PALUBA

Ima li tko ukrcan na bevandonosce, razarače slanih srdela i ostalu flotu Vojnopomorske oblasti Palube a da ne zna što je „prova“? To znaju i svi studenti prve godine Pomorskog odjela Sveučilišta u Dubrovniku. Ali, svi ne znaju što je „grop“.

U tekstu Ž. Stepanića, A. Violić-Koprivec i J. Maslek "Kolokvijalno pomorsko nazivlje na dubrovačkom području" (objavljenom u Našem moru 5-6/2009.) iz male, nereprezentativne ankete (što je dopustivo za rad tipa prethodno priopćenje) vidi se da sadašnji kapetani odnosno časnici trgovačke mornarice poznaju oko dvije trećine starog pomorskog nazivlja (uglavnom talijanskog porijekla i u vezi s jedrenjacima), a budući pomorci prepoznaju znatno manje od polovine ponuđenih riječi. Naravno, mlađi su orijentirani na engleski jezik.

Možda ponuđeni tekst posluži kao okidač za opću raspravu o pomorskom jeziku (idiomima), prisjećanja na pomorsko nazivlje u JRM, aktualno stanje u HRM-u, pravce razvoja odgovarajućeg nazivlja u Rečnoj flotili, i sl.

Zajebano je kad te uvate trcarole.

Di je tuta, kacavida, bujol, šrkorlanje, piketa, rašketa...
Ono što se ne tiče jedrenja, sve mi je poznato. Da puno njih ne zna, šta je bokaporta i manovra, je, prićaj mi malo o tome. Sve mi se čini da je ovi rad rađen od doma.

Mene je iznenadilo, primjerice, slabo poznavanje toga što je "ankora" (sidro), no ne bih na temelju toga izvodio dalekometne zaključke o lošoj metodologiji rada, koji je, dakle, prethodno priopćenje. To bi trebalo značiti da je on zametak budućeg većeg rada, konkretno s većim uzorkom, možda s nepomoračkim stanovništvom Dubrovnika kao kontrolnom skupinom i sl. Inače, koliko mi je poznato, svaki se ovakav i sličan rad piše "od doma"; pa ni brodski se dnevnici baš ne ispisuju na 15 bofora.  ;)

Misli li poštovani Brodarski na dužnost kraćenja jedara; kad te neopreznoga jedro lupi po tintari (glavi); ili nešto treće? 

Zna li tko jesu li u RRF-u postojale neke jezične posebnosti, makar u slengu?

Meni je bliža istinita anegdota iz septembra - oktobra 1985. godine. Možda je ovo više za smehoterapiju, al` neka ga ovde.  Naime, vratija se timunjer u Beograd sa prvog, i jedinog do sada, ukrcanja u životu. Na ukrcanju je upoznao mnogo novoga, naročito što se tiče pomorske i brodske terminologije i razne, do tada neviđene tehnike. Zaključio je da u stanu ima sve što mu treba, osim preko potrebne brage za manigu. Za manigu je od pre znao da je to gumeno crevo, međutim braga je valjda braga i u Beogradu ... i u tom uverenju krenuo timunjer usred Beograda da po radnjama traži bragu za crevo. Tražio je i tražio, danima, ali u Beogradu ni u jednoj radnji nije našao tako prostu stvar kao što je braga. Sav sluđen obratio se drugu iz prethodne klase, svršenom mašincu, a inače bivšem motoristi na istom brodu, sa poverljivim pitanjem u po glasa da li je možda negde pogrešio - ili ne daj Bože skrenuo, ili stvarno u celom prestonom velegradu Beogradu nema da se kupi braga. Motorista timunjera pažljivo sasluša, zagrcnuvši se par puta od piva u pokušaju da zadrži glasan smeh, a zatim reče: "e moj Maritimo, u Beogradu nema brage, ali u Beogradu u svakoj radnji može da se kupi šelna tj. metalna obujmica". Od onda znam da su braga i šelna jedno te isto.

Ja sam se krstio kada sam u MTRZ slušao komunikaciju dizaličara sa "vezom" na brodu kada su ubacivali turbinu... "viraj".... "maini".... itd. (diži- spuštaj)

"Vira" i "maina", (gl. "virati", "mainati") je međunarodna dizaličarska terminologija u delovima Sredozemlja, pa i na Dunavu. Uobičajena je u npr. čak i ruskom jeziku.

Imam pitanje.
Ako je valnica isto što i dalm. balaostra, it. balustra, engl. gunwale, nem. falschbort, rus. фальшборт, dakle izdignuta iznad linije palube čvrsta, puna ograda broda, nekad duž cele palube, a češće samo na pramcu, kako se naziva ono što se valjda takođe zove "valnica", engl. "knuckle", tj. prelom na pramčanoj oplati, često i sa navarenim profilom duž preloma pramčane oplate, koji služi za odbacivanje pramčanog vala u stranu od broda, radi smanjenja zalivanja palube, smanjenja zarivanja pramca, itd? 

Usred arapske pustinje pukne mi kaiš od erkondišna na autu. Već sam govorio nešto malo arapskog ali nisam znao kako se kaže kaiš. Dođem u selo pred prodavaonu - u kojoj ima svega od lijekova za deve preko kokakole do rezervih djelova i kruha. Sjedi ekipa desetak starina:
- Selam alejkum,
- Alejkum selam,
- Treba mi...
- Čekaj, prvo popij čaj, popuši jednu...

- E sad šta ti treba?
Krenem ja objašnjavat, dođemo do motora, ja na engleskom - ništa. Odveo bih ja nekoga do auta i pokazao ali svi sjede, ne pokazuju tendenciju da bi ustali. objašnjavaj - ništa. Tražim olovku, nacrtam, kaže jedan Aaaaaaaaaaa, ode u drugu prostoriju - vrati se sa nekakvim španerom. Opet ja krenem objašnjavat i crtat - ništa. Pitam ja nekako bih li ja mogao u drugu prostoriju pa ako vidim...

Uđemo, na zidu na klinovima visi 50 kaiša svih veličina. Uhvatim se ja za jednu veličinu koja mi sliči a njih pet uglas:

Aaa, kaiš!

A kako u kuhinji komuniciramo žena Vojvođanka i ja - ne pitajte. Puno je toga naučila ali dogodi joj se da umjesto resule doda lazanjar.

A moja mi je napravila sjajnu sipu od dvi kile, al je bija samo jedan problem - nije bila sa maslinovin ujen nego sa mašću. I tako pet-šest puta. Valjda misle Slavonci da maslina grokće :angel:

Nemam tih problema. Moja je, kad je prvi put došla na brod, još ništa nije bilo, bila je tek pripremna faza, prvo jutro pitala 'a imaš li ti nešto protiv da ja doručkujem samo hleba i maslinovog ulja?' - i tako me kupila sasvim.

Bila bi ona mene kupila i bez toga ali ovo me oborilo s nogu.

A i poznato je da je u mene najbolje maslinovo ulje na Jadranu  ;D

Ja sam riknuo od smijeha kad mi se kompa vratio 1989 iz tadašnje JRM i isprišao pošalicu (služio je na barkasi) kad je zastavnik poslao jednog bisera iz ekipe u skladište po bitvu, a ovaj još zeznutiji zastavnik iz skladišta ga kad je čuo što mu treba napisao "dostavnicu" i poslao u stacionar po bitvu.....

Da da, i ribu se lovilo "svršom"*.  ;)



* Ovčina, ko bi drugi.

A mojoj je fascinanto kako si ti u stanju spontano promeniti dijalekat u zavisnosti od toga kome se u datom momentu obraćaš :). Sa srb(ijancima) na čistom ekavskom, a par trenutaka kasnije, na zakletom dalmatinskom, ko da nisi cio život mako ni za pedalj od Korčule. A rasto među novobeogradskim soliterima :). Ovo je naravno pohvala za izuzetno vladanje mnogim jezicima i dijalektima istih.

Pa to i nije tak teško, ja se fejst puno sa podravcima družim, tak da ti imam puno pajdaša tam, pak se i spominjam s njima na njihovom dialektu, da me kaj razume. Ponekad idemo na koji gablec, popijemo si po koju litricu Graševine i tak no. Dalmatinski san više zaboravi, ima masu godina, od kad san bi fatiga sa njima. Ištranski nisan nikada zabi, nisan ni razumi ča govori.

Ništa još ni ti ni Tvoja niste čuli. Slučajno sam rođen u Bosni - nije otac htio u Partiju pa dobio rudnik 6 godina  ;D , od babe Crnogorke sam preuzeo govor ka da se nijesam u cio svoj vijek odmica dalje od Plužina i Vir-Pazara a živel sam i u Zagrebu 10-ak godina pa povedam i po purgerski...

Imam jedino problema u Sloveniji. Naučio sam pristojan književni i koristim kad god sam tamo. Moj prijatelj i kum, Primorac, Goričan, preklani se preseli u okolicu Vipave, kupio sjajnu kuću. Idem ja prvi put u posjet, dođem u selo, na trgu stoji desetak lokalaca, pitam ja na najfinijem književnom slovenskom kako ću nać kuću toga-i-toga. Milibože kad su počeli na primorskom, ni ime sela nije isto kao na slovenskom!!!

Poslije 2 dana sam ih pomalo počeo razumjet. Vino je pripomoglo. Selo ima 60 kuća i 63 konobe! A čuveni vinski kraj. Tko kaže da su Slovenci škrti pojma nema. Pošli mi sa susjedom moga prijatelja kupit vino u njegovu konobu, oko 4 popodne. Prije nego nam je utočio pinelu po koju smo pošli, morali smo probat nekoliko drugih vina, većinom odličnih. Onda nalete dvojica iz sela, spiju si i oni po kozarec, krene diskusija o vinu, jedan od tih novopridošlih kaže 'e sad idemo probat moje'. Dok smo probali njegovo dođu druga dvojica pa poslije proba kod trećeg, pa četvrtog... Vratili smo se oko 10  8)

Hrundi, a tek koliko žure pričati. Meni je trebalo pola srednje škole i nastava taljanskog, da sam na kraju mogao suvjereno razgovarat sz Krašouci.

Meni bi bilo lakše da govore talijanski jer ja ga govorim. Ali to šta oni govore je nemoguće. Dođeš u selo koje se zove Goče a oni ga zovu Houče - pa ti shvati!

Ljude treba slušat a ne razumjevat  ;)

poz.

Kad sam se u jesen 1985. vratio iz Pule, trebalo mi je par meseci da prestanem zanositi na puležanski govor.

Ghouče ako smo precizni. Onaj G je nemoguče izgovoriti pravilno, ako nisi tamo rođen. To jim je ko lozinka. ;D
U Sloveniji je meni najteže razumjeti stare Ištrane, s obe strane grane, nema razlike. Još da mu fale zubi, odoh ja, nema smisla pravit se pametan, da ga razumiješ i kimat glavom.

:D
Pa to i je poanta.
Klimaš glavom, i onda ti raspališ nešto po svoju, normalno ni on ne razumije tebe i svi sretni  ;)

poz.

 :super
Nema svađe.

Ma sve je to OK , ali kad zalutaš u Šavraniju, ee to ti je tek pizd..........a! Jedno vrijeme sam (iz Pule sam) radio u Bujama, pa sam se družio s njima, sva srića da kapin po hrvatski, domaći, taljanski i slovenski jer je šavrinski užasna kombinacija svega navedenog......... :krsta

Mene su u Škorpiku pokušali da nasankaju tako što su mi rekli da obavezno moram ići svako jutro i mokrom četkicom mazati zakovice vodom da se oplata ne rasuši. Naravno, nisam se dao za**bati.
Ali sam uskoro posle toga ja morao jednom Rabljaninu objašnjavati kako da litar domaćeg Terana iz Motovuna iskoristi i napravi lepu "Supicu". Jedino nismo imali maslinovog, pa smo iskoristili "Dukat" suncokretovo.

Ccccc svetogrđa.........

Nema se - mora se s onim što se ima.

Moze li mi ko objasnit' sto je gaša, a što je pjumbavanje, a sto je gambet?  :help

Gambet (http://www.fotke.hr/s-59481-gambet.aspx)

Pjumbavanje (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=7911.msg174717#msg174717)

Gaša je u osnovi izraz za čvor, uzal u nekim krajevima.

poz.

Nije li to gore pod gambetom - karabiner?
[attachment=2]

Gambet bi trebao biti ovo:
[attachment=1]

Istina jadrane u pravu si, premda neki i karabiner zovu gambet.

Vezano za ovo gaša, to je u biti mala omčica koja se radi na kraju konopca.
Bar kod mene se upotrebljava taj izraz.

[attachment=1]
[attachment=2]
Evo na brzinu mobom kako to izgleda.

poz.

Gambet smo u JRM zvali škopac,takav naziv je bio i u imeniku.

Pjumbavanje je pravljenje upletke.
A gaša je omča na konopu koja se stavlja na bitvu, obično je prjumbana, bar se na brodu izraz za to upotrebljava.

Occhio formato ripiegando un cavo di fibra vegetale o di metallo a una delle estremità o nel mezzo. Se la cima è fissata al resto del cavo con una impiombatura, si chiama "gassa impiombata".[attachment=1]

Gaša bi trebalo biti drugo ime za čvor "Pašnjak" (http://www.beyzawej.com/vozli.php - 1. u redu), bar tako so me učili na jedrenju :)

Jeste.

Pa da vidimo šta g, B. Kljaić kaže na tu temu.

[attachment=1]
poz.

Pošto se prethodni post nanaša na talijanski jezik (Gascia), da vidimo što kažu talijani :)

[attachment=1]

U stvari "Gassa d'amante" je Pašnjak, "Gasse" pa su grupa čvora sličnih temu

 

Sve su to uzlovi koji služe za stvaranje omče za nametanje na bitvu. Pašnjak je uzao koji uglavnom služi u tu svrhu, a to je radi toga što ne proklizava.
Na brodu se izraz gaša upotrebljava isključivo za omču na kraju konopa, koja ide na bitvu, ako se slučajno zada nazivlje nije promijenilo.

Tražim gascia po riječniku, pregledo sam Zingarellia, ništa.
Za gassa kaže: Cappio a forma di anello praticato all estremita di un cavo.

Sad znam zasto su Petar Mardesic i drustvo jos poslije 1. svjetskog rata isli na konferenciju o pomorskoj terminologiji, koju je trebalo ujednaciti, ali ocito do danas bas i nije. Postoji nekoliko dobrih medjuratnih rjecnika (hrvatski-talijanski-njemacki-engleski), a za pomorsko nazivlje postoji i knjiga sa stotinama sinonima, moram je jos izvuci iz podruma i napisati ime. Vrlo zgodno i preporucljivo.

Драги пријатељи,

иако нисам чест гост овог форума, молим за помоћ.

Потребан ми је "жаргонски", поморски превод енглеских израза за период линијских бродова (преводим занимљива - барем мени  :) - правила за поморске ратне игре из Наполеонових ратова) :

Taken aback (односи се на брод којег ветар ненадано "гурне уназад". Радно користим "бачен ветром")
Beating (радно користим једриличарски израз "орцање")
Reaching (радно користим "са бочним ветром")
Running (радно користим "са ветром у крму")

Increase/decrease sails (радно користим "Развијање / скраћивање једара")

Full sails (радно користим "пуна једра")
Battle sails (радно користим "једра за борбу")
Backing sails (радно користим "једра на пику", како ми рече један једриличар)
Struck sails (радно користим "спуштена једра")

Attitude to wind (радно користим "однос брода према ветру"?)

Raking (Радно користим "укрштање Т")

Хвала унапред!

Škopac je zvaničan pomorski naziv. U Dalmaciji, a i u JRM često se koristio i naziv gambeta. Karabiner je mehanički škopac sa oprugom radi lakšeg rukovanja. Koristi se u pomorstvu, alpinizmu, itd. Niko nikoga tu ne škopi, već se zaškopljuje oko (ne okolo) čela, konopa, i sl.

Za @panini probaću da mu pomognem koristeći anglo-ruski rečnik pomorskog žargona.

Кумборе,

хвала ти  :)

Pogledaj i ovde, možda nađeš nešto što ti treba:

http://en.wikipedia.org/wiki/Glossary_of_nautical_terms#A

Running before the wind or running: Sailing more than about 160° away from the wind. If directly away from the wind, it's a dead run.

A pogledaj i ovu knjižicu iz 1867:

http://books.google.rs/books?id=y7HqO9XAwk8C&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false

Trebalo bi da imam negde na poslu stari udžbenik - skriptu iz pomorstva, mislim da tamo ima pomoračkih termina koji ti trebaju.

Раде

хвала! Биће ми од изузетне помоћи.

Моториста,

био, погледао. Хвала и теби. Али све је на енглеском, а мени треба превод на српскохрватски. Ја разликујем прамац и крму, а остали, иоле стручнији изрази су ми шпанска села. Та игрица ми делује примамљиво и превео бих правила на српскохрватски (помогло би и увођењу нових играча у причу), али сам запео са неколико израза које сам поменуо на претходној страни.

Na žalost, u ovoj skripti je obradjena snast, konopi, sidro, sidreni uredjaj, samo sidrenje, manevrisanje čamcima na vesla... ali o manevru brodova na jedra nema ništa.

Trenutno nisam u mogucnosti odgovoriti na ove profesionalne termine - u prijevodu.

Prijevod koji nije strucan nije prijevod, a po ovoj tematici samo strucan prijevod dolazi u obzir.

Pomorska enciklopedija (prvo izdanje, koje imam) Jedrenju posvecuje mnogo prostora.

http://en.wikipedia.org/wiki/Sailing

Ovdje je pojednostavljen opis pojedinih termina. U PE svaki je termin objasnjen i crtezom/skicom.

Хвала још једном, свима који су се потрудили.

Такође, свима који славе вечерас, желим срећан Божић!

Јадране 2,

слажем се с тобом у потпуности. Баш сам се зато, као потпуни језички сувоземац обратио овом честитом форуму за помоћ по питању стручних израза. Био сам на разним енглеским сајтовима, па и форумима и изразе на енглеском разумем, у смислу да ми је јасно шта који представља по питању маневра или неког дејства. Али, мука је у томе што не знам које српскохрватске речи прецизно означавају поменуте енглеске изразе. Зато, на жалост, од упућивања на стране форуме или сајтове (укључујући и википедију) немам пуно користи. Али, као што рекох, дубоко сам свима захвалан на уложеном труду.

Нажалост, Панини, нисам успео да нађем ниједан термин од оних који су ти проблематични! Жаргонски речник је чисто руски, а англо-руски је чисто књижевни, па није баш употребљив за овај случај.

Ovi tvoji radni nazivi mogu slobodno da se koriste.


Odnos, odnosno položaj jedara prema vetru. Moraš da znaš da neki izrazi u engleskom imaju potpuno drugačije značanje, a sve u zavisnosti od konteksta rečenice.


E sada, u engleskom se ovo odnosi na savijanje jarbola prema potrebi, ali ne znam koji su jarboli na starin jedrenjacima mogli da se savijaju. Možda na manjim brodovima, ali na linijskim, fregatama i korvetama iz doba Napoleonovijh ratova teško. Moguće je da se odnosi na ugao jarbola prema pramcu ili krmi broda.

Nadam se da sam ti barem malo pomogao.

@Panini,mislim da ne moraš da razbijaš glavu,jer predpostavljam da se ne radi o nečemu što ima veze sa rječnikom pomorskog nazivlja" a samim tim i tačnog prevođenja.
Npr,ispravno se kaže:
-sošno-gaffsail
-vršno-royal
-dizati-hoist the sail,pull the sail
-napuniti-fill the  sail
-podići-hoist the sail
-razapeti-set the sail,carry the sail,make sail
-skratiti-take in sail,reef sail,take in a reef
-spustiti-take in the sail,lower the sail.

Моториста,

хвала за коментар.
"Raking" се овде користи као израз за ситуацију када брод пуним бочним плотуном бије по правцу прамац-крма или крма-прамац противничког брода. Чак мислим да применим израз "уздужна ватра".

Каћо,
ипак су у питању војнопоморски изрази, те мислим да им је понајвише место у овој теми. Хвала ти за допринос.

Кумборе,
драго ми је што си уопште покушао. Знам да није лако наћи прецизан превод.

Rake je nagib jarbola, praktično udaljenost vrha jarbola od krme.
Ne radi se o savijanju jarbola već o njihovom nagibu prema naprijed ili prema nazad. Nagibanjem jarbola pomijera se i težište jedara, pa brod različito reagira. Ako se težište pomiče unazad brod prihvata, ukoliko se pomiče naprijed, brod  odpada.
Normalno je da se kod linijskih brodova to ne može proizvoljno činiti.To tu znači pomijeranje težišta jedara.Obično se želi postići (u gradnji da brod kod umjerenog vijetra lagano prihvaća). U gradnji se tačno određuje  nagib jarbola naprjed nazad.U eksploataciji se nagib jarbola može mijenjati premještanjem tereta na ektremima, prova krma, odnosno promijenom trima.
inače se kod gradnje tačno određuje položaj jarbola po uzdužnici broda kao i nagib (rake),
dolje primijer okvirnih parametara za fregate.[attachment=1]

To je to, uzdužna vatra, to je pravilan izraz.

Ja sam gore napisao šta znači rake kod  izraz kod jedrenjaka.
U kontekstu pomorskih bitaka brodova na jedra i kasnije sam pojam znači tip manevra (ne uzdužna vatra i sl.) koji je kod nas poznat kao T-manevar.
Svako prevođenje doslovice dovodi do grešaka, a proizvoljno izvlačenje značenja još do većih.
Raking fire je opet vatra kod tog manevra, gdje se mogu koristiti svi bočni topovi, prolazeči po provi ili krmi neprijateljskog broda.

О томе и ја говорим - питање је, дакле, да ли наша војнопоморска историја или пракса има назив за баш тај тренутак када када брод пуним бочним плотуном бије по правцу прамац-крма или крма-прамац противничког брода. Негде сма налетео на "укрштање Т" (и то се изгледа односи на сам маневар). Друга логична опција ми је "уздужна ватра".

Ниједан од превода које сам понудио још у својој првој поруци није лош, у смислу да објашњава шта се дешава, али уопште нисам сигуран колико је стручно-језички тачан. Као када бих написао да се кошарка игра "округлом мешином", а не лоптом.

И ту се слажемо. "Raking" у неком другом контексту дословно значи "грабуљање"  :)
 

Terminologija je u svim jezicima drukčija i može se prevoditi samo po smislu koji ima u rečenici.
Recimo Rake- it. inclinazione dell'albero verso popa, španski. inclinacion del palo fr. Quete..
A uzdužna vatra, prema čemu uzdužna?
Uzdužna nikako ne objašnjava položaj broda gađaća, a bogami ni broda mete. Ovaj termin ne postoji ni u jednoj pomorskoj terminologiji.
Ne bih se previše upuštao u tu tematiku.
Sve što prevodiš moraš prevoditi sa smislim. Ako znaš šta znači na engleskom nije problem postaviti u naše pomorsko izrazoslovlje, koje je u svakom slučaju manje razvijeno od engleskog.

То је јасно као бели дан (мада се по неким речницима преводи баш као "уздужна ватра" и на нашем језику у задатом контексту итекако има смисла. А пошто сам свестан поменутих проблема, обратио сам се овом скупу. Односно, да преформулишем:
Које наше изразе предлажеш? И да ли уопште постоје? То је суштина, још од мог првог оглашавања.

Beating  si preveo kao orcanje, imamo izraz za to u vjetar, a za reaching si upotrjebio izraz bočnim vjetrom, za jedno upotrjebiš žargonski a za druge knjižni izraz ? Ako upotrebljavaš žargonski onda je reaching= mezanave..
Orcanje ili it.Orcare je jedriti u vjetar od 20 do 45 po provi, tako da je reaching  izraz mezanave.
Nemoj se truditi zučati kao morski vuk, već upotrjebi izraze koji če biti poznati što široj publici, pogotovo ako se radi o igrici.( znači: u vjetar,bočnim vjetrom...)
Treba imati i malo osnova iz jedrenja, pogotovo kod jedrenjaka (bar knjižnog)
Svi ovi pojmovi se nalaze na netu.
pogledaja malo i na palubu https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,9520.0.html

А може ли неко поштованом господину, који се чиста срца обраћа Форуму за помоћ, предложити нпр. да му ископира Видовићев рјечник, који ја немам и не могу га наћи. Много шта је у енглеској терминологији у пренесеном значењу, које је тамо уобичајеније но изгледа "код нас". Нпр. "уздужна ватра" тражи свакако другачији превод, јер нема везе са непосредним значењем како у енглеском, тако и у нашим језицима. Нико ту ни на кога не пуца, а БХС је осетљив на такве конструкције, јер у механичком преводу не можемо добити право значење.

С друге стране, ако се нађе наш домаћи поморски израз, па ако он и звучи чудно, под условом да је тачан, не вреди га модификовати, такав је, па макар звучао "талијански", важно је како говори већина корисника тог називља. Уз море живи једва милион људи, а око 15 милиона у континенту, на пар сати, вожње, али ипак довољно далеко од мора. Довољна ми је једна реченица приморског говора, па да се заинтересујем и на човека се "обрушим" добронамерним занимањем. Најчешће се испостави да је реч о људима који су од муке своје отуд избегли пре 18 или више година, али зар је то важно за ову тему?...

Ja sam za upoterbu književnog nazivja, pa kod ovog izraza više puta spominjanog uzdužna vatra, vatra iz svih bočnih topova, pri sječenju kursa po pramcu ili po krmi. Manevar sam je T-manevar.
Ima još jedan čudan izraz za backing  (jedra na piku?.  ja nemam pojma šta je to). To su  bila obično košnjače sa kojima se regulisala brzina  broda pilikom uplovljenja, odnosno  i pomicanje naprjed-nazad. Termin određuje jedra trimovana tako da brod ima lagani hod naprjed, a kada stigne do tačke sidrenja, plutače ... košnjačom se zaustavlja uravnotežuje brod, suskretanje.
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,9520.msg65546.html#msg65546
Košnača koje bi dobivala vjetar sa suprotne strane zaustavljala bi brod, odnosno davala mu poriv nazada, odtud i naziv.

Ако неко јесте у прилици, тај би Видовићев речник разрешио многе дилеме.

ML,

баш зато што нисам сигуран у изразе, обратио сам се форуму. И потпуно сам свестан да постоји извесна недоследност у изразима ( "Једра на пику" за "backing sails" ми је напоменуо човек који се бави једрењем - није немогуће да је то неки њихов жаргонски израз).

Све у свему, ако хоћеш, предложи ми конкретне домаће преводе за поменуте енглеске изразе. Помогао би ми тиме.

Full sails
Battle sails
Backing sails
Struck sails

- сва четири израза (у контексту правила) односе се на "развијеност" једара.  "Full" би била потпуно развијена, "Struck" би била "потпуно скупљена".

---------------------------------------------------------------------------
Даље, имамо изразе који се односе на положај брода у односу на ветар (три смо решили, држаћу се домаћих израза):

TAKEN ABACK (брод којег ветар ненадано "гурне уназад". Радно користим "бачен ветром") =  ? ? ?

Beating - "У ВЕТАР" (одустајем од "орцања", користићу овде предложено "у ветар)
Reaching - задржаћу "СА БОЧНИМ ВЕТРОМ"
Running - задржаћу "СА ВЕТРОМ У КРМУ"

---------------------------------------------------------------------------

Attitude to wind - ПОЛОЖАЈ У ОДНОСУ НА ВЕТАР (одустаћу од "однос брода према ветру")

--------------------------------------------------------------------------
RAKING FIRE - изгледа да немамо одговарајућ израз, осим описног. Нека за сада стоји отворено. Слика описује о чему се ради.

.....malo sam pogledao, mozda nisam sve sagledao, ovi zadnji izrazi uglavnom su korektno prevedeni; mozda uz manje "maritimne" korekcije.

- running - jedrenje niz vjetar
- reaching - razne varijante : beam reach = vjetar u pola boka,
                                        broad reach - vjetar u pola krme
                                        close reach - uzvjetar
- beating - ostro uzvjetar

Pogledati cu i ostale engleske izraze.....

- backing sails - leprsanje jedara - (promjena vjetra na mah prema pramcu, vise ne puni/nadima jedra i dolazi do onog poznatog leprsanja, a bogme i do zvuka jedara slicnog pucanju. Brzo treba otpasti od vjetra).  Moze se izroditi u vrlo opasnu situaciju kada vjetar nastavi puniti jedra sa strane koja je prije bila u zavjetrini.

taken aback - zanos ili zanosenje jedrenjaka (jedrilice).....(kao posljedice gornjeg slucaja)

Na brzinu, kasnije ću više,
Backing sail,= jedro pračano u lice, znači dobiva vjetar sa suprotne strane.
Kod jedrenjaka je manevar kada je jedro pračano na lice, tako da ga goni krmom.Gore sam to već napisao, to su obično košnjače.
Znači to nije slučajno, nego namjerno.[attachment=1][attachment=2]
Full sail-punim jedrima
Battle sail- jedra za borbu.
U borbu jedrenjaki nikad nisu ulazili sa svim jedrima, što je razumljivo, aime posada je bila zaposlena borbom, većinom topovima, donja jedra su se ili skraćivala ili potpuno prikupila radi vatre iz vlastitih cijevi odnosno eventualnog požara na palubi.....
To je izgledalo ovako:[attachment=3]
Struck sails,
jedra prikupljena na brzinu, usled pojačanja vjetra ili naredbe pred borbu....

Sve treba prevoditi logički.
Evo još najviše spominjanog.[attachment=1]

Дакле, стигли смо довде:

Full sails - ПУНА ЈЕДРА
Battle sails - ЈЕДРА ЗА БОРБУ
Backing sails - ЈЕДРА ПРАЋАНА У ЛИЦЕ (пошто се односи на намеру посаде, не на случај)
Struck sails - ПРИКУПЉЕНА ЈЕДРА

Taken aback - ЗАНЕСЕН
Beating - ОШТРО УЗ ВЕТАР
Reaching - БОЧНИМ ВЕТРОМ (општи појам, правила не иду толико детаљно да ли је у пола бока, у пола крме или узвјетар)
Running - НИЗ ВЕТАР

Attitude to wind - ПОЛОЖАЈ У ОДНОСУ НА ВЕТАР

Уз љубазну помоћ и уложен труд (за шта свима од срца захваљујем), превели смо мање-више све.

Остао је само тај несрећни RAKING FIRE, али верујем да ћемо и њему доакати!

Opet se moram umiješat ono taken aback-zanesen nikako nije tačno.
To je situacija kada vjetar promijeni smjer i zadubva tako da lovi jedra sa lica, znaači situacija nije zavisna od nas, zatekne nas nepsremne, postoji mogučnost oštečenja.[attachment=1]

А који је онда наш?

(ја сам радно користио "бачен ветром")

Molim lijepo, postoji mogucnost da ..... "Opet se moram umiješat ono taken aback-zanesen nikako nije tačno" - ....... se to tice mog iznosenja.

Konzultirao sam bas stoga situacije koje su detaljno iznesene u Pomorskoj enciklopediji; pisali su ljudi koji imaju i teoretsku i prakticnu naobrazbu. Izrazi su provjereni, nesto malo iskustva imam i na manjim i vecim jedrilicama i grozim se osjecaja taken-aback, tj. zanosa; izraz je bas takav u prijevodu, dopadalo se to nekome ili ne.  

Mi ga možemo prevesti opisno, fraza ne postoji
Evo šta kaže Oxford Dictionary of English[attachment=1]

Онда ћу се вратити на "бачен ветром"  или увести "затечен ветром".

Ovo određuje momenat kada smo zatečeni naglom promijenm vijetra koji odjednom puše tako da pritišče jedro na jarbol. To nije situacija koju mi želimo (radi manevra), več nas uhvati nespremne. Ploviti sa jedrima potisnutm od vjetra spram jarbola  je: to lay aback.
još jedno objašnjenje iz Navy Terminology:
Taken Aback

One of the hazards faced in days of sailing ships has been incorporated into English to describe someone who has been jolted by unpleasant news. We say that person has been "taken aback." The person is at a momentary loss; unable to act or even to speak. A danger faced by sailing ships was for a sudden shift in wind to come up (from a sudden squall), blowing the sails back against the masts, putting the ship in grave danger of having the masts break off and rendering the ship totally helpless. The ship was taken aback.

Дакле, каква је "пресуда"? Да ипак користим занос? Какав год да је израз, није ми битно како звучи. Битно ми је да је тачан.

И шта да радим са raking fire?

Zanos je nešto posve drugo, zanos se pojavljuje kod kretanja svih brodova, bilo zanos strujom ili vjetrom, ovo je tačno određen pojam, da ponovim to je trenutak kada vjetar promijeni smjer i priljepi jedro prema jarbolu, to se obzirom na to kada je izraz nastao odnosi na križna jedra. Sve skupa nema nikakve veze sa zanosom.

Jeste trivijalno ali možda je nekom potrebno prezentirati šta znači zanošenje po naški,
Zanošenje broda je njegovo kretanje rezultirajućim kursem i brzinom zbog djelovanja morske
struje ili vjetra.
[attachment=1]

Može li mi neko reći razliku između bokaporte i purtele?

Ako moze pomoci (tu se nalaze oba pojma):
Akoštavanje - pristajanje
Alto, carica alto - podigač tanguna, eng. uphaul
Anel - krug, kolut, prsten
Argola, rudo - poluga na osovini kormila. Služi za upravljanje brodom (vidi kolo kormila)
Bakista, gavon - spremište (u kokpitu)
Baso, carica basso - priteg tanguna, eng. foreguy, downhaul
Baštun - kosnik kojim se prednje jedro "izbacuje" ispred pramca
Baza jedra - donji horizontalni dio jedra, eng. foot of the sail
Bitva, kljuna - najčešće metalni objekt na palubi i na obali, za koji se fiksira privezni konop koji brod veže za obalu
Bocel - koloturnik (eng block)
Bokaporta - v.tambuč
Bokobran - pajet, "damfer", "erbeg"- čuva bokove broda od oštećenja kada je vezan uz obalu. Uvijek ih je nekoliko.
Bordižada - pojlabanda
Brac - privjetrena škota spinakera, eng. afterguy, guy
Briva -  inercija
Bukola - Ležaj kroz koji prolazi osovina. Ne mora biti kuglični (ugrađen u škrok?)
Bukola, tzv. Volvo bukola - gumeni tuljac sa semeringom kroz koji prolazi osovina, sprečava prolaz mora između trupa i pogon. osovine propele.
Cima, cime - konopi, špage, užad
Čaklja, Mezomariner - drveni ili metalni štap s kukom na vrhu. Pomaže kod pristajanja, prilikom hvatanja konopa
Deblenjak, bum, lantina - horizontalni dio snasti jednim krajem pričvršćen za jarbol. Napinje donji dio glavnog jedra.
Deblenjača, gondolijera - konop od vrha jarbola (može i niže) do kraja buma, drži ga kada nije dignuto gl. jedro, eng. topping lift
Flok (eng jib) - prednje jedro, raznih veličina, mijenjaju se ovisno o snazi vjetra
Gambet, Škopac (eng shackle) - metalna kopča (ima ih raznih) koja olakšava spajanje konopa i opreme po brodu
Gavon, bakista - spremište (u kokpitu)
Genoa - najveće prednje jedro (flok), seže do iza jarbola, preklapa jarbol
Gindac - v. podigač
Grativ - dio jedra koji ulazi u kanal na jarbolu (glavno jedro) ili na prednjem štraju (flok)
Impeler - plastični rotor pumpe vodenog hlađenja
Kacati konop (eng trim) - zategnuti konop. Suprotno je laškati (eng ease) ili popustiti
Karabin - metalna kopča (ima ih raznih) koja olakšava spajanje konopa i opreme po brodu
Kaštanjol(a) -
Kljuna - vidi bitva
Kokpit - dio palube iz kojeg se obavlja upravljanje brodom
Kolo kormila - kolut, kolo kojim se upravlja listom kormila indirektno, putem prijenosa (vidi argola)
Kolona - niski (kameni) stup uz obalu, služi za vezivanje brodova
Kobilica, kolomba, kolumba - eng. keel
Korpomorto, kolpomorto - betonski blok za sidrenje (v. muring)
Krma - stražnji dio broda (eng stern)
Krožete, križevi - križevi na jarbolu (eng. spreader), uz pomoc sartija ukrućuju jarbol
Kurs - kut između pravca sjevera i uzdužnice broda, smjera plovidbe, izražen u stupnjevima 0o-360o
Laškati konop (eng ease)- popuštati konop (suprotno od kacati)
Leto (eng forestay) - pramčana sajla koja drži jarbol prema pramcu, od vrha jarbola ili nešto niže, do vrha pramca
Ligadura - nacin vezanja presječenog kraja konopa jednim tankim konopčićem, tako da se ne raspliće
Lira, violina - vršni križ koji stoji okrenut prema provi
Madir - uzdužna daska oplate drvenog broda, još i majer ili madjer
Majolica, ventan, ventam, dušica, mozak (eng. Leech Line) - konopčić koji prolazi stražnjim porubom jedra, kojim ga umirujemo (ako treperi) i zatvaramo samo rub
Manica - ručica kojom se okreće vinč
Matrikula, Madrikula - pomorska knjižica
Mura - konop koji drži genaker/drifter na baštunu
Muring - konop za vezivanje broda, jednim krajem vezan na dnu za npr. betonski blok, drugim krajem za brod (korpo morto)
Navigacija - snalaženje u prostoru (i na moru) pomću raznih navigacijskih pomagala i naših osjetila
Navigacija, terestrička - navigacija u blizini kopna (opažanjem markantnih orjentira)
Oćet - oko na jedru, roglju
Olujni flok - flok vrlo male povrsine, za vrlo jak vjetar
Orca - vidi plovidba oštro u orcu
Pajol, podnica - drvene daske na podu
Partapaki -
Pasarela - (eng gangway) daska ili slicna konstrukcija pomoću koje se s broda silazi na kopno
Piumbatura, upletka - način spajanja različitih konopa, konopa i sajle, konopa i lanca, itd.također sprečava rasplitanje
Plovidba oštro u orcu - oštro u vjetar (eng close hauling), oko 45° u odnosu na realni vjetar
Plovidba u čistu krmu - kada vjetar puše iz smjera krme, u istom smjeru u kojem se brod kreće (eng down wind)
Plovidba u mezzonave (eng reaching) - s vjetrom koji dolazi točno u bok broda, pod 90o u odnosu na smjer plovidbe
Plovidba u pola krme - kada nam je smjer vjetra cca na kantunu barke (eng broad reaching)
Podigač, gindac - konop kojim se podiže jedro (eng halyard)
Podnica - v. pajol
Pojati, zapojati -usmjeriti brod više niz vjetar od postojećeg kursa (eng. To Bear away), suprotno od orcati
Pojalabanda, kružiti - kružiti preko krme (eng. to gybe), manevar mijenjanja uzdi s vjetrom iz krmenih smjerova
Portel, portela - ulaz u brod
Porub jedra, stražnji - eng. Leech
Pramac, prova - prednji dio broda
Privjetrina - privjetrinska strana broda, eng. windward, suprotno zavjetrina (leeward)
Propeler, propela, elisa, vijak (eng proppeler)
Radanča (eng timble) -  Plastični ili metalni (INOX ili pocinčano željezo) dio koji se stavlja u upletku konopa, štiti konop u dodiru sa anelom ili gambetom.
Randa - glavno jedro (tal.)
Randist - clan posade koji se bavi glavnim jedrom (tal.)
Razma - Gornji rub palube
Rogalj - vrh jedra ili kut jedra gdje se sastaju stranice (porubi) jedra
Rogalj, gl, jedro, gornji - eng. Head (of Sail)
Rogalj, gl, jedro, prednji - eng. Tack (of Sail)
Rogalj, gl, jedro, stražnji - eng. Clew (of Sail)
Rogalj, Jib (prednje jedro; genova-flok-jib), gornji - eng. Head of Jib
Rogalj, Jib (prednje jedro), prednji - eng. Jib Tack
Rogalj, Jib (prednje jedro), stražnji - eng. Clew of Jib
Santina - prostor, šupljina između rebara a ispod podnica ili pajola
Sartije, sartige, sarće, pripone - bočne pritege jarbola (eng shrouds), koje pomoću križeva drže jarbol uspravnim i ukrućuju ga
Skeg - podvodni perajasti izdanak trupa u funkciji nošenja (pridržavanja) kormila, može biti nastavak kobilice ili zaseban dio
Stoper, štoper - mehanizam koji fiksira konope čak i kada su pod velikim opterećenjima
Škota - konop kojim se obavljaju osnovne regulacije jedra (glavno ima jednu, flokovi većinom dvije, spinaker i gennaker dvije) eng.sheet
Škotica - zavjetrena škota spina, eng. sheet
Škrok - nosač ležaja osovine, najčešće u obliku peraje, u blizini propele
Špirun - baštun
Špring - privezni konop, u kombinaciji s drugim priv. konopima na privezištu sprečava pomicanje broda paralelno s obalom
Šteke, letvice - letvice na jedru, (eng. battens)
Štraj (krmeni) - sajla koja drži jarbol u uzdužnom smislu prema krmi, s krme do vrha jarbola (eng backstay)
Štraorcada - kada brod nekontrolirano pobjegne u vjetar
Štraorcavanje, štraorca - kada brod nekontrolirano, neželjeno skreće u vjetar
Štrapoja - kada brod nekontrolirano pobjegne niz vjetar
Šušur - mnoštvo oko nekog događanja, "muving"
Tambuč, bokaporta - prozor u ravnini palube
Tangun - metalna, drvena ili karbonska cijev koja se koristi s spinakerom (rjeđe i s genovom), da u čvrsti jedan od rogljeva
Terminali - završeci čeličnih sajli izvedeni na određeni način, ovisno o njihovoj funkciji
Traveler, klizač - mehanizam koji omogućuje pomicanje hvatišta škote jedra
Trcarol - krat na latinskom jedru, napravljen tako da je vrlo jednostavan za koristenje
Uzde, lijeve - vjetar dolazi s lijevog boka, bilo s prove ili krme, a bum je otklonjen desno (gledano s krme), eng. Port Tack
Uzde, desne - vjetar dolazi s desnog boka, bilo s prove ili krme, a bum je otklonjen lijevo (gledano s krme), eng. Starboard Tack
Vang, priteg buma - prijenos koji od pete jarbola ide do hvatišta na bumu (pod cca 45°, napinje bum prema dolje
Ventan, ventam - zadnji porub jedra (hipotenuza), eng. Leech
Vinč - prolazno vitlo s multipliciranim prijenosom snage, najčešće služi za pritezanje konopa ali i lanca (sidro)
Vinč samonamatajući - ima nosić preko kojeg prelazi konop s valjka vinča među stezne ploče
Windeks - pokazivač smjera vjetra
Zaorcati - usmjeriti brod više u vjetar od postojećeg kursa (eng. To Luff up), suprotno pojati (eng. To Bear away)
Zavjetrina - zavjetrena strana (broda), eng. Lee Ward, suprotno od privjetrina (Wind Ward)
Zjevalica, zjevača - fino obrađen okov koji često stoji ugrađen u rubnu letvu, predviđen za prolaz priveznih konopa

Bokaporta je prvenstveno otvor na horizontalnoj palubi.Purtela moze biti i okomita.

Ovo je dosta komplicirano ali možda ovako.
Bokaporta je otvor a p(o-u)rtela je poklopac tog otvora.  8)

poz.

Spremam se pisati članak o istorijatu broda "Jadran". Uglavnom imam literaturu. Zanima me narodno (hrvatsko) nazivlje jarbola i jedara na Barkantini, odnosno Topsail-schooneru. na "mezani" su randa i kontraranda. Na "maistri" takođe. Kako je na prvom jarbolu? Kako se narodski zove pramčani jarbol? Da li je prvo jedro tu gabija ili trinket? Sošno na pramčanom je randa, ili šta je? I kako se zovu ostasla jedra? I kako je sa letnjačama/flokovima?