PALUBA

Tražeči nešto što je vezano za život na brodovima (pa i JRM) pronašao sam knjgu  Pomorska medicina-naučne rasprave. Knjiga je izdanje Mornaričkog glsnika (pomorska biblioteka sveska 26, 1975. godina). U njoj ima svakako interesantnih tema, koje objašnjavaju život ( i šta sve utiče na život ) na brodovima JRM sa znanstvenog aspekta.
Tu svakako spada "bakula" kako sam je ja zvao (Battela Germanica). Ova vrsta žohara bila je najčešča na brodovima JRM. Bilo je jako malo brodova na kojima se nije pojavila. Sa njom je povezan pojam "ciklonizacija" pomoću koje su uspješno uništavali. O toj životinjici ima i priča (dali su istinete neznam), ali o tome kasnije. Te životinjice se pojavljuju i na kopnu, u hotelima, skladištima hrane (tako se i donese na brodove), svugje gdje ima vlage, topline i ostataka hrane. Rad Josipa Bakića sa Instituta za pomorsku medicinu iz Split, bavi se problematikom na brodovima JRM
Moj prvi susret sa "bakulom" bio je na ŠB Jadran (1973), kada sam bio dežurni u kuhinji. Dužnost mi je bila, da sa kuharom odnesemo skuhani obrok hrane komandantu na na probu i kada on odobri, počne podjela ukrcanim pitomcima i posadi. Kada sam otvorio ladicu sa priborom za jelo "bakule" su se rabježale sa pribora. Kuharu sam spomenuo što sam vidio, no, on je bez uzbuđenja rekao: "Ajde mali, to su ti "domaće životine" šta se čudiš, uzmi pribor i idemo do K. danta broda!"
A da bi i oni koji nisu nikad bili na brodovima ili nisu nikad vidili o čemu se radi, evo i nekoliko fotografija.  

Evo sada prije spomenutog istraživanja Josipa Bakića iz Instituta za pomorsku medicinu iz Splita 1975.godine

Josip Bakić

Josip Bakić

Josip Bakić

Josip Bakić

Josip Bakić

Moram se pohvaliti, da na TČ 215 nikad nisam vidio bakule (barem dok sam ja bio ukrcan). Da jih nebi donjeli na brod iz skladišta hrane, smo svu hranu, koju je bilo potrebno ukrcati na brod, ostavili na sidrištu i pregledali. Posebno je bio pedantan "Šiljo"-Bračanin. Zahtjevao je potpunu čistoču kuhine i zabranio ostavljanje ostataka hrane u kuhinji. Izgleda, da je to "palilo".
Sretao sam se sa njima kada sam išao na zmjene na druge TČ. Nije bilo ugodno, kada bi noću osjetio, da nešto gmiže po licu. Kada bi upalio svjetlo  razbježale su se. Orićareb je bio duže od mene na TČ 215, pa može potvrdit moja navode.

Ima jedna priča sa patrolaca (tip 501) koja kaže, da su starješine organizirale takmičenje u brzini svojih "bakula". Bakule su čuvali u kutijama od šibica, izgladnjivali su jih te organizirali prava takmičenja. S obzirom na vrijeme provedeno na brodu, službenim smjenama, pozicijama na Brijunuima, vjerujem, da se je to događalo. Prema nekim pričanjima dolazilo je do fizičkih obračuna među vlasnicima "bakula", ako je netko nekome ubio njegovu "bakulu".

Kako uništavati "bakule". O tome imam još dva istraživanja koje ču objavit kada stignem.

Upravo si me pretekao, baš si brz. Tačno je to, mi na TČ-215 nikad nismo imali te uljeze. A imali smo stalno "klope"
i nikad nismo oskudjevali. Stvar organizacije i domaćinskog odnosa prema radnom mjestu, zar ne.. ;)

Na 217 su bile, kad sam ja bio na njemu 1989-90.

Govorio sam da mi od nosa do cijevi iznad mene, kad ležim na gornjem ležaju s lijeve strane u prvom mornarskom prostoru, ima točno pedalj - osim ako po cijevi ne trče bakule...:)

Stare dobre bakule... :)

Na 152 ih je bilo puno, tako da smo bakulizaciju radili dva puta godišnje. Izgleda da su više volele drvene brodove od čeličnih. Zimi ustaješ i lepo razjuriš društvo sa kreveta. ;D

Najviše ih je bilo na brodovima na kojima se kuhalo. Postupak kod uzimanja kruha: Uzmeš kruh za jedan kraj, 2 puta lupiš po stolu da istreseš bakule i onda možeš mirno jesti. Mi smo ih zvali vojnopomorski žohari. :marinero

Evo članak o istraživanju uništavanja žohara (bakula) na civilnim brodovima. Istraživanje je rađeno u drugom vremenskom periodu kada su radili istraživanja u JRM. Rezultati su opisani. Sredstvo sa kojim su uništavali "bakule" (Famid 40 SL) nije isto koje je bilo najuspješnije na brodovima JRM (Baygon). Ima li to ikakve veze sa načinom upotrebe brodova ili različiti period ispitivanja? Možda je sredstvo koje je koristila JRM noviji proizvod.  U svakom slučaju spomenuti insekticidi su proizvodi iz 70-tih godina prošlog stolječa.

Članak je objavljen u knjizi Pomorska medicina-naučne rasprave 1975. godine. Autor članka je Milutin Radović iz zavoda za zdravstveno osiguranje Maribor

Ma ajde, bakule su bile na trgovačkim brodovima ko domače životinje. Kruh je je uvijek rezao na tanke fete, da si mogao bakulu lako uočiti i izbaciti.

Gore je bilo na balvanašima u Africi, gdje si sa balvanima pokupio svojekakvo životnjsko carstvo bez ili sa puno previše noga.

Duje, izvrsni izbor teme!

Onaj ko nije bio, teško je mogao da doživi sve čari koje je sa sobom nosi život na brodu. U to spada i ova napast koju smo pokušavali da uništimo svim mogućim konvencionalnim i nekonvencionalnim sredtvima. O zaprašivanju neću da govorim pošto je puapred već dosta rečeno, ali nekonvencionalna sredstva unose izvesnu romantiku u život pomoraca. Mokre krpe, zarolana bajata štampa, čizme, šaka, pljuskalice i ostale kojekakve improvizazije od defanzivnog naoružanja, činile su strašan arsenal zgroženo-pomahnitalih mladih mornara. Prvih dana mlaćenje bakula je ličila na epske pomorske bitke u mornarskom prostoru i kuhinji. Vremenom se čovek umori od jurnjave, svikne se na nju kao kućnog (brodskog) ljubimca i simbola upornosti i neuništivosti flote.  ;D ;D ;D

Da li su zabilježena značajnija trovanja, probavne smetnje i ostali zdravstveni problemi koji se mogu dovesti u vezu sa bakulama?

Ja ne pamtim. Vjerojatno da je bilo i toga. A da je JNA, pa time i JRM ozbiljno to razmatrala pokazala su i istraživanja, koja sam več objavio.
 Pripremio sam i temu (ne ja, znanstvenici) koja nam stručno objašnjava sve, što bi trebali znati o bakulama, kao pomorci ili kao ljudi koji se susrećemo sa morem i brodovima. Mislim, da je interesantna, neovisno od toga što je iz 70-tih godina. Bakule su sada svakako problem, kojim se i kojim ćemo se susretat na brodovima.

Nešto opčenito o tim "putnicima" ukrcanim na brodovima
Članak je iz knjige Pomorska medicina-naučne rasprave. Autor članka je Zlatko Černjul iz Bayer-Pharma Jugoslavija, Ljubljana
Pa da vidimo koje sve "bakule" obrađuje ovaj članak.
Možemo viditi, da imaju amerikanci največu, pored toga njihova i leti! ;)

Članak prikazuje i atest koji je izdala JNA (Epidemiološki institut)

E, sada pitanje - da li je moguce da tih bakula ima u unutrasnjosti Dalmacije, 70-ak km od mora. Skupljaju se na svjetlo, naravno lete, kada se sruse sa zida brzo se krecu u promjenjivom pravcu. Kada se nagaze, imaju zracni pucketavi zvuk.

Po boji najslicniji "German" - svijetlo-oker-zuta.

Ako  ih vec sada ima, napraviti cu koju fotografiju.

Nemate pojma kolko sam ratovao sa ovim insektima.
Obicno, donose mi ih zajedno sa fiskalnim kasama, iz raznoraznih narodn ih kuhinja, i slicnih mesta gde se radi sa hranom (moram priznati daleko od toga da ih imaju svi lokali koji se bave pripremom hrane).
Njbolje do msada se pokazao Raid, bas protiv ovih bubasvaba, tamani ih prvoklasno. Sreca sto se kriju uglavno u unutrasnjosti fiskalnih kasa, pa ih nije pretesko unistit.
Inace, ratovao sam sa svim koji je duje stavio na slici. :D :D

Bakule su prema mom iskustvu bile ljubiteljice pre svega drvenih brodova, mada sam se sa njima borio i na trgovačkim brodovima. Najmanje ih je bilo na brodovima kojima su stijene bile obložene ultraplastom, kao kod putničkih brodova.
Najbolje se primijete noću kada se upali svjetlo, tada prosto mile po kabini. Treba napomenuti da znaju i da grizu, tako da su noču jako neugodne.
Inače tamo gdje su se naselile preživjele su svaku terapiju zaprašivanja. Odrasli primjerci skiknu, ali ostanu jaja i fešta se nastavlja.
Na kopnu baš nisam siguran da mohu da prežive, naročito u kućama. Često sam kuči donosio bakule u torbi sa robom,pa kad bi žena raspremala one bi se razbježale i kasnije ih nismo nikad više vidjeli.
Mornari su im na brodovima postavljali trapule, iako od toga nema nikakve koristi, najčešče se u ćikaru nasulo malo ulja i kvasine, to bi ih privuklo i unutra bi se udavile. Preko noći bi površina tečnosti bila pokrivena mrtvim bakulama.
Bakule smo svi prihvatali ko domaće životinje i nikom nisu posebno smetale. Da sve skupa nije baš tako normalno uglavnom smo primijećivali kad bi koja od žena sa nama bila na putovanju. Ja sam čak morao radi žene spavati pod svijetlom, jer bi po gašenju svijetla odmah nastala vriska.

Duje, čestitam!
Bez bakula se ne može zamisliti ni jedan brod - zato smatram da je do sada nepravedno bila zapostavljena na palubi!

Zato sam jednu, komšija, pozajmio odavde i "lansiro" tamo po temi o TČ-jcima. Je**š brod bez bakula.

Занимљива тема. Наравно нисам живео на броду, али овакве и сличне бубе сам виђао. Оне су пратиоци човека.

У првом стану који сам добио, на 15 спрату једног солитера било је разних буба: од оних великих бубашваба, до мањих и ситних сличних овима на сликама овде приказаних. Ниси могао да живиш од њих. Било их је посвуда. Запрашиш, напрскаш, не буде их пар дана, али опет се појаве. Мој млађи син је, док је био мали појео је пар комада. Наравно, није му било ништа, мада смо се жена и ја забринули. Када сам се преселио у нови стана у коме и сада, ево већ 25 година живим, утврдио сам да у њему не само да нема буба, него оне ту и не преживљавају. Са стварима које сам донео  донео сам и понеку бубу иако сам ствари детаљно очистио и прегледао пре селидбе. Међутим, све су поцркале после дан-два. У целој згради (не само у мом стану на 11. спрату) ни данас нема буба. Станари у приземљу кажу да се понекад појаве, али брзо и нестану. Зашто је то тако не знам. Зграда се  не запрашује посебно у смислу борбе са инсектима, а буба опет нема. Имам обичај да кажем да тамо где није добро за бубе, није ни за људе.

Prvi stan koji mi je dodjeljen u Splitu (u Spinutu u neboderu, prvi do tunela), srećom prijašnji stanar nije htjeo izselit. Tamo su bile bakule. Da nesreća bude veća, kroz taj neboder ide dimnjak od toplane. To je jedan od faktora koji privlaći bakule. Samo uništavanje je jako zahtjevno. Potrebno je dobro proučit sve faktore. Koliko vremena treba da se izlegu itd. Nema smisla zaplinjavat, pa sutra oprat prostoriju i sl. Mislim, da je u prethodnom članku dobro i jednostavno objašnjen postupak uništavanja.

Ja jednu pojeo do pola. Parče pite od jabuka mi ostalo uz krevet. Ujutru se probudim gladan i polurasanjen, odgrizem komad i dok sam žvakao pogledam u komad koji mi je u rukama i vidim:  prednja polovina bakule se batrga u piti u koju se ukopala preko noći.
Tegoba nijesam imao, a proždirali su ih vjerovatno i drugi jer su manje gledali u jelo nego ja.

Efikasno sredstvo (provjereno) u borbi protiv bakula su jaka dezinfekcijska sredstva na bazi alokohola kakva se koriste u bolnicama za dezinfekciju ruku (npr. "Plivasept"). Sredstvo je najbolje pretočiti u prskalicu (raspršivać), primjerice od nekog sredstva za pranje stakala, i prskati ga direktno po bakulama, odnosno po njihovim skrovištima i mjestima na kojima bi se mogli skrivati (raznorazne buže i pukotine u zidovima, namještaju itd.).
Poprskana bakula ugiba u roku od desetak sekundi, a ako sredstvo nalijete u pukotinu u kojoj se skrivaju, vidjete ćete kako izlaze jedna za drugom i ugibaju.

u RRF zimi su brodovi raspremani da bi jaka hladnoća mogla uništiti bakule.inače u na ML u Pločama ka da se vršilo uništavanje bakula od strane Instituta brodovi su napučtani ,hermetički zatvarani i u brod se puštao veoma jaki otrov ,ventilacija je trajala oko 3 dana.

Na Limanima u Novo Sadu po stanovima ima dosta ovih živuljki.problem zaštite je taj što treba sve stanare ubediti da izvrše unuštavanje bakula,kakav je naš mentalitet to je dosta teško.

 Centralizovati uništavanje mrskog neprijatelja, kao na brodovima svojevremeno.

Mali OT ,ali da probudimo temu  ;)

--------------------------

30.08.2011. | 20:10

Rješenje sanitarne inspekcije.
Zadar: bakule zatvorile zalogajnicu u Konzumovu marketu.

Rješenjem sanitarne inspekcije zatvoren je restoran brze hrane u sklopu Konzumova marketa na Gradskoj tržnici.

[attachment=1]

Brojni građani i turisti koji su tu dolazili po pečene piliće, pomfrit, salate ili neku drugu brzu hranu iznenadili su se što je restoran jeftine i dobre hrane zatvoren u biti još usred sezone.

- Nađene su nam neke bakule u zidu, izgleda da ćemo morati i štemati, i tko zna koliko će sve to trajati - kazali su nam u Konzumu.

Bakule su, za one koji ne znaju, žohari ili neki slični kukci koji za stanište koriste rupe ili prolaze u zidovima.

Ova zgrada je izgrađena prije tridesetak godina i vjerojatno se za to vrijeme nakupilo svega i svačega u prostoru koji je stalno bio restoran.

Edvard Šprljan

Izvor : http://www.slobodnadalmacija.hr/

Bilo bi dobro, da prate forum Paluba, pa bi saznali, kako i čime se sigurno uništavaju bakule.
Inače, često gledam američke dokumentarne filmove o uništavanju tih "baja".

Nema konačnog rješenja, one če nas preživjeti.
Duje, na Malgajevi ulici (malo dalje od pivovare Union, nasuprot Hale Tivoli) moja baka borila je epske ratove sa njima, jadna je otišla na onaj svijet, bakule su ostale. One velike crne, ne male smeđe brodske. Da ne pričam o samo Hali, dok sam kao klinac tamo igrao hokej, u garderobu se nije ulazilo dok svijetla nisu gorjela barem minut. Kažu klinci, da i danas nije bolje.
Kad bakule negdje usele, one niso podstanar, nego svi ostali postanemo podstanari a one gazde.

u novom sadu redovno se vrši uništavanje dotičnih dušmana ali ako samo jedan stanar preskoči deratizaciju badava posao.na brodovima smo ih uništavali otrovom Ciklon B ,po sedam dana bi provetravali lađe.

Pokušaj preparatom Polaris, izraelska proizvodnje. Žućkasta tečnost, nije otrovna za ukućane.

Živim u Beogradu, u zgradi zidanoj tridesetih godina. Po definiciji bi u mom stanu moralo biti onih velikih bubašvaba. Međutim, iz nekog razloga ih nema, i to samo kod mene, a kod drugih ima, i to prilično. Možda je razlog u tome, što kada radimo veliko spremanje po kući očistimo dobro i sve parkete mlakom vodom gde je na jedno vedro vode dodato 0,5 dl kerozina (petroleja). Pre dvadesetak godina se i događalo ponekad da se poneka pojavi, obično sa prvim prolećnim danima. Žohar kao vesnik proleća. Od kraja devedesetih nekako su nestale i one. Najverovatnije je štos u higijeni i detaljnom čišćenju, što žohari svih vrsta ne podnose. Inače, najveće bubašvabe sam video svojevremeno na Kritu. Bile su dugačke često i preko 3-4cm, lepo debele i na visokim nogama, nekako sportske. Stvarno su bile izuzetno brze i teško uhvatljive, što je bio poseban izazov za ponoćni "lov" na njih. U pulskom GMO bakule su bile "domaće životinje", mada ih nikada nisam zatekao u svom krevetu. Nisu patile ni od morske bolesti. Posebno su volele da se kriju u električnim uređajima.

Ma jasno je meni, da smo rat sa njima izgubili! Kod uništavanja u zgradama bi morali svi napustiti stanove, izvršit "ciklonizaciju", koja bi morala trajati najmanje toliko dugo, da uništi i one, koje se zazvijaju iz jajašca, znači cijeli ciklus!

Za Hali Tivoli mi je jasno, dosta vlage i topline, gdje češ bolje mjesto za njih (a hrane se uvjek nađe).

Nabavi ježa duje i rešio si problem. Em ih on tamani kao poslasticu, em ispušta neki miris koji njima smeta. ;)

Mnogo se zadnjih godina govori o geopatogenim zonama na kojima su izgrađeni određeni objekti ili djelovi tih objekata. Radiostezisti se bave time i dokazuju da zbog lošeg geomagnetnog polja, ljudi u nekim zgradama ili prostorijama u zgradi često oboljevaju od koječega. Nekad su recimo ljudi, prije no bi gradili kuće, stavljali na plac vlažan kamen, pa ako nakon mjesec dana ispod njega ne bude nikakve bube - odustajali bi od gradnje. Dzumba je dobro primjetio da gdje bube ne dolaze - nije ni za ljude. Mislim da je za veću brigu ako buba nema, nego ako se pojave