PALUBA

Švedska klasa a-17 "Vastergotland" je prvi put predstavljena javnosti 1987 kao klasa podmornica za uporabu u obalnim vodama Baltika i namjenjena uporabi u hladnim podrucjima.Četri broda ovog tipa su proizvedena od 1983 do 1988 godine u "Kockums AB" brodogradilistu , i danas su u Švedskoj RM u upotrebi zadnja dva broda, dok su prva dva broda iz gradnje prodata Singapurskoj RM.Tokom procesa modernizacije ove klase podmornica , klasa koja je ostala u Švedskoj RM (zadnja dva broda Sodermanland i Ostergotland) je nazvana "Sodermanland", koja je dobila u tijeku modernizacijskog procesa produljeni trup u odnosu na klasu "Vastergotland".Četri broda klase A-17 "Vastergotland" su izgrađena a to su brodovi , HMS "Vastergotland", HMS "Halsingland" , HMS "Sodermanland" i HMS "Ostergotland"Brodovi klase "sondermanland" su tijekom modernizacije dobili produzenje trupa i ugradnju "Stirling" tipa nezavisne zracne propulzije za Švedsku RM.Kada su prva dva broda 2005 prodana (isporucena 2008 godine) Singapurskoj RM , oni su dobila istu vrstu modernizacije kao zadnja dva broda,produzenje brodskog trupa, ugradnja "Striling" tipa propulzije i dodatne klimatizacione uredjaje za uporabu u tropskim morima.
TT Karakteristike Klase "Vastergotland" / "Sodermanland" :
Deplasman : Zaronjeni 1270t , Povrsinski 1180t
Duzina: 48.5m
Sirina: 6.1m
Gaz: 5.6m
Pogon : 2 x diel-motora "Hedmora V12A/15" i 1 x Elektricni motor "Jeumont-Schneider"
Brzina : Povrsinska 11čc , podvodna 20čv
Posada: 18 časnika , 6 dočasnika
Naoruzanje: 6 x 533mm TC i 3 x 400 mm TC , i mogucnost polaganja mina.

Podmornice prodate Singapurskoj RM dobile su nazive RSS "Archer" i RSS "Swordfish" i sada se vode pod klasom "Archer"..........

Modifikacija originalnog "Vatergotlanda" u "Sonderland" ili "Archer" Klasu ...............

Slike iz unutrasnjosti podmornice klase a-17.........

Sve sto Svedska radi,izuzetno je kvaltetno,pa i ove podmornice koje plove vec dvadestak godina,a plovice jos dosta!

[attachment=1]

        Kada zamislim da smo kao  dve prijateljske zemlje surađivali kod projektovanja i izgradnju  podmornica-kod nas831 a kod njih mislim Naeken,jeza med hvata jer ''di smo bili  a di smo sad'''neizmerljivo i nezamislivo :udri ;D

Koje su prednosti švedskih podmornica za NATO?


Švedska će svojim pridruživanjem u mnogome pomoći alijansi da ojača svoju ranjivost u severozapadnoj Evropi – Baltičkom moru, zajedničkom plovnom putu s Rusijom sa uskim grlom za pristup lukama u osam država uključujući Nemačku, piše sarajevski N1.

Ključ Švedske za održavanje plovnih voda u sukobu je njena vodeća svetska podmornička flota, za koju analitičari kažu da ima neke od najnaprednijih konvencionalnih podmornica ikada napravljenih.

„Švedska podmornička flota je dobro pripremljena za ovo okruženje i značajno će doprineti ukupnim podmorničkim kapacitetima NATO-a na Baltiku“, rekao je za Rojters neimenovani zvaničnik NATO-a.

Plitki Baltik, koji neki nazivaju „potopljenom livadom“, ima prosečnu dubinu od oko 60 metara, što ga čini previše plitkim za podmornice na nuklearni pogon koje čine najveći deo ruske podmorničke flote i cele podmorničke flote američke mornarice.

Švedska ima tri napredne podmornice klase Gotland i jedan stariji model koji će biti penzionisan kada dva nova broda A26 budu isporučena 2027. i 2028. godine, čime će do kraja decenije dobiti pet klasa podmornica.

Njihova prednost je što mogu da ostanu pod vodom nekoliko nedelja.
Dok su pod vodom, konvencionalne podmornice rade na baterije.Većina njih mora ponovo da izađe na površinu nakon nekoliko dana da bi njihovi dizel motori radili i napunili baterije.

Koje su prednosti švedskih podmornica za NATO? 1

Švedska će svojim pridruživanjem u mnogome pomoći alijansi da ojača svoju ranjivost u severozapadnoj Evropi – Baltičkom moru, zajedničkom plovnom putu s Rusijom sa uskim grlom za pristup lukama u osam država uključujući Nemačku, piše sarajevski N1.

Ključ Švedske za održavanje plovnih voda u sukobu je njena vodeća svetska podmornička flota, za koju analitičari kažu da ima neke od najnaprednijih konvencionalnih podmornica ikada napravljenih.

„Švedska podmornička flota je dobro pripremljena za ovo okruženje i značajno će doprineti ukupnim podmorničkim kapacitetima NATO-a na Baltiku“, rekao je za Rojters neimenovani zvaničnik NATO-a.

Plitki Baltik, koji neki nazivaju „potopljenom livadom“, ima prosečnu dubinu od oko 60 metara, što ga čini previše plitkim za podmornice na nuklearni pogon koje čine najveći deo ruske podmorničke flote i cele podmorničke flote američke mornarice.

Švedska ima tri napredne podmornice klase Gotland i jedan stariji model koji će biti penzionisan kada dva nova broda A26 budu isporučena 2027. i 2028. godine, čime će do kraja decenije dobiti pet klasa podmornica.

Njihova prednost je što mogu da ostanu pod vodom nekoliko nedelja.

Dok su pod vodom, konvencionalne podmornice rade na baterije.


Većina njih mora ponovo da izađe na površinu nakon nekoliko dana da bi njihovi dizel motori radili i napunili baterije.

Ali švedske podmornice imaju tečni kiseonik uskladišten u rezervoarima na brodu za pokretanje dizel motora pod vodom radi punjenja baterija, tako da mogu duže ostati potopljene i smanjiti rizik od otkrivanja.

Za 30 ili 40 godina ili možda ranije, podvodni rat će verovatno biti autonoman, kaže Sebastijan Bruns, viši istraživač na Institutu za bezbednosnu politiku na Univerzitetu Kil.

U iščekivanju ovoga, Švedska je naručila dve nove podmornice, koje bi trebalo da budu isporučene 2027. i 2028. godine.

Poznate kao A26, biće veće i svestranije mašine od Gotlandsa i imaće jedinstvenu karakteristiku, tvrdi SAAB Kokums: poseban prostor prečnika 1,5 metara, nazvan Multiple Mission Portal, koji se nalazi u pramcu podmornice.

Ovo će omogućiti vozilima na daljinsko upravljanje (ROV), autonomnim vozilima ili grupama ronilaca da lako uđu i izađu iz podmornice. Bruns kaže da ovo čini podmornicu idealnom za ratovanje na morskom dnu – na primer, zaštitu ili uništavanje cevovoda ili druge kritične infrastrukture na morskom dnu.

„Ratovanje na morskom dnu je trenutno goruće pitanje u pomorskim krugovima“, rekao je Bruns, misleći na eksplozije 2022. koje su uništile gasovode Severnog toka koji prolaze ispod Baltika.

ROV-ovi mogu da obavljaju zadatke kao što su vađenje ili postavljanje objekata na morsko dno, skeniranje velikih površina ili postavljanje ili uništavanje mina. Takođe mogu zaroniti dublje od običnih podmornica.

izvor (https://www.danas.rs/svet/koje-su-prednosti-svedskih-podmornica-za-nato/)