasiju kamijona TAM 150.

Najvažnije karakteristike oruđa su:
visoka vatrena moć, ostvarena kombinacijom velikog dometa, velike brzine gađanja i savremenog sistema za upravljanje vatrom; kratko vreme reagovanja; visoka borbena autonomija, ostvarena velikim borbenim kompletom; visoka mobilnost, ostvarena kompaktnom i visokomobilnom šasijom terenskog automobila pogonske formule 6 X 6; mogućnost vazdušnog transporta zbog prihvatljive mase oruđa; visoka borbena žilavost, ostvarena velikom brzinom posedanja i napušta-nja vatrenog položaja; univerzalnost borbene upotrebe, ostvarena mogućnošću neposrednog i posrednog gađanja iz osnovnog naoružanja, gađanja iz pomoćnog naoružanja, upotrebom savremenog SUV-a, balističke (oklopne) zaštite od streljačke vatre i parčadi granata, kao i upotrebe standardne municije; visoka stabilnost oruđa prilikom gađanja; mogućnost prilagođavanja modernom ''digitalnom bojištu'', korišćenjem savremenog SUV-a.


Osnovni podaci:

Oznaka	M-09 105 mm haubica
Municijski borbeni komplet:	60 metaka
Punjač	Manuelni
Posada	5 članova
SUV	AFCCS
Maksimalni domet:
sa HE ERBT projektilom	15,1 km
sa HE ERFB/BB projektilom	18,1 km
Maksimalna brzina gađanja (projektila/minuti)	6 - 8
Oklopna zaštita kabine i oruđa po standardu	STANAG 4569 I nivo
Sektor gađanja	suprotno od pravca kretanja vozila
Posedanje vatrenog položaja/napuštanje vatrenog položaja	120 – 150 s
Pomoćno naoružanje	mitraljez kalibra 12,7 mm

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Željko, hvala na slikama!

LPB

Svaka čast Božo, majstorski rad! :super

Bravo Bozo.
 :super

Šta reći... (http://www.cheesebuerger.de/images/midi/konfus/a034.gif)

Nesumnjivo,najuspesniji izvozni produkt bivse drzave(u listu kupaca dodati Bangladesh,Mianmar)

Odlican prilog Bozo, svaka cast.  :klap :klap :klap

odlično! sve pohvale! :super

Haubica iz muzeja u gradu Francuskom gradu Fréjus.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=1]
M101 i M56 kao (američki?) ratni plijen u Iraku, fotografija objavljena 2006.

Izvor: http://www.strategypage.com/gallery/images/iraqi_bone_yard_5.jpg

[attachment=1]

"Хаубица 105 mm M56/33 је артиљеријско оруђе намењено за општу ватрену подршку јединица – посредним и непосредним гађањем. Реализована је модернизацијом постојеће хаубице 105 mm М56 југословенске производње с основним циљем остварења повећаног домета уз минималну реконструкцију основног модела. Модернизација обухвата уградњу: цеви веће дужине, новопројектоване гасне кочнице веће ефикасности од постојеће, задњака и затварача од материјала бољих механичких карактеристика, као и додатних маса на ашове кракова лафета.

ТАКТИЧКО - ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Калибар цеви (mm)	105
Дужина цеви (калибри)	33,3
Маса хаубице у маршевском положају (kg)	2.370
Највећи домет (m):
• са ТФ пројектилом 105 mm М1	11.946
• са ТФ пројектилом 105 mm HE ER M02	15.038
• са ТФ пројектилом 105 mm HE ER – BB M02	18.084
Највећа почетна брзина пројектила (m/s):
• ТФ 105 mm М1	507
• ТФ 105 mm HE ER M02	675
• ТФ 105 mm HE ER – BB M02	670
Највећи радни притисак барутних гасова у цеви (bar)	2.650
Брзина гађања (мет/мин)	6 до 7
Поље дејства (°):
• по висини од	-10 до +62
• по правцу укупно	52 (лево 26, десно 26)
Димензије хаубице у маршевском положају (mm):
• дужина	6.880
• ширина	2.150
• висина	1.560
Дужина хаубице у борбеном положају (mm)	6.255
Висина ватрене линије (mm)	1.130
Број послужилаца	7

Основни начин транспорта хаубице је вуча теренским аутомобилом формуле 4х4, носивости 4,5 t и висином куке за вучу 700 mm до 800 mm. Такође, конструкционо решење хаубице допушта њено преношење ваздушним путем."


Izvor VTI     http://www.vti.mod.gov.rs

Da li neko zna za kojeg narucioca je radjena ova modernizacija ?

Taj podatak nemam, imam ko je modifikaciju/modernizaciju "izveo" http://www.trzcacak.rs/sr/inzenjering/modifikacije.html
na dnu strane....

[attachment=1]

Jel video neko nesto ovako?
   
DJIBUTI        
5
ETHIOPIA        
40
NIGERIA        
200
PORTUGAL        
15
SPAIN        
170
SUDAN        
6

Ovo bi trebao biti neki spisak korisnika m56...

M09 Samohodno Oklopno Artiljerijsko Oruđe 105 mm.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

Hvala MOTORISTA na slikama.
Ako me secanje sluzi da je slika haubice M56 na Fapu projekat VTI-a dok je ovo Yugoimport-ovo vidjenje iste stvari....ali nisam siguran.

Dok sam se šetao Kalemegdanom, video sam 2 nova eksponata - M56, i rusku M30. Nove, tek izvučene iz skladišta - cevi su im još masne. A i elevacija na M56 je radila... :D

Artiljerci, ako hoćete da se igrate, izvol'te :D

Lepe vesti, da se okreče na bolje u smislu transfera viškova stare opreme iz Vojske u Muzeje!

:klap

Proizvodnja

HAUBICE M-56 U SLUŽBI U LATINO AMERIČKIM ZEMLJAMA

Prije svega pozdrav svima novi sam na forumu,naime malo je poznato ali haubice M-56 su izvezene u više zemalja Latinske Amerike i sada predstavljaju kičmu artiljerie tih zemalja.El Salvador ih ima 18 u službi,Gutemala 56 i već viđeni Peru.

EL SALVADOR

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

GUATEMALA

[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]

Pozdrav maxo ,ljepe slike ,dobro došao na forum.
Molim te da pogledaš ovo ,da se modovi ne ljute previše  ;)

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6148.0

poz.

Dobrodošao MAxo i hvala za slike.

LPB

[attachment=1]

[attachment=2]

Bunime sto na spisku su i Portugal i Spanija-oni nisu -sigurno-bili korisnici nase M56=spisak je tacan ali odnosi se na talijansku 105mmM56!

Spisak onakav kakav sam pronasao takav sam i postavio, i mene bune pojedine zemlje na spisku ali buni me i to sto nema kompletnog spiska.
Pokusaj da se napravi kompletan spisak jeste i kacenje slika haubica zemalja korisnika....da vidimo gde su sve najpopularnije Yugo artiljerijska oruzja nasla da se udaju.

Odgovor ti je na prvoj stranici topic-a,celokupna lista zemalja korisnikaM56

I taj spisak nije potpun....po nekim mojim saznanjima, ali nikako da nadjem potvrdu za to. Mozda su moja saznanja i pogresna.....

Kad na prvi spisak dodas Bangladesh i Mianmar(Burma)spisak je kompletan.Postoji na netu i sajt sa tocnim brojem haubica isporucenih svakoj zemlji.Inace zabuna cini talijanska haubica 105mmM56-istogg kalibra i oznake,pa ponekad treba dodatno istraziiti oo kojem orruddju je rec,a Portugal i Spanija imaju 105mm m56,ali talijansku(brdsku).

To bi bio kompletan spisak.....ali ni jednu sliku M56 nisam nasao.....

Evo nesto o haubici Otto Mellara 105/14mm M56.Iz snimaka se viidi da je to brdska haubica,duzine cijevi''samo''14 kalibara,rastavlja se na delove radi lakseg transporta
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
inace,fotke su sa sajta mylitaryphoto

[attachment=1]

Mislim da se sad odgonetnulo kome su namenjene bile nove modifikovane M56.

Malo li ih je?
Centralna logisticka baza Vojske Srbije.
[attachment=1]

12 u redu, 9 redova na slici = 108. od kad je ova slika i da li su i dalje citave? zlu ne trebale, neka ih u cosku...

Nisi video moje dvoriste ;)

Slika je sa:
http://www.vs.rs/index.php?gallery=9e033b3b-06ff-102c-8458-b84b51b493c3
Kad je slikano tesko je reci, Centralna logisticka baza je formirana 25.12.2006, a slika je postavljena poslije toga.

Централна логистичка база поседује складишне капацитет за смештај вишкова војне опреме на више локација у Србији.
Овде су споменути објекти бивших касарни ЈНА-ВЈ и Војске Срвије у Смедеревској Паланци, Пироту и Неготину.

Највећи део СРТ, налази се на отвореном простору, изложен утицају временских прилика. Без обзира на постављене навлаке и цираде, то није најсрећније решење.

Bangladesh Army operates 150+ Yugo M56A1s

http://www.bdmilitary.com/forum/index.php?/gallery/album/16-artillery/

Bangladesh Army H-56A1

ma sta ce to nama...   >:( :zid :zid :zid

Koliko se vidi na slikama deluju da su u dobrom stanju.

Na zadnjoj slici koju je postavio unit786 da je to SFRJ minobaca 120 mm UB52 ?

Nažalost ja ne mogu govoriti mnogo srpski. Ja sam iz Bangladeša.

Bangladeš vojska djeluje 50 + UB52 teških minobacača.

Thank You for your contribution in this topic.

It would be interesting to hear your experience with this howitzer, or maybe information how Bangladesh army is satisfy with this howitzer.

Hope it will be easier for you if we change to English discussion. I can later translate for others if necessary

BRB

Thank you for your welcome.

Currently all the Serbian M56A1 howitzers that are in service with the Bangladesh Army are very well maintained as Bangladesh Army's technicians have become proficient in the maintenance and modification of these artillery systems. All of the barrels are still in the "first quarter of their service life". I think using extended range munitions we are able to get 30 km range. We also operate the Italian made M56 pack howitzers but those are too light and mainly used in mountain areas.

You might be interested to know that the Bangladesh Army ordered 18 (one battalion) of Nora B-52K1 self-propelled howitzers from Serbia. Eventually Bangladesh will operate one brigade (72) Nora B-52K1 self-propelled artillery systems. Other Serbian made weapons still in service with the Bangladesh Army includes the M59/66 rifle grenade launchers. These are issued as standard anti-armour weapons for infantry sections/squads. Before Serbia used to supply the rifle grenades but now the Bangladesh Army obtained technology to make their own rifle grenades. These rifle grenades will however be fully replaced by Bangladeshi made BD-08 assault rifles that have capability to fire rifle launched grenades.

Finally, Bangladesh Army used to operate the UB-52 120 mm heavy mortar but they are kept as reserve under storage because the battalions converted to 122 mm howitzers that were imported from China.

The Bangladesh Navy operates three Serbian vessels including two Kravjelica class patrol ships and one floating dock.

Serbia is now very much involved with the development of Bangladesh's defence industry. Bangladesh has historically seen Serbia as a strong friend and partner since the time of Marshal Tito under Yugoslavian period.

Hear you can find the complete presentation of Serbian defense industry (including M56 A1 ande Nora B52K1).

http://www.yugoimport.com/slike/y_report_26.pdf
http://www.yugoimport.com/slike/y_report_25.pdf

A di je modernizovani tenak? Nestade ga, k`o da ga nije ni bilo. A i podaci su iz 2009 godine. Gde je ovogodišnji "Partner"? Ili im treba godinu dana da naprave prospekt. Od juna do danas i jeste zapravo cela poslovna godina, da se ne lažemo.

Walk around Haubica M-56

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

LPB

Prilog objavljen u listu "Narodni borac" - listu Sarajevske armijske oblasti, jedan broj iz 1963. godine.


[attachment=1]

SLika je iz početka artileriske obuke, dok se još sve uvežbava na pisti. Inače lepa slika, Dread!

[attachment=1]

koliko ih je bilo u jna

Proizvedeno je oko 1.500 komada.

dosta njih se izvozilo, moja je procjena oko 800 al mi se nekako cini visokom brojkom

Do koje godine se proizvodila..?

To zaista ne znam.

[attachment=1]
[attachment=2]

Perun i Motorista - odakle vama podaci o broju havbica. Ako netko ima broj havbica u naoružanju JNA, neka jih stavi ovdje na forum. Baš broj artiljerije je jedino, što se u snazi JNA nezna baš dobro. Nekako se zna broj ruskih i američkih topova, a domačih oruđa nikako.

Negde na netu sam našao taj podatak, ali tačno gde....ne bih znao da se setim.

imam podatak iz military balanca za 1988., tocan podatak cu napisati kad dodjem doma

Vjerovatno neču dobiti odgovora ali imam pitanja, koliko su bile havbice M56 kvalitetne u poređenju sa havbicama D30 i sa havbicama 105mm američke proizvodnje?

Možeš definirati kvalitetne?

Ugrađeni materijal, lakoča upotrebe, pripremljenost ili šta treče?
M2A1 koje je koristila SV bile su iz DSR, jedino jedna imala lošu cev, sve ostale bile su "ko nove".

Haubica d30 je ipak nastala 30 godina kasnije od m101, time je modernija, a izgleda da kalibar 122 cini vise stete od 105mm.

Kod kvalitete mislim na sve ove parametre, koje si več stavio. Zna se, da su bile havbice M56 oko 20 godina mlađe od M2A1, večeg dometa, ali možda je američka tehnologija iz 1942 godine možda bila bolja od jugoslovenske 1960 godine.

Konceptualno M56 potiče iz nemačke haubice LeFH18. Nažalost na M56 ni na LeFH18 nisam radio. JEdnom smo imali gađanje sa D-30 (jedinom koja bila u SV) da smo je probali. Sa M2A1 par puta bili na gađanjima.

O ugrađenim materijalima nemam pojma (kvaliteta cevi), znam da mi je koncepcisko se svidjela D-30. I municija 122 mm efektivnija je od 105. Ali. Način punjenja D-30 sa dvodelnom municijom, gde se prvo gura granata pa se ova sa drvenom palicok gura, i posle čaura nije mi se svidjela. (ali isti princip je i na TN-90 samo su tamo barutna punjenja u vrečama ili u kartonskim kutijama) na poluspojenim granatama 105 puno bolje urađeno. Granate se pripremi 50 m iza (upaljač, bira se barutno punjenje) te se kompletnu granatu gura ručno (bez pomoči šipke) u cev. Brže rešenje.

Istotako mi se na M2A1 svidjelo sa koliko malo sile se otvara i zatvara zatvarač. Kod D-30 potrebno je puno više snage da se otvori zatvarač, ali kasnije se posle opaljenja sam otvara i ostaje pripremljen za novu granatu. Istotako mi se čini da na M2A1 sve teče lakše, više glatko nego na D-30. Sada dali je to zbog toga jer smo M2A1 redovno koristili, ili je samo zbog drugačijih toleranca i bolje završne obrade..

Vjerovatno bi jednodelna granata 122mm imama preveliku masu. I kod Gvozdike bi bilo težko puniti top.

Rusko oruđe uvjek je zbog zime imalo veču toleranciju. Zanimivo bi bilo vidjeti top M2A1 u zimi, ma da i zapad ima zemlje, koje imaju niske temparature, kao što su Kanada, Aljaska ili Norveška.

Vjerovatno bi na kraju ustanovili, da je američka tehnologija iz 1942 bolja od ruske u 1960-70 godine.

Америчка технологија из времена масовне, ратне производње је боља од руске три деценије касније?

На основу чега засниваш ову претпоставку?

NAšao neke okvirne podatke oko municije, nije čisto tačno, ali se dobije osečaj.  122 mm granata + barutno punjenje je lakše nego 155 mm granata, koju po pravilima SV prenosi 1 vojnik od mesta pripreme do topa

kalibar	Težina (kg)	Cena ($)
105mm HE:	18,1	255
105mm Powder Charge:	7	30
122mm HE:	28,5	400
122mm Powder Charge:	10	40
155mm HE:	43,88	440
155mm Powder Charge:	25	60
152mm HE:	59	595
152mm Powder Charge:	25	60

Ne razumem što ima tehnologija proizvodnje sa haubicom. Poznato je da je konačna obrada kod istočne tehnike lošija od zapadnje, ali istotako verujem da i amerikanci nisu proizvodili verziju M2A1 sa večim tolerancama za hladnije uslove.

@Rašo
ako se ne varam, bio si na boforsima 40L70. Dali si radio ili bolje rečeno se susretao sa ruskim 37 mm PA topom M1939 (61-K)? Znam da je izvan teme, ali bilo bi zanimljivo porediti.

Znam da je završna obrada tenka T-72 koji je u Pivki puno grubija od M-84.

[attachment=1]
[attachment=2]

Е, сад... да ли причамо о техологији израде или о завршној, тј. спољној обради готовог производа?



Не, нисам имао прилике да детаљније упознам та оруђа.

znam da je malo van teme ali bi se nadoveza na ovo, dok sam bija u obalnom topnistvu ima sam dodira sa njemackim M 18-36,88 mm i sovjetskim M1939, 85 mm topovima.jako slicnim. kod njemaca je bila jako istaknuta obrada dok je kod sovjetskih topova obrada bila puno losija. npr. zatvarac jednog sovjetskog topa nije moga biti koristen na drugom, pogotovo ako su bili iz razlicitih tvornica. njemci su puno ulagali u detalje ali ih je to ogranicavalo u kolicini proizvodnje. sovjeti su radili grublje ali brojnije kolicine. bez obzira na to oba tipa topa su odrađivala sve zadane zadace.

Nisam snimio tablu sa podacima, ali biće da je ovo haubica  105mm M-56 izložen na sjamu "Partner 2015":

[attachment=1]
U prvom planu M-56, a u drugom planu M2A1

[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Како немамо посебну тему о америчкој хаубици М2А1 (М101), а с обзиром на сличност ове две хаубице, поставићу овде њене слике са сајма "Партнер 2015". Како се на паноу наводи ради се о модернизованој верзији. Шта је (ако је) модернизовано (осим гасне кочнице) нисам питао. Можда неко зна од стручњака.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Ја мислим да се довољно добро види нова цев хаубице, дужине 30-33 калибра, а ако је промењена цев, модернизован је и систем пуњења ради повећања брзометности, а нова гасна кочница је знатно ефикаснија, ради гашења сила нових, јачих пуњења. С обзиром да је америчка хаубица "поуздано и чврсто оруђе", та јача оптерећења не би требало да су проблем.

Ја се не слажем "априори" са тврдњом да су америчка оруђа боља, али је чињеница да је америчка ратна производња била високо стандардизована, са малом толеранцијом, па су делови сваке произведене хаубице увек били узајамно заменљиви, што код Руса за време рата није увек био случај ("ако заменски део не пасује, одсеците / отурпијајте/ исфрезујте док не легне како треба"). Америчка оруђа су обично била тежа од одговарајући немачких / руских, управо због тога што су грађена врло солидно, "са резервом" чврстоће.  И Американци и Руси су велики мајстори тобџијског посла. Д-30 показује своју одличну конструкцију, трајност и тачност и дан данас у несрећном Донбасу, 60 година откако је конструисана. Д-20 152мм је одлично оруђе, мада недовољног домета за савремене потребе. Нора М-84 се донедавно могла сматрати врхунским оруђем, а биће адекватна док год постоји, ако се добро одржава.

 Nova gasna kocnica mora biti znatno efikasnija jer je haubica prije nije imala. Sistem punjenja je jos uvijek rucni, a ako se mislilo na zatvarac i on je jos uvijek bez poluautomatike. Vrlo je tesko automatizovati zatvarac kod rucnih sistema bez kapitalnih promjena zadnjaka. Kod NORE B52 je upotrebljen hidraulicni uredjaj za automatizaciju zatvaraca.

Peru.

[attachment=1]

Teh zbor ARM-PRILEP

[attachment=1]

Hvala na slici. Na slici je stara dobra M2A1 haubica 105 mm, proizvedena u vreme DSR.

Cuculo na sledecem linku mozes procitati objasnjenje kako se fotografije postavljaju na forum https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6148.0.html

Molim da se toga pridrzavas jer mislim da nikome nije posebno stalo da preuzima svaki pdf koji stavis kako bi video jednu fotografiju. Ukoliko imas nekih nejasnoca obrati se bilo kom od moderatora ili administratora kako bi ti pomogli.  

MCDR Vukovar

[attachment=1]
[attachment=2]

Malo kiksnuli zemlju porekla, ali svidja mi se da su pored topova rastavljene i granate.

Pravilo za Haubicu 105mm M-56:

https://www.scribd.com/doc/260198524/Haubica-105mm-M56-Opis-Rukovanje

hvala