PALUBA

Da ne bi diskusija o brojnom stanju tenkova T-72 i M-84 u JNA presla u temu o tenku Vihor, evo novog topica samo o tom tenku. Postovao sam delove pomenute moje knjige (Oklopne jedinice 1945-2006) koji se odnose na taj tenk, i njegove fotografije koje sam slikao 2008. godine u Kumodrazu.

VIHOR
Januara 1984. god., još dok je bila na startu proizvodnja tenkova M-84 i priprema modernije varijante M-84A, na GVTS je usvojena taktička studija i doneta odluka da VTI bude nosilac razvoja novog domaćeg tenka (zadatak Vihor). Prethodna analiza usvojena je 1985. i program realizacije 1987. god. sa predviđanjem početka serijske proizvodnje 1995. god., kada bi tenk trebalo da bude na nivou savremenih tenkova tih godina. Ti tenkovi trebalo je da postepeno zamenjuju tenkove T-55 od 1996. do 2012. godine, da se proizvede ukupno 1700 vozila (oko 100 tenkova godišnje). Koncepcija tenka Vihor je za polazište imala tenk M-84A, ali sa značajnim inovacijama kupole, oklopne zaštite, jačeg motora (1200 KS/882 kW) V-46-TK1, novog petobrzinskog menjača, poboljšanja SUV-a i drugih uređaja i podsistema, elektrohidraulički sistem za automatsko upravljanje transmisijom (5+1 stepen prenosa), hodni deo sa novim guseničnim platnom itd. Tenk je ispitan kroz funkcionalni model i pred-prototip tenka. Zbog rata u Jugoslaviji 1991-1992. izostala je realizacija proizvodnje. Telo tenka Vihor sa kupolom M-84 nalazi se i danas u VTI u Kumodražu...
Ovaj prototip tenka Vihor prema tehnickoj knjizici je br.002, zvanično je nazvan OBV A-85, proizveden 1989, u nedovršenoj fazi, bez kupole i nalazi se tamo od septembra 1990.

Bojan

Evo jos tri fotografije Vihora.

Nisam bas bio u prilici da uhvatim sve tehnicke detalje, ali cini mi se, da stosta moze da se zakljuci o tom projektu.

Bojan

Još jedan detalj koji je trebao da predstavlja poboljšanje u odnosu na M-84/M-84A je da je obrtni transporter municije trebao da ima hod u oba pravca, tako da bi po pozivanju izabrane granate obrtni transporter tražio najbliži put do granate.
Sve ukupno to bi znatno smanjilo vreme automatskog punjenja topa.

хвала bojan!
спасибо

Odlične slike. Šteta samo što nije bio otvoren poklopac motora u vreme kada je slikano. Mislim da ne internetu još uvek ne postoje slike motora V46-TK i V46-TK1 slikanih u tenku.

jel ostalo nesto od dokumentacije, bilo tehnicke bilo neke druge u vti-u danas iz perioda razvoja vihora?

Vizuelna razlika izmedju projekta VIHOR i DEGMAN[attachment=1]

Vihor i Degman baš i nisu za poređenje.
Vihor je doživeo samo pred-izdanje dok je Degman finalizovan.

Činjenica je da je radjen na konto Vihora. A stoji i druga činjenica: još uvek je na nivou prototipa.

Maketa tenka.
[attachment=5]

Test iz nekog casopisa.
Ne znam kolko je korektan, ja ga nasao, vi procenite.  ;D ;D

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Poslednje dve strane.
[attachment=1]
[attachment=2]

Ovo je valjda kupola koja je ostala u Hrvatskoj.
[attachment=3]
Zahvaljujem se kolegi pp5d6 Posejdon, koji je ovu fotografiju kupole postavio na MCM forumu.
[attachment=4]
Kao i ovu fotku montaze.
[attachment=5]

I bez ikakve šanse da zaživi u upotrebi..

Видим да је аутор текста Новица Андрић. Радио је у Танјугу и "покривао" је војну и безбедносну проблематику.

Casopis se zvao "Centurion". Koncept i uredjivanje smo razvili i vodili Aljosa Milenkovic ("Moze biti samo jedan" - tv sou na nekadasnjoj BKTV) i ja. Koliko se secam, to je bio prvi put da se u nekom casopisu pojavila detaljna prica o projektu Vihor. Trpe, lepo je sto si postovao taj materijal. Centurion je izasao u sedam brojeva i nazalost samo zbog hirovitosti finansijera koji je dao novac za moju i Aljosinu ideju, nije zaziveo dalje...

@topola a ima li neke sanse za nas koji nismo videli casopis da se dobije barem neki sken ili pdf bilo bi lepo to imati za uspomenu kad su ga vec ukinuli.

I ja bih to voleo. :)

Ako se več pravi lista, i ja da se dopišem na nju.

LPB

Ја имам све бројеве код себе али заиста немам времена да све то скенирам и пребацујем у пдф, жао ми је.

Али уколико неко од вас хоће да се прихвати тог подухвата, ја ћу да позајмим своје примерке, са задовољством. Ту је било добрих прича и врло релеватних аутора из области балистике, конструкција наоружања, итд. које смо само тада уз велико залагање и лична познанства успели да приволимо да пишу за Центурион, а који се никад пре ни касније нису оглашавали радовима у јавности...

Тренутно имам неку "магловиту" намеру да поновимо пројекат, сличног концепта али са поузданијим финансирањем, већи део екипе која је радила може да буде спреман "за 24 сата", једино што нам у овој фази заиста фали је - мало више слободног времена од професионалних/животних обавеза да се посветимо том задатку.

U svom posedu imam samo jedan broj casopisa...vise ga nisam mogao naci na kioscima...moram pogledadi koji je broj. TOPOLA koliko je brojeva izaslo?
izvinjavam se za off....

Седам, уколико се добро сећам...

Проблем таквих часописа је тржиште, односно исплативост и однос према актуелној војно-политичкој ситуацији и стварности. Питање је колика је читалачка публика коју то занима. Ако се пише превише стручно, мало ће ко то читати. Војно дело, високо стручни, научни часопис ВС, једва да читају они којима је то струка и обавеза.  Не можеш се држати само војне технике и неких анализа догађаја хиљадама километара одавде. Мислим да се неће моћи продати 1000-2000 примерака. Ма ни толико.  Друго, одбрамбена политика је део политике,а политика је...Ако се жели бити објективан мора се имати критичан став према "објективној стварности", тј. министарству одбране, а онда неће имати приступа много којечему, па опет неће ваљати. Итд. итд....Ако се пише превише популарно, опет неће ваљати, јер ће му замерити нестручност. Тешко је то уклопити и достићи макар и четвртину популарности некадашњег "Фронта" са почетка 70-тих година прошлог века. Можда, ако се направи концепт  као што је овај на форуму (ред стручни и аналитичких текстова, ред текстова из војне технике и наоружања, посебно авијације и морнарице, ред историје-приказа битака, ред занимљивости и тд.) и уз стрпљивог и дарежљивог финасијера. Верујем да аутора има, али финансијера а да није сигуран у исплативост ...

Извињавам се, одосмо изван теме.

bocna silueta...vihor naspram leopard 2

dobro poznate slike...maalo iz drugacijeg ugla...

Jako interesantna tema. Šteta što Vihor nikad nije dovršen do kraja i serijski proizveden. Nema sumnje da bi bio vrhunski tenk. Što bih voleo da mogu izbliza da pogledam ovaj primerak koji stoji u Kumodražu  :)

Na Srpskom oklopu u delu NEDOVRSENI PROJEKTI stoji da je VTI

Izvinjavam se UKOCIO je kompjuter,daklem VTIje nakon dosta godina uspeo da rekonstruise motor od 1200KS,ugradjen u tenku VIHOR. Pise da je resenje bilo neprevayidjeno za ono vreme -a i jos uvek,jer je prvi put SMESTENA snaga od 1KW,u zapreminu od 1dm kubnog.Motor predstavlja osnovu modernizacionog kompleta M2001 za nas tenk M84.Ostale podsistema VTI,je odradio u skladu sa savremenim resenjima.

Puno je lakše napraviti jedan ili dva komada neke mašine nego napraviti i raditi serijsku proizvodnju. Treba to staviti u proizvodnju, pa u eksploataciju, pa vidjeti kako to radi.

Šta bi bilo da je bilo i šta bi bilo kad bi bilo, to je teško reći.

Dobar je motor i u Kuvajtu u tenku, pa od 149 tenkova 39 motora zamjenjeno. Koliki su tu procenti. Treba vrijeme da se uoče sve moguće loše konstrukcije i loša rješenja. Na osnovu tri prototipa Vihora teško je davati neke zaključke.

Pozdrav

Vlado

Što se tiče mototransmisijonog i hodnog dela on je na Vihoru još 91 godine bio funkcionalno rešen i testiran.
Serijska proizvodnja bi svakako možda zahtevala neka doterivanja i otklanjanja nekih skrivenih mana i uočenih propusta. Tada je postojao dobar stručni kadar koji se mogao efikasno nositi sa takvim i sličnim problemima.
 Poučeni iskustvom sa A varijantom sa nestrpljenjem smo očekivali da ga kritički analiziramo i uvedemo u seriju.

V46 motor su i drugi poboljšavali Poljaci, (njihiva varijanta od 1000 ks neodoljivo podseća na našu). Jedan njihov inženjer koji je sa mnom stanovao oko mesec dana u istom motelu vredno je u fabrici analizirao svaki detalj a i uspešno čuvao lepši deo poljske ekipe.
Rusi su od ovog motora izvukli 1130 ks a njihovi zahtevi za pouzdanošću su znatno strožiji.

Što se tiče Kuvajta, loše obučena posada, slaba zaštita i još neki propusti su doveli do toga.

Вихор[attachment=1]

Taj crtez je najbolji pokazatelj potpuno razlicitog koncepta koji i dalje deli Nemce i Ruse - slicno kao razlika izmedju T-34 i Tigra. Sad zamisli mozda sledecu generaciju Vihora koja bi imala jos manju siluetu gledano od napred/nazad (vidi okacen primer) ..... "?upe i oko" u poredjenju sa Leopardom.

Ova plava silueta gledana s čela, koji je to tenk?

M84 u osnovi .....kao sto sam napisao ...."mozda sledeca generacija Vihora"  ;)

Bez kupole?

Kontradiktorno....Vihorov hodni deo je i duzi i siri od istog na M84. Dakle ne moze da bude osnova M84 a sledeca generacija Vihora... ;)

Kupola izuzetno niskog profila, sa punjačem u niši kupole. Tad nije bilo fotoshopa, ali su nalepili lepu slikicu šta bi VTI hteo dalje da razvija, to bi valjda bio usavršeni "Vihor".

Ja mislim da je ovo Zekino maslo.

moze biti ..... al ne mora.  ;) 

@Kumbor - blizu "ali ne skroz". Kombinovani auto-punjac - granate u karuselu (samo jedan red) sa "normalnim" punjacem.....barut u nisi izvan sasije sa posebnim auto-punjacem koji radi simultantno i u sekvenciji sa "normalnim" punjacem granata. Skoro duplo brze punjenje! Letenje kupola u vazduh bi trebalo da bude drasticno smanjeno.

Zivi bili pa videli!  :super

Nećemo videti, sem ukoliko ... što se neće dogoditi, suviše je vode proteklo Savom i odnelo mnoge dobre ideje i fabrike, sa sve stručnjacima koji bi mogli napraviti tenk novog pokoljenja. Mislim, da danas ne bismo ni osloni točak mogli izliti kako treba.

Ne znam da lije do sad bio ovaj dok na forum slučajno sam naletio na njega.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9]

Što se tiče one plave čeone siluete, sada pošto pratim napredak "Armate", mogu pretpostaviti da je VTI u daljem toku razvoja stremio tenku bez kupole, sa zapravo vrlo malom kupolom bez posade, koja bi sadržala samo top i prateće uređaje za top. Takvo rešenje mi se čini nerealno i tada i danas. Kako bi se takvom kupolicom obezbedila zaštita topa od oštećenja artiljerijskom ili tenkovskom municijom ili POVR? Bila bi poboljšana zaštita posade, ali top bi zato bio vrlo ranjiv.

Bolje da izgubim top nego dobru posadu. Posada bi se nalazila u korpi kupole u telu tenka.

Zanimljiv zaključak pisca teksta odmah na početku. Mora da je u pitanju neki "stručnjak".

Svakako treba imati u vidu da je reč o prototipu tenka čiji je razvoj započet pre više od četvrt veka. Po zacrtanim parametrima, taj tenk bi prevazilazio sve poznate varijante T-72 i bio bi, sa doradama SUV-a, na nivou najnovijih varijanti T-90, i znatno ispred tadašnjih serijskih varijanti na zapadu. Karakteristike motora V-46TK1 od 1200ks postignute su u Rusiji tek nedavno, transmisija bi takođe bila odgovarajuća, mada ne bi predstavljala ništa suštinski novo. Mislio sam da je za Vihor bila predviđena varena kupola, a ovde piše da je kupola i dalje trebalo da bude livena, što smanjuje otpornost oklopa za oko 5-10%. Ovo sve imajući u vidu da Rusi ipak nisu davali dostup svojim najnovijim dostignućima, pa je mnogo šta dostignuto sopstvenim razvojem i nabavljanjem komponenata sa Zapada, što rusima tada nije bilo dostupno.

U svakom slučaju, da je, kao što nije, razvoj završen, danas bi zemlje jugoslovenskog prostora imale vrlo savremen tenk, bolji od bilo čega što i danas ima bilo koja druga zemlja, sem M1A2, Leo2A5-7 ili ChallengerII - a i sa njima bi se mogao porediti, a da se ne postidi.

Sada je sve to ionako legenda davne prošlosti.

Katastrofalni gubici i ranjivost T-64 u Ukrajini pokazuje da se nešto mora brzo menjati u koncepciji ruskih tenkova, bez obzira što su to tenkovi davne proizvodnje, poluispravni poslati na specifičan front i bez ikakve modernizacije u poslednjih četvrt veka.

Ko zna; možda bi ga Šveđani koristili umesto Leoparda 2, pod nazivom strvXXX.

Šveđani nisu gadljivi na rusku tehniku, evo već godinama koriste veliki broj MTLB dobijenih iz istočne Evrope.

Nabavili 460 komada, a između 1995 i 2008 su koristili i 372 komada BMP-1.

Da li to znaci da bi interni magacin municije ostao na istom mestu kao i kod svih T-72 modifikacija posto je on takodje deo tog problema ? mislim na deo preostalih granata izvan obrtnog magacina

U zadnjem broju magazina Odbrana (broj 244), poštovani general Milosav C. Đorđević je napisao članak o tenku Vihor. Pošto ne mogu da dođem do ovoga članka, molio bih da ga neko skenira i objavi ovdje.

Ostali tekstovi iz ovoga broja se mogu preuzeti u pdf formatu, ali ovaj članak se ne može preuzeti.

http://www.odbrana.mod.gov.rs/svi_clanci_broja.php?id_broja=547

Poštovani general Milosav C. Đorđević je dugogodišnji komandant Školskog centra oklopnih i mehanizovanih jedinica Petar Drapšin u Banja Luci.

U tom školskom centru je od 1958 godine do penzionisanja 1981 godine radio moj otac. U VP 2908/7.

Pozdrav

Vlado

Ja sam pretplaćen na taj časopis. Kada ga dobijem (verovatno sutra), skeniram i šaljem ti. Ako slučajno zaboravim, podseti me u nedelju jer sutra idem na slavu kod prijatelja.

Одбрана је раније постављала цео часопис на интернет. Сада поставља само одабране чланке. ВОЈСКА је раније такође постављала цео број без ограничења.

Dragoljube,

unapred zahvalan.

Pozdrav

Vlado

Прочитао сам чланак. Има интересантних нових чињеница. НПР аутор текста наводи да Вихор никада званично није добио ознаке М-90, М-91, М-92 или М-95 како многи други аутори и познаваоци војне технике о томе говоре већ да му је назив био НДТ (нови домаћи тенк) Вихор. Поред тога описује уређаје који би били уграђени у тенк, колико би се Вихор разликовао од Т-72М и М-84А, објашањава којим би темпом ишла серијска производња и када би отпочела, колико је било примерака предвиђено за израду итд.

Postavi ga i ovde na forumu.

Nažalost broj nisam dobio. Sada sam rekalmirao pretplati časopisa taj problem.

Колико кошта годишња претплата?

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

Извињавам се због испревртаних страница. Ако неком смета нек окрене монитор наопако.

Nemam pojma, odbijaju mi od penzije automatski, po osnovu date saglasnosti. Moraću negde da nađem listtić. Našao sam - 180 dinara mesečno (za dva broja)

То је 20 дин. јефтиније него да купујем на комад за месец дана. Буде понекад нешто добро као овај месец за вихор. Вредело је купити новембарски број. Надам се да ће убудуће приказати још неке нереализоване пројекте ЈНА и СФРЈ попут подморница и бродова.

Pročitao sam tekst.

Piše da su do izbijanja rata proizvedena dva prototipska tela tenka i dve kupole, a sve je to ostalo u ĐĐ (šasije) i železari Ravne (kupole). Ako se u Srbiji nalazi funkcionalni model tela tenka (sa kupolom M-84), onda su proizvedene ukupno tri šasije, a ne dve.

Hrvatska je po svemu sudeći došla u posed dve kupole koje su ostale u železari Ravne, od kojih je jednu iskoristila i uparila sa telom tenka Vihor. To je kupola sa otvorom za jednodelnu nišansku spravu. Druga kupola je, sudeći po fotografijama iz ĐĐ, ostala neugrađena. Ta neugrađena kupola je izrađena sa dva otvora tj. za dvodelnu nišansku spravu.

Takođe, potporni točkovi tenka Vihor se vizuelno značajno razlikuju od onih na M-84.

Дегман користи куполу и оклопно тело заједно са ходним делом од Вихора. Топ је исти. Остало су Хрвати буџили уз помоћ Словенаца, Израелаца и других.

Koliko je meni poznato, kupola na Degmanu je izrađena varenjem tj. tako se tvrdi. To bi značilo da Degman kupola nema veze sa onom za tenk Vihor.

Ako kome treba dokumentacija za Vihor, znam gdje je.

[attachment=1]

Pozdrav

Vlado

А где је купола Вихора?

HV ima 2 tenka Vihor i 2 tenka Degman.
Nakon svih napisa i fotografija iz tvornice, zaista ne vidim niti jedan racionalan razlog da se ovo dovodi u pitanje ili sumnju.

Којих натписа и слика? У теми о Вихору нема ниједне. Где се налазе сада та два Вихора и која опрема је уграђена у њих? Ја сам на интернету видео само једну фотографију за коју се тврди да је комплетиран Вихор у ЂЂ и после тога није било ниједне.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/hr/thumb/4/47/M-91_Vihor.jpg/234px-M-91_Vihor.jpg)

Ovo je kompletirani Vihor (telo i kupola) u fabrici ĐĐ. Montirana kupola je sa jednodelnom nišanskom spravom.

Ovo bi trebala biti druga kupola za Vihor, sa otvorima za dvodelnu nišansku spravu. Za sada postoji samo ova fotografija iz ĐĐ, tako da je nejasno da li je i ova kupola kasnije montirana na drugu šasiju Vihora.

И где је завршио једини комплетирани вихор? Није уведен у оперативну употребу. На сајту ЂЂ-а предузеће нуди израду Дегмана М-95, а не вихора. Мој закључак је да је Дегман настао на основу Вихора и да је комплетирани примерак искоришћен за прераду у М-95.

A što bi kupola radila na liniji za završnu montažu? :-X
Sve vam uslikam i opet ne valja. A kako bi mi vjerovali bez slika, na riječ?
A izreka kaže, jedna slika vrijedi više nego tisuću ...nadmudrivanja 8)

OK, nije sporno. Ja bih samo voleo da vidim i sliku kompletiranog Vihora sa pomenutom kupolom, koja je na liniji za završnu montažu.

То је тачно посејдоне, али мене занима друга ствар. Да ли је довршени вихор прерађен у М-95? Ја сматрам да јесте јер ако су постојала два тела и две куполе не знам одакле би Хрватска направила другу две куполе и друга два тела заједно са ходним деловима. Просто се намеће такав закључак. Видео сам да М-95 има другачије конзоле и инструменте унутра од НДТ Вихор што је и нормално због распада државе и недоступности свих делова из осталих република.

Шта ЂЂ ради са та два Вихора?

Moze li pitanje ako neko zna. Da li se u ova dva tenka nalaze motori od 1200 ks i MPG 1200 koje VTI treba da razvije tek krajem 2016. godine?

Prototip Vihora tačnije njegov donji deo sa kupolom M-84 je proveren (prošao oko 3000 km) do 91 god i on je završio u VTI-u koji je kasnije izvodio dorade i dodatna ispitivanja.

Lansirana su dva probna komada nešto delova je je stiglo u ĐĐ do polovine 91 god i to je ostalo tamo ali mislim da nisu mogli kompletirati Vihor pošto nisu imali motor od 1200ks a ni nove menjače.

Najkompletniju dokumentaciju trebalo bi da poseduje VTI.

Ozbiljan članak o VIHORU napisao je dr Z. Živanović koji je dosta radio na njemu sve ostalo su uglavnom slobodne interpretacije.
Ako slučajno pročita ovo ima moj pozdrav korektno smo sarađivali u više navrata.

Где је објављен тај чланак?

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,14333.msg410691.html#msg410691

Da li bi Slovenci mogli da isporuci jednu kupolu? Ako uzmemo u obzir da je istina da moze Srbija proizvesti top, onda bi mogli da to namontiraju na ovaj tenk u VTI-u i koriste ga kao platformu za dalja ispitivanja i kombinacije. Ova modularna pogonska grupa je jako bitna, ako sam dobro shvatio ni jedan tenk u VS je nema, vec je samo radjeno za izvoz. VTI je zavrsava ove ili sledece godine kako je najavio Rajic jos 2013. godine.

Laično pitanje, zašto je razvijana kupola sa odvojenom nišanskom spravom? Računalo se da se SUV proizvodi u dve varijante (domači/izvoz)?

VIHOR je prvenstveno bio namenjen za ponudu ino tržištu.
Prezentacijom M-84A u Pakistanu i ugovorom sa Kuvajtom SFRJ je pokazala da je u samom vrhu što je izazvalo interesovanje nekoliko zemalja.

Naše razvojne institucije su bile dobro ovladale materiom a zbog dobrih pozicija države imale su pristup savremenim zapadnim tehnologijama tako se projekat sam nametnuo.
Naravno to je bio dobar i perspektivan projekat za ono vreme i onu zemlju.

On je bio logičan i opravdan za nekoga ko je već proizvodio tenkove da je nastavljen danas bi smo govorili o novijem projektu.
Bilo ko sa ovih prostora pa čak i svi zajedno danas bi teško mogli nastaviti ekonomski profitabilnu proizvodnju.

Zato je korisnije ozbiljnije se usmeriti na modernizacije tenkova od komponenti koje sami proizvodite bar veći deo.

Prototip novog se obično radi doradom postojećih komponenata i ugradnjom novih pa tek kad je proveren funkcionalni model lansirana su za vihor dva probna komada.

Jugoslavija nije mogla dopustiti da VIHOR postane prevashodno izvozni proizvod. VIHOR je trebalo da u potpunosti zameni T-54/55 u JNA, a njih je bilo preko 1.000. Naravno da je taj tenk imao odličan izvozni potencijal, to svakako nije sporno, jer je bio daleko iznad svih varijanti T-72 tada u razvoju.

SFRJ je bila bezbedna i sve više tržišno orjentisana tako je postupljeno i sa M-84A čim se ukazala prilika usmeren je u izvoz.
Razvijeni kapaciteti su bili za 120-150 komada godišnje a JNA je smanjivala narudžbe na 80 kom pa je u najavi bilo samo 50 kom.
Već smo imali dovoljno tenkova pa je popuna usporena.

Nepoznat detalj do sada da su vršene probne vožnje u kombinaciji oklopno telo i maketa kupole, pored vožnji u kombinaciji oklopno telo Vihora i kupola temka M-84.
Do sada nisu objavljene slike makete vihora u prirodnoj veličini.

То није права макета. Само је купола од пластике/гуме, а ходни део је прави. Ово је макета у размери 1:35

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/b/b4/Novi_tenk_Vihor1.jpg/320px-Novi_tenk_Vihor1.jpg)

Jedan od TT zahteva je bio razdvajanje dnevnog od noćnog kanala nišanske sprave, jer je tadašnjim (i sadašnjim) rešenjem na DNNS-2 svako oštećenje sprave značilo oštećenje oba kanala (dnevni i noćni). To bi daljim razvojem verovatno išlo u pravcu: jedna sprava dnevno-noćna (pojačavač svetlosti), a druga sprava termovizija. Videli smo da je tako nešto kasnije i urađeno u Fotoni. Fotonino rešenje dvodelne sprave je međutim bilo manje komplikovano za izradu (ili prepravku postojećih kupola M-84), dok je kupola za Vihor po položaju dvodelnih nišanskih sprava više ličila na onu sa T-72.


Mislim da nema svrhe tražiti od železare Ravne izlivak kupole Vihor (ukoliko uopšte i dalje rade kupole), jer je daleko bolje neku novu kupolu izraditi varenjem.

Za motor od 1200 KS se zna da je ispitivan u VTI zajedno sa pripadajućom transmisijom, ali se njegova varijanta u obliku modularne pogonske grupe MPG-1200 javno pojavila tek nedavno. U Hrvatskoj se takođe nešto radilo po pitanju nove transmisije, jer je u ĐĐ ostao jedan od glavnih inženjera po tom pitanju (Živko Ilijevski), koji je za Hrvatsku radio i neke izmene na motoru V46-TK.

Да ли Сартид (Железара Смедерево) или неки сличан погон у Србији може да излије куполу? Било би интересантно довршити овај тенк.

Zavarenu da.
Ali bih molio da se prica o proizvodnji MBT u exYu vrati u svoju temu https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,23052.0.html

Takodje ode PPT u stecaj sa ostatkom 14.okt. tako da slobodno mozemo da zaboravimo na proizvodnju power pack-a.

А зар то неће наш врли председник Владе волшебно  васкрснути све те капацитете и учинити да они одмах почну да раде и да сви будиду срећни? Тако је јављено пре пар дана на главним вестима Србије. Их!

TENK VIHOR
   Pokretanju razvoja novog tenka po pravilu prethode detaljne i sveobuhvatne rasprave čak i u slučaju kada su u pitanju velike zemlje, koje se tradicionalno bave proizvodnjom tenkova. To je i razumljivo ako se ima u vidu da se time angažuju ogromna finansijska sredstva. Tako su i u slučaju razvoja našeg tenka prethodile duge i teške rasprave u vojsci oko koncepta i prioriteta na nivou vidova, kaže za naučni portal  ZNANJE dr Zlatomir Živanović, dipl. maš. inž. do sredine 2005. godine načelnik Sektora za borbena i neborbena vozila u Vojnotehničkom institutu (VTI).

Početak tenkovskog programa
   Od sredine 50-ih do sredine 80-ih godina bivša SFRJ je uspešno realizovala program razvoja oklopnih transpotera (OT) i borbenih vozila pešadije(BVP), dok se na tenkovskom programu radilo veoma malo, uglavnom kroz modifikacije, izradu projekta i prototipova, pa su sve aktivnosti zaustavljane u početnoj fazi razvoja, podsetio je Živanović.
   Živanović je napomenuo da su sredinom 70-ih godina prošlog veka, kroz više polaznih dokumenata razmatrana pitanja opremanja tadašnjih oružanih snaga savremenim tenkovima. Usledila je odluka da se od SSSR kupi licenca za proizvodnju tenka T-72 u zemlji, sa pravom na proizvodnju 1.000 tenkova, čime se zemlja dugoročno opredelila za tenkovski program.
   On je objasnio da je u procesu osvajanja proizvodnje tenka T-72 odnosno M-84 razvijen  veliki broj novih materijala i tehnologija, primenjeno je više naših podsistema uključujući i novi SUV (sistem za upravljane vatrom). Paralelno sa ovim aktivnostima započet je razvoj novih podsistema, pre svega, motora od 1000 KS, odgovarajuće transmisije i njihovih podsistema, što je sredinom 1988. godine rezultiralo proizvodnjom potpuno novog tenka M-84A domaće varijante, odnosno tenka M-84AB kao izvozne varijante.
   "Uporedo sa serijskom proizvodnjom ovih tenkova započeta je izrada odgovarajućih planskih dokumenata koji su se odnosili na razvoj novog domaćeg tenka, tako da je već 1987. godine na GVTS-u (Glavnom vojnotehničkom savetu) usvojen program realizacije razvoja ovog tenka (projekat VIHOR), a za nosioca razvoja određen je Vojnotehnički institut.  Dilema da li ići u razvoj novog tenka nije postojala, već kakav koncept tenka usvojiti i kolika je izvesnost da se ovako složen projekat realizuje",   objasnio je Živanović.
   Prema njegovim rečima programom realizacije bilo je planirano da se prototip tenka, uključujuči i ispitivanja, završi do kraja 1991. godine, prototipska partija do do kraja 1993. godine, a završna ispitivanja i donošenje odluke do kraja 1994. godine.

Osnovne karakteristike novog tenka
   Polaznim taktičko-tehničkim zahtevima bilo je predviđeno da novi domaći tenk treba da poseduje:
-   veliku vatrenu moć, posebno u pogledu preciznosti, brzine gađanja i efikasnog probijanja oklopa na većim daljinama, mogućnost dejstva u svim vremenskim i klimatskim uslovima,
-   veliku pokretljivost koju će mu obezbediti savremeni motor od 1200 KS,  odgovarajuća transmisija  i novi hodni sistem,
-   savremenu zaštitu, primenom savremenih materijala za oklop i odgovarajućih konstrukcijskih rešenja, novi sistemi protivpožarne i NBH zaštite.

   U odnosu na osnovno naoružanje, treba istaći da je usvojen isti koncept topa od 125 mm kao i na tenku M-84A, ali je predviđeno tvrdo hromiranje unutrašnje površine cevi, zatim ugradnja nove termoizolacione obloge i elemenata referentnog sistema za registrovanje, pomoću SUV-a, zakrivljenosti cevi".    Kupola novog tenka, prema Živanovićevim rečima, bila je livena i potpuno novog oblika, pri čijoj izradi su primenjena nova tehnološka rešenja koja se odnose na ulivanje jezgara od nemetala na prednjem čeonom delu kupole.Pogon kupole i topa trebalo je da bude lektromotorni.
 
   "Kada je reč o SUV predviđeno je da se odvoji dnevna od noćne nišanske sprave i tako u slučaju oštećenja jedne sprave obezbedi funkcija druge, što sa integrisanom spravom nije bio slučaj. Termovizija je bila opciono rešenje (u slučaju izvoza), a novom koncepcijom  SUV-a  trebalo je obezbediti uvođenje komandira u sistem, savremeni žiroskop, modifikovani računar i nove senzore", objašnjava Živanović.
   Istovremeno, kao rezultat novih rešenja pogonske grupe i hodnog sistema i zahteva za višim nivoom oklopne zaštite, novi tenk je imao potpuno novo oklopno telo, izuzetno male siluete u odnosu na neke svetske tenkove, kaže Živanović i napominje da je na prednjoj gornjoj ploči oklopnog tela i kupole predviđena ugradnja dodatnih ploča od homogenog pancirnog čelika ili kaseta aktivnog oklopa. Nova geometrija prednje čeone ploče i novi raspored elemenata višeslojnog oklopa obezbeđivali su povećanu oklopnu zaštitu.

Stanje realizacije projekta do raspada SFRJ

   Raspadom bivše SFRJ, otcepljenjem Slovenije i Hrvatske 1992. godine, a kasnije i priznavanjem BiH kao samostalne države, došlo je do prekida rada na ovom projektu. Do tog trenutka bio je realizovan:
-   funkcionalni model tenka (bez kupole) na kome su vršena ispitivanja transmisije i hodnog sistema,
-   veći deo podsistema za dva prototipa tenka (oklopna tela, odlivci kupola, delovi hodnog sistema, delovi naoružanja, nišanske sprave itd.).

   U momentu prekida rada na projektu u SRJ je ostao funkcionalni model tenka a od prototipskih sistema: motor od 1200 KS, motorski uređaji, transmisija, SUV (bez sprava), PPU i RH podsistemi. Kod finaliste tenka tvornice “Đuro Đaković“ iz Slavonskog Broda ostao je komplet delova iz serijskog tenka M-84A koji je nabavljen za potrebe dva prototipa novog tenka, dva oklopna tela, dva kompleta transmisije i više drugih podsistema.

   Rad na tenkovskom programu posle raspada SFRJ

   U novonastalim okolnostima razmatrana je mogućnost nastavka tenkovskog programa u SRJ, pa je krajem 1992. godine izrađena i odgovarajuća Tehno-ekonomska analiza. Zbog raspada jugoslovenske namenske industrije i nedostatka finansijskih sredstava za taj projekat u SRJ,  do osvajanja proizvodnje u celini nije došlo.
    "Međutim, Vojnotehnički institut je i u novim okolnostima nastavio rad na završetku razvoja pojedinih podsistema tenka, koristeći svoje laboratorijske potencijale i pomenuti funkcionalni model tenka za njihovu verifikaciju. Aktivnosti su bile usmerene, pre svega, na završetak razvoja novog motora i motorskih uređaja, pa je funkcionalni model, nakon laboratorijskih ispitivanja motora od 1200 KS, kompletiran novom pogonskom grupom", kaže Živanović, i dodaje da je tako formiran pretprototip osnove tenka (sa serijskom kupolom) u sklopu koga su nastavljena eksploataciona ispitivanja pogonske grupe, iako su razvojne aktivnosti na transmisiji i hodnom sistemu bile završene i pre prekida rada na projektu. U veoma teškim uslovima ispitivanja sa tenkom je pređeno oko 1.500 km.  
   "Obavljena ispitivanja pokazala su da pogonska grupa i hodni sistem ispunjavaju sve postavljene funkcionalne zahteve, da obezbeđuju tenku visoke performanse i da imaju zadovoljavajuću pouzdanost. Rešenja sklopova i agregata ovih podsistema dovedena su, na taj
način, do završne faze razvoja, pri čemu je preostalo da se obave još ispitivanja motora na vek".

      Tenk sa ovom pogonskom grupom ima visoku specifičnu snagu i ostvaruje visoku pokr¬etlji-vost u svim terenskim uslovima. Maksima¬lna brzina  preko 70 km/h i sposobno¬st savlada¬vanja velikih uspona, posebno pri srednjim eksplo¬ataci¬onim brzinama kretanja, svrsta¬vaju tenk sa ovom pogo¬nskom grupom u najsavremenija rešenja.


Pogonska grupa tenka VIHOR

   Motor V46-TK1 je višegorivi, četvorotaktni, dizel sa direktnim ubrizgavanjem, turboprehranjivanjem i međuhlađenjem vazduha.
   Prečistač se sastoji od grubog i finog prečistača koji su razdvojeni. Grubi prečistač je ciklonski a fini sa žičanim kasetama koje se mogu regenerisati.
   Turbokompresori su sa slobodnom neregulisanom radijalnom impulsnom turbinom. Primenjena su dva turbokompresora, za svaki cilindarski blok po je¬dan.
   Spi¬rala tu¬rbine je dvokanalna i svaki kanal pokriva tri cili¬ndra sa fazno pomerenim redosledom izduvava¬nja čime se ostvaruje impulsni efekat.
   Međuhladnjak vazduha je integralni deo motora. Vrlo je kompaktne gradnje i zahvalju¬ju¬ći najsavremenijoj tehnologiji izrade obezbeđuje veliku efikasnost uz male otpore. Vazduh se hladi vodom iz nezavisnog sistema odvo¬je¬nog od sistema za hlađenje motora. U ovaj sistem je uključena pumpa za prinudnu cirkulaciju vode i hladnjaci smešteni u paketu sa ostalim hladnjacima u poklopcu transmisionog prostora.
      Pumpa visokog pritiska je kompakta i obezbeđuje visoke pritiske ubrizgava¬nja, što je jedan od uslova za postizanje visoke ekonomi¬čnosti ovog motora.
      Brizgaljke stvaraju veći broj mlazeva u komori za sagorevanje, a razvijene su specijalno za ovaj motor. Nizom konstrukcijskih zahvata obezbeđena je veća pouzdanost u odnosu na brizgaljke kod ranijih verzi¬ja ovog motora.

Komora za sagorevanje je modifikovana Hessel¬mann-ova komora sa optimiziranom geometrijom, čime je ostvarena visoka ekonomičnost.
   Uređaj za hlađenje je minima¬lnih gabarita i mase i obezbeđuje pouzdan rad pogo¬nske grupe pri svim režimima eksploatacije i pri te¬mpe¬ra¬turi okoline od - 30 do +53 0C. Ostva¬ren visok nivo pojedinačnih performansi ugrađenih ko¬mpo¬nenti uređaja, obezbeđuje maksimalnu po¬uzda¬nost i efika¬san rad i pri najtežim uslovi¬ma, uz minima¬lnu potrošnju snage (oko 10 %) anga¬žovane za pogon dva ventilatora.
   Transmisija za tenk VIHOR je mehanička sastavljena od multiplikatora i dva planetarna menjača sa bočnim prenosnicima i ima hidrauličko upravljanje.
   Multiplikator je zupčasti sa izvodom za pogon kompresora, starter generatora i prenosnika za pogon ventilatora.
   Menjači su planetarni sa 5+1 stepeni prenosa i višelamelastim spojnicama koje se aktiviraju hidraulički. Promena stepena prenosa i zaokret ostvaruju se preko mehaničkih komandi i hidrauličkih aktuatora. U svakom stepenu prenosa ostvaruje se po jedan proračunski poluprečnik zaokreta, čiji je raspored znatno povoljniji u odnosu na tenk T-72 zahvaljujući značajnim izmenama u konstrukciji menjača i sistema za upravljanje. Sve izmene u konstrukciji menjača realizovane su u postojećim gabaritima.
   Za pogon dva ventilatora sistema za hlađenje motora i transmisije razvijen je potpuno novi prenosnik sa sigurnosnom frikcionom spojnicom sa mokrim trenjem.
   Novi menjači su  originalnog kinematskog rešenja i obezbeđuju ostvarenje pravolini¬jskog kretanja i zaokreta sa ravnomerno raspoređenim proračunskim pluprečnicima, u svakom stepenu prenosa, što obezbeđuje veoma veliku manevarsku sposobnost tenka.

 

Stepen prenosa	I	II	III	IV	V	R
Ukupni prenosni odnos	22,488	14,416	8,649	5,354	3,529	33,126
Brzina tenka (km/h)	11,2	17,4	29,0	46,8	71,0	7,6
Radius zaokreta (m)	1,395	6,376	9,597	21,466	6,788	1,395

   Hodni sistem realizovan je u skladu sa zahtevima za povećanjem pokretljivosti novog tenka. Sveobuhvatnom analizom karakteristika hodnih sistema savremenih tenkova kao i trendova u njihovom razvoju došlo se do zaključka da hodni sistem treba da bude potpuno nov sa torzionim sistemom oslanjanja.
Vrlo povoljan oblik karakteristike oslanjanja, odnos maksimalne i statičke sile na oslonim točkovima, visoka vrednost specifične potencijalne energije i veliki dinamički hod, ukazuju na značajne njegove mogućnosti.
Osloni točkovi su aluminijumski, lako zamenljivi, gusenica sa jednoosoviničnim gumeno-metalnim zglobom kutijastog preseka veće čvrstoće, a poboljšani štapovi poboljšanih karakteristika.

   Razvoj ostalih podsistema za potrebe tenkovskog programa
   
Pored aktivnosti na razvoju pogonske grupe i hodnog sistema, u proteklom periodu, radilo se na istraživanju i razvoju drugih podsistema tenka koji su našli primenu u modernizovanim tenkovima T-55, T-72, M-84 i M-84AB1 ili će biti primenjeni u modernizaciji naših tenkova.

Eksplozivni reaktivni oklop (ERA)
   
U cilju značajnog povećanja balističke zaštite postojećih tenkova, još početkom 90-tih godina započet je samostalni razvoj jedne specifične vrste dodatnog sendvič oklopa poznatog pod nazivom eksplozivni reaktivni oklop.  Ideja je konačno realizovana sredinom avgusta 1998. godine, u okviru usavršavanja tenkova M-84, T-72 i T-55, kada je završen razvoj i usvojena u naoružanje i opremu VJ prototipska partija kutija eksplozivnog reaktivnog oklopa KAO M99.
   Domaće rešenje eksplozivnog reaktivnog oklopa KAO M99 je vrlo slično koncepcijski i po zaštitnim i konstrukcijskim karakteristikama ruskom i ukrajinskom rešenju sistema dodatne zaštite tipa KONTAKT prve generacije. Potpuni razvoj ERA (pre svega sa stanovišta funkcionalne izdržljivosti i zaštite od kumulativnih projektila sa dvostrukim punjenjem, odnosno sa tandem bojevom glavom nije završen, jer su bila potrebna značajna finansijska sredstva.

Osnovne karakteristike eksplozivnog reaktivnog oklopa KAO M99:
1.   Modularne je gradnje pa se može ugraditi na sve tipove tenkova, a nešto modifikovan se ugrađuje na bočne protiv-kumulativne ekrane, dimenzija 15230565 mm, mase 6 kg sa 350 gr eksploziva.
2.   Redukuje probojnost kumulativnih projektila do 80% u zavisnosti od kalibra projektila, napadnog ugla (zaštitne karakteristike ERA se smanjuju sa povećanjem napadnog ugla kumulativnog projektila) i rastojanja ERA od osnovnog oklopa tenka. Povećava zaštitu od artiljerijskih kumulativnih projektila (HEAT) redukujući im probojnost za oko 30 - 50% u zavisnosti od kalibra projektila, napadnog ugla i rastojanja ERA od osnovnog oklopa tenka.
3.   Redukuje probojnost projektila na bazi kinetičke energije KE do 25%. Povećava zaštitu od potkalibarnih projektila (APDS i APSFDS), što ga po zaštitnim karakteristikama svrstava iznad ERA I generacije, kao što su izraelski BLAZER i ruski KONTAKT.
4.   Otporan je na dejstvo municije kalibra do 23 mm i artiljerijskih parčadi, zatim na detonaciju susednih modula (kutija) i dejstvo visokih temperatura, elektrolučnog zavarivanja, vibracija i mehaničkog udara.
5.   Ukupna masa dodatne zaštite je oko 750 kg, odnosno 1.000 kg ako se ugrađuje na bočne strane tenka.
6.   Štiti do 80% čeonog dela tenka za kursne uglove od ± 30°,
7.   Lako se montira na sredstvo od strane posade i potpuno je kompatibilan sa postojećim podsistemima na tenku.

Uređaj za zaštitu od eksplozije goriva i požara

Za potrebe modernizacije tenkova razvijen je uređaj za zaštitu od eksplozije goriva i požara koji, u slučaju prodora kumulativne mine kroz oklop tenka, automatski aktivira boce za neutralisanje kumulativnog mlaza, sprečavajući eksploziju goriva.

Familija pumpi visokog pritiska

   Jedan od vitalnih podsistema motora je sistem za ubrizgavanje goriva. Razvoj motora od 1000 KS realizovan je kupovinom uvozne pumpe visokog pritiska. Problemi obezbeđenja ovog sklopa u vreme sankcija, nametnuli su potrebu za domaćim razvojem čiji je nosilac bio VTI, a proizvođač Industrija precizne mehanike Beograd. Zahtevi za različitim nivoima snage tenkovskih motora usmerili su aktivnosti u ovoj oblasti na razvoj familije pumpi za ubrizgavanje goriva. Tako su realizovana rešenja pumpi za prototipove motora od 850, 1000 i 1200 KS.
Opšta karakteristika ovih pumpi je: kompaktna gradnja koja zadovoljava zahteve savremenih motora, velika brzina potiskivanja koja obezbeđuje visoke pritiske ubrizgavanja, sverežimski regulator sa korekcijom u funkciji od pritiska prehranjivanja, mogućnost adaptacije za različite motore  i visoka pouzdanost u radu.

      Istraživački projekti

   "Pored značajnih razvojnih aktivnosti u oblasti tenkovske problematike poslednjih 15 godina, sprovedena su i veoma kompleksna istraživanja u oblasti automatizacije tenkovskih transmisija u okviru kojih je projektovan, izrađen i ispitan funkcionalni model novog sistema upravljanja", kaže Živanović i posebno ukazuje na novi koncept sistema upravljanja transmisijom sa dva planetarna menjača, nazvan GC TRONIC, baziran je na primeni savremenih elektrohidrauličkih komponenata i elektronskom upravljanju pomoću mikrokontrolera.
   "Sistem omogućava visok stepen automatizacije procesa promene stepena prenosa radi lakšeg upravljanja transmisijom, poboljšanja performansi vozila na račun promene stepena prenosa pod opterećenjem, smanjenja dinamičkih i toplotnih opterećenja u sistemu za prenos snage i poboljšanja gorive ekonomičnosti motora. Realizovani sistem upravljanja predstavlja jedinstveno i originalno rešenje sistema koje je prvi put primenjeno i testirano na konceptu  transmisije tenka sa dva planetarna menjača (rešenje kakvo je na tenku T-72 i njegovim varijantama) i veoma je aktuelno za modernizciju ovih tenkova".
   Pored navedenih istraživanja sprovedena su i obimna istraživanja u oblasti hidromehaničkih transmisija za gusenična vozila, u okviru kojih je projektovan, izrađen i ispitan funkcionalni model ove transmisije. Rešenje transmisije zasnovano je na novom konceptu integracije mehaničkih i hidrauličkimh prenosnika snage radi ostvarivanja kontinualne promene prenosnog odnosa pri pravolinijskom kretanju i zaokretu vozila. Istraživanja složenih procesa u transmisiji i njenih funkcionalnih karakteristika, simulacijom uslova rada na probnom stolu, doprinela su stvaranju uslova za domaći razvoj savremenih transmisija za potrebe brzohodnih guseničnih vozila.

         Modernizacija tenkova T-55, T-72 i M-84
   Pored rada na završetku razvoja pojedinih podsistema za tenk VIHOR, Vojnotehnički institut je bio i nosilac svih aktivnosti u projektima modernizacije tenkova T-55, T-72 i M-84, gde su primenjena neka od razvijanih rešenja. Mogućnosti finansiranja ovih projekata u prethodnom periodu uslovile su da obim i sadržaj modernizacija navedenih tenkova bude relativno skroman. Pomenute modernizacije tenkova okončane su na nivou prototipova.
   Ostvareno je značajno povećanje performansi tenkova u domenu pokretljivosti, vatrene moći i zaštite, realizacijom sledećih poboljšanja:  ugradnja kutija eksplozivno reaktivnog oklopa, sistema za zaštitu od eksplozivnog požara, novog potpuno automatizovanog RH podsistema, novih pumpi visokog pritiska radi povećanja snage motora, termozaštitne obloge cevi, efikasnijeg ventilatora za hlađenje pogonske grupe, pouzdanijeg bloka automatike za električno startovanje motora, podsklopova za spregnuti izbor municije, zaštite pasivne DNNS-2, elektronskog regulatora paljbe spregnutog mitraljeza, zaključavanje lasera i td.

Projekat integralnih pogonskih grupa (IPG1000/1200)

   "U skladu sa savremenim tendencijama da se za pogon tenkova koriste rešenja modularnog tipa, u kojima su sistem za pogon i sistem za prenos snage integrisani u jedan modul, u proteklom periodu obavljene su i kod nas značajne aktivnosti u tom pravcu", naglašava Živanović i dodaje da je definisan  koncept integralnih pogonskih grupa sa motorima od 1000 i 1200 KS namenjenih za modernizaciju tenkova T-72 i započeto njihovo projektovanje i izrada korišćenjem već razvijenih ili modifikovanih rešenja iz postojećeg tenkovskog programa.
      "U odnosu na do sada poznata rešenja sistema za pogon i prenos snage ovog tipa, koncept našeg rešenja pruža mnogobrojne prednosti, što ga čini interesantnim za potencijalne kupce. Shodno mnogim zahtevima da se tenkovi T-72 modernizuju na ovaj način, razvoj našeg rešenja može se ubrzati odgovarajućim finansiranjem i, na taj način, postojeća znanja i iskustva u ovoj oblasti  usmeriti u komercijalne projekte", napominje Živanović.

Modernizovani tenk M-84AB1

   U protekle dve godine zajednički projektni tim Ministarstva odbrane SCG, VTI i JP JUGOIMPORT-SDPR radio je na definisanju programa modernizacije tenka M-84AB koji se nalazi u naoružanju kuvajtske armije. Na osnovu sveobuhvatne analize ponuđenih tehničkih rešenja i načina saradnje, definisan je program modernizacije i izabrani isporučioci podsistema za modernizaciju.
   Modernizacioni set obuhvatio je savremene podsisteme koje proizvode renomirani proizvođači iz inostranstva, kao i domaći proizvođači.
   Modernizacija tenka sprovedena je uz zajedničko finansiranje VSCG i JUGOIMPORT-SDPR.
   Izrada prototipa tenka, uključujući i najveći obim verifikacionih ispitivanja, završeni su krajem juna 2004. godine kada je tenk prvi put prikazan domaćoj i svetskoj javnosti na izložbi u Nikincima. Krajem 2004. godine tenk je uspešno prikazan u zemlji potencijalnog kupca.

 

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE TENKA

OSNOVNE KARAKTERISTIKE:

•broj članova posade:	3
•masa:	44 t
•gabaritne dimenzije:	9.700 mm x 3.560 mm x 2.300 mm
•maksimalna snaga motora:	882 kW (1200 KS)
•maksimalna brzina:	72 km/h

VATRENA MOĆ:

•top sa automatskim punjenjem:	125 mm, glatka cev (tvrdo hromirana), višesegmentna termozaštitna obloga cevi, referentni sistem za registrovanje krivljenja cevi
•mitraljezi:	spregnuti 7,62 mm i pa 12,7 mm (ugrađen u turelu komandira)

SISTEM ZA UPRAVLJANJE VATROM:
Savremeni, modularni, stabilizacija u  dve ravni, balistički računar (verovatnoća pogotka najmanje 50%,), uključivanje komandira sa pravom prvenstva u gađanju i upravljanju

•nišanska sprava:	razdvojena dnevna i noćna nišanska sprava (opciono ugradnja termovizijske kamere), laserski merač daljine
•pogon za pokretanje kupole i topa:	elektro-motorni

POKRETLJIVOST:

•pogonska grupa sa motorom snage:	882 kW (1.200 KS)
•specifični pritisak na tlo:	0,87 bar
•specifična snaga:	20 kW/t  (27,2 KS/t)
•maksimalna brzina:	71 km/h (van puteva do 50 km/h)
•klirens:	450 mm
•savlađivanje terena:	uspon do 30°, bočni nagib 25°, vertikalna prepreka 0,83 m, rov širine 2,67 m
•savlađivanje vodene prepreke:	širine 1000 m, brzinom 1,5 m/s podvodnim gazom do dubine 5 m

ZAŠTITA:
•balistička:   osnovni višeslojni oklop (zaštita od kinetičkih projektila probojnosti 500 mm na 2000 m i od kumulativnih projektila probojnosti 600 mm), (opciono ugradnja eksplozivnog reaktivnog oklopa)
•zaštita od oružja za masovno uništenje:   savremeni NBH uređaj sa mikroprocesorskim radiološko-hemijskim detektorom, poboljšane PNZ obloge i grupni pribor za dekontaminaciju
•protivpožarni uređaj:   pored postojećeg uređaja uvodi se novi uređaj za zaštitu od eksplozije goriva i uljnih para

OSTALI  PODSISTEMI:   
•veza:   savremeni, sa radio uređajem VVF opsega sa frekvencijskim skakanjem i kriptozaštitom govora i podataka


   Otac jugoslovenskog tenka
   Govoriti o tenkovskom programu u našoj zemlji nije moguće a ne spomenuti ime prof. dr Milorada Dragojevića, osnivača i dugogodišnjeg načelnika Sektora za borbena i neborbena vozila u Vojnotehničkom institutu, rukovodioca tenkovskih projekata KAPELA (tenk M-84 i M-84A) i VIHOR (novi domaći tenk), zatim direktora ovog instituta i potom pomoćnika saveznog ministra odbrane za Vojnoprivredni sektor. Pod njegovim rukovodstvom realizovani su ili započeti najveći projekti u višedecenijskoj istoriji ove naučno-istraživačke ustanove uz značajan doprinos velikog broja istraživača koji su bili nosioci ključnih problematika i specijalnosti.


M-84 izvozni posao veka YU industrije
   Tenk M-84 AB prodat je uoči raspada SFRJ armiji Kuvajta, a isporuka 150 komada donela je više stotina miliona dolara.
   U direktnoj proizvodnji delova, sklopova i agregata tenka M-84 bilo je neposredno angazovano 240 radnih organizacija, a posredno još oko 1.000 firmi iz cele SFRJ.   
   Savremeni tenk sastoji se od oko 20.000 raznih delova, a za izradu jednog  srednjeg tenka potrebno je oko 50 tona najkvalitetnijeg celika i oko 80.000 radnih sati.


Hrvatski VIHOR
   Hrvatska industrija proizvela je osnovni borbeni tenk Degman koji predstavlja spoj dobrih karakteristika tenka M-84 i savremenih tendencija i rešenja, ali i verovatno nekih rešenja iz projekta VIHOR. Prema tvrdnji proizvodjača - fabrike "Đuro Đaković" iz Slavonskog Broda - zadržana su dobra svojstva tenka M-84 (niska silueta, mala masa, velika specifična snaga i snažno naoružanje), a ugradnjom poboljšanog SUV, termovizije, laserskog detektora, ERA, komunikacijske opreme i ostalog, dobijen je tenk "iznimnih svojstava".
   "Filozofija otvorene arhitekture, kao temeljna odlika tenka DEGMAN, omogućuje potpunu slobodu kombiniranja, a konačna struktura tenka stvara se prema specifičnim zahtjevima korisnika", navodi proizvodjač.
   Borbena masa tenka je 44,5 tona, u posadi su tri člana, a najveća brzina na putu je 70 km/h. Osnovno naoružanje je top kalibar 125 mm, sa glatkom cevi, koji koristi tri vrste municije (PK, KM, TF). Pokreće ga 12-cilindrični, 4-taktni, višegorivi dizel motor snage 1.000 KS.

http://www.znanje.co.rs/190.html?Tenk--VIHOR

U Srbiji ne postoji preduzeće (železara) koja može izlivati kupolu za tenk. Mogla bi se teoretski raditi varena kupola (tehnologija izrade varenjem čeličnih ploča), ali opet nema preduzeća (železare) koje proizvodi ploče takozvanog "pancirnog čelika". Tako nešto je u Jugoslaviji radila samo železara Ravne u Sloveniji.

Nosioc razvoja MPG (ili po novom IPG) je VTI. Sam proizvođač je trebao biti 14. Oktobar, ali je opet pitanje ko bi u Srbiji proizvodio motore V46 ili bi se motori možda nabavljali od proizvođača koji ih je radio u Jugoslaviji, a to je firma FMSN sa Pala.

Prva Petoletka iz Trstenika i 14. Oktobar iz Kruševca su otišli u stečaj, ali je pitanje šta je sa njihovim pogonima koji su bili u sastavu namenske industrije. Meni se čini da je sve to maslo SDPR-a, kako bi pod svoje šape stavio i ove pogone.

Prije dvadesetak godina sam radio na tenku T85-III  za kinesko tržište. Sa Power packom 1000 KS i sa našim sistemom upravljanja vatrom.

Ispitivanja su u Kini prošla dobro, međutim, taj smo tenk namijenili za pakistansko tržište. I na ispitivanjima u Pakistanu bilo je određenih problema. Međutim, problemi su nastali zbog SDPR-ovog ponašanja. Poslali su totalnog diletenta kao svog predstavnika. Nije čak ni htio ići sa nama na poligon, jer mu je bilo vruće, ili se nije osjećao dobro. Da je SDPR radio kako je trebao da radi, sada bi radili i 14-ti oktobar, a i PPT. Zbog neozbiljnosti SDPR-a uništena je vojna industrija. SDPR je uništio i sada pravi svoju vojnu imdustriju.

Kina ja u prvim razgovorima tražila 1000 komada Power pack-ova. Za početak. Sa tim bi ove dve firme radile još dugo vremena.

Što se tiče SUV-a za Vihor, glavni konstruktor SUV-a Vihor, Reuf Kovačević je umro prije dvije godine. Prošle sedmice sam našao kompletan SUV Vihor. U jednom vojnom magacinu.

Pozdrav

Vlado

[attachment=1][attachment=1]

Da ,BSD, na ovaj članak sam mislio ali sam ga negde zametnuo pošto sam to dosta davno skinuo verovatno imam štampanu verziju ali kome danas više treba.
Nije se moglo ništa uraditi ni 90-tih kad su postojali kadrovski i tehnički potencijali.

Danas se na našim prostorima pamet povukla pa su oni koji su zauzeli pozicije umislili da su najpametniji, sve kod njih može ali nikako da vidimo neki  rezultat vredan pažnje.

Danas je VIHOR preveliki zalogaj i misaona imenica ali se dobrom organizacijom može raditi na održavanju i osvežavanju postojeći tenkova pa tek kad postanete kvalitetni i profitabilni u nekom segmentu to možete unovčiti na ino tržištu.

Mislim da treba razgovarati sa Rusima! Ponudili su Kuvajtu modernizaciju tenkova na nivo T-90S, doduse i prodaju novih. Mi bi trebali da zatrazimo studiju kako da to bude nivo MS. Uz to sto imamo motor 1200KS tj. MPG 1200. Uz to ako je istina mozemo uraditi i top. To je sasvim dovoljno za pokretanje sa dna. Pitanje je samo da li to drzavi treba? Evo jos fotografija iz tog dokumenta.

Од чега се састојао СУВ за Вихор и како је функционисао? Јесу ли направљени делови или су само остали нацрти?

Nedavno sam objavio sve slike od SUV-a Vihor na FB stranici Naoružanje JNA ili nekoj FB stranici o tenku. Dosta članova Palube je na toj FB stranici. Pošto ne mogu da smanjujem slike da bi ih mogao objavljivati na Palubi objavljujem ih tamo.

Postoje dijelovi, postoje crteži, samo nema ko da pravi.

Pozdrav

Vlado

Дај линк ка томе... Ако може.

Slike sam postavio na FB stranicu Palube.

Evo link.

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1712791985608863&set=gm.10153168624136087&type=3&theater

Prije neki dan sam bio u Kuvajtu gdje smo ponudili Ministarstvu odbrane Kuvajta nešto sasvim novo i puno bolje od SUV Vihor.

Pozdrav

Vlado

БСД... ко ће купити машине за прављење топа 125мм најновијих варијанти, ко ће правити тај мотор, који је готов, али ко ће правити серију мотора, па трансмисију...?

A za koga ćete ovo praviti. Ko je kupac. Nema kupca, nema para, nema tržišta. Veliki brat sve kontroliše.

A što se tiče Kuvajta, najvjerovatnije tenkovi idu iz Kuvajta. Treba ih dovesti u ispravno stanje i transportovati u drugu zemlju.

Tako da možete zaboraviti Ruse i druge u modernizaciji tenkova. Treba im uraditi sitnu šminku, malo uglancati, dodati poneku funkciju i to je to.

Ако дају, даће то кувајћани онима у Јемену 8).

Nisam ja to rekao, ali Dzumba je u pravu.

Pa po nivinama se "provlači" da oni, zajedno sa saudijcima i UAR drže stranu svrgnutom predsednku Jemena i da njegovim pristalicama šalju pomoć. Ne znam kome to drugome dali.

Međutim, sva je prilika da će to biti bačena investicija. A, dati ne obučenom ljudstvu, a uništiti ih odmah u Kuvajti, svodi se na isto. Oni pobunjenici u Jemenu razbiše saudijsku vojsku kao zvečku. I ove tenkove će. Već mi ih je žao.

Nijedna prilika/bačena investicija, pri kojoj uzmeš 20% nije loša. Za tebe. 

Mislim da se odve radi o sponzorstvu i/ili kreditu koji , ako onaj koga sponzorišeš gubi, neće nikada biti vraćen. Možda bi rezultat bio bolji ako bi poslali i uvežbane posade dobrog morala i sa dobrim komandim kadrom.

Хвала Владо. Које предузеће је произвело СУВ и ове делове?

Da je Kuvajt imao tu logiku da tenkove M-84ab proda drugome on bi to ranije uradio kada su imali cenu.
Njihova logika je drugačija, oni su se navikli na njih prilično ovladali i osposobili za njih mislim da bi ih rado zadržali ali su u lošem stanju.
Ponude koje dobijaju od raznih mešetara sa ovih prostora koji tu vide dobar profit su nerealne sa slabom podlogom i garancijom pa ih je lako pročitati.

Istina u eksploataciji tenk je pokazao i određene slabosti ali su se one ozbiljnijim pristupom uz minimalne intervencije mogle otkloniti.

Vihor je bio iskorak tadašnje vojne industrije koja je stasala nakon skoro 10 gpdina bavljenja tenkom M-84.
On je prekinut kao prototip na kome je trebalo još poraditi ali to tada i za te kapacitete nije bio problem.

Degman i M-84ab1 su surogati nastali na bazi dostignuća zajedničkog projekta sa ograničenim mogućnostima i bez realne tržišne proizvodnje.

11 октомври од Прилеп Македонија требаше да ги изработува тие стакло комопозитни плочи за м-91 проекто се викаше капела.
 Мислам дека на предниот дел од м-91 требаше да се стави една плоча од челик  под нејзе плоча од термостабилна пластика под неа  тенок метален лим. Над челичината плота  доага  композитниот оклоп  .Над овој композит требаше да се стави одреден слој на асфалт помешан со  честици на гума. Над асфалтниот слој   тенка керамичка плоча . И на крајот друга плоча од челик .

Kapela je bio naziv za projekat tenka M-84. Projekat novog tenka je imao radni naziv "NDT Vihor" (Novi Domaći Tenk). Numeracija mu nikada nije zvanično dodeljena.

Moguće da je sastav prednje gornje kose ploče trebao da bude kako si naveo. Tačan sastav strukture nije nikada javno objavljen, ali je očigledno da prednja gornja kosa ploča kod Vihora ima drugačiji ugao u odnosu na onu kod M-84, što se može i primetiti kod prototipa koji je ostao u Srbiji.



Inače, "11. oktomvri eurokompozit" iz Prilepa i danas u ponudi ima ploče staklo-tekstolita koje su ugrađivane u prednju gornju kosu ploču tenka M-84/M-84A  http://www.eurokompozit.mk/product/en/ballistic-plates-for-military-vehicles-protection/

dal je postojala suradnja sa Rumunjskom

Mislim da nije, jer je rumunjska proizvodnja TR-85 ili kako mu je već oznaka, valjda se zvao Bisonul, pokazala ogroman procenat škarta, nesposobnost i daleko nižu tehnološku razinu od SFRJ. Nismo od Rumuna imali šta naučiti. Naročito ne za Vihor, koji je za Rumune bio Space shuttle.

oni su tad krenuli sa TR-125 koji jako slici Vihoru pa sam mislija da su opet skupa krenuli

Veze nema s Vihorom, čak ni vizualno.

За Вихор је био предвиђен ЕРО, али непознате концепције, вероватно сличан каснијем М9?, тј. сличан "Контакту" извозних верзија. Пројекат "Капела" је назив за развој М-84. Оклоп предње горње косе плоче требало је да буде вишеслојан, вероватно сличан М-84А, али са даљим побољшањима, дакле 16мм плоча челика високе тврдоће, потом 105мм оклопног челика средње тврдоће, па слој густог стакленог предива уливеног у смолу (стакло-текстолит) и најзад слој 50мм жилавог челика. Шта ће ту асфалт? Можда се размишљало и о слоју керамике типа "алумина", али није дошло до примене.

M-84A ima identičan sastav prednje gornje kose ploče kao i M-84, s tim da je na vrhu kose ploče dodatno zavarena ploča homogenog čelika, debljine 16mm. Koncept je preuzet dokumentacijom za tenk T-72M1, koja je kasnije dobijena od SSSR. Na osnovu iste dokumentacije je u prednji deo kupole tenka M-84A ubačen (zaliven) segment od nemetala (verovatno kvarcni pesak).


Ono što se može primetiti kod prototipa tela tenka Vihor, od kojih se jedno nalazi u Srbiji, je to da prednja gornja kosa ploča stoji pod drugačijim uglom u odnosu na istu od tenkova M-84/M-84A. Sastav ploče možemo samo da nagađamo, pošto još uvek nema javno dostupnih podataka. Takođe se može primetiti da kupola koja je izrađena za prototip tenka Vihor (nalazi se u Hrvatskoj) ima drugačiji ugao i oblik prednjeg dela u odnosu na kupole tenkova M-84/M-84A. Sastav oklopa prednjeg dela kupole je takođe nepoznat široj javnosti. Isto tako, prototip tela tenka Vihor je u zadnjem delu duže za oko 20-30 cm. u odnosu na telo tenkova M-84/M-84A.

A ja ih ovako vidim  ;D

Ima li podataka o markama i sastavu čelika za oklop M-84 i Vihor? Znam samo da je čelik pravila Železara Ravne. Na M-84A dodat je taj prvi sloj 16mm. Naravno da je  prva ploča od homogenog čelika, drugačija ne može biti, jer tako tanka ploča ne podleže diferenciranom kaljenju po dubini. Negde sam čitao da je ta prva ploča baš okaljena na visoku tvrdoću. Debela osnovna ploča iza ove prve ne sme biti isuviše tvrda, jer bi bila krta i ne bi dobro "držala" APFSDS projektil. Eto, koristim malo svoje amaterske info o brodskom oklopu prve polovine XX veka (pitanje tzv. cementacije - diferenciranog kaljenja po dubini radi dodatnog otvrdnjavanja površinskog sloja oklopne ploče , oko 25-35% ukupne debljine). "Cementacija" gornjeg sloja diferenciranim kaljenjem primenljiva je samo kod ploča minimalne debljine 50mm, i samo tamo gde se traži povećana tvrdoća. Oblik kupole Vihora na modelu iz reportaže u "Frontu" (čuvam samo taj broj Fronta i broj sa tekstom o TAKR. klase Kirov RM SSSR) možda navodi na to da je predviđena varena, a ne livena kupola? O drugim novotarijama ovog tenka (hodni deo, SUV, motor i transmisija) pisali su drugi, stručnjaci, pa se ne bih ponavljao, jer nemam šta novo reći.

Da je Vihor dovršen i ušao u proizvodnju, Jugoslavija bi imala možda najbolji tenk na svetu za dugo godina.  E sad... "da je Baba bila muško, imala bi trolu... :-[ ;D"

Što se tiče nemetalnog sloja prednjeg dela kupole, Rusi su eksperimentisali  sa raznim materijalima... kvarcni pesak, kugle od korunda, staklo, itd. Na T-90 je možda primenjena keramika (alumina, ili specijalni porcelan)? Trebalo mi je nekoliko godina da ukapiram šta je "staklo-tekstolit" za prednju kosu ploču. Što Bandži kaže, nema relevantnih podataka za Vihor.

Napravljene su 2 livene kupole, sa razlikama. Jedna je imala 2 otvora za nišansku spravu (odvojena dnevna i noćna, kao na ruskim tenkovima - SUV Vihor je predvidjao takvu konfiguraciju), dok je druga imala samo jedan otvor (za dnevno-noćnu nišansku spravu, kao na M-84. Možda za izvoz?).

Kasnije su u ĐĐ kompletirali njihov Vihor sa kupolom za DNNS i delovima M-84, npr. ima top 2A46M iz serije za M-84 a ne posebno pravljen top sa ogledalcetom za merenje krivljenja cevi, meteosenzor sa M-84 na čelu kupole, a ne u zadnjem delu kupole kako je bilo planirano... to je zapravo M-84 u novom ruhu. Kasnije su se odlučili da naprave varenu kupolu, što može biti jako dobro rešenje. I tako je nastao Degman, na telu Vihora.

T-90A "Vladimir", i kasnije varijante imaju varene kupole sa višeslojnim oklopom. Samo su prve varijante T-90 imale livene kupole.

Nema javno dostupnih podataka o tvrdoći čelika prednje gornje kose ploče tenka M-84, već se samo zna sastav: ploča pancirnog čelika 60mm + ploča staklo-tekstolita 105mm + ploča pancirnog čelika 50mm. Kako smo već pisali, kod M-84A je na prvu ploču od 60mm zavarena dodatna ploča od 16mm.


Takođe, kao što je već pisano, za Vihor su izlivene dve verzije kupole. Jedna sa dvodelnom nišanskom spravom (kao kod T-72), a druga sa jednodelnom (kao kod M-84). U Hrvatskoj su iskoristili ovu drugu i na nju montirali Fotoninu nišansku spravu. To je ova prva fotografija, gde je pomenuta kupola uparena sa telom tenka za Vihor. Na drugoj fotografiji je takođe kupola izlivena za Vihor, varijanta za dvodelnu nišansku spravu. Obe fotografije su iz fabrike Đuro Đaković:

Na ove dve fotografije prototipa tenka Vihor, koje je snimio Bojan Dimitrijević u Kumodražu, dobro se vidi ugao prednje gornje kose ploče i produžetak tela tenka u zadnjem delu, u odnosu na M-84:

Шта се дешава са хрватским вихором?

Niš`. nema para, šoldi, novaca, itd. Koliko je Degmana napravljeno? A i bruxelleski baruni ne daju, kao i oni štakori iz Monsa, da Hrvatska pravi teške guseničare. Sklopili su od uvoznih sklopova par desetina Patria u ĐĐ, pa ih sada zadovoljno vozaju.

Вихор фотографисан у кругу фабрике Ђуро Ђаковић

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

kad su napravljene ove slike

Ja ga "šicam" da slikama ima najmanje 15 godina. Tekstić o "Degmanu" objavljen je u ruskom "Tankomasteru" 2001.

Tenk na slikama nije Degman, već se radi o prototipu šasije i kupole tenka Vihor, spojenih u jednu celinu. Taj tenk se ne može u potpunosti nazivati Vihor, isto kao ni onaj koji se nalazi u Srbiji. Razlog tome je taj da se za tenk Vihor do izbijanja rata nisu završili svi sistemi i komponente razvijani za njega, pa su u ĐĐ samo sjedinili prototip šasije sa prototipskom kupolom, ali se vidi da je nišanska sprava Fotonina. Stoji međutim činjenica da je na slikama tenk koji sadrži najveći procenat komponenti tenka Vihor, s obzirom da se u Srbiji nalazi samo šasija (sa pripadajućim sistemima) na kojoj je montirana kupola tenka M-84.


Bilo bi zanimljivo videti slike iz ĐĐ u većem formatu, pošto do sada nisam imao prilike pogledati tu kupolu iz profila.

Немам фотографије у већој резолуцији. То је што је. На првој се види плави дим из ауспуха што значи да је мотор радио и да се тенк кретао.

To nije sporno, pošto je taj tenk svakako bio u voznom stanju. Možda je čak bio i borbeno upotrebljiv, ali ne u potpunosti opremljen sistemima razvijanim za Vihor, već onima za M-84.

Sistem upravljanja vatrom za Vihor se i dalje nalazi u Banja Luci, kao i sva pripadajuća dokumentacija.

[attachment=1]

Slike od sistema sam objavljivao na nekoliko mjesta.

Pozdrav

Vlado

зар Хрвати нису откупили систем и докумензацију недавно?

Nisu imali toliko para.

Шта су на крају узели? Само за М-84?

Занима ме шта ЂЂ ради са два преостала вихора. Ти тенкови су се последњи пут појавили када је Хрватски војник објавио онај број са НДТ-ом на насловној страни. После тога је пп5д6 пустио фотографије из погона где се види друга купола. На сајту ЂЂ-а га не нуде у продаји већ М-95 који има исто оклопно тело, М-84 у свим варијантама као и програм модернизације.

Okamova britva govori da su oba oklopna tela od Vihora dobili varene kupole i postali Degman.

Who the fuck is okamova britva?

Први М-95 је склопњен негде 1995 и био је приказан на неком сајму или ТТ збору у част Бљеска или Олује. Постоје и фотографије. Овај НДТ који сам ја поставио је фотографисан после 2000-те. Ја сам давно уочио да су оклопна тела иста и да се тенкови не појављују што ме доводи до закључка да је један тенк прогутао други. Али са друге стране не могу бити потпуно сигуран док не видим доказе. Да је НДТ постојао једно време није спорно, а истовремено је постојао и један М-95.

Едит: сад сам видео шта значи тај израз...

William Occam (https://hr.wikipedia.org/wiki/William_Occam)

poz.

М-91 на насловној страни Хрватског војника број 050 изашлог у августу 1999. Најјача ствар је што у самом броју ништа не пише о овом тенку. Clickbait...  :dosada

[attachment=1]

У књизи ''The T-72 and T-90 Tank'' аутори Steven Zaloga и David Markov говорећи о тенку М-84А4 постављају фотографију онога што је код нас познато као НДТ Вихор не знајући о чему се ради. Тенк фотографисан у кругу фабрике ЂЂ.

[attachment=1]

Tenk na slici ima oklopno telo prototipa Vihor, ali je kupola po svemu sudeći od M-84AB. Više bi pomogao snimak od napred, ali verujem da sam u pravu.


Ispravka. Ipak sam pogrešio, pošto je i kupola od Vihora. Zbunila me je ona kutija na kupoli, koja je ugrađivana samo na kuvajtske tenkove. To je onda prva fotografija gde se prototipska kupola Vihora vidi sa strane i od pozadi.

Дашта је вихор. На претходној страни сам поставио три фотографије само из других углова. Ова има већу резолуцију. Баш ме занима у каквом стању је сада и шта је уграђено у њега. По мом мишљењу то је боља солуција од М-95 као и М-84D.

Ugrađen je Fotonin SUV i detektor laserskog ozračenja. Nije to izvorno zamišljeni Vihor, već samo njegovo oklopno telo i kupola, a moguće i motor sa transmisijom. Većina opreme planirane za Vihor nije ni mogla da se ugradi, jer nije bila isporučena fabrici. Ima poznatih slika tog tenka, ali je čini mi se ova do sada jedina na kojoj se kupola vidi od nazad. Meni je to interesantno, pošto su u Vihoru planirana određena izmeštanja opreme u i na kupoli. Zbog toga je i niša kupole čini mi se duža.



Isti tenk iz drugih uglova i jedna preostala kupola u verziji za dvodelnu nišansku spravu.

Тачно. Купола је издужена и ово је прва фотографија коју сам успео да пронађем где се тенк види делимично отпозади.

У суштини ми виђамо само фотографије првог примерка. Занима ме на шта личи и други који је према индицијама са форума комплетиран - можда, а можда и није. Иначе ЂЂ више не нуди произвоњу тенка М-95 на својој званичној страници већ само М-84 клот, А, А4 и D.

ЗД цртеж са положајем мотора и трансмисије.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

НДТ се такође налази на насловној страни књиге ''Suvremeno oklopništvo'' која је издата у Хрватској.

[attachment=1]

To je u to vreme mogao biti savremen i kurentan tržišni proizvod.
VTI je stasao i na osnovu dostupnih svetski dostignuća napravio varijantu koja se mogla brzo izbaciti na tržište sa postojećim kapacitetima.

Da bi to bilo efikasno posao se mogao uraditi samo angažovanjem većeg dela firmi koje su se dokazale sa M-84.
Soliranje Hrvatske i Srbije bili su samo bezuspešni pokušaji osuđeni na propast zbog preveliki ulaganja i neizvesnog rezultata.

Za ovako složene proizvode potreban je timski rad, dobra organizacija i zdrava konkurencija a sve je to u sistemima gde su uveliko poremećene vrednosti
samo markentiški trik i prilika da se malo profitira na račun budžeta.

Za Vihor se pojavljuju na net-u tri oznake: M-90, M-91 i M-92? Koja je pravilna i da li je kako dodijeljena?

Према наводима из чланка објављеног у Одбрани који сам поставио овде, ниједна од наведених ознака није правилна. Вихор се помињао као НДТ - нови домаћи тенк.

Још цртежа:

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1]

^
Ovo nije originalna fotografija, već je reč o fotomontaži, gde je telo tenka Vihor autentično, dok je kupola fotomontirana na osnovu makete. Funkcionalni model Vihora ima montiranu kupolu klasičnog M-84.

Evo da postavim u odgovarajuću temu rad o elektro-hidrauličnom upravljačkom sistemu transmisije za tenk Vihor: www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2006/34-06/ziva/ziva.pdf


Inače, na toj stranici ima dosta zanimljivih naučnih radova.

Hvala Bandzi!

   Legenda se prenosi, evo već 30 godina, među tenkistima o nekom imaginarnom nezavršenom projektu neproverenog kvaliteta i nedokazane izvodljivosti. Ne možemo se složiti ni kako on u stvari izgleda. Te ovakva je kupola, te ima duže oklopno telo, te ima jači motor a nigde slike ni snimka. UDB-a je zabetonirala taj projekat i tu ne treba tražiti rešenje novog MBT-a. Topik je dobar kao kuriozitet ali nemamo prave podatke i svako pominjanje nekadašnjeg ponosa VTI-ja i celokupne SFRJ privrede samo otvara stare rane i izaziva teskobu. Navodno je taj projekat još uvek državna tajna?

Kako nema slika? Pa na ovoj temi ih ima koliko hoćeš.


Imaš slike funkcionalnog modela u VTI Kumodraž (oklopno telo Vihor sa pripadajućim komponentama i kupolom M-84) i slike dve verzije kupole (sa jednodelnom i dvodelnom nišanskom spravom) uslikane u ĐĐ Slavonski Brod. Zatim slike sjedinjenog tela i kupole Vihor, takođe u ĐĐ. Slike ugrađenog motora i transmisije (VTI), kao i slike motora i transmisije na probnom stolu (VTI).

Ono što se još uvek ne zna javno je sastav oklopa prednje gornje kose ploče i sastav oklopa prednjeg dela kupole. Vizuelno se može videti drugačiji oblik i uglovi oklopa u odnosu na M-84A, ali se ne zna njegov sastav.

A da objavim sadržaj ovih nekoliko sanduka
[attachment=1]

Možda bi bilo interesantno.

   Još uvek je telo od Vihora a kupola od M-84. Glava od konja a telo od psa. Pa još fotošopiranje nekih fotografija...Čemu tolika tajnovitost posle toliko godina. I to samo kada je reč o kupoli i telu koji se vide sa kilometar. O SUV-u i elektronici se još manje zna.

Zna se dosta o tom SUV-u.

[attachment=1]


Pozdrav

Vlado

Objavi, mislim da bi nam svima bilo interesantno da vidimo i pročitamo.

Šta je ovo na tabli računara?

[attachment=1]

Neke od ovih oznaka postoje u nišanskoj spravi na M-84, ali ovako nisam još video.
Mora da je neki panel gde se bira da k-dir preuzima kontrolu ili tako nešto...

Pa kod Vihora je tabla podijeljena na dva dijela. kod komandira i kod nišandžije.

Nisam to znao da ide tabla i kod k-dira.

Ne znam zašto se neka rešenja koja su planirana za Vihor ne primene na sadašnje tenkove M-84 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,1473.0.html).
Recimo mislim da relativno lako može da se izmeni da obrtni transporter puni top tako što će se okretati u obe strane (kod Vihora je takav OT bio planiran) i tako smanjiti vreme traženje izabranog projektila.
To je "samo" softver u pitanju i dobra volja.

Kutija KR175-1S u tenku M84 je čisto električni uređaj sa jako puno relea. U njoj nema softvera, te se ne može ni zamijeniti.

Međutim, u nekim zemljama je ta kutija modernizovana, pa ima puno više mogućnosti nego u tenku M84.

[attachment=1]

Pozdrav

Vlado

Evo jedna od nedavno, pa nek stručnjaci vide što je na stvari.
[attachment=1]

Hvala za sliku.

Molim Božo13.

Može da služi za različita opitovanja i probavanja. ĐĐ ga ne može završiti. Skupljaće prašinu, a može i da posluži kao alat za probavanje nekih novih rješenja.

Pozdrav

Vlado

Taj tenk sigurno služi i ispitivanja i testiranja ali je operativan 1/1, zapravo 2/2.
[attachment=1]

Који евиденцијски број има и у којој јединици је распоређен?

Jeftino potprckivanje ne vodi nigde.

1. Vihor nije sastavljen po originalnom projektu, dovršen je sa delovima od M-84A kojih je bilo na lageru. I to je uspeh, bez sumnje, ali nije isto.

2. Od oklopnih tela Vihora je kasnije napravljen Degman. Što je isto uspeh.

3. Proizvodnja Vihora i Degmana je nemoguća bez da se utuče suluda količina para, što se neće desiti.

4. Dalja proizvodnja M-84 je tehnički moguća, ali na specifičan način - kupovinom polovnih T-72M1 i njihovom modifikacijom u M-84, što je u Đuri već postignuto u jednom primerku. Ali i za to treba para i političke volje. 

I tu staju sve dalje raspre.

poz.

Ово није јефтино потпрцкивање већ озбиљно питање. Ако је нешто оперативно онда би требало да има ев. број и да буде у саставу неке јединице. За сваки тип наоружања је до сада објављено у чијем се саставу налази, било да се ради о подморници или о тенку.

Ствар је врло једноставна.

Da se nesto trebalo desiti, desilo bi se prije 25 godina u smislu serijske proizvodnje. Ovako moze biti kupola obalne baterije kao kod Finaca.

Glatkocevni topovi imaju specifičnu unutrašnju i spoljnu balistiku. Optimizovani su za gađanje borbenih vozila i otpornih tačaka na udaljenostima do 5km. ako i toliko. Na većim daljinama rasturanje drastično raste, bez obzira na balistički domet topa 2A46 od (valjda) oko 12km. Daleko je efikasnije postaviti bilo kakvu haubicu, top sa olučenom cevi odgovarajućeg kalibra u modifikovanu kupolu (zbog veće elevacije).

[attachment=1]

Купола још стоји...

Hoćeš reći da stoji na istom mjestu 17 mjeseci.
Neće biti to ;D

Добро.

Кратак чланак о тенку ''вихор''.

извор (https://aseestant.ceon.rs/index.php/vtg/article/view/18567/pdf)

Чланак је о руској артиљерији. Нема ни речи о тенку Вихор, али је занимљиво.

Ма има бре. Терај до краја на доле.

Нашао. Извини.

Хрватска је чак успела дасклопи један цели тенк Vihor који је додуше завршен деловима тенкаМ-84. По неким изворима тај тенк је учествовао у операциј и заробљавања базе ЈНА у Дегману. ПозавршеткуграђанскогратаХрватскајеразвиласвојVihorутенкподознаком  M-95  Degman на који је смештен додатни композитни оклоп и нова електроника. Данас постоје два примерка M-95 Degmanу Хрватској.
Moje je skromno mišljenje kako je autor u navedenom tekstu iznio nekoliko tvrdnji koje jednostavno činjenično nisu točne. Ali koga briga.Ionako će se moguće u buduće citirati kao valjani izvor.

Ovaj se baš nalupao gluposti. Kao da je podatke o tekstu skupljao po različitim forumima gdje pravo da piše ima svatko.

https://youtu.be/DnvbFyrOQQg

Izmješano svega i svačega. Detalji sa tenkova T72 (više verzija), T80 (više verzija), M84 itd. Svega udrobljeno.

[attachment=1]


Božidar Dragojević u sredini na jednoj žurci u mom stanu.

Pozdrav

Vlado

Projekat ,, Vihor,, je nedovršeni projekat prekinut zbog sukoba u SFRJ u fazi razvoja.
Na njemu je radila manja grupa ljudi i bio je strogo čuvana tajna.
Nosioc razvoja bio je VTI a kod nekoliko proizvođača delova bile su angažovane manje grupe stručnjaka koje su po instrukcijama VTI-a radile na razvoju komponenata.

Kako su izmene vezane za mototransmisioni deo i hodni deo bile brže završene napravljene su komponente i u ĐĐ ugrađene u dorađeno oklopno telo.
Posle ugradnje kupole prototip tenka je otišao na poligonska ispitivanja na kojima su proveravane vozne karakteristike.
Tenk je prešao oko 1500 km nakon toga je vraćen predpostavljam u VTI na detaljnije snimane delova kako bi se utvrdilo štaje prošlo a gde trebaju dorade.
Pošto je vreme ovih aktivnosti bilo druga polovina 90-te i početak 91 kada se već nazirao raspad sistema počelo se kalkulisati oko isporuke delova i dokumentacije za projekat.

Projekat je prekinut u nedovršenoj fazi prototipa pa bez obzira što su neki delovi za dva probna komada došli u ĐĐ oni se nisu mogli efikasno završiti bez učešća svih proizvođaća komponenata.
Sa Vihorom se nije žurilo po svaku cenu da bi se napravilo što bolje rešenje kako bi se plasirao na strano tržište pošto tadašnja JNA nije imala sredstava da kupi puno tenkova a kapaciteti proizvođača su bili 120 kom godišnje.

To je bio Jugoslovenski projekat koji se mogao efikasno realizovati u samo u kompletnom sastavu.
 Bilo kakvi pokušaji pojedini republika -država da to samostalno realizuju unapred su osuđeni na neuspeh
 Trebate velika sredstva za pokretanje proizvodnje a i traži se brzo rešenje jer i konkurencija napreduje.

Ostala je dokumentacija za tenk Vihor, ali je to sve tehnološki zastarjelo.



[attachment=1]

[attachment=2]
[attachment=3]

Pozdrav

Vlado

Što ne poskeniraš to i objaviš?

Kome to još treba. Priča koja je prekinuta prije 30 godina. Samo se o njoj priča na Palubi.

Pozdav

Vlado

Treba nama da čitamo.

Kome danas treba Yu elektronika sa početka 90-tih.
To se možda moglo unovčiti do sredine 90-tih, ali koliko je meni poznato niko ozbiljnije nije ništa uradio.
Čajavec je imao dokumentaciju za elektoniku Vihora koji se bazirao na razdvojenim nišanskim spravama i kao takva lako se mogla adaptirati na tenkove T-72 što je mogao biti unosan posao.
Problem je bio što su se raspadom Yuge raspale i kadrovske strukture unutar samih preduzeća pa su se mnogi profiteri-padobranci dokopali pozicija gde se moglo puno toga uraditi ali oni to nisu znali pa su gledali kako šta da prisvoje ili otuće radi ličnog bogaćenja.

Pokušao sam 98 god. preko Kuvajtske kompanije za koju sam radio da od R.Č. detektori dobijem komplet za proveru DRHT-a koji istina ne košta puno ali sam najavio kupovinu 400 kompleta.
Pošto ovaj komplet ima rok trajanja do našeg dolaska o tome u Kuvajtu niko nije vodio računa pa je sve ono što je bilo u tenkovima i u skladištu bilo neupotrebljivo.
Kada sam dobio od njih jedan uzorak probali smo ga ali nije bilo odziva, onda smo malo bolje pogledali ambalažu i utvrdili da su samo na staroj zalihi promenili datum proizvodnje.

Na prikazanoj dokumentaciji vide se i PKP-ovi (propisi kvaliteta proizvoda) za kojeje nadležan bio VTI.
Oni sadrže tehničke podatke o komponenti i izlazne parametre koji se proveravaju od strane kontrole kvaliteta pre upotrebne dozvole.
Oni su za mnoge agregata  nastali na bazi licencni TU.
Zanimljivo je da je osoba koja je bila od VTI-a ovlašćena da ih potpisuje (Ilijevski) početkom 90-tih prešao u Hrvatsku gde je pokušavao nešto raditi čitao sam neke njegove radove a koliko je bio uspešan u to nisam upućen.

[attachment=1]

Pa još uvijek postoji SUV za tenk T72.

[attachment=2]

[attachment=3]

Ovdje sam svojevremeno objavio snimak iz fabrike Zrak Sarajevo gdje sam snimio nišanske sprave za tenk T72. Za SUV.

Pozdrav

Vlado

Što ne sedneš pa malo to ne poskeniraš, možeš i telefonom ako te mrzi da drndaš skener, inače samo kačiš jedne te iste slike.

Мислим да би могао да узмеш и лепе новце за техничку документацију (ако је комплетна), у некој земљи трећег света.

Не би рекол дека технологијата за вихор или надграден м-84 е нешто застарено иако е веке 30 години поминале . Сепак ништо ново и немаме во тенковскиот свет , со исклучок на т-14 армата кој е во основа пак базиран на т-80 -90 и т-95 технологија на пример каде се американците кој 40 години сеуште го користат м1 абрамас како главен тенк .Само можи треба модификација на постојаната технологија за вихор  сепак еве еден пример на русите цели 14 години или од 1924 до 1939 му требало да најдат начин како да направат челично тркало кое ке можи да издржи тежина од 35 и тона и тоа било успехот на т-34 како тенк. И се отвора прашањето дали денеска младите иниженери родени од 1975 па до 2000 година знаат да му дадеш пари и средстава да проектират возила кој ке можи да издржи тежина до 44 тона да имаа погонска група од 1000 кс  чисто се прашувам.

у време кад је развијан Вихор је имао многа решења до којих су Руси дошли тек десетак година касније. И да је завршен и ушао у производњу (тј. "да је баба била мушко, имала би тролу") до сада би и Вихор био зрео за "midlife upgrade & modernisation".

Ima li netko info gdje se nalaze kupole tenka Vihor?

Probni komad Vihora je testiran sa kupolom od M-84A jer nova kupola nije još bila izlivena zbog izmene kalupa ( dva otvora-odvojena noćna i dnevna nišanska sprava).
Pored kupole nisu bili gotovi još neki sklopovi čiji je razvoj još bio u toku.
Akcenat ovih testiranja bio je na proveri voznog dela novi motor, transmisija i hodni deo i to je uspešno prošlo.

Delovi za dva prototipa su počeli da stižu u ĐĐ  a među njima su stigle i dve kupole ali je u trenutku početka montaže početkom 91 godine došlo do prekida isporuke delova od neki kooperanata pa je sve stopirano.
Plan za kompletiranje, testiranje i definisanje svih promena za serisku proizvodnju bio je 93 godina.

Ali oblik kupole Vihora na prikazanom modelu pre ukazuje da kupola nije livena, već pravljena spajanjem valjanih ploča. Valjani / kovani oklop je inače jači od livenog za desetak posto, otprilike.

Davno je to bilo, dve kupole su stigle na montažu u ĐĐ imale su drugačije uglove zbog rikošeta ali ništa nije ukazivalo da nisu livene.
Iako je to bila dobro čuvana tajna nije se tada govorilo o varenoj kupoli niti je neko relevantan pisao o tome.
Kao poboljšanje je navedeno uliveno jezgro od nemetala na prednjem delu i povoljniji uglovi.

Obe kupole nakon raspada su ostale u ĐĐ a porototip vihora nakon testiranje ranije je prebačen je u VTI radi analize stanja agregata nakon eksploatacije.

Friško
https://www.youtube.com/watch?v=tygNI32X64w

I ovo
https://www.youtube.com/watch?v=K82iXPYGxTE

Dobro zvuče ovakvi prilozi ali je realnost znatno lošija.
Raspadom SFRJ proizvođači komponenata za tenk ostali su u više država koje su imale svoje probleme pa su ti kapaciteti prilično urušeni.
Đuro (Hrvatska ) je proizvodio oko 22% vrednosti tenka.
Bez neki veći ulaganja Hrvatska bi mogla osvojiti još 10-15% delova za tenk a sve ostalo bi morala uvoziti.
Veliki uvoz poskupljuje proizvod, a i usporava dinamiku proizvodnje pa je teško biti konkurentan.

Kao finalista Đuro je mogao nastaviti razvoj Vihora sa postojećim delovima iz zaliha i sa uvoznim komponentama.
Tako se može sastaviti nekoliko tenkova ali za serijsku proizvodnju treba vam ozbiljan rad i veliki kapaciteti.
Da bi oni došli do kapaciteta od 150 tenkova godišnje po meni trebalo bi im bar 5 godina.

Kuvajt je bio atraktivna priča ali su tamo ušli ameri sa svojim tenkovima što im je omogućilo dobru zaradu pa je tu teško bilo išta učiniti.
ĐĐ kao i Jugoimport su grešili što su ciljali velike poslove sa milionskim ciframa a ni jedni niti drugi nisu imali takve sposobnosti da to realizuju.
Više bi im se isplatilo (više bi imali uspeha) da su nudili srednji remont sa manjim poboljšanjima, tako bi ušli u posao.

Ma. ideja da je bilo koja zemlja bivše SFRJ mogla samostalno obnoviti proizvodnju tenka je potpuna utopija.

I tih 22% vrednosti tenka je upitno. Đuro Đaković jeste proizvodio oklopno telo tenka, ali su se čelične ploče potrebne za njegovu izradu proizvodile u Sloveniji. Mislim da se od tih velikih delova za tenk, jedino prsten kupole proizvodio u Hrvatskoj, ako se ne varam u jednom od brodogradilišta ili u Jugoturbini u Karlovcu.

ĐĐ Specijalna Vozila bila je odvojena radna organizacija u ĐĐ koja se bavila izradom delova i montažom tenka brojala je nešto preko 1700 radnika i svi oni su samo radili te poslove.
Svi poslovi na tenku su bili detaljno procenjeni i normirani a cene repromaterijala definisani tako da je svaki učesnik znao tačan iznos koliko mu pripada od jednog tenka.
To je utvrđivano za svaku seriju i branjeno pred komisijom iz SSNO-a, lično sam branio normativ i troškove repromaterijala za montažu u nekoliko zadnjih serija.
Montaža sa pratećim službama je imala oko 360 radnika a ostali radnici su radili na izradi delova.
Ovi kapaciteti su bili za proizvodnju 120 komada godišnje.

Ako mislite na ležaj kupole otkovak je dolazio iz zenice a mašinsku obradu i finalizaciju radio je jedan pogon u ĐĐ.
Pancirne limove jesu radile Ravne Jesenice ali oni su bili direktni kooperant pa je vrednost izrade limova pripadala njima i nije u procentu učešća ĐĐ.
Podela izrade tenka po preduzećima u SFRJ rađena je na bazi konstruktivni grupa a ĐĐ je pripalo dosta tih grupa.
Prvi moj posao na montaži bio je da iz tih grupa odvajam gumene i druge delove koje bi mogli raditi proizvođači čiji je to srodan program a već rade na našem projektu.