PALUBA

Податке које ћу овде навести преузео сам из књиге Ивана Матовића, "Верни отаџбини и позиву" - активен старешине Југословеске војске на антифашистичким фронтовима.

У наведеној књизи аутор се бави официрима и подофицирима Војске Краљевине Југославије који су активно учествовали у НОБ- у и касније примљени у ЈНА (ЈА). Посебно је обрадио податке о носиоцима ордена народног хероја, онима који су досегли чин генерала, као и онима који су погинули на ратним задацима али и о, како их је он назвао, "вечитим пуковницима". У поглављу "јунаци Априлског рата" обрадио је већ позната дешавања током априла 1941. године али контексту навођења конкретних имена заслужних за какав-такав отпор агресији.

Ја сам из те књиге "извукао" податке о припадницима Краљевске морнарице па их ево овде приказујем.

Дакле , према подацима из ове књиге Морнарица ЈВ је ушла у рат са 742 активна, 146 резервних официра и 10666 подофицира и морнара. Током тог Другог светског рата њени припадници су ратовали у више војски које су дејствовале на овим нашим просторима, али и шире. У ЈНА (ЈА) је примљено или ступило око 260 официра и подофицира Краљевске морнарице. Током рата неки су се истакли и постали народни хероји или су, у годинама мира досезали адмиралске или генералске чинове.   

 Народни Хероји који су били активни припадници Краљевске морнарице ЈВ:

Напомена: народни хероји који су постали и генерали приказани су у списку генерала и амдирала.

1.   Ковачевић Бранко – Жика Морнар (Пријевор, Будва,1922.), питомац школе машинске струке Ратне морнарице ЈВ, потпуковник ЈА
2.   Машера Сергеј (Горица, 1912- Тиват,1941), артиљеријски поручник бојног брода 2. Класе. Заједно са Миланом Спасићем потопио разарч „Загреб“ 17. Априла 1941. Године око 14.00 часова.
3.   Ројц Карло (Бањалука,1915 – Чемерница, 1942), морнарички наредник техничке струке,
4.   Спасић Милан (Београд, 1909 – Тиват,1941) поручник бојног брода Ратне морнарице ЈВ
5.   Шкорпук Велимир (Бродарица, Задар,1919 – Загорје, Посушје,1943), морнарички поручник ЈВ, мајор НОВЈ (посмртно унапређен)

Генерали и адмирали ЈНА који су били активни припадници Краљевске морнарице:

1.   Боначи Јурај (Милна, Брач 1903), капетан фрегате у РМ ЈВ, контраамдирал ЈНА. У НОР од 1943. У рату командант поморског обалног сектора и заменик начелника Морнаричког одељења у ВШ НОВЈ; 1945 члан делегације за преговоре у ГШ Црвене армије о наоружавању 30 дивизија НОВЈ. После рата управник Морнаричке школе и командант Речне ратне флотиле.
2.   Брстина Душан (Јачишта, Мостар,1914) наредник службе везе у РМ ВЈ, генерал-мајор ЈНА.
3.   Грубелић Јосип (Трибуњ, Сплит,1918), подофицир у Ратној морнарици ЈВ, вицеадмирал ЈНА. У НОР од 1941.године, на дужностима команданта устаничке чете, заменика и команданта бригаде, руковдиоца одељења морнаричке пешадије у Команди РМ НОВЈ. После рата командатн поморске зоне, начелник штаба ескадре и војнопоморксе области. Активна служба престала му 1976.године.
4.   Керн Иван (Жуженберк, Ново Место,1898), капетан бојног брода у РМ ВЈ, контрадамирал ЈНА. У Априлском рату командант Треће торпедне дивизије, самоиницијативно у насталом метежу, извео из Боке Которске део Ратне морнарице и укључио их у формације британске ратне морнарице на Блиском истоку и ан Медитерану, да би у периоду 1943-1944. Био и министар у влади др Шубашића у Лондону. У НОР-у од 1944.године, после Вишког спорразума Маршала Тита и Шубашића. Једно време је био командант Ратне морнарице, док се преговарало о њеном укључивању у НОВЈ, што ће се оставрити непосредно после ослобођења земље. Панзионисан 1945.
5.   Левичник Карел (Љубљана,1900), капетан бојног брода у РМ ВЈ, генерал-ппуковник ЈНА. Од априлског рата до 1943 сарађивао са организацијом Освободилне фронте Словеније, а потом, ступивши у НОР, био је командант артиљерије НОВЈ на Вису, начелник Артиљеријског одељења ВШ и командант артиљерије Осмог корпуса, па Четврте армије ЈА. После рата начелник штаба Управе артиљерије и Техничке управе ЈНА. Активна служба престала му 1959.
6.   Љиљак Ђуро (Класнић, Глина 1922), питомац Морнаричке школе ратне морнарице ЈВ, генерал-мајор ЈНА. У ЈНА од 1941.године на дужности комесар батаљона и бригаде. После рата у војној индустрији, готово две деценије на челу „Крушика“ у Ваљеву. Активна служба у ЈНА престала му 1980.
7.   Мандић Глигорије Глиго (Камене, Херцег Нови,1912), наредник машинске струке у Ратној морнарици ВЈ, генерал – пуковник ЈНА, народни херој. Због политичког деловања, 1937. отпуштен из активне службе. У НОР-у од устанка у Боки Которској. Био је командант батаљона у 5. Пролетерској бригади. Крајем 1942.године командант Прве даматинске бригаде. Први командант 17. Источнобосанске дивизије. Пензионисан 1963.
8.   Мрвош Раде (Војни Тук, Огулин, 1917), подофицир у Ратној морнарици ВЈ, контраадмирал ЈНА. У НОР од 1941, поред осталог на дужности заменика и команданта бригаде. После рата командант помирске базе и помоћник команданта војног подручја. Активна служба му је престала 1969.године.
9.   Новковић Момчило (Павловац, Госпић,1916), наредник ратне морнарице ЈВ, вице-адмирал ЈНА, народно херој. Избегао заробљавање; устаник, герилац и у јесен 1941, командир Јуришне чете одреда „Велебит“. У 1942. Први командант батаљона „Пекиша Вукасан“. Потом заменик команданта  Треће личке бригаде. 1944. године је командант бригаде у 35.дивизије ,а рат је завршио као заменик команданта Дивизије КНОЈ Хрватске.. У ЈНА командант дивизије, војнопомирског подручја и ескадре ЈРМ, помоћник команданта армијске области и начелник Више војнопоморске академије. Активна служба му престала 1974.године.
10.   Орхановић Марко (Оскорушно, Дубровник,1920), поручник корвете у РМ ВЈ, контраадмирал ЈНА. У НОР од 1943, на дужности начелника штаба поморског обланог сектора. После рата командант дивизиона разарача и помоћник начелника Војнопоморског школског центра. Активна служба му је престала 1969.године.
11.   Попивода Перо (Бијелице, Цетиње, 1916), војни чиновник официрског ранга у Ратној морнарици ЈВ, генерал-мајор ЈА. У НОР од 1941.године. Новембра 1942. Године упућен у Словенију, где је начелник штаба бригаде „Тоне Томшич“ и 14. Ударне дивизије, па командант оперативне зоне, 15.дивизије и као пуковник, 1944. Командант 7. Корпуса. По повратку у Србију командант 22. Дивизије. После рата након двогодишњег школовања у СССР-у, као генерал – мајор, пилот, начелник је Оперативне управе РВ са које је крајем јула 1948. емигрирао авионом из земље. На тај начин је изгубио чин у ЈНА.
12.   Рустја Фрањо (Трст,1916), поручник корвете РМ ВЈ, вицеадмирал ЈНА. У НОР од 1943. Године на дужности начелника штаба бригаде и дивизије,а после генерала Кведера командант Трста. После рата командант војнопоморског подручја, начелник Школског центра РМ и Института за морнаричко наоружање, инспектор за поморство у Главној инспекцији ЈНА. Активна служба престала му 1974.године.
13.   Станичић Мате (Шибеник, 1920), морнарички поднаредник ЈВ, генерал-ппуковник ЈНА, народни херој. У Априлском рату истакао се спасавајући људе и пловне објекте ратне фолоте у Шибенској луци – под италијанским бомбама. У устанку војни инструктор и командир десетине, азатим у Лици, командир чете и командант батаљона у Првој далматинској бригади. Два пута рањаван. Када је био рањен на Сутјесци сам се, поштапајући се са два штапа, пробио у источну Босну. У десантним операцијама Девете далматинске дивизије на острва у Кварнерском заливу показао велику сналажљивост и храброст у борби на води и приликом „хватања“ за копно. После рата начелник штаба Команде јужног Јадрана, па командант северног Јадрана. После рата начелник одељења у команди армије у Скопљу, па у Генералштабу, па у команди армије у Сарајеву. Био војни изасланик у Москви и командант војног округа Сплит. Активна служба му престала 1977.
14.   Томшич Јанез (Постојна 1909), поручник фрегате РМ ВЈ, контраадмирал ЈНА. У НОР од 1943. Године, на дужности начелника штаба и команданта поморског обланог сектора. После рата командант флоте и позадине ЈРМ и начелник Војнопоморског школског центра. Активна служба му престала 1964.
15.   Черни Јосип (Марибор, 1903), капетан корвете РМ ВЈ, адмирал ЈНА. Од 1941. До 1943. Сарадник НОП-а а од тада у НОР-у на дужности у начелника Штаба Поморске оперативне зоне ГШ Словеније. У чину пуковника и убрзо генерал-мајора – командант Морнарице НОВЈ, уз комесара Драгишу Ивановића. Ту дужност је обављао и у првим годинама мира,а затим помоћник начелника ГШ, командант ескадре ЈРМ, начелник морнаричког техничког института. Активна служба у ЈНА престала му је 1960.
16.   Швара Душан (Ракитник, Постојна 1918), морнарички наредник ЈВ, генерал-пуковник ЈНА. У НОР од 1941.године па до краја рата, на дужностима команданта батаљона, одреда, бригаде и дивизије. После рата помоћник команданта војног подручја, председник Сталне испитне комисије  за чин мајора, командант позадине армије. Активна војна служба престала му је 1970. Године.

Mala ispravka. Janez Tomšič je imao čin poručnika bojnog broda i bio je nastavnik Brodske artiljerije na VPA u Dubrovniku.

A di su Ivan Ivanović, Ivo Marinović, Srđan Prica, Miloje Jelisavčić, Milan Šonc, Bojan Marok i cila legija ostalih?

Ови које помиње Бродарски се не помињу. Аутор је додуше у поговору навео да је могуће да није обухватио све.

Бродарски, не би било лоше, ако си у прилици да наведеш неке податке о њима као допуну списка.

Da, porucnik bojnog broda I klase

Imam detaljne podatke za sljedece oficire KM koji su bili, (krace ili duze vrijeme) i pripadnici JRM, u manjen dijelu drugih dijelova JA/JNA:

- Andjelic Zivojin
- Buljan Ivo
- Dujmovic Josip
- Gregoric Boris,
- Grgic Josif
- Ikica Mladen
- Jelocnik Hubert
- Jitner Velimir
- Kamenarovic Danilo
- Konte Ivan
- Medic Dusan
- Miklavcic Ot0
- Milinovic Emanuilo
- Milovanovic Dragoslav
- Omersa Dimitrije
- Orebic Davor
- Perfiljev Igor
- Prica Srdjan,
- Rojs Srecko
- Supek Berislav
- Tomsic Janez
- Voglar Branko

Nadalje, u ranoj mladosti imao prilike upoznati osim navedenih I. Buljana, J. Tomsica i ne spomenute gore, kao sto su Zeljko Filipovic, Oskar (Olaf) Bizjak, Ivo Marinovic, Stanislav Stiglic.....

A, kako kaze Brodarski, ima jos vrlo mnogo licnosti koje nisu spomenute.

Из оне књиге ја сам пренео само оне старешине краљевске морнарице који су проглашени народним херојима или су постали адмирали-генерали. Дакле не све који су службовали у ЈНА (ЈА). Матовић у књизи наводи податак да је око 200 припадника Краљевске морнарице било примљену у РМ ЈА (ЈНА). Када дођем кући поставићу списак неких које експлицитно помиње (такође извађено из разних делова књиге). Има и неких које ви наводите.

Према подацима из ове књиге, око 260 „бивши“ официра и подофицира чинили су језгро РМ нове Југославије. Такође, аутор помиње и сећање адмирала Чернија на, као се каже, "134 поморска официра, 29 стручних официра и инжињера свих специјалности и 30 подофицира" који су учествовали у стварању морнарице НОВЈ.

У тексту посвећено деловању Краљевске морнарице током Априлског рата ("Капетани тону с бродовима), као и најистакнутијих припадника током НОБ-а (у првом реду оних који су проглашени за народне хероје, постали генерали и адмирали), Матовић је написао и ово: " Само ових неколико примера говори о томе да су искључиве и нетачне  оцене о томе како се "гро официрског кадра" РМ Краљевине Југославије у Априлском рату држао издајнички и кукавички, па ратовање наставио у служби окупатора и квислинга; тачније речено, таква оцеан може да важи за део командног врха, али никако за највећи број од 742 морнаричка официра."

У споменутој књизи се првенствено помињу они припадници Краљевске морнарице који су у активну учествовали у антифашистичкој борби, углавном у НОБ, али и они који су 1941. одвезли бродове и авионе на територију савезника: Ево неких од њих које сам "извукао" из поменуте књиге (углавном оних који су приступили НОВЈ):

Погинули у НОБ:

Гракалић Југоле, наредник РМ, организатор устнака 1941. У боки Которској. Погинуо у лето 1943. Године на дужности заменика команданта батаљона у Никшићком НОП одреду.
Аркадије Попов, капетан пилот хидропланске авијације ЈВ, мајор НОВЈ. Пореклом Рус, пред априлски рат пензионисан. У првим годинама Другох сцетског рата у немачком ваздухопловтсву одакле је хтео да прелети у СССР. У томе откривен па затворен. Утицајан таст успео је да га изведе из затвора и доведе у Загреб где се повезао са НОП.Пребације се у партизане у чијој организацији стиже на север Африке. Командир групе у ескадрили којом командује Милета Протић. Погинуо код Сланог оборен од стране немачке ПА.
Протић Милета (1913), официр –пилот у хидроавијацији Ратне моранрице ВЈ, мајор НОВЈ.Након капитулације Вј прелетео у Грчку а затим севрну Африку. Први командир Прве ловачке ескадриле НОВЈ. Погинуо приликом напада на немачку колону код Жепча.
Шкеровић Бранко (1911) поручник бојног брода, погинуо 11. Априла на ратној дужности на реци Сави.

„Вечити“ пуковници

Ренчељ Казимир (1905), капетан корвете РМ ВЈ. У Априлском рату командант торпиљерке. Избегао заробљавање и стигао код Енглеза. У НОВЈ од јануара 1944. На дужностима у Бази ЈРМ у МОнополију (Италија), а затим командант поморског обалског сектора. У зваршним операцијама у саставу ГШ Словеније. После рата на дужностима у ЈРМ. Године 1951. Комесар му поставља услов: или у КПЈ или превод у резерву. Веран професији пиковник је прихватио прво. Пензионисан је 1960.
Гргас Анте (1921), морнарички подофицир ЈВ. У НОР од 1941. Године. Борац и командир чете у далматинским јединицама, командант батаљона у Првој Бокељској бригади, начелник Штаба Пете косметске бригаде.
Звицер Никола (1918) ваздухопловни наредник у Ратној морнарици ЈВ. И Интернацији у Албанијип а у новембру 1941. Размењен за италијанске војнике. У Петој пролетерској командир чете и командант батаљона. Био командант 8. Српске бригаде а касније и начелник метеоролопке службе у Групи ваздухопловних дивизија ЈА.Пензионисан као пуковник.
Хубмајер Данило (1901), капетан корвете ЈВ. Био на ради у Команди РВ као инжењер (Зваршио је ваздухопловнотехнички факултет у Паризу). У НОВЈ од 1943. Руковдио деташамнаом у Алжиру на прикупљању и школовању ваздухопловаца ан Северу Африке. После рата командант Ваздухопловне школе специјалиста и на позадинским дужностима у Комади ЈРВ. Пензионисан 1956 као пуковник.
Шуран Антон (1919), подофицир машинске струке у РМ ЈВ. Устаник, а од 1942. године командир Которске чете. Након две године илегалног рада поново у НОП на начелничким дужностима.На крају рата био командант Поморске обалске команде Боке.

Напомена: под термином "вечити пуковници" аутор књиге ( у пооглављу "На листи "вечитих пуковника"" је сматрао оне официре којис ус по својим квалитетима и радаом можда заслуживалиа више чинове али из разних разлога их нису досегли.

У Индексу личних имена на крају књиге има и имена Икице Младена. Његови радови о организацији Краљевске морнарице приказивани су  на овом форуму, али ја нисам успео да га у мноштву имена нађем у књизи, јер га на страници на коју се упућује не налази његово име.

Као извор података наводи се и текстови:  Младена Икице: "Ратна морнарица бивше Југославије у рату 1941", Морнарички гласник 1/1952;  Петровић Слободана: "Југословенска флота у Боки Которској у рату 1941", Војноисторијски гласник 1/1969, као и текст Васиљевић Јована:"Дејства на Јадрану у НОР, Војноисторијски гласник 1/1969.

У одељку којим описује дејства Краљевске морнарице у Априлском рату помиње се и дејство монитора "Драва", као и погибија тројице официра са тог брода: команданта брода Александра Берића и његових помоћника Бруна Шегвића и Сулејмана Шеховића.

Према подацима из ове књиге команди кадар монитора „Драва“ указом ВК бр.745 од 1. Јула 1942. године: поручника бојног брода Александар Берић, поручник бојног брода Бруну Шегвића и поручника фрегате Сулејмана Шеховића, одликовао је и Краљ Петар 2. орденом Карађорђеве звезде 4.реда.

За заслуге у борбама у Априлском рату посмртно је, указом председника СРЈ 2002. године, одликован поручник бојног брода Александар Берић, командант монитора „Драва“ и то Медаљом части (она спада у тзв. велика одликовања и додељује за дела личног херојства, изван и изнад захтева дужности);

U Mornaričkom glasniku ima radova koje su potpisali ljudi iz Kraljevske mornarice. Primljeni su u Mornaricu NOVJ, kasnije u djelatnu službu na temelju procjene tadašnjeg vojnog, državnog i partijskog vrha. Vrijedi nabrojiti koje nismo spomenuli: Mate Palaveršić, Nikola Safonov, Mihajlo Lepetić, Slobodan Petrović, Bojan Marok,Stijepo Kotlarić, Marijan Butković, Oskar Jeglič.

Izviru mi sada i "nova stara" poznata lica : Abram (prvi u I klasi), Safonov, Zupanski....

Je li Stijepo Kotlarić napisao "Identifikator zvijezda"?
Je li Nikola Safonov ruski emigrant, poznati vojni istoričar?

Nikola Safonov je kbb JRM, bio je u KM i potječe iz Rusije. Napisao je nekoliko djela iz pomorske povijesti. S. Bubnov je poznati vojni povjesničar koji je predavao na PVA u Gružu.
S. Kotlarić je završio u klasi s V. Škorpikom i napisao je navedeno djelo dok je radio u JRM.

Većina pripadnika PV koji su preleteli za Bliski Istok su kasnije postali piloti 1 ili 2 eskadrile NOVJ. Osim toga i gotovo cela XIV klasa ( Škorpikova) PVA, je kasije bila ili u JRM ili U RV i PVO.

pa Stipanovic, Stamenkovic......

Kotlariceve tablice iz astronomske navigacije takodje po kojima su praticirali pitomci MVA 

Albin Unger je 28.6.1991. sakupio podatke za svakog od pitomaca (svoje) VI klase te je tom prilikom (60. godisnjica zavrsetka skolovanja) publicirao zanimljivu omanju knjizicu; tim je vise zanimljiva za one koji su nekoga od tih pitomaca kasnije imali prilike upoznati.

Cijeli zivot komprimiran na par stranica.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Bravo Jadrane2, citam sa uzivanjem

 :)

Odlično jadrane. Ono što mi je upalo u oči je njegov ratni put u okupiranoj francuskoj. Imaš li možda nešto više podataka o toj jedinici pokreta otpora sastavljenoj od naših ljudi?

Hvala Motorista; tu sam samo prikupljac materijala.

O jedinici Pokreta optora, nazalost dodatnih podataka nemam. Mozda bi se moglo nesto pronaci u internetu.

[attachment=1]
[attachment=2]

Cekamo dalje..

Svaka čast Jadrane! :super

Hvala Boro - ima dosta materijala po par stranica; previse postavljati u jednom danu opet ne valja.....

[attachment=1]
[attachment=2]

Naravno, jedan - dva oficira dnevno, kao crtani roman u nastavcima. :)

Da, Boro - za uvertiru malo vise; dalje redovno.

[attachment=1]

nastavlja se

Nemoj brzati. Polako, ima vrimena. Svaku šetemanu po jedan nastavak. Kao u '' Udruženju radoznalih '' davnih dana.

;D

Iz knjige koju navodi Džumba barem su dvije biografije kao za roman ili film:
- Аркадије Попов, капетан пилот хидропланске авијације ЈВ, мајор НОВЈ. Пореклом Рус, пред априлски рат пензионисан. У првим годинама Другох сцетског рата у немачком ваздухопловтсву одакле је хтео да прелети у СССР. У томе откривен па затворен. Утицајан таст успео је да га изведе из затвора и доведе у Загреб где се повезао са НОП.Пребације се у партизане у чијој организацији стиже на север Африке. Командир групе у ескадрили којом командује Милета Протић. Погинуо код Сланог оборен од стране немачке ПА.
- Ренчељ Казимир (1905), капетан корвете РМ ВЈ. У Априлском рату командант торпиљерке. Избегао заробљавање и стигао код Енглеза. У НОВЈ од јануара 1944. На дужностима у Бази ЈРМ у МОнополију (Италија), а затим командант поморског обалског сектора. У зваршним операцијама у саставу ГШ Словеније. После рата на дужностима у ЈРМ. Године 1951. Комесар му поставља услов: или у КПЈ или превод у резерву. Веран професији пиковник је прихватио прво. Пензионисан је 1960.

Možemo li dobiti bibliografske podatke o knjižici Albina Ungera o 6. klasi (1928/31)? Ungerov rad je doista istraživački, među ostalim i zato što sigurno nije bilo lako prikupiti podatke kojisu često bili nepodobni, pa je i raspitivanje o njima budilo sumnju. Osim toga, knjižica upućuje na visoki stupanj pismenosti (u smislu prikazivanja ideja i događaja) i kako su bile intenzivne veze između bivših pitomaca. Obje te kvalitete zacijelo su u vezi sa samim kadrom i školovanjem u Gružu.
Možda (tzv.) sudbinu te klase, čiji su pripadnici u pravilu rođeni 1909. godine, najbolje predstavlja Živojin Anđelić. Među ostalim, takav životni put pokazuje koliko su stanovite ideološko-političke elite, blago kazano, malo cijenile stručnost pa i vojničke vrline.   

Ta je knjižica pisana za zatvoreni krug ljudi, tj.kao podsjetnik na kolege iz određene klase PVA. Sukladno  tome nije tiskana za širu javnost. Zahvaljujući Jadranu dobili smo određene fragmente iz nje. Mislim da nije korektno prema autoru niti tim ljudima koji se spominju objaviti je u cjelosti. U njoj su objavljene sudbine pojedinaca i nije to baš za objavljivanje na forumu. Zadovoljimo se onim što Jadran po svojoj prosudbi prezentira. I to je više nego dovoljno.

U svakom slučaju, dobro je znati da i takvo što postoji. Nadam se da će knjižica i slični istinonosni dokumenti doći do mlađih kolega povjesničara i (pročišćeni) do (stručne) javnosti.

Jedan od pripadnik Kr. Monaice Jugoslavije koji je poslije napravio veliku karijeru u JRM bio je i kbb Anton Simovic sa Mula kod Kotora, autor je vise knjiga iz oblasti meteorologije, oceanografije itd. Inace, brodarski, veoma bih ti bio zahvalan ako mozes objaviti ili mi poslati na PP podatke koje imas o Igoru Perfiljevu jer je taj covjek bio veoma vezan za Tivat a i kcer mu danas djelimicno zvivi ovdje, a djelimicno u ZG.

Zasjati će palaci, antike tarace..... Pobjednička pjesma '' Bokeljska noć '' Melodije Jadrana 1966. Glazba Hrvoja Hegedušića na tekst Maje Perfiljeve  u izvođenju Šibenčanina Vice Vukova. O Perfiljevu zasad nemam ništa, ali to nije sve. Jadran sigurno ima nešto na ćufitu u baulu. Ako nađem odmah šaljem. A Bokelja je bilo u Šibeniku i Šibenčana u Boki.

 :)

Hvala u svakom slucaju! Evo in memoriama za kbb Simovica kojeg je napisao dr Boris Franusic sa Sveuclista u Dubrovniku.
Anton Simović rođen je 11.srpnja 1918. u Kotoru – Muo; umro je 26. srpnja 2006. u Zagrebu. Završio je Državnu pomorsko-trgovačku akademiju u Kotoru i Pomorsku vojnu akademiju u Dubrovniku. Kapetan je duge plovidbe i bio je profesor pomorsko-nautičkih znanosti na Vojnoj pomorskoj akademiji u Dubrovniku i Divuljama. Dolaskom u Zagreb (1961.) započela je njegova suradnja s „Leksikografskim zavodom“, „Školskom knjigom“, Institutom prometnih znanosti i Građevinskim fakultetom. U Leksikografskom zavodu bio je suradnik u prvom izdanju Pomorske enciklopedije, a u II. izdanju urednik je struka „Nautika“ i „Ocenografija“; napisao je više od 250 priloga. Izradio je projekt Pomorskog leksikona i bio je njegov glavni urednik i redaktor, te je za njega napisao više od 2.000 priloga. Dao je značajan doprinos u Rječniku hrvatskog jezika, gdje je obradio pomorsko i riječno nazivlje u hrvatskom jeziku (izdanje „Leksikografskog zavoda“ i „Školske knjige“ 2000.
godine). Također je bio glavni urednik Nautičkog vodiča Jadrana, tiskanoga u 4 izdanja na hrvatskom i tri na stranom jeziku. U Brodarskom institutu u Zagrebu bio je pomoćnik za pomorstvo načelnika brodograđevnog odjeljenja u Brodarskom institutu. Bio je viši predavač na Interfakultetskom saobraćajnom studiju Sveučilišta u Zagrebu i Vojnoj tehničkoj akademiji u Zagrebu. Na Građevinskom fakultetu u Zagrebu (Odjel za hidrotehniku) izabran je 1971. godine za višeg predavača za predmet „Plovidba“ u redovitom studiju, a predmet „Manevar brodom u luci“ na postdiplomskom studiju. Iste predmete predavao je na Interfakultetskom saobraćajnom studiju – pomorskog usmjerenja Sveučilišta u Zagrebu. Bio je član Savjeta studija. Bogata i plodonosna suradnja sa „Školskom knjigom“ trajala je 40 godina. Za svoj rad dobio je priznanja i
pohvale. Bio je stalni član Društva za proučavanje u unapređenje pomorstva i Znanstvenoga savjeta za pomorstvo HAZ-u. Zlatna značka „Školske knjige“ u Zagrebu dodijeljena mu je 1983. godine za izvanredan doprinos razvoju te organizacije. Zajednica pomorskih škola i „Školska knjiga“ u Zagrebu dodijelili su mu 1986. priznanje (u obliku povelje) za iznimne doprinose u stvaranju stručne literature kojom su se obrazovale
generacije naših pomoraca i za dvadesetogodišnju suradnju sa „Školskom knjigom“, za koju je napisao 11 knjiga izašlih u 36 izdanja. Golden Marketing – Tehnička knjiga d.o.o. Zagreb mu je također objavila dvije knjige. „Školska knjiga“ dodijelila mu je 1990. Nagradu za životno djelo „Davorin Trstenjak“ kao istaknutom piscu udžbenika i za dugogodišnji predan i uspješan rad. Kao autoru udžbenika iz meteorologije, Hidrometeorološki  zavod RH dodijelio mu je „Zahvalnicu“ jer su knjige pridonijele unapređenju pomorske meteorološke službe. Leksikografski zavod u Zagrebu dodijelio mu je Nagradu „Miroslav Krleža“ za zapaženi višegodišnji osobni znanstveni doprinos. Godine 1989. imenovan je počasnim admiralom „Bokeljske mornarice – 809 – Kotor“. Prof. Anton Simović, svojim pedagoškim radom i stvaralaštvom, posebno iz pomorske publicistike, bio je jedan od najplodotvornijih autora u našemu pomorskom školstvu, a stariji naraštaji znat će ga i iz nekadašnjih popularnih ljetnih TV emisija „Jadranski susreti“, gdje je bio voditelj i komentator utrke čamaca.

Da ne otvaram novi topik.
Da li netko zna što je bilo s Ivom Buljanom?
 Navodno je predavao u Splitu u Višoj pomorskoj školi.

Predavao je Ivo u Splitu na Višoj pomorskoj. Bio je to gospodin po izgledu i ponašanju u svakom pogledu.

Štovani,

želio bih neke tvrdnje ispraviti a neke nadopuniti meni poznatim činjenicama.

Krenimo redom: "kontraadmiral1" kaže za Kažimira Renčelja sljedeće: "Године 1951. Комесар му поставља услов: или у КПЈ или превод у резерву. Веран професији пиковник је прихватио прво. Пензионисан је 1960."

U službenim spisima piše sledeće:


         RENČELJ, Ivan, KAZIMIR, rođen u Trstu (Italija) 19.3.1905., slovenac

         Ukaz br.349 VKOS FNRJ od 22.12.1952        Prevođenje   iz čina pukovnika u čin kapetana bojnog broda
         Ukaz br.60  VKOS SFRJ od 25.4.1960           Prekid aktivne vojne službe-mirovina u činu kapetana bojnog broda

Nadopunio bih za štovanog "batika" i "brodarskog" podatke o Ivanu Buljanu u službenim spisima piše:

         BULJAN, Luka, IVO, rođen u Mostaru 6.10.1909., hrvat

         Ukaz br.119 VKOS FNRJ od 10.7.1953    Prevođenje iz čina majora u čin kapetana korvete
         Ukaz br.19   VKOS FNRJ od 1.5.1955     Redovno unapređenje u čin kapetana fregate
         Ukaz br.56  VKOS SFRJ od 21.6.1962    Prekid aktivne vojne službe-mirovina u činu kapetana fregate