PALUBA

Službena ocjena

U JRM kao i u cijeloj JNA za sva civilna i vojna lica na službi u vojsci pisala se tzv. “Sluzbena ocjena”. Završetkom vojne škole ili aktiviranjem civilnog lica po bilo kojoj osnovi svakom vojnom licu pojedinačno oformljavao se lični dosie sa svim potrebnim podacima iz koga bi se u svakom momentu mogao sagledati profil totičnog.
Naprimjer, kad se novounapredjeni starješina nakon škole upućivao u 17 brigadu TČ njegovi dokumenti upućivani su u tri primjerka: Jedan u komandu flote u Personalno odeljenje, jedan u k-du VPO također personalcu i treći u Personalno odjeljenje na nivou JNA. U njemu se između ostalog nalazila i završna službena ocjena o tom licu za vrijeme školovanja. Stupanjem mladog starješine na prvu dužnost  nakon godinu dana provedenom na brodu komadant broda po službenoj osnovi morao je dotičnom napisati Službenu ocjenu. Novo ocjenjeni starješina dobijanjem ocjene na uvid  morao je istu potpisati, a ukoliko se nebi slagao sa sadržajem imao je pravo pismenog prigovora preko svog komadanta višem pretpostavljenom. Ukoliko se o takvom nečem radilo, viši pretpostavljeni je bio dužan da u određenom roku oformi komisiju od tri člana koja bi na osnovu pridošlog prigovora razmotrila isti te potvrdila već napisanu ocjenu ili odbacila. Ako bi se radilo o potvrdi već napisane ocjene ništa se nebi mjenjalo, a ukoliko bi se odbacila, komadant broda je bio dužan da napiše povoljniju ocjenu.
Ukoliko je ocjena bila povoljna dotični starješina bi bio ponovo ocjenjivan tek nakon tri godine i to tako sve dok nebi navršio deset godina službe. Nakon toga ocjenjivao bi se svakih četiri godine. Gore navedeni termini važili bi samo u slučaju da dotični starješina svo vrijeme ostane u istoj jedinici i na istom mjestu. Ali pošto su to bili skoro pa nepostojeći slučajevi, svakom promjenom jedinice ili dužnosti automatski se pisala nova Službena ocjena.
Ako bi navedenom starješini bila potvrđena Nepovoljna Službena ocjena, novu bi mu komadant po službenoj dužnosti morao ponovo napisati nakon još jedne godine službe. Ako bi i tad nakon već navedenih procedura ponovo bila Nepovoljna Službena ocjena dotičnom bi bio upitan daljni opstanak u službi.
Samu Službenu ocjenu pretpostavljeni je morao formulisati na osnovu pravilnika od sijaset tačaka u opisnom i brojčanom smislu, kao napr. fizička spremnost, zdravstveno stanje, tehnička osposobljenost, moralno politički stavovi, kakav je kao stručnjak, kakav je u kolektivu, da li ima smisla za komandovanje, čemu je sklon itd. Suma sumarum na kraju ocjena se izražavala sa jednom od konstatacija:
-   Naročito se ističe,
-   Ističe se,
-   Dobar,
-   Ne zadovoljava,
 Nepovoljnu Službenu ocjenu “Ne zadovoljava”, komadant je morao opravdati ne samo navedenim nepovoljnim stavkama unutar ocjene nego i sa sijaset izjašnjenja u pismenoj formi od strane ocjenjenog, kao i raznim pismenim i usmenim ukorima i opomenama te sličnim mjerama za protekli period koji je ocjenjivan.

Molim nadopunu ove materije od strane boljih i vrsnijih znalaca nego što su moji pokušaji.

Orićareb, odlično si opisao postupak ocenjivanja.

Jedino bih te ispravio - najbolja ocena je imala opis "naročito se ističe" a ne "posebno se ističe".

Međutim, ova tema je malo off topic za TČ, pa ću je prebaciti u odgovarajući podforum kao novu temu.

Naravno, bolje je bolje.....

Koliko se secam sluzbena ocena ukoliko je za 2 veca od prethodne morala je posebno da se obrazlaze (npr. ako je neko imao prethodnu ocenu DOBAR a onda ocenjen sa Narocito se istice ili obratno). Zbog toga se, koliko se secam, retko desavalo da neko narednu sluzbenu ocenu dobije za 2 stepena vecu ili manju. Linija manjeg otpora i manje posla za onoga koji ocenjuje ;)

Негде до 1981-1982. године службена оцена је имала три-четири критеријума: војно-стручна оспособљеност, морално-политичка оцена (или тако некако), физичка оспособљеност и још нешто (не сећам се) и наравно описни део оцене. После тог времена, код службеног оцењивања је уведено преко десет посебних оцена - критеријума (чини ми се 16)  које су одређиване бројчано и на основу њих је средња оцена одређивала закључну оцену. Једана од тих оцена односила се и на "активност по месту становања", у смислу активности у друштвеним и сличним организацијама, месној заједници и сл. Овај критеријум је оцењиван најчешће "офрље" јер је био тешко доказив или за праћење. Обично се давала или тројка или четворка. Уз сваку службену оцену, осим бројчане, ишла је (била је саставни део) и писана оцена која је требала да буде у складу са изведеном закључном оценом.  Памтим да је за оцену "нарочито се истиче" средња оцена морала бити 4,71 и виша. Дакле, не 4,51, као је било уобичајено већ баш овако.

Оцена физичке оспособљености је требала бити оцена коју би оцењивани старешина постигао на провери физичких способности (односно средња оцена за оцењивани период), али је то углавном било одокативно, према потреби, посебно за старешине команди и оне "округласто-трбушастог типа".

Свака оцена је била субјективна, без обзира на критеријуме (што је донекле и нормално). Међути, симптоматично је да није постојао јединствен приступ оцењивању у ЈНА. Неки команданти су били либерални, посебно ако би им основно мерило било оцене на проверама б/г или . Неко је наследио добро стање у јединици и одржавао га и за то добијао је највишу оцену. Неко би добио најгору јединицу (оцењивану од инспексије са слабом оценом) и од ње направио јединицу коју виша команда вреднује са 3 или 4, али је ретко добијао највишу оцену. Дакле, често пут се мало ценило стварно знање, самообразовање, умеће и труд, већ се  прихватао формализам, намештање резултата или гледање кроз прсте код провера (посебно "виђеним" старешинама). Било је врло распрострањено мишљење да оцене са школовања нису битне у трупи. Међутим, моје искуство мерено по официрима и подофицирима са којима сам радио и оцењивао их је да је оцена из школе, посебно она са основног школовања у ВА и СВШ углавном одражавала стварни потенцијал, могућности и реални квалитет рада дотичног. Наравно било је изузетака у оба смера, али су то ипак били изузеци. 

Ovo što pominješ Džumba sam baš imao prilike da iskusim i to na nivou čete. Naša četa je imala za k-dira dobrog starešinu ali strogog ocenjivača (prvi put sam ovde pročitao da je to radila komisija), tako da smo uvek imali za ocenu niže od kolega iz susedne čete od koje se ama uopšte nismo razlikovali, a u mnogim segmentima bili vidno bolji od njih.

Što se tiče mene lično, kada sam imao lošije ocene po mom sudu sam bio bolji, kada sam dobijao najbolje ocene po mom sudu (ja bih znači sebi dao) za tu godinu dobar. I ovo se nije samo meni dešavalo. To mi nikako nije bilo jasno.

Sećam se kolege koji je zbog neke afere imao ocenu ne zadovoljava, pa je tu ocenu morao kroz neko vreme (ako se ne varam kroz šest meseci ) da popravi kako bi ostao na tom postavljenju i uopšte poslu.


PS
Ne znam zašto je tema u JRM-u, ovo je opšta tema.

Kad sam počeo da radim, 1980, službena ocena je imala 24 brojčana elementa i opisni deo. Ovo što kaže Džumba, za "politički rad u mesnoj zajednici" dobijem ocenu 3, a živim na brodu?! Ocenu iz fizičke sposobnosti za obavljanje sadašnje dužnosti dobijem 4, iako sam na fizičkoj proveri dobio peticu?! I tako, prosek 4,69, "uzalud se ističe". ;D

Interesantno je da sam do rata imao dve ocene "ističe se" sa prosekom 4,69 i jednu sa 4,65. Kao da me neko zezao...

Оцена 4,69 ("истиче се") се буквално разликовала од оцене 4,71 ("нарочито се истиче") само за једну оцену. Нека од оцена из критеријума, уместо 5 била је 4. Управо тако, како кажеш управо на тим оценама таквог "оборе" јер објективно не можеш да се жалиш јер мало је ко уопште био "активан" у месној заједници. За фискултуру ти напишу 4 јер, као "не оцењује се само провера".

Службену оцену није радила комисија. Њу је писао, старешина на положају команданта батаљона (самосталне чете) и виши, за своје потчињене. Оцена је ишла на увид и потпис оцењеном. Оцењени није морао да потпише оцену, нити је потпис значио да је сагласан са њом, већ само да ју је прочитао. Ако би неко одбио да је потпише, старешина који саопштава оцену једноставно на тој оцени , на месту за потпис, напише: "дана тог и тог прочитао оцену и одбио да је потпише" и потпише се. И то је били валидно. Оцењени је имао право жалбе, друго надређеном старешини (прво надређеном ономе који је оцену потписао), на пример команданту бригаде. Ако није био у стању да непосредно прати рад и стекне увид у рад свог потчињеног, лице овлашћено за оцењивање је могло да одреди друго лице (старије по чину од оцењиваног) да сачини ту оцену, па чак и да је потпише у његово име, али је то морао да учини писаном одлуком пре почетка циклуса оцењивања (времена у ком се прати рад). На пример, командант бригаде је могао да право оцењивања команданта батаљона који службује у издвојеном гарнизону пренесе на неког старешину у команди. Најчешће је то био начелник штаба или начелник оперативног органа који је (су) по природи ствари пратио и координирао дневна дешавања у бригади и свим гарнизонима па је и боље могао да оцени рад командата батаљона у деташованом батаљону. Такође, командат бригаде је у оваквом случају могао да затражи мишљење од команданта гарнизона где је размештен његов батаљон по свим или по неким питањима и да то угради у своју оцену.

Као што је већ описано ако би се ко жалио на оцену, формирала би се комисија чији је председник обавезно мора имати виши чин од оног који се оцењује, док су остали морали имати најмање исти чин као оцењивани. Комисија је била дужна да прво оцени правовременост и законитост апотом и коректност оцене и да сачини предлог, да се она прихвати или измени. Наравно, морала је да напише образложење. Комисија је увек била под неком сугестијом и утицајем старешине који је и формирао комисију, што је ипак деловало нормално, јер он је и формирао комисију и те људе он оцењује. Оцене које су биле "нарочито се истиче" морале су да прођу верификацију кадровског савета (тачан назив сам заборавио) надређене команде. То се најчешће и дешавало ако се нико не би ни жалио. Ипак, познати су ми случајеви да се не прихвати оцена "нарочито се истиче". Увек се резултат командујућих, па и дела старешина који су били неки "шефови" везивала и за оцену коју је та комада или установа којом "шефују" добијала од надређене команде , а посебно Главне инспекције народне одбране (чивена ГИНО). Онај који би од инспекције добио оцену "слаб", углавном се могао поздравити од неког великог напредовања и војне каријере.

Ипак, без обзира на ово што пишем у критичком тону, систем оцењивања, иако је било неправди, је био користан. Омогућавао је да се прави нека разлика и омогућавао да се селеционирају нерадници. Мало је ко неправедно добијао негативну службену оцену без обзира шта они причали о томе.

По мом суду, да би  било објективније, оцењивање је требало радити једном годишње, пре свега мерено кроз сложеност и тежину посла (није исто бити командат бригаде где одговараш и водиш пар хиљада људи или бити референт за ОНО и ДСЗ где одговараш за папире), резултате јединице установе или квалитет докумената или реферата које оцењивани израђује-води, личних способности, труда, воље и моралних врлина и карактерних особина.

Beše se svojevremeno za dve uzastopne ocene "uzalud se ističe" dobijala jedna platna grupa?

Imao sam nesreću da sam prvu ocenu dobio po sistemu "ne možeš da dobiješ veću ocenu od komandanta jedinice"... Tzv. službena ocena je čist subjektivizam, i uvek će ostati čisto subjektivno mišljenje ocenjivača.

Slažem se sa Radetom. Ocjena je subjektivna ocjena ocnjivača i trenutne situacije u jedinici. Mene su zadnji put ocenljivali 1989. Bila su več malo čudna vremena. Znam, da sam dobio ocjenu "ističe se". Nadam sem da neču iči u off, ali radi dokumentiranja vremena u kojima smo živjeli.
Ja sam se naravno žalio (od ocjene je ovisilo kojiko gadina češ provest u činu, a sa time kada češ dobiti veču plaču), žalbu sam napisao na slovenskom. Formirana je komisija (a znao sam, da mi ocjenu ne mogu smanjit), koja je proučila moju žalbu uzela nove elemente i ispravila mi ocjenu u "naročito se ističe".
E na šta sam se ja žalio:
-Ko je provjerio moj rad u mjesnoj zajednici i tko jim je dao podatke?
-Pismeno i usmeno izražavanje sam dobio 4, a ja sam tražio, da me ocjene za moj meterinji jezik (slovenski) na koji sam imao pravo upotrebljavati (osim u komandovanju)
-Nisam bio više u SKJ (izašao 1988.) a to službeno nije trebalo utjecati na visinu ocjene.
-Fizičku spremnost me nisu smjeli ocenjivati, jer sam bio oslobođen fizičkih aktivnosti.

I komisija donese rješenje "Naročito se ističe"

Malo sam se inatio, nisam imao šta izgubiti, no napominjem, bila je to več 1989. godina!




 

Takodje jedan licni primer koliko je sluzbena ocena subjektivna stvar onoga koji ocenjuje.

Posle ranjavanja 2001.godine iz jedinice su me predlozili za odlikovanje. Cak me i pozovu na svecanost gde bi meni urucili odlikovanje i ostalim pripadnicima jedinice prigodne nagradfe povodom Nove godine. Ispostavi se da predlog nije prosao posto su mi prethodne dve sluzbene ocene bile DOBAR i ISTICE SE. Posto odlikovanje ne moze dobiti neko ko je u prethodna 2 ocenjivanja imao sl. ocenu DOBAR tako ga i je ne dobijem.

Posto je tu bilo jos nekih statusnih problema nastalih posle ranjavanja zatrazim sluzbeni razgovor kod Nacelnika uprave inzinjerije. Naravno primi me sa kompletnim kolegijumom. Kada je dosla na red i situacija oko pozivanja na urucenje odlikovanja oni mi dadose objasnjenje zasto ga i nisam dobio. Na pitanje  a zar ranjavanje nije dovoljan razlog za novu sluzbenu ocenu (negde procitah da se vojno lice moze i vanredno oceniti) koja bi automatski izbrisala onu prvu dobih odgovor da je moguce i da ce to biti uradjeno. Kao sto je i obecano uradise novu sluzbenu ocenu i ocenise me sa NAROCITO SE ISTICE (prosek je bio negde oko 4,90 ali se ne secam tacno, mislim da sam samo iz fizicke spremnosti dobio 4). I tako me i odlikovase.

Evo još malo o ovoj temi:

Moja treća ocena "ističe se - 4,65" je malo čudna. Dobijem je 1989, od komandatna koji je tražio da mu ofarbam čamac pa bi možda mogao dobiti i naročito se ističe. Naravno odbijem to i odem.

Dođe ocenjivanje - Ljubomir Nikolić i ja u paketu. Obojici da "nročito se ističe" i pita da li smo zadovoljni. Ja kažem da nisam, tražim manju ocenu. On (verovatno se setio čamca) se naljuti i kaže da nemam na to pravo. Donesem mu pravilnik i pokažem da piše: "Ako starešina nije zadovoljan ocenom može da se žali"; ne piše da li traži veću ili manju ocenu. Kaže on da se žalim, a ja kažem da neću, nego idem da popijem dva vinjaka, kako ne pijem uhvatiće me odmah i onda ću pištoljem kroz zatvoren prozor da gađam galebove na pisti, pa će mi sam sniziti ocenu.

Pristade on i dade mi 4,65 - "ističe se", a Ljubomir samo što me nije tukao.

Zbog tog postupka sam u dva čina proveo duže ukupno 3 godine i 4 meseca, ali, opet bih iz principa uradio istu stvar. A čamac ne bih farbao nikada, osim prijateljima naravno, što sam i radio.

Свака оцена, па и службена је мање или више субјективна, чак и када је доноси комисија. То је неминовност.

Нешто се не сећам да се са две службене оцене "нарочито се" истиче добијала већа платна група. Мислим да се радило о времену проведеном у платној групи, плус оцена. Па, ко је имао већу платну групу брже је стицао право на увећање. Такође, на сличан начин се стицало право да задржиш плану групу, без обзира на коју те платну групу распореде.

За неупућене платне групе, посебно код виших чинова су новчано биле вредније од добијања вишег чина.

И сам сам доживео нешто слично као Боро. Када сам одлазио у прекоманду, надређени старешина ми је дао службену оцену 4,69. У текстуалном делу оцене ме је тако нахвалио кићеним речима да ја сам себи не бих могао тако да пишем. Прави хвалоспев. Наравно, важи се бројчана оцена. Напишем жалбу без обзира што сам знао  да је неће решити позитивно. Посебно сам истакао да сам био, управо од тог који ме је и оценио, хваљен као најбољи командир који је до тада био у тој јединици. Мој претходник је од ГИНО добио оцену "слаб" (касније помилован, па чак мени постављен за "шефа"), а док сам ја био командир оцену 4,00.

[attachment=1]

Завршни део те моје жалбе.

Е, сад, комисија која је то добила да реши позове мене да ми саопшти оцену али тек након шест месеци. Како сам знао шта ће бити одлука, а још касне, односно крше прописе, ја се спремио да их, као и Дује избрусим и кажем им свашта. Ја сам то умео (и пре и после овог догађај) без обзира на годину када се то дешавало. Дакле, председник комисије један ппуковник (иначе Мађар, али је одлично говорио српски и то још са нишким акцентом) каже мени, чим сам ушао и канцеларију, директно:"Слушаја бре Џумба, ми смо написали предлог да ти се оцена измену у "нарочито се истиче". Са тим предлогом смо отишли код шефа. Међутим, изашли смо са његовим мишљењем. Него, ајде, потпиши ово и немој да нас заје...аш. Ти си отишао а ми смо остали, знаш какав је шеф."  Морам рећи да сам се слатко насмејао овој искрености председника комисије, потписао без речи примедбе а потом попио кафи са њима причајући о свему само не о оцени.

Kažu, ko dugo živi, svašta pamti...

Posle 1991. pa sve do penzionisanja sve moje službene ocene bile su "naročito se ističe", kasnije mislim da se to zvalo "odličan", a zbog dosta prekomandi bilo je dosta i ocena.

Elem, 15.02.1999. prekomandovan sam iz 110. oabr Skočiđevojka u 17. FOPS Tivat, za mnom treba da stigne i službena ocena. Jedno popodne, kao najstariji u smeni primim službenu poštu, tu je i moja ocena - pročitam, 4 zarez nešto, "vrlo dobar". Nije mi jasno zašto mi je prethodni komandant smanjio ocenu ali dobro, nemam nameru da se žalim. Kad, zove me aktuelni komandant i kaže da ne otvaram poštu. Zakasnili ste, kažem mu - već sam pročitao. Šta je bilo? Komandant iz 110. se predomislio... i za par dana poslao novu ocenu, 5,00 "odličan". Sačuvam ja onu prethodnu za neku buduću priliku. Vrlo brzo poče agresija NATO pakta i mene pošalju u nekoliko navrata na po nekoliko sati da u 110. brigadi rešim neke probleme. Prvi put idem, ponesem i onu ocenu "vrlo dobar", otvorim je pred komandantom, iscepam i kažem mu da je slobodno mogao i da je ostavi, ne bih se žalio. "Izvini", kaže on, "bio sam popio malo, a i nešto si me naljutio pred kraj službe kod mene..." i slično. Ništa, nasmejem se, rešimo brzo probleme koji to i nisu bili nego je moj naslednik na mestu PKPo bio mlad i nesiguran, i pri odlasku, kaže mi komandant: "E, i da sam ti dao četvorku, sad bih je ispravio na peticu", a u taj čas NATO zločinci projuriše iznad položaja brigade, poče paljba PA topova... "Nisu više važne ocene gospodine potpukovniče, nego da vidimo kako da ih oborimo, to je sad bitno", kažem mu i nasmejemo se obojica.

Dok god ocene budu davali ljudi biće subjektivne, jer, koliko god se čovek trudio, uvek ima i nekih simpatija ili antipatija prema potčinjenima koje utiču na ocenjivanje.

Još da kažem, tokom cele karijere najteži posao bio mi je ocenjivanje ljudi. Za neke sam i mesecima razmišljao, kombinovao... ne želeći nikoga da oštetim. Kad se osvrnem unazad, neke ocene bih ipak dao drugačije što znači da sam tada pogrešio.

Управо ово што је написао Боро. Већина официра, осим што су били оцењивани и сами су другима писали оцене. Као и он и ја сам их написао и потписао вероватно неколико десетина, можда и више. И тешко је рећи колико сам и сам био објективан, без обзира што сам се трудио да то будем. Колико се сећам нико се на оцене које сам донео није жалио, али...Вероватно сам, као и Брокеров командант био строг, па и престрог.

Прва оцена се , као што је у почетном посту и написано пише се на завршетку војне школе. Основ за ту оцену је успех у војној школи, али и укупно понашање током школовања. Ретко када се та прва оцена разликује од оних које се касније добијају током службе. То важи и за остале оцене са школовања. На њих се не може жалити. Као илустрација млађима ево пар оцена из мог индекса са Војне акдемије на основу који ми је и написана прва оцена:

[attachment=1]
Ова осмица на првом испиту је једина коју са добио и уједно најслабија оцена у индексу

[attachment=2]

Нисам поставио ово да се хвалим већ да покажем млађима да се учење и добар успех ипак исплате.

Naravno da nije hvala kad si stavio samo dve stranice iz indeksa... ko kad se čovek sprema za penziju pa bira 10 godina sa najboljim prosekom primanja. ;)

Ти то мене провоцираш? Ево ти још једна страница. После стави ти твоје. А ја ћу онда остале.

[attachment=1]

Čim pronadjem, stavljam. Nemam toliki prosek, ali me nije ni sramota....

Poštovani Džumba nije ovo loše ali uvekmože i bolje ;D ;D ;D ;D
Šslim se naravno ovakvimindeksom bi se ponosio svako.

Ту је просек био 9,42. Ево мало боље:

[attachment=1]

Ocjene za svaku pohvalu.

Boro ja dobio 4,697,.. misaona imenica je bila "narocito se istice" u GMO Boka za oficirau toku sluzbe u jedinici, prilikom odlaska u prekomadu znalo se zalomiti..

Cini mi se da je bila i jedna ocjena, "druzenje sa kolegama iz jedinice"..

Najgoru ocjenu - osmicu - dao Vam/ti je Andrija Stojković?
Eto, Džumba se s dolaskom nekomunističkih vlasti mogao prikazivati kao žrtva starog režima  :D
No, ozbiljno: A. Stojković (1924-2007) bio je, među ostalim, dosad najplodniji istraživač srpske filozofske baštine. To što je on, iako je spadao u tvrđe marksiste (za razliku od, recimo, praksisovaca), predavao na VA vjerojatno upućuje na to da je nastavni kadar i u drugim predmetima bio kvalitetan.  
 

Да, и ја мислим да је Андрија Стојковић био један од квалитетнијих професора.Такође, врло занимљив и духовити предавач. Предавали су ми још и: др Вучина Васовић (Друштвено-политички систем) са Факултета политичких наука, др  Десанка Савићевић (Социологија) са Рударског факултета (иначе врло строга наставница), Др Саво Карапанџић (математика) са Шумарског факултета (био председник удружења математичара и физичара Југославије), др Славко Ђурић (Механика) са машинског факултета, изузетно добар предавач који је у једну озбиљну науку као што је механика, умео да унесе ведрине и смеха неким анегдотама и опаскама, али строг испитивач. Највише питомаца је отпало јер нису успевали да положе математику, механику и социологију. Појединачна предавања су држали и професору са других факултета. Тако је у оквиру предмета "Експлоатација и одржавање материјално-техничких средстава" (силна нека теорија система) једно изванредно предавање о корозији (које и дан данас памтим јер је било врло духовито и врло спроведено, тако да смо сви присутни, сва 4 часа, колико је трајало, слушали и гледали отворених очију и ушију) одржао др Динко Зорић са неког загребачког факултета.

Од умећа професора зависи и успех ученика. Неко има врхунско знање и не уме да га пренесе другима. Ови људи које сам поменуо (са изузетком можда Десанке Савићевић, која је била ипак класични професор, мада признати стручњак) су озбиљне и тешке предмете умели да приближе слушаоцима, да предавања учине занимљивим и интересантним и пренесу знања.

"Није знање знање знати, већ је знање знање дати".

Cenjeni Džumba i Boro, u prethodnim postovima procjena o Službenim ocjenama uglavnom se svodila na to kako je to sve u svemu subjektivan odnos ocjenjivača i kao takve baš i ne odgovaraju stvarnom stanju. Ok, ako je i tako, šta je alternativa? Pisanje službenih ocjena vjerovatno nije izmišljotinja JNA eksperata. Pretpostavljam da su i vojske pre nas slično imale, a vjerujem i da sadašnje novostvorene rade slično. Gde je odgovor, u čemu se sastoji? Kako pratiti starešinu kroz njegov radni vijek i biti objektivan? Nisam prozvao samo Vas i ostale pitam.

Po meni je subjektivan odnos ocenjivača veći deo ocene nego realno.Preko 90% ocene je po mom mišljenju.

Vrhunac ucenja je da steceno znanje bude primenjeno u praksi, ako do toga ne dodje dzaba i dobre ocene i dobri predavaci.

Mnogi naucni radovi su pisani samo tutule radi sa stanovista da zadovolje teoriju a o sprovodjenju u praksu gotovo niko i ne misli. Naravno, ne svaki naucni rad, vec onaj koji se po defoltu moze sprovesti u praksu.
I naravno uvek ima svetlih izuzetaka.

PS
Dzumba, ovo se ne odnosi naravno na tebe vec uopsteno.

Gledajući godine kada je Džumba bio pitomac i predavanja o koroziji koja spominje uvjeren sam da ih je držao dr. Dinko Zorović (a ne Zorić) koji je u to doba radio u Tehničkoj akademiji KoV u Zagrebu a bio je i predavač na Metalurškom fakultetu. Danas čovjek još uvijek predaje ali je već dugi niz godina na Pomorskom fakultetu u Rijeci u katedri navigacije. Upoznao sam ga 1995. godine kada sam polagai ispit za kapetana duge plovidbe a sretali smo se i dosta često kasnije.
Pitate li bilo kojeg studenta ili bivšeg studenta reči će vam da je Dinko legenda. Predavanja su  mu maksimalno posjećena a aktivan je i u poznim godinama. Trenutno su mu pored ostalog preokupacija torpeda izgrađena u Rijeci i očuvanje riječke industrijske baštine.

Cijenim sve priloge, ali ovde je tema o ocjenjivanju lica na službi u nekadađnjoj JNA, odnosno JRM,
po službenoj osnovi predpostavljenog, a ne ocjenjivanje uspjeha tokom školovanja ili na Fakultetu.
Uspjeh i ocjene za vrijeme školovanja su samo jedan od segmenata kod pisanja Službene ocjene dotičnoj
ličnosti. Moram to naglasiti da bi tema bila bistrija...... :nervoza

Орићареб, управо тако, али као у свакој дискусији мало се оде у ширину. Нема службене оцене без оцене из школе. Узгред, ја не знам ни једног официра ни подофицира који је био лош ђак, а показао се одличан у пракси. Онај ко научи да преписује у школи, тај преписује у животу и то јесте проблем. Нарвано, одличан успех у школи није увек гаранција врхунског квалитета али јесте неки индикатор. Мерење успеха у школама је, колико год било и субјективно ипак одраз стварног стања ствари. Неки сматрају да, осим бројчаног, трба увести и описно оцењивање. Управо ту је у војсци, не само нашој покушан спој, бројчана са описном, при чему се не оцењује само рад, већ и карактер личности што  је у војној пракси врло важно.

Оцењивање у ЈНА је било циклично, на четири године, са изузетком прве године службе и прекоманди и премештаја када се обавезно писала оцена. То циклично оцењивање на 4 године је усвојено као метод вероватно због тога што је то неки стандардни период када се могао боље, свестраније и објективније оценити нечији рад и понашање. Ја сам на пример био мишљења да је оцењивање трбало спроводити сваке године, при чему би тежиште било на карактерним и радним особинама (стручност и труд), а тек потом на квалитету рада (мерљиви елементи) и бројчаним оценама.

Морам ван теме:

Плавник, хвала на исправци. Вероватно сам ја заборавио тачно презиме, али то је тај човек. Опет ћу мало одлутати од теме и кратко описати како је почео предавање, по чему га и памтим. То је леп пример како од неке досадне и стручне теме направити занимљиво предавање које ћеш упамтити. Да на поменем да је предмет држао извесни, тада ппуковник, др Жорж Станислав, добар човек, али незанимљив предавач. Дакле, долази Динко и предавање о корозији почиње речима. "Имам ја фићека" (говори у загребачком жаргону, са наглашеним акцентом). И чим то рече нацрта из два-три потеза Фићу. "И дођем ја на море", и одмах затим нацрта лавор са водом и наглашеним таласићима, нацрта стрелицу ка лавору и изнад напише "море". Ми се сви смејемо. "Е, али фићека почиње нешто да једе", и нацрта капљицу воде како је искочила из оног лавора (море), има зубе и покушава да поједе Фићу. "Шта је то"? Ми се опет смејемо и дивимо како брзо, вешто и духовито црта. "То је коризија"! и опет напише текст "коризија" али сад на средини табле  и повуче стрелицу ка оној капљици. И потом следи предавање, током кога је опет додавао неку занимљиву и духовиту опаску, подизао и спуштао тон свог гласа, непрекидно се крећући. Леп пример како на самом почетку предавања треба скренути пажњу на тему и подвући јој значај и одржавати пажњу током целог предавања од 4 часа.

Захваљујем професору др Динку Зоровићу, не толико што ми је приближио корозију, него што ми је показао као добар наставник треба да држи час.

Plavnik,

vjerujem da mozes doci do prof. Zorovica, bilo bi mu drago da mu copy-paste dzumbine postove koji govore o njemu

Orićareb, naravno da nije JNA izmislila ocenjivanje starešina. Svaka vojska je to radila/radi, na neki svoj način. Čuo sam (znači neprovereno, samo sam čuo a nemam načina da utvrdim da li je istina) da vojska SAD ima takav sitem da se ocenjuje po nekoliko stotina elemenata, i to konstantno tokom perioda ocenjivanja. Kad istekne period, samo se izvuče trenutna prosečna ocena i automatski se dobija lista za napredovanje u činu.

Mislim da veći broj elemenata koji se ocenjuju daju malo veću objektivnost, jer ne može mi pretpostavljeni na na primer 80 ocena dati 3 kao za aktivnost u društveno-političkoj zajednici a ja živim na brodu?!

Verujem da ima još razičitih sistema ocenjivanja, ali dok god čeovek ocenjuje čoveka, biće i subjektivnih ocena, manje ili više, ali biće. A ako budu ocenjivale mašine, verovatno neće više biti važno koju ocenu imaš.

Ovako?
http://www.apd.army.mil/pdffiles/r623_3.pdf
http://www.armyg1.army.mil/eo/docs/ar623_105.pdf
http://www.armyg1.army.mil/eo/docs/ar623_205.pdf

Hvala Rade na pomoći, znači ipak ima načina da se proveri. Nisam brojao, ali na onim silnim listovima mora biti mnogo više elemenatakoji se ocenjuju od naših 24 ili 25, a kasnije čini mi se samo 5.

U svakom slučaju kako bilo da bilo, Službene ocjene su se pisale, kako je već rečeno i pre nas, a pisaće se i poslije nas.
Lično sumnjam da će bilo koja mašina ikad zamjeniti nadređenog. Jedino da posluži kao kakav "kalkulator", ili da u budućnosti
u armijama umjesto ljudi budu roboti i terminatori. Slažem se da radi objektivnosti treba što veći broj elemenata kod opisa,
a koliko to diktira vrijeme i prostor. Niti će Balkan do kraja usvojiti Američki pristup niti Ameri naš. Uostalom kao i u svim ostalim
oblastima. Dok je Vojske biće i službene ocjene i mislim da ne postoji alternativa.

Znao sam da ga negdje imam i evo našao sa ga. Radi se o obrascu službene ocjene pa možete vidjeti točno po kojim elementima se ocjenjivalo.

Nedavno je gostovao u ozbiljnoj kulturnoj emisiji "Drugi format" i ostavio mi je dojam upućenog stručnjaka i dobrog čovjeka (da ne kažem humanista)

Svaka čast Plavnik!

Čestitam... :klap

Evo samo radi vizuelnog efekta. Kopija je dosta loša. Obratiti pažnju na zadnju stranicu iz koje se vidi da i
neposredni starešina nije tek tako olako mogao dati bilo kakvu ocjenu ocjenjivanom. Bilo je tu i žalbi i komisija
i kadrovskog savjeta. Radilo se o vrlo ozbiljnim stvarima.

[attachment=1]
[attachment=2]

Mene oko sluzbene ocene interesuje i koliko su odnosno da li su sluzbene ocene staresina uticale ne opstu ocenu same jedinice prilikom kontrola pretpostavljenih komandi?

Ocena ljudstva ne utiče na ocenu jedinice. Gledaju se drugi parametri.

Ok, hvala. To me ranije nije posebno interesovalo ali sada mi pade na um kroz ovu pricu o sluzbenim ocenama.

Али је зато  оцена јединице, коју би добила након инспекције, могла да утиче на службену оцену појединца, посебно команданата и командира.

E sad pitanje u vezi sa tim. Ako komandant jedinice i njegovi potcinjeni imaju u trenutku kontrole maksimalnu sluzbenu ocenu VRLO DOBAR da li jedinica moze biti ocenjena odlicnom ocenom (ukoliko tokom provere ispuni kriterijume za tu ocenu). Kako bi se onda to gledalo u praksi, ako bi se dogodilo, da je neko komanduje jedinicom i ima sluzbenu ocenu nizu od ocene same jedinice?

Врло ретко је нека јединица добијала одличну оцену. Ако би је и добила то би био разлог, односно битно би утицало да се и команданту да виша оцена.  Инспекција гледа и службене оцене. Ако би јединица добила слабију (слабу) оцену, то је био разлог да надређена команда "закера" код оцењивања старешина и то не само команданта, односно утиче, боље речено захтева, да се просек оцена у наредном периоду смањи.

 Brod na vanrednom Komandantskom pregledu dobije čistu jedinicu ( ček je prekinut pregled) a nepun mesec dana posle toga sa samo jednim starešinom ( od formacijska 3  i to je po ugovoru) dobije čistu peticu od inspekcije. Ko je tu lud? Ishod toga je bila molba za prestanak AVS. Šta je trebalo uraditi? Malo sam u OFF! Ali, baš me interesuje.

I meni je prvi komandantski pregled komandant prekinuo jer je našao u kaljuži krmene mašine malo stupe (pucvalda), na ponovljenom za 7 dana dao mi trojku.

Ne znam šta da ti kažem, prenaglio si svakako, to jeste bilo nešto lično ali ne verujem da je bilo usmereno prema tebi, verovatnije prema komandantu broda.

Код јединице је битан континуитет. Када има великог варирања, баш као код тебе, то је разлог да се обрати већа пажња и оствари надзор у дужем периоду у континуитету,а тек онда суди, односно оцењује старешина. Твој брод је мала јединица (вероватно неки речни брод, а то је вероватно ранга вода и пешадији), да би се на основу једне оцене (једног прегледа) дао суд о квалитету у дужем периоду.

 Znam da sam prenaglio, takav sam! Već mi se mnogo puta to obilo o glavu. Međutim, bilo je tu stvari koje nisu baš za javnost zato sam ogolio činjenice. Ja na tržište rada a dotični prekomanda u Gardijsku brigadu.    :-X

Lično mislim "Kuzma" da ćeš teško ovde dobiti pravi odgovor na takvo pitanje. Previše je komplikovano da bi se tek tako odgovorilo. Ja lično i nemogu ti u tome dati ama baš nikakav doprinos jer sam uvijek samo bio u poziciji da budem ocjenjivan i nikad nisam ocjenjivao.I vjeruj mi, to je i prilično ugodna pozicija i nikad nisam ni u snu zavidio onima koji su morali ocjenjivati ljude iz svoga okruženja. Mora se, a nije nikad lako. Pretpostavljam i netvrdim decidirano, da su kud i kamo objektivnije službene ocjene pojedinaca nego ocjene pisane na nivou jedinica. I veće su bile propisane mogućnosti da se pojedinac iznese sa svojom nezadovoljnom ocjenom dobijenom od pretpostavljenog, nego što je moglo to sa ocjenom na nivou jedinice.

I ja sam bio u situaciji da me ocenjuju a a nikada da ocenjujem pa sam zato i postavio to pitanje ali si verovatno u pravu Oricareb da ce tesko biti doci do odgovor.

Pa to je "Džumba" ziva logika. Ko bi bio toliko nepismen da komadantu relativno loše  jedinice da izvanrednu ocjenu. Dobro je
da je sačuvao i "živu glavu". Takvom sleduje mjesto nadzornika šišanja trave u kasarnskom krugu.  ;)

Било је и таквих (ипак, мали број), касније "извиканих" пуковника и генерала, посебно оних који су напредовали по политичкој линији и у ЈНА а и касније.

 pratio sam ove diskusije vezane za službenu ocenu i želeo bih da iznesem neka svoje gledišta:
 kao prvo svaka ocena je subjektivna bez obzira koliko se mi trudili.doživeo sam u praksi da je P-kdanta broda dobio manju ocenu samo iz tog razloga što se družio sa potčinjenim.Meni je umanjena zbog dugačkog jezika.doduše iz istog razloga sam fasovao premeštaj iz Splita u Ploče.Znači ocenu dobiješ onako kako odgovara K-dantu jedinice i tu je kraj.možemo mi pričati o elementima ocenjivanja i ostalom tako je.Nema broda na kojem sam bio da nije poneo"N",kao K-dir V BO odgovara sam za svu tehniku na brodu ali kako reče Zec milan tada K-dant Diviziona ML ti možeš imati oceni "ističe se" i to je plafon.

Šta raditi ako je ocena 99.99 % subjektivna ? A usput imaš ratu kredita od 200 e,a žena platu od 13 000 dinara?Žaliti se ili moliti se bogu za strpljenje i snagu u čekanju boljeg vremena?  :zid   :zid   :zid ???  ???

 Ja sam pozvan da ti odgovorim ( bar mislim???) Vagaj dobro. Tri puta meri pa preseci kada si siguran gde i šta treba. Ako razmišljaš o nekom eventualnom prekidu, prvo pronađi rezervni položaj ( posao) pa onda udri. Inače druže, prođeš kao ja a to nije dobro. Posle prestanka AVS sam skoro 6 meseci bio bez posla s malim detetom, tek rođenim . Međutim, ako si dovoljno tvrdoglav( opet kao ja ;D) Može se i glavom kroz zid :zid Veruj mi  8)

   Nesmem da pravim prekid  :( ocena mi smeta za bolje radno mesto.Boli kada vidiš da za 18 godina rada nemaš nijednu opomenu,disciplinsku prijavu,kaznu,a ljudi koji su grešili i disciplinski kažnjavani imaju istu ili bolju ocenu.Nije za javno pisanje,ali čovek izgubi volju za kvalitetan rad,nego samo otaljavaj posao jer nagrade nema.
   Imam stanbeni kredit još malo da otplaćujem,27 godina,a do penzije trenutno 14 godine,posle će biti lakše.
Razmišljam i najverovatnije neću nikakvu primedbu da stavim,nego potpisaću rešenje o ocenjivanju.Nemam snage,a ni manevarskog prostora za neko isteravanje pravde.
  Za promenu posla sam isuviše lud i mator (1974.sam godište).Naučio sam ovo,koga jednom stegne opasač teško radi nešto drugo.
  Često ljudi kažu:što mi nije ova pamet i one mlade godine?Obično odgovorim:da ti je ta pamet i mlade godine,nebi dočekao ove godine  :)
 

 E, još si ti mlad! Meni je kredit indeksiran u Švajcarcima :'(  Daleko sam stariji od tebe, samo 10 godina. Ali i daleko tvrdoglaviji. No i drugo je doduše vreme . Ja sam 96' napustio opasač. Ne kažem da se nekad nisam pokajao. No, generalno, mislim da nisam pogrešio. A u brodogradnji više nema nego što ima posla. Ipak, gura se nekako 8)

"Crki" druže, poslušaj starog asa koji je proveo čitav život pod opasačem.
Progutaj knedlu i stavi potpis na napisano. Ne eksperimentiši.... :(
Ko zna zašto je to baš tako dobro... ;)

То што ћеш потписати (или нећеш) не мења одлуку онога који ју је саставио. Али, жалба може да је промени. Моја ти је препорука, да ако сматраш да си оштећен, обавезно уложиш жалбу. Чак иако је исход потврђивања те оцене, апсолутно известан. Службена оцена је документ који се чува у пероналном досијеу трајно. Нека остане да си се жалио. Зашто да прихватиш неправду. нека остане траг да је не трпиш.

У жалби никад не атакуј на оног ко је саставио оцену (и потписао). Још мање на оно "Пери сте дали одлични оцену, а мени, који сам 100 пута бољи, мању" или да испаднеш цинкарош (да опањкаваш "Перу" и другове). Колико год да је онај који оцењује субјективан ти си, спрам самог себе, још субјективнији.  Зато у жалби, која мора бити у пристојом (достојанственом) тону укажи на слабију страну објективности оцене, посебно на чињенице из којих ће се видети да критеријуми нису добро примењени. Најбоље је када имаш неке конкретне показатеље: резултате физичке провере (на пример ти си добио 95% бодова и одличну оцену), оцене са гађања (био си међу најбољима), извештаје контрола где си ти био оцењиван (био си дежурни када је била контрола а контрола је нашла добро стање), ванредни задаци које си обавио и за то био похваљен ти или јединица и др. Аргументима побиј добијене оцене по појединим елементима. Проучи правилник о оцењивању и провери да ли има формалних пропуста (да ли те је оценио надлежни старешина, да ли је узео у обзир све елементе и сл).

Иначе, ја сам се два пута жалио на службену оцену. Написана ми је "мајсторски", односно тако да у бројачном збиру буде за 0.02 мања од оне за коју се добија оцена "нарочито се истиче" (тада је то било 4,71), а са друге стране, у описном делу је написана такода је ни сам себи не бих боље састваио." Унаперед сам знао да је неће исправити, али сам им доказао да су кршили прописе (оцену донело ненадлежно лице, па онда ретрокативно, након моје жалбе,  овластили толице да то може да ме оцени) и да нису били објективни, управо онако како сам ти описао. Председник комисије (код друге жалбе) која је поновно вредновала моју оцену ми је дословце рекао: " Ми смо код шефа отишли са нашим мишљењем али смо изашли са његовим. Знаш какав је. Друго, ти идеш у прекоманду а ми остајемо. Зато, немој да зај..аваш, него узми и потпиши ово па да попијемо пиће у здравље свих нас". Искрено, ја сам се слатко насмејао и наравно потписао. Касније догађаји и моја каријера су потврдили оправданост моје жалбе.

  Džumba sve je to lepo što pišeš,ali mene muči da me ne,, uzme na zub".Džaba ako mi poveća ocenu,a posle u radu traži dlaku u jajetu.  :( Nekada je bolje istrpeti šamar,nego dobiti pesnicu...
   Odlučio sam da potpišem,a u napomeni napišem da smatram da nije objektivna jer treće i četvrto tromesečje...
Što reče neka ima pisani trag da imam primedbi,ali neću da se žalim višoj instanci jer mi je muka traženja pravde i borbe.
   

Ma ko je još pravdu pronašao? Najgore je kad vidiš ko sve ima bolju ocenu od tebe... ali, najbolje je ne nervirati se.

Pravdu nemoj tražiti. Iduća ocjena biće bolja i pravednija. Nema plaće do državne službe. Kakva je da je barem je sigurna. Sve drugo je kao golub na grani.

"Иначе, ја сам се два пута жалио на службену оцену. Написана ми је "мајсторски", односно тако да у бројачном збиру буде за 0.02 мања од оне за коју се добија оцена "нарочито се истиче" (тада је то било 4,71), а са друге стране, у описном делу је написана такода је ни сам себи не бих боље састваио." " (citiram)

@dzumba,

doslovno se isto i meni desilo, cak je i razlika ista, zalio sam se i pozvao na formalno pravne propuste (ocjenu nije potpisao jedan clan komisije kada mi je davana na potpis, rokovi prekoraceni i slicno), mlim da ima negdje i tekst zalbe, mozda postavim.

za @crki-ja,
moj ti je savjet da radis na sebi, zbnog svoje obitelji i sebe prije svega, imas nekolicinu ljudi na ovom formu koji su uspjesno presli u "civile" i zive bokje nego prije, vpjni poziv sve vise postaje zanimanje (a manje prva ljubav) koje se sukladno trzistu moze promijeniti bilo kada. 

U karijeri sam dva puta imao ocenu 4,69 a jednom 4,65, nisam se žalio, ne bih ni danas. Dok god ljudi ocenjuju, biće subjektivnosti i tu se ne može ništa.

Ја сам се ипак држао принципа, да остане траг да сматрам... Наравно да је свака оцена субјективна. Врло важно питање је и једнака примена критеријума. А то је скоро немогуће.

О томе ко је ко и ко је какав најбоље се сазна у војној школи (за оне који су је похађали и завршили). Питомци-кадети најбоље знају ко је међу њима какав. Они знају ку је вредаљн и савестан, ко не преписује а ко преписује, ко бежи са чавова, ко избегава обавезе и сл. Они не цене другове смао по оценама него и односу према њима, другома око себе и најбоље знају како ће се ко понашати у некој, на пример кризној ситуацији. И у јединицама се тачно зна ко шта може, зна или уме јер питомци - кадети тешко мењају нарав. Нек само стицај околности "избаци", а неке стицај околности "укопа".

никаква виша истанца неће променити оцену коју ти је дао старешина то су приче за малу децу и лепо изгледају на папиру.мука је то када знаш да лошији од тебе имају бољу оцену,вероватно са оцењивачем невисиш по биртијама и ниси у његовој екипи.код жалбе никада се не жали на укупну оцену већ на елементе оцене, којих је некада било десетак.скенираћу моју жалбу која нормално ;D није уродила плодом.но јасам се жалио да имам око чега да се замајавам ионако није ми утицало на каријеру(подофицир на укрцању у гарнизону Плоче,куд ћеш веселије,).

ево пронађох у архиви моју жалбу,нормално није усвојена али смо се једно месец дана надмудривали и знали суда сам у праву али бадава,пази политички није довољно ангажован а ја секретар ООСКЈ са 50 и кусур чланова.[attachment=1]

     .... .... , vodnik I klase, VES 22301 motorista,
  2.službena ocena 4 vrlo dobar, ističe se.
  3.Zdravstveno sposoban za obavljanje sadašnje dužnosti.
  4.Rad na sadašnjoj dužnosti je vrlo dobar. Sklon je inovacijama u radu. Naređenja izvršava kvalitetno i bez pogovora. Nije   sklon porocima. Ima pozitivan uticaj na okolinu zbog izraženih radnih navika. U radu s mornarima pomaže mu iskustvo koje je stekao služeći vojni rok.
  5.Starešina po ugovoru koga treba zadržati na sadašnjoj dužnosti do isteka ugovora. Po isteku ugovora insistirati na njegovom produženju. Nije podnosio molbu za premeštaj ili iskrcanje.
  6.Do sada nije podnosio molbu za prestanak AVS
  7. Postoji mogućnost prekvalifikacije , ali usko vezane za vlastiti VES
  8. Ostaje na dužnosti u okviru jedinice ili istoj dužnosti u okviru Flote
  a. DA    b. NE   c. NE    d. NE  

 
 Skica za jednu Službenu ocenu (u rukopisu, nemojte pitati odakle mi!?)
 
 E, sad ! Ono : DA; NE ; NE; NE me baš zanima šta je

 Da li neko zna šta bi to bilo. Radi se o skicama za Službene ocene neposredno pre " Cunamija"

Киле вероватно треба питати некога из "службе" ;D

 Verovatno! Mislim, ima ovde ljudi koji su ocenjivali pa znaju. No, nije oglavu. Ionako sad ništa ne znači ;D

вала мени никада није ни значило.друга је ствар код оних људи којима је утицала на напредовање ,ту се не уплићем.у Флотили су је писали и потписивали сами толико ме је "секирала".

 Ja sam bio i ostao, majstor- zanatlija. Samo mi se radna uniforma menjala, i, donekle opis posla. Ni mene nije naročito pogađalo to sve. Znao sam, i onda, i sada, gde mi je mesto i dokle mogu da dobacim 8)

када човек схвати да се свет не врти око њега све је лакше. :dosada

  Ranije ocena nije bila tajna.Mogli smo da vidimo svačiju ocenu po elementima,sada ne.Uglavnom zna se ko koju ocenu ima.Moj osećaj oštećenosti nije subjektivan,ali nemogu da obrazložim javno.Uglavnom kolega je disciplinski kažnjen i imamo istu ocenu iako bi on morao da ima ocenu zadovoljava.
   Ni ranije nisam bio zadovoljan elementima ocene,ali bila je ističe se i nisam hteo da talasam.

Ovde je nastupila autocenzura     :(  :(  :(

   Mislim da je ovo dovoljno jer je ovo javni forum i čita se,nebih da natovarim neku bedu sebi na vrat.Uglavnom pritisak mi je 300,ubija me nervoza,ali polako.Uglavnom sam optimista,u kondiciji sam, zdrav,porodica je zdrava, na okupu smo.Para nikada dosta.

отићи ћу мало ван теме:најбитиније у свему томе јесте то да сачуваш здравље за добробит своје породице.

Pitanje:ako je neko disciplinski kažnjen zbog teže povrede radne obaveze 6x30% od plate da li on u tom kvartalu ima ocenu 1? I može li na kraju godine da ima ocenu 3? Ili prosečnu ocenu 3,66?

Ma sve može... ;D

Na tvoja pitanja neznam odgovor, ali na pitanje da li moze, MOZE. Kod nas sve moze...

Usput, VLADE021 ti je lepo u predhodnom postu odgovorio.

Može imati. On je kažnjen za nešto što se već dogodilo a to se nije dogodilo u tom kvartalu ili polugodištu. Vojnostegovni sud donio je rješenje o novčanoj kazni kao stegovnu mjeru. Ta kazna ne može utjecati na službenu ocjenu o radu. Službenu ocjenu donosi prvoocjenjivač a taj nije sudac vojnostegovnog ( disciplinskog ) suda.

Мислим да је за оцењивање, осим овога што је рекао Бродарски, битно да ли је тај прекршај третиран (оквалификован у пресуди) као дисциплински преступ (тежи облик недицисиплине) или као дисцоплинска грешка (блажи облик). Ако је грешка у питању онда би по мом суду могао да добије неку осредњу оцену. Ако је осуђен за преступ по мом суду не би смео да има оцену више од 2 (лично бих му дао слабу оцену, али ипак зависи од околности), ако се све то збило у периоду за који се оцењује.

O Službenoj ocjeni se ne razmišlja kad ti je pred nosom. Tad je stvar gotova. Najmanje je bitno
dali je 3,22 ili 3,74. O tome se treba razmišljati za vrijeme proteklog perioda o kom se ocijenjivalo.
U stvari netreba se uopšte o njoj razmišljati. Ona sama treba da je produkt opisa pretpostavljenog
o dotičnom.
Ako je neko u kolektivu kolegijalan, radišan, dobar kolega, primjeran u velikoj mjeri ostalima,
izgrađenog vojničkog lika, izgrađene kulture unutar kolektiva, ako je "motor" unutar istog,
neće biti bojazni za Službenu ocjenu.
Znam sijaset slučajeva nezadovoljni svojom ocjenom. Čak sam i bio i u komisijama za naknadno razmatranje
napisanih ocjena. Uglavnom sam dobro poznavao i lično te ličnosti nezadovoljne svojom ocjenom.
Nikad, ama baš nikad niko nije bio u pravu u vezi samog sebe. Ljudi su skroz neobjektivni prema sami sebi.
Koliko god izgledalo da je ocjena neobjektivna, a napisana od strane pretpostavljenog, ako bi se držalo stvarnog
stanja, svak bi sebi lično napisao sto puta neobjektivniju.

Naravno ukoliko bi se kojim slučaju pojavila i skroz iskrivljena slika stvarnog stanja unutar Službene ocjene, treba
intervenisati i predviđeno je takvo što. U tom slučaju nešto neštima i sa pretpostavljenim, a to je komplikovana
i teška procedura....
 

  Da me ne proglasite demagogom!? Svaki posao treba raditi maksimalno dobro i kvalitetno. Tek će tada doći do izražaja ko je kakav. To da li će pretpostavljeni primetiti i ceniti takav trud je na njima i nihovoj savesti. Tek ako iz sebe daš maksimum možeš i očekivati neke " nagrade" odnosno u ovom slučaju veću službenu ocenu. Po mome se ne uči za ocenu i ne radi za službenu ocenu.
 E, sad! Što sam ovo napisao? Da me ubijete ako znam :zid Ali, mislim da ne može da škodi. A kad ne škodi, može da nekom koristi???

Slazem se sa @kilezr-om

  Prošle godine,aprila,bio je interni konkurs za jedno radno mesto,nije bio istaknut.Zvao me je kolega iz drugog grada i pita da li sam se prijavio.Odem na posao pitam i niko nezna za konkurs.Ja lepo skupio dokumenta i pretposlednjeg dana pošaljem.Pri prijavi saznam da sam treći.Nisam išao dalje sa raspitivanjem,ali sve se zna.Tajna je samo kada jedan zna.
  Usput obavestim kolege za koje znam da su zainteresovani.
Zadnji dan konkursa osvanuo je na oglasnoj tabli papirić.Uglavnom,ta dva gospodina nisu prošla na konkursu a ja jesam.Sad nastupa ono glavno,za to radno mesto bitna je ocena,najmanje 4.
  Radim 18 godina,ocena je uvek bila ističe se,prosek varira ali je 4.
Pitam ocenjivača zbog čega je 3,odgovor-nisam ja ocenio,ti znaš ko ocenjuje.Dva puta sam pitao.Uglavnom odem kod ,,ti znaš ko ocenjuje" i dobijem odgovor da je on kontrolor a ne ocenjivač.Dobro onda pitam zbog čega je 3,kaže moraš da se potrudiš i popraviš rad.ja kažem slažem se,ali kako ću da popravim rad ako neznam u čemu je greška ?
   Bila je demagogija tipa bolji rad,ovo-ono ali ništa konkretno.Postavio sam mu neka pitanja na koja nije mogao da mi odgovori već samo da mi pokaže vrata.
   A iz njegovih odgovora vidi se da je u pitanju taj konkurs na koji ne može direktno da utiče ko će ići,ali može ocenama.
Ovo je kraća i blaža verzija,ostalo nije za javnost.
  Uglavnom odlučio sam ići do kraja makar mi to bilo zadnje u životu jer sam ovom ocenom svrstan u loše radnike a da nemam greške ni usmene opomene.

 Crki, pročitaj još jednom onaj moj post gde pričam o"rezervnim položajima". Ja sam tako " išao do kraja" - službe u Vojsci. Razmisli polako i natenane da ti se ne obije o glavu. Porodica na prvom mestu.