PALUBA

Деблокиран извоз оружја
Datum: 23.05.2011

СAРAЈЕВО - Предсједништво БиХ на јучерашњој хитној сједници ставило је ван снаге своју ранију одлуку о обустављању издавања дозвола за извоз наоружања и војне опреме из БиХ.

- С обзиром на то да је Савјет министара БиХ у предвиђеном року, у складу са ранијим закључком Предсједништва, извршио неопходне измјене подзаконских аката којим се обезбјеђује поуздана процедура издавања дозвола за промет наоружања и војне опреме, престала је потреба за даљом забраном издавања дозвола - саопштено је из Предсједништва.
Замјеник министра одбране БиХ Живко Марјанац рекао је "Гласу Српске" да је одлука Предсједништва добра вијест за намјенску индустрију БиХ.
- Усвајањем правилника за издавање дозвола за извоз наоружања свакако ће се увести више реда у ову област - рекао је Марјанац и додао да је увођење Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ у процес издавања дозвола један вид суперконтроле.
Он је нагласио да обавезност достављања извјештаја о крајњој дестинацији оружја не значи да се треба одустати од истрага гдје је наоружање из БиХ до сада завршавало.
Предсједништво БиХ је 17. марта на основу упозорења из дипломатских извора о постојању индиција о извозу наоружања из БиХ супротно резолуцијама УН и другим међународним одредбама, донијело одлуку о обустављању издавања дозвола за извоз наоружања и војне опреме из БиХ.
Предсједништво је тада наложило Министарству спољне трговине и економских односа БиХ да одмах обустави издавање дозвола. Савјет министара је тада задужен да у року од 60 дана сачини нови правилник којим ће бити утврђени критеријуми за издавање дозвола за унутрашњи и спољни промет наоружањем и војном опремом.

Izvor: www.glassrpske.com

[attachment=1]SARAJEVO - Za Avganistan će danas sa Sarajevskog aerodroma biti otpremljeno osam od ukupno 60 haubica tipa B30 od 122 milimetra, koje je BiH donirala Avganistanskoj nacionalnoj armiji.
Haubice, po 30 iz vojnih komponetni Republike Srpske i Federacije BiH, remontovane su u fabrikama namjenske industrije u BiH, zahvaljujući ugovoru između SAD i BiH vrijednom  5,4 miliona američkih dolara.

Preostale haubice trebalo bi da budu isporučene do kraja godine, a odluku o ovoj donaciji donijelo je Predsjedništvo BiH u oktobru 2009. godine.

Američki ambasador u BiH Patrik Mun rekao je na ceremoniji upriličenoj povodom slanja prvog kontingenta od osam haubica da će ova donacija BiH pomoći Avganistanu u izgradnji moderne i dobro opremljene vojske sposobne da osigura bezbjednost svih građana Avganistana.

Navodeći da ovo oružje zadovoljava standarde NATO i maksimalno povećava prilagodljivost i efikasnost  za avganistansku nacionalnu vojsku, Mun je naglasio da se ovom donacijom smanjuje višak zaliha vojne imovine u BiH i vojni resursi potrebni za čuvanje te imovine.

"Ova donacija, osim vojnika BiH u Avganistanu, značajan je doprinos težnji BiH da postane članica NATO",  istakao je Mun i dodao da se vlasti BiH pripremaju za odobravanje slanja treće rotacije vojnika u Avganistan.

Prema njegovim riječima, Vlada SAD obezbijedila je više od 49 miliona dolara pomoći od 2005. godine da bi pomogla Oružanim snagama i vlastima BiH da poboljšaju svoje kapacitete da bi BiH jednog dana bila spremna za članstvo u NATO.

"Demonstriranjem svoje spremnosti i sposobnosti da doprinosi međunarodnoj bezbjednosti, BiH pokazuje političku opredjeljenost da radi na ostvarenju zajedničih ciljeva sa više od 40 partnera i savezenika NATO u borbi protiv terorizma i uspostavljanju mira i stabilnosti u Avganistanu", naglasio je Mun.  

Zamjenik ministra odbrane BiH Marina Pendeš rekla je da je ova donacija značajan doprinos miru i stabilnosti u Avganistanu i još jedan značajan korak ka približavanju BiH NATO.

"BiH, osim 45 pripadnika Oružanih snaga koji se nalaze u Avganistanu, priprema se da zajedno sa pet drugih država iz jugoistočne Evrope uputi pripadnike koji će obučavati avganistanske snage bezbjednosti", istakla je Pendeš.

Nosilac ugovora o remontu haubica sa bh. strane je UNIS group, a izvođači radova su Zrak Sarajevo, Tehničko-remontni zavod Hadžići i BNT - Tvornica mašina i Hidraulike Novi Travnik.

Direktor tvornice iz Novog Travnika Abaz Manđuka je u izjavi novinarima naglasio kako ovaj ugovor predstavlja veliko olakšanje za namjensku industriju, koja je pokazala da može raditi po NATO standardima.

Naveo je kako su ove haubice i proizvedene u Novom Travniku, te da je cijena jedne potpuno nove haubice oko 90.000 dolara. 

Izvor: SRNA, FENA i www.nezavisne.com

Koje su to haubice B-30 u kalibru 122mm??
Koslo znam, postoje M-30 i njegov naslednik D-30 u tom kalibru.

U pitanju su haubice D-30 novinarska greška ;D

Где је ту НАТО стандард? Руска конструкција, руска муниција (произведена код нас).


Једана нова хаубица кошта 90000 евра? Биће да ремонт једне кошта толико (60 ком х 90000 = 5,4 милиона).

Узгред, Авганистану друго и не треба, ако уопште треба, јер ће се тога кад-тад дочепати Талибани и други исламисти (чим Амери оду).

Novinarsko, ako koriste NATO članice kalibar 122 mm, onda je to več NATO standard  :zid

LPB

Nakon što je Vlada RS usvojila program finansijskog restrukturiranja, "Tehnički remont" u Bratuncu pred vratima je privatizacije.

Potencijalni kupac je firma ELW iz Južne Afrike, koja se bavi proizvodnjom i prodajom blindiranih automobila, naoružanja i druge vojne opreme. Budući kupac je već obezbedio posao za somalsko tržište - u pitanju je remont blindiranih građevinskih mašina za misiju Ujedinjenih nacija. Više o ovome ima u prilogu RTRS...

http://www.youtube.com/watch?v=DNB5b7sr4_8

06.03.2013 www.glassrpske.com
Сарајево - Министарства одбране Републике Српске и ФБиХ продала су загребачкој фирми "Скаут" и сарајевском "Унис промексу" наоружање и муницију по невјероватно ниским цијенама, па је тенк Т-34 коштао 5.000, хаубице између 2.000 и 3.500, оклопни транспортер 2.000, а прага 600 долара.

Укупна вриједност наоружања и муниције према пет основних уговора са "Скаутом" и "Унис промексом", који су у посједу "Гласа Српске", износи више од седам милиона долара. Та цијена донекле је измијењена прошле године потписивањем анекса уговора, али је и даље остала ниска. Бивша ентитетска министарства одбране склопила су уговоре са "Скаутом" и "Унис промексом" 2003. и 2004. године, а без обзира на скандалозно ниске цијене њихова реализација се не може одгодити.

Према уговору са "Унис промексом" од 15. јуна 2004. године и анексом уговора од 15. јануара 2010. године договорена је испорука 60.000 минобацачких граната калибра 60 милиметара и 160.000 граната калибра 82 милиметра по цијени од девет долара по комаду. Вриједност тог уговора је 1,4 милиона долара, а вриједност испоручене робе до 16. августа 2012. године је 360.000 долара.

Федерално Министарство одбране је са "Скаутом" 24. септембра 2003. године закључило уговор који је са анексима вриједан 1,65 милиона долара. Према рекапитулацији продаје извршеној у августу прошле године, "Скауту" није испоручена роба вриједна 561.419 долара. Према цјеновнику наведеном у том уговору, пиштољска и пушчана муниција коштала је 0,02 долара по комаду. Меци калибра 20 милиметара продати су за 0,25 долара по комаду, бомбе су коштале два долара, пиштољи калибра 7,62 и 7,65 милиметара по девет долара, полуаутоматска пушка 20, ловачки карабин 25, а митраљез 7,9 милиметара 45 долара. Хаубице су коштале од 2.000 до 3.500, оклопни транспортер двије, ВБР 3.000, а тенк Т-34 5.000 долара.

Уговором од 9. јуна 2004. године дефинисано је да је цијена аутоматске пушке од пет до 15 долара, пушкомитраљеза од једног до 20, а митраљеза од 14 до 50 долара. Ручни ракетни бацач коштао је долар, противавионски топови од 100 до 360, а прага 600 долара.

Цијене су сличне и у осталим уговорима, па тако ручни ракетни бацачи коштају од седам до 30 долара, противваздушни систем од 150 до 250 долара, а снајперске пушке од 16 до 30 долара.

Предсједавајући Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ Душанка Мајкић казала је "Гласу Српске" да се зна ко су били ентитетски министри одбране у вријеме склапања уговора и да је тужилаштво надлежно да покрене питање њихове одговорности.

- Није на Министарству одбране БиХ да отвара било коју другу проблематику осим да изврши испоруку према уговорима за које је купац платио аванс. Ако Министарство одбране буде одуговлачило с тим направиће додатну штету плаћањем одштете уколико купац покрене судски спор - каже Мајкићева.

Загребачки "Скаут" већ је запријетио подношењем тужбе против Министарства одбране БиХ са одштетним захтјевом од 3,5 милиона долара уколико у најкраћем року не испоштује уговоре.

Тужбе
У Министарству одбране БиХ су казали да упркос ниским цијенама морају испоштовати уговоре.

- У противном, суочићемо се са још већом штетом уколико купци поднесу тужбу за надокнаду штете - кажу у Министарству одбране.

 

Цене у оваквим пословима су увек релативна ствар. Купац увек жели да купи што јефтиније, а продавац би требао да тежи да прода што скупље. Када је држава продавац то често није тако.

Конкретно око овога:

Врло зависи од стања сваког средства као и од услова куповине. На пример ако се купује "ђутуре" (све, на невиђено) онда је цена обавезно ниска.

Тенк Т-34 добијена цена је 5000 долара. Ја ценим да је доста реална. Тенк не може бити у добром стању. Стар је најмање 60 година. Сечење у старо гвожђе такође кошта, барем пар хиљада евра. цена отпадног гвожђа је ниска (око 0,2 долара по кг). Цена коју купац може добити на светском тржишту за исправан тенк је исто врло ниска, ако уопште то неко хоће да купи због добре понуде бољих половних тенкова. Дакле, курталисоа си се беде и отпада и још ти платили 5000 долара. Можда је могло и мало више, али и ово је добро.

Пушчана муниција, када је нова, када се набавља на велико је око 0,15 долара. Ова је сигурно стара у просеку 30-так година (заостало из ратова од ЈНА или је набављана које-куда и од које-кога). Можда је могла да прође за 0,05 по комаду, али зависи од стања.

Пушка (АП), типа М-70, када је нова кошта око 200-250 евра. Половне, зависи од стања, али не више од 50-так евра по комаду.

Tenkovi će gotovo sigurno biti isečeni, Prage isto. Ali pešadijsko oružje i municija? I to još pogotovo kad je trenutno visoka potražnja?

Ako ništa, ovo će biti i prodavano američkim kolekcionarima za daleko veće pare.

T-34 ide sigurno na prodaju kolekcionarima, mada je sada manja potražnja zbog recesije cijena koju bi mogao dobiti je 15 do 20.000 eura. Mislim da Česi prodaju po 38.000 eura.
Šteta što nema Shermana ili SO M18 jer bi za njih cijene na tržištu bile mnogo veće.

Dobro su i prodali. Sve je moglo završiti u željezari ili potpaljeno u fugasi. Političari misle da je streljivo građevinsko željezo. Rok trajanja neograničen.

Sarajevo - U istrazi i izvještajima Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) u vezi sa prodajom i uništavanjem naoružanja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava, pored pripadnika Ministarstva odbrane i Oružanih snaga BiH i preduzeća "Pretis" Vogošća, "Binas" Bugojno i "Vitezit" Vitez, nalazi se i nekoliko domaćih i stranih firmi te posrednika koji su učestvovali u švercu oružja.

Oni koji su najviše kupovali i izvozili pokretnu vojnu imovinu iz BiH i za koje je zainteresovana SIPA su firme "Unis promeks" iz Sarajeva, "Skaut" iz Zagreba, "Imeks grup" iz Ostrave u Češkoj Republici, "Taos" iz Alabame, firme "Info protekt" i "Specijalna oprema" iz Skoplja te firma "Ikar air" iz Tuzle.

Među njima je i američka kompanija "Military Profesional Resources Incorporated" (MPRI) koja s Ministarstvom odbrane BiH i dalje aktivno sarađuje, ali nije poznato da li je i ta firma obuhvaćena istragom SIPA.

Kao posrednici u švercu oružja iz BiH pojavljuju se firme "A&D internešnel trejding" iz Tortole sa Britanskih Djevičanskih ostrva i "Montenegro difens industri" (Jugoimport mont) iz Podgorice u Crnoj Gori.

MPRI не може бити обухваћена никаквом истрагом, таман да су главни и најодговорнији организатор шверца. Зна се зашто :angel: Ово остали су ситни играчи који могу бити и жртвовани. Неке од тих фирми су и "фантомске" (ташна-машна). Ако је оружје отишло тамо где "треба", нема ништа од истраге.

Богами, тако је. У MPRI седе велике главоње. Они су заштићени, изнад закона су, па им нико ништа не може. Нпр. Карл Вуоно. Био је Начелник Генералштаба ОС САД 1987-1991. Сад је још увек CEO у MPRI.

http://www.youtube.com/watch?v=t9IV5dBzgcU

Ovde imamo neke poznate face ;)

Ima li kakvih novosti u vezi prodaje Cajaveca i njegove imovine?

Ovo bi valjda trebao da bude spisak aktuelnih tendera/prodaja :
http://pravosudje.ba/vstv/faces/vijesti.jsp?id=37623

Ništa novo...već viđeno na ovim prostorima...
Banana države ne mogu proizvoditi sofisticaranu vojnu tehniku...
Prihvatimo se motike i za male pare okopavajmo krompir za "razvijene", davaćemo klasje, voće, plodove sa njiva, kožu sa leđa...sve uz osmijeh
To je nama naša borba dala...

Zemlje regiona ne plaćaju dug za kupljeno oružje
Bh. firme traže 118,9 miliona dolara

Ustavni sud Srbije odbio je nedavno i petu od ukupno šest žalbi koje je Federacija BiH podnijela na presude o nepriznavanju prijeratnih potraživanja kompanija iz BiH za izvoz naoružanja i vojne opreme, potvrđeno je za "Avaz" u Agenciji za privatizaciju FBiH (APF).

Težina tužbi

Jednu žalbu odbio je i Ustavni sud Crne Gore, a zanimljivo je da samo Srbija duguje bh. kompanijama skoro 70 miliona dolara.

Prema podacima Agencije za privatizaciju FBiH, u Srbiji je podnesena 21 tužba ukupne vrijednosti sporova od 60.506.443 dolara, 3.053.005 funti te 278.353 eura, dok su u Crnoj Gori podnesene  tri tužbe u vrijednosti od 68.733 eura.

Senad Rahimić, pomoćnik direktora APF-a, rekao je za "Avaz" da je, nakon sve učestalijih odbijenica iz ovih zemalja, Agencija za privatizaciju FBiH sve navedene predmete već poslala Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

- Već smo Sudu u Strazburu podnijeli aplikaciju protiv Srbije zbog povrede prava na pravično suđenje i na imovinu - rekao nam je Rahimić.

No, osim Srbije i Crne Gore, Federacija BiH je protiv Hrvatske podnijela tri tužbe ukupne vrijednosti od 12.976.508 dolara, a protiv Makedonije jednu tužbu tešku 25.000 eura.

Četiri države

No, ukupna vrijednost prijeratnih potraživanja koju su iskazale bh. kompanije na dan 31. decembra 2011. godine po osnovu izvoza naoružanja i vojne opreme u ove četiri države, iznosila je 118,9 miliona dolara.

Najviše potraživanja u Srbiji, ukupno osam, ima sarajevska firma "Unix-Promex", koja se bavi proizvodnjom oružja.

Ko je sve tužio

Tužbe su podnijele i firme "Zrak" Sarajevo, "Unix-Ginex" Goražde, "BNT Holding" Novi Travnik, "Famos Holding" Sarajevo, RMU Breza te "Bosnalijek" Sarajevo, čija potraživanja, također, iznose desetine miliona dolara.

70 miliona dolara duguje Srbija

12,9 miliona dolara duguje Hrvatska

68.000 eura duguje Crna Gora

25.000 eura duguje Makedonija

  Dnevni avaz (http://www.avaz.ba/)

Mogu te tužbe okačiti mačku o rep.   :c

A ja mislim, da to nije tako. Ako je nastala iz republike nova država onda ta nova država preuzima dugove prijašnje republike.
A kako stvari stoje na području neke bivše zemlje usred brdovitog balkana moguče je i to, da te tužbe več vise ne repu nekog MAČORA. ???

To kako bi bilo fer i u redu, to je druga stvar. Gore u postu ja sam samo sažeto rekao šta je stvarnost.
"Normalno" je da među novonastalim državama postoji mali milion neraščišćenih stvari kad su živjele skupa zajedno
toliki niz decenija te djelile dobro i zlo.
Kao primjer je sa JRM. Skoro kompletna se sjurila u Crnu Goru. A ovi lijepo malo po malo to rasprčkaše i unovčiše na sve
moguće načine (staro željezo i slično), iako je to bila zajednička imovina i Srba  i Slovenaca i Hrvata i Makedonaca i
onih u Bosni i Hercegovini. I naravno onih u Crnoj gori.
I ko će to poslije svega refundirati, da neće Crna Gora. Kako da ne, malo sutra....

Ah ta sukcesija ostavimo to pravnicima , pravo je jedno a pravda skroz nešto drugo , ;)

Kosmos ulazi u posao s Amerikancima


Izvor: www.nezavisne.com | ZORICA DRAGOVIĆ | 19.12.2013

 [attachment=1]
BANJALUKA - Vlada RS je juče, kao većinski vlasnik banjalučkog "Kosmosa", usvojila informaciju o pismu namjere američke kompanije "Howell Machine Technologies" kojom prihvata buduće formiranje zajedničkog preduzeća između dvije firme.
Prihvatanje novih partnerskih odnosa znači da nakon velikog prodora američke kompanije u FBiH, kroz preuzimanje uprave u čak pet namjenskih firmi, ostvaruje i prvi vid privredne saradnje s jednim preduzećem iz RS.
Prema informacijama prvih ljudi "Kosmosa" i Granskog sindikata metalske industrije i rudarstva RS, partnerstvo ove banjalučke namjenske firme s kompanijom "Howell Machine Technologies" neće značiti promjenu uprave preduzeća, niti njenu privatizaciju.
Dragan Ilić, direktor "Kosmosa", istakao je da je Vlada RS davanjem "zelenog svjetla" ovom strateškom partnerstvu otvorila veliki broj modaliteta u dogovoru s američkom kompanijom.
"U 'Kosmosu' neće biti preuzimanja uprave kao što je to bio slučaj s firmama u FBiH. Mi smo većinu svojih dugova izmirili i realizujemo dobre poslove, tako da takav potez ne bi imao smisla", kaže on.
On je konstatovao da dosadašnji dogovori s "Howellom" idu u smjeru da američka firma u trenutno prazan dio hala "Kosmosa" unese svoju tehnologiju, te da "Kosmos" na novim poslovima angažuje svoju radnu snagu.
Ilić je konstatovao kako bi "Kosmos" za američku firmu trebalo da proizvodi dijelove naoružanja iz njihovog veoma širokog spektra.
On je dodao kako je ovakva poslovna ponuda dobro došla preduzeću koje se nakon gubitka libijskog tržišta bori za pronalazak novih partnera i osvajanje novih poslova.
"Ipak, moram da naglasim kako ovo nije jedino nama ponuđeno partnerstvo niti jedini posao na čijoj realizaciji trenutno radimo", kazao je on i dodao da ranije postignut prestiž firme i dalje plijeni pažnju ino-firmi namjenskog sektora.
Inače, u saopštenju Vlade RS navodi se da su ovlastili Nadzorni odbor i Upravu "Kosmosa" da nastave razgovore s "Howell Machine Technologiesom" s ciljem postizanja dogovora o osnovnim odredbama Ugovora o osnivanju zajedničkog privrednog društva.
"Ovo se posebno odnosi na učešće svake ugovorne strane u ulogu u zajedničkom privrednom društvu, kao i učešću u upravljanju i raspodjeli dobiti", navodi se o saopštenju Vlade RS.
Podsjećanja radi, u banjalučkom "Kosmosu" je prije rata radilo 1.500 radnika, a sada trenutno zapošljava njih 250.
Tane Peulić, predsjednik Sindikata metalske industrije i rudarstva RS, ocijeno je kako najava ovakvog posla otvara nove mogućnosti pred ovaj nekadašnji gigant.
"Saradnja s 'Howellom' znači novo zapošljavanje, što je u trenutnim ekonomskim uslovima najvažnije", konstatovao je Peulić.
Inače, kompanija "Howell Machine Technologies" na tržištu BiH prepoznata je kao najveći pojedinačni kupac artikala iz proizvodnih programa namjenske industrije u FBiH.
Sjedište kompanije je u Luistanu, država Ajdaho, koja se bavi proizvodnjom, razvojem i prometom naoružanja, vojne opreme i drugih artikala odbrambenih tehnologija.

"Howell" preuzeo upravu u pet firmi FBiH
Prije šest dana kompanija "Howell Machine Technologies", kroz zvanično potpisivanje memoranduma, preuzela je upravljanje firmama: "Igman" iz Konjica, "Unis Ginex" iz Goražda, bugojanskim "Binasom" te sarajevskim "Zrakom" i "Pretisom".
Prvi čovjek ove kompanije Dejvid Hauvel tada je boravio u BiH kada je potpisao ove sporazume s Nerminom Nikšićem, predsjednikom Vlade FBiH, i Erdalom Trhuljem, federalnim ministrom energije, rudarstva i industrije ovog entiteta.

у преводу целу војну индустрију која је остала у босни. само још завод орао фали, ако још ради... но чисто да се зна, игманова муниција се показује јако лоше већ дуже време, како пишу ловци из босне и хрватске...

Nagradno pitanje,ko remontuje motore borbenih aviona RV Srbije,ako Orao ne radi?

Jeste li vi sigurni da "Orao" ne radi?!

Zavod "Orao" radi, mada su kapaciteti slabo uposleni. Nedavno su uložili i u nove mašine. Imaju i sajt. Nije baš atraktivan, ali dobro je i to.

Koliko znam Orao radi čak su nekad prošle godine pustili u rad novu ispitnu stanicu, za turbo mlazne motore...

A evo i sajta http://www.orao.aero/index.php

ја нисам рекао да не ради, већ "ако још ради". не знам, и зато сам тако и рекао.

11.12.2014

Protestuju radnici Tehničkog remontnog zavoda Bratunac

Nekoliko radnika Tehničkog remontnog zavoda Bratunac već dva dana protestvuje i spava pod šatorom u banjalučkom parku Mladen Stojanović, zahtijevajući od Vlade RS reviziju privatizacije njihovog preduzeća te isplatu zaostalih plata i povezivanje radnog staža. Kažu da većina radnika ili nije smjela da dođe ili nisu imali sredstava za put, a da je veliko nezadovoljstvo u preduzeću.

Radnici tvrde da je privatizacija tog preduzeća propala te da novi vlasnik nije ispunio obećanje o pokretanju proizvodnje niti isplaćuje zaostatke radnicima u dogovorenim ratama.

Vlada Republike Srpske je prije sedam i po mjeseci prodala Tehnički remontni zavod južnoafričkoj kompaniji “ELW Global” za oko 4 miliona maraka.

Uz posredstvo granskog sindikata potpisan je i sporazum da se radnicima isplate dugovanja veća od milion i 600.000 maraka u deset rata ili ukupno oko 15.000 po radniku.

Radnici koji su pristali na uslove novog rukovodstva do sada su u par rata ukupno 600 maraka umjesto 1.500 KM koliko bi mjesečno trebali da dobijaju, kaže Rade Jakovljević koji već dvije godine nije dobio platu u tehničkom remontu.

Tehnički remontni zavod ima nešto više od 100 radnika, a tek mali broj njih dolazi na posao. Posla nema, a ljudi jedva preživljavaju  te zbog toga traže od Vlade da preispita cijeli taj process privatizacije, kaže radnik Nebojša Banduka.

Zamjenik direktora preduzeća Goran Domuz u izjavi za ATV ustvrdio je kako uprava Tehničkog remontnog zavoda nije ni znala da su se radnici odlučili na proteste.

U Sindikatu metalske industrije i rudarstva Republike Srpske kažu da je prošle sedmice, na insistiranje novog vlasnika, potpisan i pojedinačni kolektivni ugovor koji garantuje isplate za 125 trenutno zapslenih i čak angažovanje novih 100-njak radnika.

Oni koji nisu potpisali sporazum i sudskim putem traže ono što su zaradili, vjerovatno će sporije doći do novca, navode u tom sindikatu.

U Vladi su ranije izjavljivali kako bi u narednih sedam godina kupac Tehničkog remontnog zavoda trebao investirati blizu 10 miliona evra.

Sudeći po sadašnjem stanju, radnici koji protestvuju sumnjaju da će do toga doći. Poručuju da neće skloniti šator u parku sve  dok ne porazgovaraju bar  sa mandatarkom za sastav nove Vlade RS Željkom Cvijanović.

Izvor: Milorad Milojević; http://www.slobodnaevropa.org/

Sastao sam se sa svim rukovodiocima ove firme. Gazda firme, Englez iz Južne Afrike, je dolazio u Banja Luku i imali smo dugačke razgovore. Napravio sam im nekoliko projekta. Na puno papira. Obećali su neke pare za to, ali sve se je završilo na obećanjima. Godinu dana su čekali papire za privatizaciju, Vlada Republike Srpske je otezala više od godinu dana sa papirima. I taman sam sjedio u kafani gdje se okupljaju radnici raznih ministarstava, i naiđe Goran Domuz, direktor firme, i pokaza mi papire i reče da je napokon gotovo. Ponudio mi je i neko radno mjesto u TRZ. Ali nisam prihvatio.

Pozdrav

Vlado

Naslov, naravno, bombastičan....

Vir: "jutarnji list"
http://www.jutarnji.hr/

KONJIC NA BAČVI BARUTA

BOSANSKA TVORNICA SMRTI ‘Naši meci su savršeni, ali strašno je što su njima teroristi pobili novinare

Autor: Snježana Pavić

Uski kanjon Neretve, s obalama koje se spuštaju pod oštrim kutom. Dolje je blistava modrozelena rijeka, gore uska cesta i nekoliko zgrada. Izgledaju kao skladišta, davno sagrađena. Blješte snježni vrhovi planina. Ulazimo u jednu od zgrada. Otvaraju se vrata, vrlo snažan pritisak zraka gura nas natrag. To je ulaz u tajni svijet: tu počinju kilometarski podzemni tuneli tvornice streljiva Igman u Konjicu.

U Konjicu, hercegovačkom gradiću na cesti između Mostara i Sarajeva, stiješnjenom između visokih planina, Tito je sebi sagradio podzemno sklonište u kojemu je s najbližim suradnicima mogao preživjeti nuklearni napad. Bunker je u najstrožoj tajnosti građen od 1953. do 1979. godine: u labirintu podzemnih tunela na 300 metara ispod površine uređeno je 6500 kvadratnih metara u kojima je 350 ljudi moglo bez izlaska preživjeti šest mjeseci. To je bilo vrijeme hladnog rata kad su Amerikanci i Rusi jedni drugima prijetili atomskim bombama. U slučaju nuklearnog napada, u brdima ispod Konjica trebalo je biti zapovjedno središte bivše države.

Danas je Titov bunker napušten i jedna turistička agencija organizira posjet zainteresiranima. Zima je, sad ni agencija ne radi. Prije Titova atomskog skloništa sagrađen je podzemni kompleks tvornice streljiva Igman. Tvornica je otvorena 1950., a tri godine kasnije počeli su radovi na gradnji Titova bunkera. Dva su podzemna objekta u blizini, ali tuneli im nisu spojeni, objašnjava Đavid Muratbegović, direktor Igmana. Tražili smo razgovor otkako je objavljeno da vojna industrija Bosne i Hercegovine ponovno radi “kao u Titovo doba”, pri čemu je od desetak vojnih tvornica, od Goražda preko Novog Travnika i Bugojna pa do Banja Luke, najuspješnija upravo ova u Konjicu.

-Je li točno da imate čak 915 zaposlenih?

-Nije! Sad ih je 960, a proizvodnja traži da ih zaposlimo još minimalno stotinu ako želimo poštovati dogovorene rokove - odgovara direktor Đavid Muratbegović. Kaže da 2006. nije mogao niti zamisliti da će se tvrtka ikada izvući. Kao i stotine drugih tvornica u Bosni i Hercegovini, Igman je životario. Od prijeratnih 2500 radnika, ostalo je njih oko 300 koji bi radili par mjeseci, pa bi ih poslali na čekanje. I tako u krug, s neredovitim plaćama, često bez plaćenih doprinosa za staž i zdravstveno, klasična priča.

 Godinama su nam razni stručnjaci objašnjavali da vojna industrija nakon raspada Jugoslavije nema nikakve izglede jer su sve tvornice, od Crvene zastave u Kragujevcu do Đure Đakovića u Slavonskom Brodu, koncipirane kao dio nekadašnje savezne države i potpuno ovisne o suradnji iz drugih republika, sada samostalnih država. No, posljednjih mjeseci iz Sarajeva i Beograda stižu vijesti o sve većem izvozu oružja i vojne opreme. Tako je i u Hrvatskoj: lani je izvoz porastao barem 20 posto u odnosu na 2013. kad je iznosio oko 200 milijuna dolara. U samo dvije-tri godine došlo je do pravog izvoznog buma u cijeloj regiji.

No, Igman u Konjicu jedinstven je po mnogočemu. Među ostalim, po tome što su sav uspjeh postigli na prijeratnim strojevima. Tek je nekoliko novih. “Imamo i jednog starijeg od stotinu godina. Dobili smo ga iz Njemačke, ratne reparacije”, kaže nam stari šef pogona s okruglim naočalama. Što, reparacije nakon Prvoga svjetskog rata? Ne, nego nakon Drugog. I taj uredno radi.

I da nema Titove slike na zidu, ulazak u tvorničke podzemne hale izgledao bi kao put vremeplovom: tako su valjda izgledale tvornice šezdesetih i sedamdesetih, sa starinskim strojevima i radnicama i radnicima u plavim kutama. Sve je čisto i uredno, ali niti jedan detalj nije iz 21. stoljeća. Osim možda cafe aparata u kutu, pokraj plakata s Titom koji puši kubanku.

Slika beskonačnog niza tamnozelenih strojeva u tunelima podsjeća na proizvodnju iz vremena manufaktura, prije nego što se Henry Ford dosjetio rada na traci: svaki stroj radi zasebno, nekoliko radnika ili radnica opslužuje jednu mašinu. Posao naizgled nije težak, nisu to visoke peći ni rad u rudniku, ali radnika od 60 godina teško da ćete vidjeti. Puno je mlađih, puno žena. Otkud toliko žena? Ubrzo dolazi objašnjenje: plaće su niske. Većina zaposlenih, njih više od šest stotina, radi na najjednostavnijim poslovima, poput pakiranja metaka.

Dobivaju minimalac, što im s prijevozom i toplim obrokom raste do 650 KM. Oko 2500 kuna. Ali, stiže svaki mjesec, s uplaćenim doprinosima i prekovremenima: 30 posto više dobiju za prekovremeni rad, 20 posto više za rad vikendom. Posla je sve više: rade u dvije smjene, a na uskim grlima organizirali su i treću. Non-stop, 24 sata dnevno. Nije daleko dan kad će broj zaposlenih prijeći tisuću, ističu.

 13.11.2015 15:44

SARAJEVO - Bosna i Hercegovina će ove sedmice započeti prve isporuke od 550 tona municije doniranih Iraku za borbu protiv terorističke organizacije Islamska država, rekao je general-pukovnik Anto Jeleč, načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH.

"Nakon odluke Predsjedništva BiH počeli smo konačne pripreme za isporuku municije koje ćemo donirati Iraku u borbi protiv ID-a", rekao je Jeleč za Hinu.

Transport municije obaviće američka vojska.

"Mi smo praktično već sada spremni za isporuku municije koju smo prikupili s raznih lokacija kao dio viškova koje imamo. Sada se samo čeka kada će se moći izvesti letovi i isporučiti municija iz BiH u Irak", dodao je Jeleč.

Ministar odbrane BiH Zekerijah Osmić najavio je u ponedjeljak da će vlasti BiH razmotriti mogućnosti slanja dodatnog naoružanja i municije Iraku u razgovorima s ambasadom SAD-a u ovoj zemlji.

"Iz postojećih viškova više od 550 tona smo poklonili vladi Iraka u svjetskoj koalicijskoj borbi protiv ID-a. Pretpostavljam da ćemo nastaviti razgovore o toj temi s našim partnerima, a to je u ovom slučaju bila ambasada SAD-a, te da je moguće da se dogovore još neke slične donacije", dodao je Osmić.

Vlasti BiH će donirati 15 miliona metaka promjera 7,9 milimetara i 400.000 metaka promjera 14,5 milimetara, koji su procijenjeni kao viškovi.

Prema odbrambenim reformama pod pokroviteljstvom NATO-a i SAD-a, BiH se mora riješiti više od 16.500 tona municije i preko 40.000 komada oružja viškova.

Izvor Nezavisne novine.


E sad mene interesuje za koje je naoružanje ova municija. Ima li u Iraku tog oružja ili će "kao slučajno" završiti u rukama ISIL-a, pošto ga transportuje SAD.

Pozdrav

Vlado

Municija za KPVT je OK izbor, ako je ispravna. 7,9mm... ko bi to mogao koristiti u Iraku, za šta? Irak je verovatno imao nešto Mauzerki u skladištima, zaostalo valjda još od Kaisera Wilhelma i ideja bagdadske železnice, ali to je verovatno davno razneseno, pokradeno...

Nama u BiH doniraju ljekove koje bacama odmah. Dođe kao poklon, a mora se onda platiti skupo uništavanje, jer je neupotrebljiva.

Zato me interesuje za šta se koristi ova donirana municija. Za neko davno rashodovano oružje.

Šarac? Snajper?

Porodica streljačkog naoružanja "Al Kadissiyah" po licenci Zastave je mislim sva 7,62x39 i 7,62x54R! ( APovke i Cece/snajperke). Nisam čuo da je Irak imao MG-42 i/ili Šarca!

Koliko smo pomoči (rešili se starog naoružanja) poslali iz država bivše juge, nema straha da nije bilo i M-53 unutra.

Па ваљда је неко питао ирачане да ли им треба та муниција. Муниција 14,5мм сигурно треба (за митраљез КПВТ који се често користи). Ова 7,9мм ако је "снајперска" новије је производње и могла би се користити за ове "наше" снајперске пушке ако их ирачани или Курди имају. Она друга (са обичним зрном) је највероватније стара и преко 40 година и тешко да је баш употребљива.

Pa koliko piše u saopštenju daće im " luk i strelu " u paketu. Verovatno su i na to mislili ako već hoće da se oslobode preostalih viškova iz bosanskog lonca.

на неким снимцима из сирије лепо се види како идиловац шара из шарца. није немогуће да ће стићи у део ирака који контролише идил, али није немогуће ни да званична ирачка армија добије неку количину шараца. колико знам и наши су распродати, али не знам где.

А као тешко је проценити где су завршили? Највероватније код Ескима ;D.

Uvek sam sumljao da su za sve krivi Eskimi u pozadini, i da se podtajno naoružavaju. ;D

Dakle, municija  14,5 mm je za KPVT, odnosno za ZSU 23. Municija 7,9 je za snajper.

Ta se sredstva koriste u Iraku.

Postoji li mogućnost da se ova municija dostavi ISIL-u pošto je transportuje SAD.

Pozdrav

Vlado

Овај пут сумњам да ће то САД урадити. Пре ће бити да је могуће да ирачка војска то изгуби у борби или да сардници ИСИЛ-а у тој војсци то проследе "где треба".

Znam da je Hrvatska preko SAD isporučivala oružje ISILU. Doduše, pod različitim maskama.

http://www.jutarnji.hr/u-4-mjeseca-za-siriju-s--plesa--otislo-75-aviona-sa-3000-t-oruzja/1089573/

Interesuje me da li je i ovo nešto slično.

Највероватније није ако је предвиђено за Ирак. Или ће отићи легалној ирачкој влади или Курдима у Ираку.

Ovo je već isporučeno

http://www.jutarnji.hr/transfer-hrvatskog-oruzja-pobunjenicima-u-siriji-dogovoren-je-ljetos-u-washingtonu/1087707/

DA LI ĆE “ORAO” DA POLETI  Ništa od saradnje vazduhoplovnog zavoda iz Bijeljine sa Rusima?
ATV   24.07.2016.

Od multimilionske saradnje RS sa Rusima, po svemu sudeći, nema ništa. Za sklapanje unosnog ugovora za remont helikoptera sa Zavodom “Klimov” iz Sankt Peterburga bijeljinskom "Orlu" trebalo je deset miliona maraka.

Vlada RS je nameravala da im odobri zaduženje kod IRB-a, ali je i ta opcija, saznaje ATV, propala. To je rekao i ministar industrije, Petar Đokić, ali nije htio da stane pred kameru. Iako se, ranije, nije libio da najavi da će novac biti obezbeđen, Đokić sada odmahuje rukom. Kaže da kreditiranje “Orla” putem IRB-a više nije opcija, jer ta banka, trenutno, nema direktora, a kreditni odbor, uverava, može da odobri do pet miliona maraka što je duplo manje nego što je “Orlu” potrebno. Iako novih ideja za sada nemaju, Đokić uverava da se od sklapanja posla sa Rusima neće odustati. Tome se nada i direktor bijeljinskog “Orla” Milan Prica, koji je ranije rado govorio o planovima nakon što stigne novac. Danas, u telefonskom razgovoru poručuje da o tome ništa ne zna. Ekonomista Zoran Pavlović navodi da ima i drugih načina da se ta investicija spasi i da se Srpska ne obruka pred investitorom.

- Postoji mnogo načina, jedan je komercijalne banke. Gotovo da nema komercijalne banke koja u takav jedan aranžman ne bi ušla jer se zna šta znači raditi remont vojnih helikoptera. To su trajni poslovi koji su apsolutno sigurni -  objašnjava Zoran Pavlović.
 
Sigurnih 200 do 400 hiljada dolara zarade, i to po remontovanom motoru, bila je ruska ponuda. Do kada će Rusi čekati odgovor iz Srpske nije poznato. Za sada je sve ostalo na potpisanom protokolu o saradnji i pismu namere.

Izvor: www.blic.rs

Komad za milion - U BiH proizvedena prva samohodna haubica posle rata
N1   25.12.2016.

Preduzeće "Bratstvo" iz Novog Travnika je pri kraju razvoja prototipa prvog modernog artiljerijskog oružja proizvedenog posle rata u BiH. Reč je o samohodnoj haubici kalibra 155 milimetara.

[attachment=1]

Razvoj haubice traje već godinama, a iz ove fabrike, vojnog dela nekadašnjeg novotravničkog giganta „Bratstva“, najavljuju da će početkom 2017. obaviti prva testiranja samonavodećeg modernog oružja čiji je domet čak 40 kilometara. Kako je reko Adis Ikanović, v. d. direktora “Bratstva”, reč je o oružju koje je skoro u potpunosti bh. proizvod, jer osim kamiona i računarske opreme za navođenje, sve je proizvedeno u pogonima u Novom Travniku.

- Prva probna testiranja paljbe obavićemo na našem poligonu gdje testiramo minobacače, a treba vidjeti gdje ćemo pucati na mete daljeg dometa. Jedini takav poligon u BiH je u Glamoču, pa kad uzmemo u obzir da bi testiranje oružja u Češkoj, Turskoj ili drugoj zemlji koštalo i do milion KM, bolje je da platimo nešto novaca našoj vojsci – rekao je Ikanović za N1.

Gotov proizvod biće, kaže direktor, konkurentan na tržištu, jer će biti i do 20 odsto jeftiniji od konkurentskog te mnogo lakši, što će ovakvom artiljerijskom oružju poboljšati mobilnost. Interes za haubicu čija će cena biti oko milion KM po komadu postoji, ali do završetka testiranja nikakvi ugovori neće biti potpisani.

Izvor: www.blic.rs

Rekao bih da je i ova na platformi KAMAZa kao i NORA.

Evo kome je BiH odbila da izveze oružje
avaz.ba   06.03.2017.

Bosna i Hercegovina u prošloj je godini izvezla oružja i vojne opreme u vrednosti od 400 miliona evra, podaci su Ministarstva spoljne trgovine BiH. Na listi zemalja koje su odbijene kao naručitelji oružja iz BiH našla se Burkina Faso.

Naime, kako je potvrđeno iz Ministarstva inostranih poslova (MIO) BiH, ova afrička država nije mogla dobiti suglasnost na zahtev za izvoz naoružanja jer je članica Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOWAS).

- Prema odredbama te ekonomske zajednice, oni su potpisnici Konvencije o malom i lakom oružju i pripadajućem streljivu. To podrazumeva moratorij na uvoz, izvoz i proizvodnju malog i lakog oružja. Ministarstvo inostranih poslova bez suglasnosti komisije ECOWAS ne može dati saglasnost za potencijalni izvoz naoružanja i vojne opreme u njihove zemlje članice. Zato se nije moglo udovoljiti zahtevu Burkine Faso, koja je jedina članica ECOWAS koja je uputila zahtev u toku 2016. godine - kazao je Nebojša Regoje, načelnik Kancelarije za odnose s javnošću MIP BiH. Kako prenosi Dnevni avaz, on podseća da nijedna članica ECOWAS ne bi mogla dobiti potrebnu dozvolu. Napominje da ne postoji lista zemalja kojima je odobren izvoz oružja jer se stvari menjaju.

- Neka zemlja, na primer, može istupiti iz ECOWAS, neka pristupiti, u nekoj će se promeniti politička situacija, negde će doći do međunarodnih sankcija. U skladu sa zahtevima za izvoz odlučuje se na konkretnom zahtevu - pojasnio je Regoje.

Najznačajniji izvoznici oružja i vojne opreme u BiH u 2016.

UNIS „Ginex“ d.d. - Goražde

„Igman“ d.d. - Konjic

„Binas“ d.d. - Bugojno

BNT - Tvornica mašina i hidraulike d.d. - Novi Travnik

„Pretis“ d.d. - Vogošća

„Zrak“ d.d. - Sarajevo

„Pobjeda Technology'' d.o.o. - Goražde

„Zrak optoelektronika“ a.d. - Teslić

„Tehnički remont“ a.d. - Bratunac

„Ba-Metalexport“ d.o.o. - Istočno Sarajevo

„Džamp“ d.o.o. - Sarajevo

Izvor: www.blic.rs

Da li je ovaj tekst neka novinarska patka ili nešto drugo. Bio sam prošle godine, a i pretprošle, u nekim od ovih navedenih firmi.

Šta im to znači Najznačajniji izvoznici oružja i vojne opreme.

Jedna od navedenih firmi se svela, od firme gdje je bilo nekoliko hiljada zaposlenih, na firmu gdje sada ima dvadesetak zaposlenih, gdje nemaju struju, telefoni isključeni, krov prokišnjava itd.

Više ne rade nego što rade, i to najosnovnije poslove, jer stručnjaka više nema, nema mašina, itd.

I to neko nazvao Najznačajniji izvoznici oružja i vojne opreme

Pozdrav

Vlado

To je Vlado specijalitet novinara sa ovih prostora - NARUCENI CLANCI za zamajavanje sirokih narodnih masa.

Odvedes novinara na rucak i izdiktiras mu sta da napise.

Iz Češke stiže punjenje za granate: Uskoro testiranje samohodne haubice u BiH
avaz.ba   11.03.2017.

Tvornica mašina i hidraulike, koja deluje u sklopu novotravničkog “Bratstva", pri kraju je razvoja prototipa prvog modernog artiljerijskog oružja proizvedenog posle rata u BiH - samohodne haubice kalibra 155 milimetara.

[attachment=1]

Pre nekoliko dana nabavljena je i municija za prvu posleratnu haubicu u BiH. Pedesetak punjenja za granate kalibra 155 milimetara stiglo je iz češke firme „Eksplozija“, kazao je Adis Ikanović, direktor Tvornice.

- Granate smo uvezli iz Češke i sada planiramo prva testna ispaljivanja na našem poligonu na kojem testiramo minobacače. Haubica je spremna za prve testove, ostaje nam tek nekoliko manjih zahvata na poligonu - rekao je Ikanović. Iako je postojala inicijativa da granate proizvedu firme iz BiH namenske industrije, u ovom trenutku to, kaže direktor, nije bilo moguće realizovati.

- Bilo je govora o proizvodnji granata, ali ipak smo procenili da je bolje da za potrebe prvog testiranja punjenja uvezemo - rekao je Ikanović.

Na redu Glamoč

Reč je o oružju velikog dometa koje je, osim kamiona i računarske opreme za navođenje, skoro u potpunosti proizvod BiH. Nakon probnih testiranja, za sada nije jasno gde će biti obavljena glavnina daljnjeg testiranja haubice. Jedini pogodan teren u BiH je vojni poligon u Glamoču. Druga opcija je transport haubice i testiranje u inostranstvu, piše Avaz.

Koštaće oko milion KM

Haubica iz Novog Travnika koštaće oko milion maraka, što je za oko 20 odsto jeftinije od konkurencije. Osim toga, haubica bi trebala biti lakša i mobilnija nego druge u istoj klasi.

Izvor: www.blic.rs

Član Palube radi u ovoj firmi, na značajnom je mjestu u firmi, pa bih volio da napiše nešto o ovome.

Pozdrav

Vlaado

Slični proizvod sa zapada, a i iz Rusije, košta više miliona dolara. Kako je BIH uspela da napravi sistem koji na SH šasiji, opremljen može koštati više puta manje, meni nikako nije jasno.

Зашто не би било могуће? Питање је колико су цене оних "извиканих" марки реалне, односно колико су у њих урачунате разне провизије, профити, бонуси за "топ" менаџере, политичаре и сл. и тд.

Znam da je bila nabavna cena za TN-90 sa mercedesovim kamionom  (nisam siguran dali je municija bila uključena) 1 mio USD po komadu, brez SUV i sistema veza.

Ono, što je meni indikativno, jest rečenica:
"Haubica iz Novog Travnika koštaće oko milion maraka, što je za oko 20 odsto jeftinije od konkurencije. Osim toga, haubica bi trebala biti lakša i mobilnija nego druge u istoj klasi."
A to bi znaćilo, da se tu govori samo o haubici (oruđu), koje je prilagođeno za ugradnju na kamion u turelu. Inaće sam kamion oko 100.000 € te oklopna kabina barem 50.000€. Pa onda još turela pa haubica... i za ovo dvoje 350.000€? Malo optimistička cena-da ne kažem nešto drugo. Ali ako to naprave za taj novac, onda će raditi u više smena.

"Orlu" iz Bijeljine uskoro licenca za remont ruskih helikoptera
Srna   17.05.2017.

Kompanija "Orao" iz Bijeljine dobiće licencu za remont helikoptera od ruske kompanije ODK, dogovoreno je danas u Moskvi na zasedanju međudržavne komisije za trgovinu i ekonomsku saradnju.

[attachment=1]

Ruska strana je istakla da očekuju brzi završetak internih procedura u BiH kako bi se na raspolaganje stavila sredstva za isplatu klirinškog duga, a zatraženo je i da se u BiH što pre pronađe rešenje za način otplate duga Rusiji za isporučeni gas u ratnom periodu. Delegacija BiH koju predvodi ministarspoljne trgovine i ekonomskih odnosa Mirko Šarović i Rusije, predvođena Aleksejom Abramovim, usaglasile su brojna pitanja o unapređenju ekonomske saradnje dve zemlje, posebno u oblasti energetike, poljoprivrede i trgovine, saopšteno je iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH. Strane su se, između ostalog, saglasile da Rafineriji nafte u Brodu pruže podršku za izgradnju gasovoda niskog pritiska iz Hrvatske u BiH za snabdevanje ove kompanije gasom. Danas je dogovoreno da Ruska Federacija bude partner na Sarajevo biznis forumu.

Izvor: www.blic.rs

Додик: Фирма коју одреди Влада Србије купује половину бијељинског "Орла"
четвртак, 20.09.2018.

Председник Републике Српске Милорад Додик је изјавио да је данас договорено да фирма коју одреди Влада Србије добије 50 одсто власништва компаније у Бијељини „Орао”, за производњу и ремонт, и оценио да је то покушај да се обезбеди сигурност посла.

Додик и министар одбране Србије Александар Вулин су данас посетили компанију „Орао”, саопштило је у Беграду Министарство одбране Србије. Вулин је оценио да је то предузеће стратешки важно за развој ваздухопловства у Србији. „Управо због тога и ове године смо у послове с 'Орлом' уложили нешто више од три милиона евра и компанија може да рачуна у наредних пет година да обим сарадње неће падати испод тога. За нас је 'Орао' веома битан, баш као што је и Република Српска бескрајно битна за Србију”, рекао је Вулин. Додик је оценио да је Србија најважнија земља за регионалну стабилност и да је на челу са Александром Вучићем рекла да је „спремна да брани своју слободу свог народа у целини”. „Ми смо прочитали да то значи и нашег простора. Зато можемо заједно да улазимо у власничке и пословне односе. Ту највећи допринос даје министар одбране Александар Вулин и надам се да ћемо брзо решити све по том питању”, рекао је Додик. Директор „Орла” Милан Прица је рекао да је „циљ данашње посете било проширење сарадње и улагање у фабрику”, и да је yадовољан исходом. Компанија „Орао” А.Д. за ремонт и производњу у Бијељини бави се делатношћу у оквиру ваздухопловства. Осим важног партнерства с Републиком Србијом, „Орао” између осталог извози моторе на индијско, енглеско и италијанско тржиште, јавља Бета.

Izvor: www.politika.rs

Fabrika Igman pustila u rad novu liniju za proizvodnju pištoljske municije

07. mar. 2019. 07:40Objavljeno u PRIVREDA

KONJIC, Kompanija Igman iz Konjica juče je pustila u rad novi pogon za proizvodnju pištoljske municije.

Federalni premijer Fadil Novalić izjavio je nakon obilaska da je novi pogon rezultat politike Vlade FBiH koja kao vlasnik Igmana već četvrtu godinu ne uzima profit koji fabrika ostvaruje, već ga usmjerava u nova investiranja.
“Nakon ove bit će modernizirane i druge proizvodne linije, a Federacija ni ove godine neće uzimati profit od Igmana već će on biti korišten za razvoj fabrike, nova radna mjesta, nove tehnologije i nova tržišta”, naveo je Novalić.

Dodao je da je Igman prva firma koja je na taj način pravila svoje poslovanje, nakon nje i Gineks u Goraždu, a trenutno po istom principu pomažu PRETIS u Sarajevu.

Direktor Igmana Džahid Muratbegović pojasnio je da je u novi pogon investirano oko sedam miliona eura, a da je kapacitet proizvodnje 50 miliona metaka godišnje.

Istakao je da jedan proizvođač kasni s isporukom dijela opreme ali da će pogon biti kompletiran do kraja maja.

Kada bude kompletiran, novi pogon će zapošljavati oko 100 od ukupno 1.173 radnika Igmana.

capital.ba

Oružje i vojna oprema iz BiH stigli do Namibije, Saudijske Arabije, Obale Slonovače...
Slobodan Popadić 16.09.2019.

Za izvoz oružja i vojne opreme iz BiH u 2017. godini izdate su 224 dozvole, ukupne vrednosti 296.107.075 evra. U odnosu na 2016. broj ukupno izdatih dozvola veći je za oko 11 procenata, dok je ukupna vrednost izdatih dozvola smanjena za oko tri odsto. To je navedeno u izveštaju koji je Savet ministara BiH usvojio i dostavio Parlamentarnoj skupštini BiH.

Krajnji korisnici oružja i vojne opreme iz BiH nalaze se u 53 zemlje sveta, a 84,83 odsto izvoza odnosi se na SAD, Namibiju, Saudijsku Arabiju, Srbiju, Tursku, Avganistan, Bugarsku. Na spisku su još Albanija, Austrija, Australija Češka, Burundi, Čad, Gvatemala, Kenija, Obala Slonovače…

Prema izveštaju, najviše je izdatih dozvola za izvoz proizvode koji su na Zajedničkoj listi oružja i vojne opreme označeni sa ML3, a to su municija i naprave za podešavanje upaljača i za njih posebno konstruisane komponente, piše Srpskainfo. Odbijen je jedan zahtev za izvoz opreme u SAD vredan 1.337 evra, jer nisu bili pribavljeni svi potrebni dokumenti. Radilo se o oružju kalibra manjeg od 20 milimetara. Kada je reč o uvozu, situacija je drastično drugačija nego 2016. godine.

– Za uvoz oružja i vojne opreme u 2017. izdato je 136 dozvola, ukupne vrednosti 110.198.847 evra. U odnosu na 2016. broj ukupno izdatih dozvola za uvoz oružja i vojne opreme povećan je za oko 16 odsto, dok je ukupna vrednost izdatih dozvola povećana za 189 procenata – navodi se u izveštaju. Uvoz oružja i vojne opreme je iz 25 zemalja, a od toga skoro 64 odsto stiže iz Izraela, Srbije i Belgije. Gledano po vrstama uvezene robe, 46 odsto čini ML14 odnosno specijalizovana oprema za vojnu obuku ili za simuliranje vojnih scenarija, simulatori posebno namenjeni obuci uz korištenje bilo koje vrste vatrenog oružja ili naoružanja, te za to posebno konstruisane komponente i pribor.

Drugo deo izveštaja govori o prometu robe posebne namene, odnosno vojnih sredstava za komercijalnu svrhu, koja nisu navedena u zajedničkoj listi oružja i vojne opreme. To su oružje, municije i njihov pribor, eksplozivi i baruti. Za izvoz roba posebne namene u 2017. izdato je 67 dozvola vrednih 77,5 miliona evra, što je u smislu vrednosti smanjenje za četiri procenta. Međutim, uvoz ove vrste roba manji je za 26 procenata. Robe posebne namene najviše smo izvozili u SAD, a najviše uvozili iz Hrvatske.

Inače, Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH izdaje isprave za spoljnotrgovinski promet roba i usluga navedenih u kontrolnim listama. Pre izdavanja isprava traži prethodnu saglasnost od Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva bezbednosti ili Ministarstva odbrane.

Izvor: www.blic.rs

"Orao" obilježava 75 godina rada, očekuju se potpisi ugovora sa Rusima i Kanađanima


Bijeljinska kompanija "Orao", koja se bavi remontom turbomlaznih motora, proizvodnjom specijalnih alata i rezervnih dijelova, obilježava 75 godina rada.

Svečanosti u Bijeljini prisustvovaće ministar privrede i preduzetništva Vjekoslav Petričević. U ovoj godini ovo preduzeće očekuje sklapanje novih ugovora o saradnji sa kanadskom kompanijom, koja je jedna od vodećih u svijetu vazduhoplovstva.

Sa ruskim kompanijama trebalo bi da budu potpisani ugovori o remontu helikopterskih i avionskih motora, koji bi omogućili sigurnu egzistenciju za 404 radnika u narednih 20 godina.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=356251)

БиХ највише оружја извезла у Саудијску Арабију
понедељак, 02.12.2019.

САРАЈЕВО – БиХ је за 10 месеци ове године извезла оружје вредно око 161 милиона конвертибилних марака, док је увоз оружја у истом периоду око 13 пута мањи и износио је око 12 милиона конвертибилних марака (КМ), речено је у Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.

Највише оружја извезено је у Саудијску Арабију, и то више од 32 одсто вредности целог извоза, односно око 52.741.000 КМ, док је друга на листи земаља Египат, у који је извезено оружје вредно око 43 милиона КМ, преносе Независне.

„Мароко је трећи на листи и у ту афричку земљу је извезено оружје вредно око осам милиона КМ, док га је у Авганистан извезено у вредности 7,8 милиона КМ”, наводе у УИО. Када се ради о увозу, БиХ је увезла највише оружја из Италије у вредности три милиона КМ, као и из Немачке, око 1,3 милиона КМ.

„Вредност оружја увезеног из Словеније у БиХ је око 1.315.000 КМ, док је оно увезено из Чешке вредно 1.127.000. Оружје увезено из Србије вредно је око 965.000 марака”, наводе у Управи, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

"Despot" tražen u svijetu, stalno otvoreni konkursi za posao


Osnovna djelatnost ovog preduzeća bila je i ostala remont naoružanja i vojne opreme, u čemu ima tradiciju dugu 55 godina i bilo je jedno od četiri preduzeća te vrste u bivšoj Јugoslaviji. U ovoj firmi imaju otvoren stalni konkurs za prijem majstora metalske struke, mašinskih i elektro inženjera i informatičara.

Predsjednik Upravnog odbora Tehničkog remonta Bratunac Ljubomir Borovčanin rekao je Srni da je poslovanje ove firme stabilno i da nema dugova, te da je višenamjensko oklopno vozilo "despot" zbog kvaliteta traženo na domaćem tržištvu, a posebno u svijetu.

Borovčanin ističe da su osnovni ciljevi menadžmenta povećanje produktivnosti rada i plata zaposlenima.

- Želimo uspostaviti kontinuiranu produktivnu serijsku proizvodnju da bismo blagovremeno mogli odgovoriti izraženim zahtjevima stranog tržišta za naše proizvode i time stvoriti uslove za povećanje plata radnicima, jer samo zadovoljan radnik je garant za predan i odgovoran rad - istakao je Borovčanin.

Tehnički remont je firma koja je u egzodusu sarajevskih Srba, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, dislocirana iz Hadžića u Bratunac u objekte nekadašnje fabrike za proizvodnju keramike "Kaolin".

Osnovna djelatnost Tehničkog remonta bila je i ostala remont naoružanja i vojne opreme, u čemu ima tradiciju dugu 55 godina i bio je jedna od četiri preduzeća te vrste u bivšoj Јugoslaviji.

Nakon rata i preseljenja u Bratunac došlo je do smanjenja obima posla i povećanja broja zaposlenih što je dovelo do krize i agonije ove firme i posebno njenih radnika, kojima godinama nisu uplaćivane plate i doprinosi i upućivani su na neograničeno čekanje bez primanja ikakvih naknada.

Zbog toga je više puta dolazilo do protesta, a radnici su tražili da im se isplate zaostale plate i uplate zakonski doprinosi. Јer, zbog neuplaćenih penzionih doprinosa radnici nekoliko godina nisu mogli da ostvare penziju iako su ispunjavali uslove po godinama radnog staža ili starosti.

Poseban problem predstavljalo je liječenje oboljelih radnika zbog neizmirenih obaveza firme prema Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i nemogućnosti ovjeravanja zdravstvenih knjižica.


Privatizacija riješila agoniju

Rješenje višegodišnje agonije pojavilo se 2012. godine kada je došlo do privatizacije i promjene vlasničke strukture u ovom preduzeću i većinski vlasnik sa 82 odsto kapitala postao Slavenko Ristić, a 18 odsto je u vlasništvu inevsticionih fondova, što je dovelo i do promjene upravljačke strukture u kompaniji, koja je registrovana kao akcionarsko društvo.

Većinski vlasnik preuzeo je obavezu da će u određenom roku izmiriti nagomilane dugove prema radnicima i obaveze prema državi, što je ispoštovano, uz redovno izmirivanje tekućih obaveza i investiranje u sanaciju, opremanje i razvoj preduzeća.

Borovčanin kaže da je to bio izuzetno težak period jer, kada su izmirili obaveze i zbrinuli radnike, koji su godinama bili na evidenciji zaposlenih, a nisu radili i stvarali dohodak, tek onda se firma okrenula razvoju.

- Krenulo se sa kadrovskim osposobljavanjem i ulaganjem u ljudske kapacitete i proizvodnu infrastrukturu radi stvoranja osnovnih pretpostavki za uspješan rad i razvojne projekte, a to su stručni radnici i odgovarajuća tehnologija i oprema -prisjeća se Borovčanin.

On kaže da je velikim angažovanjem menadžmenta došlo do obezbjeđenja i povećanja obima posla i angažovanja radnika sa čekanja na remontovanje naoružanja i vojne opreme za potrebe Oružanih snaga BiH, ali i republika bivše Јugoslavije koje raspolažu istim ili sličnim naoružanjem.


Pištolj RS 9 "vampir" prvi značajan proizvodni program, a uslijedio je "despot"

Govoreći o daljem oživljavanju rada Tehničkog remonta, njegov predsjednik uprave ističe da je razvoj i osvajanje proizvodnje pištolja RS 9 "vampir", kalibra devet puta 19 milimetara, prvi značajan proizvodni program koji je ušao u serijsku proizvodnju.

- Stvorili smo stručnu kadrovsku bazu i instalisali proizvodnu liniju za tu proizvodnju. Postoji veliki interes i potražnja za tim pištoljem, jer se pokazao kao veoma kvalitetan, što je dovelo do sklapanja višegodišnjih ugovora za njegovu isporuku na domaće i, posebno, strano tržište. Može se reći da je ugovorena predviđena decenijska proizvodnja pištolja - pojašnjava Borovčanin.

On navodi da je drugi razvojni program, osvajanje i početak proizvodnje višenamjenskog oklopnog vozila nazvanog "despot".

- Razvoj "despota" je rezultat projekta o zajedničkom ulaganju sa Vladom Republike Srpske. Uspješno smo realizovali taj projekat i došli do unosnog proizvoda izuzetnog kvaliteta - ističe Borovčanin.

Prema njegovim riječima, to je potvrđeno raznim testiranjima i "despot" je zbog kvaliteta tražen na domaćem, a posebno interesovanje za ovim specijalizovanim vozilom vlada u svijetu.

Ulaganja u stručno usavršavanje zaposlenih omogućava TRB-u organizovanje serijske proizvodnje pištolja, zatim "despota", ali i proizvodnju novosvojene i uspješno testirane mašine za humanitarno deminiranje terena za koju je dobijen međunarodni sertifikat, a prvi uzorak te mašine već koristi Civilna zaštita Republike Srpske.

Borovčanin kaže da se trenutno radi na izradi dvije mašine za deminiranje sa daljinskim upravljačem, prema standardima Ujedinjenih nacija, i potražnja za ovom mašinom je već izražena iako još nije krenula njena masovnija proizvodnja.


Počeo masovniji prijem radnika

Kao četvrti razvojni projekat navedena je linija za serijsku proizvodnju mašina za proizvodnju municije manjih kalibara koju su svečano otvorili predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i direktor Slavenko Ristić na Mitrovdan, odnosno dan krsne slave ove firme.

TRB je postao četvrta firma u Evropi za proizvodnju tih mašina i u pokretanje tog programa uloženo je više od milion maraka, a to je dovelo i do prvog masovnijeg prijema radnika.

Pokretanje rada nove proizvodne linije omogućilo je zapošljavanje 26 radnica, a radi zadovoljavanja ugovorenih obaveza biće potrebno organizovati rad u tri smjene za proizvodnju tih mašina i prijem u radni odnos još više od 70 novih radnika jer je kapacitet proizvodne linije 105 zaposlenih.

Stipendiraju učenike za metalska zanimanja, a Borovčanin kaže da TRB za svoju proizvodnju ima koperantske ugovore sa 80 firmi iz regiona koje su uključene za određene uslužne radove ili proizvodnju nekih elemenata koji se ugrađuju i TRB-u.

U ovoj firmi kažu da imaju otvoren stalni konkurs za prijem majstora metalske struke, mašinskih i elektro inženjera i informatičara te da stalno ulažu u opremanje i modernizaciju proizvodnje.

Učenicima Srednjoškolskog centra omogućavaju da obavljaju praktičnu nastavu u ovoj firmi i garantuju im zaposlenje, odnosno primaju ih odmah u radni odnos kada završe školu.

Najveći izvoz TRB ima ugovoren za Namibiju, ali i druge afričke zemlje, a interesovanje za njihovim proizvodima sve je izraženije iz drugih dijelova svijeta, a za određenim programima i iz razvijenijih evropskih zemalja.

Stanje u TRB-u u kontinuitetu se poboljšava, što prate i zarade 230 zaposlenih koje se redovno isplaćuju u punom iznosu, kao i zakonski doprinosi.

Među zaposlenima 40 je sa visokom stručnom spremom, među kojima 16 inženjera i taj broj je u porastu.

TRB se kao društveno odgovorna firma uključuje u sve humanitarne akcije na području Bratunca, generalni je sponzor košarkaškog prvoligaša BiH iz ovog mjesta, a pruža podršku i drugim sportskim ekipama, kao i za organizovanje određenih kulturnih i sportskih aktivnosti u ovoj opštini.

Radnici ove firme ističu da se poboljšava uposlenost i plate što im daje sigurnost i motiviše da savjesno rade.


Radnicima vraćeno dostojanstvo

Metalostrugar Boban Јovanović tri godine je zaposlen u ovom preduzeću i radi montažerske poslove.

- Posla ima, mašine koje proizvodimo se traže na tržištu, uslovi rada su dobri, ai plate su, prema saznanjima, znatno veće nego u ostalim bratunačkim firmama. Standard radnika se poboljšava i to dovodi do sigurnosti naših porodica, ali i veće odgovornosti na poslu - kaže Јovanović.

Među 26 novoprimljenih radnica je Biljana Matić, koja je na evidenciji bratunačkog Biroa za zapošljavanje bila 17 godina.

- Bila sam izgubila nadu da ću doći do zaposlenja. Ne mogu da vjerujem da sam počela raditi i da mogu sa zarađenom platom obradovati svoju djecu - priča ova žena koja sa završenom hemijskom školom radi kao laborant u TRB-u, nakon što je prošla šestomjesečnu obuku za posao.

Kaže da posla ima, da su dobri odnosi u kolektivu, da zna kolika će joj biti plata i da je zadovoljna kao i ostale žene koje su zajedno primljene na posao, posebno što će i ona doprinijeti poboljšanju standarda njene porodice.

Visokokvalifikovani automehaničar Vladimir Bratić prije rata počeo je raditi u hadžićkom Tehničkom remontnom zavodu i pamti predratno i ratno vrijeme i uslove rata, preseljenje firme u Bratunac i višegodišnju agoniju i neimaštinu nakon rata.

- Radim već 34 godine u ovoj firmi. Bili smo dotjerani do dna i dovedeni u situaciju da podižemo radničke knjižice i prijavimo se na evidenciju Biroa za zapošljavanje. U tom beznađu tražili smo da nam se izmiri makar dio potraživanja i da nam povežu radni staž, odnosno izmire minimalni doprinosi - prisjeća se Bratić.

On ističe da je sa privatizacijom i dolaskom Ristića u TRB krenulo nabolje.

"Počela su ulaganja, obnova i prijem radnika. Zaposlenima je vraćeno ljudsko dostojanstvo jer nismo odbačeni i ne okupljamo se na ulici da tražimo plate kao prije privatizacije i zato smo zahvalni novom poslodavcu", ocjenjuje Bratić, ističući da bi svim firmama poželio privatizaciju kakvu je imao TRB.

Njegove riječi potvrđuje još jedan veteran Mile Јovović.

- Nekada je u Hadžićima bila privilegija raditi u Remontnom zavodu i nakon dvodecenijske agonije i patnje, izgleda da nam se ponovo smiješi to zadovoljstvo ovdje u Tehničkom remontu Bratunac. Plate i doprinosi su redovni i zarade su nam među najboljim u privredi u srednjem Podrinju, a obezbjeđuje se sve veća uposlenost što je garancija kontinuraneog rada i sigurnih zarada - ocjenjuje Јovović.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=360575)

Slavenko Ristić, koji se spominje kao većinski vlasnik TR Bratunac je član foruma Paluba.

Pozdrav

Vlado

када је у питању "Деспот", иако делује јако робусно и моћно, мој утисак је да се ради о недовршеном производу. Барем према ономе што сам видео на сајму "Партнер 2019". Са друге стране пиштољ "Вампир" је већ нека друга прича. Лепо лежи у руци, глатко функционише (на празно). Чак и финиш делује солидно, што је у односу на "Заставине" пиштоље предност.  Предложио бих им да пиштољ дају Дарку "Дум-Дум" да га тестира на његов начин.  Ако не заборавим поставићи више слика и једног и другог средства са "Партнера"

Tehničko-remontni zavod (TRZ) Hadžići izvezao prve količine ručnog bacača RPG 7 MX 2


Tehničko-remontni zavod (TRZ) Hadžići izvezao je pre nekoliko dana prve količine ručnog bacača RPG 7 MX 2 proizvedenog u ovom zavodu.


U razvoju bacača učestvovao je niz stručnjaka, ljudi koji su zaposleni u Tehničko-remontnom zavodu ali i penzonisanih radnika u namenskoj industriji koji su svoje znanje i iskustvo stavili na raspolaganje Zavodu. Proizvod je sada završen i, kako najavljuju iz TRZ-a, sledi osvajanje tržišta.

Direktor Tehničko-remontnog zavoda Hadžići Meho Rekić za BiznisInfo kaže da je ovo istorijski trenutak ne samo za Zavod nego i za celu državu.

"Prvi kupac je firma iz Slovačke a za bacač se interesuju i mnoge druge zemlje. Proizveden je u saradnji TRZ Hadžići i domaćih kompanija sa kojima smo radili na principu podugovarača i kooperanata. Iskoristili smo sve dostupne kapacitete kako bismo uposlili što više ljudi u Bosni i Hercegovini i osigurali da što više novca ostane u našoj državi. Ponosni smo na činjenicu da je ovaj proizvod 95 odsto delo bosanskohercegovačkog rada i znanja a kao rezultat toga mi sada imamo proizvod koji je vrlo tražen na tržištu a koji je potpuno nezavisan od bilo koga", kaže Rekić za BiznisInfo.

RPG 7 MX 2 je konvencionalno naoružanje koje još uvek ne prave ni zemlje sa namenskom industrijom razvijenijom od one u BiH. U regionu ga proizvode samo Bugarska i Češka, dok Hrvatska još uvek radi na njegovom razvoju. Rekić kaže da se za njega već interesuju brojne zemlje a zainteresovani kupci koji su prisustvovali testiranju kažu kako je u Hadžićima proizveden "mercedes" na tržištu ovog tipa naoružanja.

U Tehničkom zavodu Hadžići celokupan proces osmišljavanja, proizvodnje i testiranja završen je za dve godine.

Toliko je trebalo i TRZ Hadžići da od remontera postane proizvođač.

Zavod osim svog osnovnog posla trenutno radi i remont haubica za crnogorsku vojsku. Za tržište je već spremno i pametno odelo, padobran za mine, radi se zaštitna oprema za deminere, vojsku, policiju.

A istovremeno, sa razvojem novih proizvoda, TRZ Hadžići planira i nove investicije. Plan je da se od 2020. pokrene namenska industrija na još jednoj lokaciji, i to u Krajini.

Zavod trenutno zapošljava 60 radnika a u budućnosti bi, sa osvajanjem novih tržišta, taj broj trebao još da raste.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=12&dd=16&nav_id=1631077)

Tko u Hrvatskoj radi na razvoju ručnog raketnog bacača? Možda M Adler D (http://www.madlerd.hr/index-hr.php)?

RPG-7 je SSSR uveo u opremu 1961.!
Dakle prije 58 godina. Ponositi se time je kao kad baba kaze da je cura!

Зашто се не би поносили? Ако то неко жели да купи а изгледа да жели зашто се не би похвалили са тим? Конструкционо је старо, али се продаје као ново.

Колико се мени чини у понуди га има и "Прва петолетка" из Трстеника.

Ima. Prodaje se kao RBR-7.

http://www.ppt-namenska.rs/rbr7.html

BiH izvezla oružje vredno 108 miliona evra: Najviše otišlo u Saudijsku Arabiju


Bosna i Hercegovina izvezla je oko pet miliona i dvesta hiljada komada vojne opreme čija je vrednost približno oko 108 miliona evra.

Najveći deo je otišao u Saudijsku Arabiju.

Fabrika Igman d.d. iz Konjica, mesta na jugu Bosne i Hercegovine, nalazi se među prvih pet kompanija namenske industrije u regionu.

Trenutno, gotovo cela proizvodnja municije plasira se na inostana tržišta, u čak pedeset zemalja sveta i na pet kontinenata.

Fabrika Igman je u svetskom vrhu kada je reč o proizvodnji municije malog kalibra, devet mm, 5.56 mm, 7.62 mm i 12.7 mm, ističe direktor Đahid Muratbegović.


Za koga se proizvodi oružje?

Igman je u stanju, kako kaže Muratbegović, da istovremeno proizvodi municiju po istočnoj (ruskoj) i po zapadnoj (NATO) varijanti, te da tu mogućnost nema mnogo fabrika u svetu. No, on nije želeo da govori o tome da li se vojna oprema izvozi u Saudijsku Arabiju.

"Iz godine u godinu povećava se obim poslovanja i dobit, pre svega zbog kvaliteta municije koja izlazi iz pogona ove fabrike čime se osvajaju nova tržišta i zadobija poverenje međunarodnih kupaca. Godina uspeha je 2019. godina, profit je povećan za 13 odsto, zaposlili smo novih 70 radnika, u opremu smo investirali nepunih sedam miliona evra. I ovo je najbolja godina od 1996. ili od Dejtonskog mirovnog sporazuma. Imamo nove kupce, a stari nam se vraćaju", kaže Muratbegović za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Muratbegović dodaje da fabrika izvozi municiju u jednu azijsku državu, kao i da asortiman odgovara potrebama savremenih armija svijeta.

Sagovornika za ovu temu RSE nije uspeo da pornađe u: Ministarstvu spoljašnje trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Spoljašnjo- trgovinskoj komori BiH i Fabrici UNIS GINEX Goražde.


Šta se najviše izvozi?

Namenska industrija u Bosni i Hercegovini jedna je od malobrojnih grana gde je izvoz petnaest puta veći od uvoza.

Bosna i Hercegovina je u 2019. godini izvozila oružje, municiju, njihove delove i pribor u 42 zemlje sveta.

Vojno - politički analitičar Đuro Kozar naglašava značaj rasta namenske industrije, posebno u Federaciji Bosne i Hercegovine, gde je, kako kaže, uočljiva velika ekspanzija industrije naoružanja i vojne opreme.

"Najzaslužnija za to je Vlada Federacije, koja je vlasnik većine firmi koje se bave tom proizvodnjom, i ona, recimo u Igmanu, već četvrtu godinu ne uzima profit koji fabrika ostvaruje, već ga usmerava u nova investiranja. Na isti način ta vlada podstiče razvoj u Gineksu, u Goraždu, i u Pretisu, u Vogošći kod Sarajeva. Bitno je što se u Igman puno ulaže, jer ova fabrika izvozi municiju u pedeset zemalja širom sveta. Malo je fabrika u svetu koje na istom mestu, u istom trenutku mogu proizvoditi standardnu municiju koju koriste NATO snage, te nestandardnu municiju, misli se na lovačku municiju", ističe Kozar.

Vojno - politički analitičar, profesor Berko Zečević, kaže da je obaveza BiH da ispoštuje sve međunarodne i domaće propise i zakone, što je najvažnije za izvoz vojne opreme.

"Po međunarodnim propisima, a suština je da li se poštuju propisi, podrazumeva se da zemlja izvoznik mora da zna ko je krajnji, poslednji korisnik. A to može biti samo država, ne može biti privatna institucija ili organizacija. Prema tome, ne postoji nikakva mogućnost da se bilo šta napravi u Bosni i Hercegovini od oružja i municije, da se izveze, a da to pre svega nije prošlo Ministarstvo za spoljašnju trgovinu, Ministarstvo sigurnosti, Ministarstvo odbrane, entitetska ministarstva unutrašnjih poslova, odgovarajuće komisije pri vladama oba entiteta", navodi Zečević.


Koliko BiH uvozi?

Znatno manje od izvoza, BiH je uvozila oružje, municiju i opremu.

U 2019. godini uvoz je iznosio preko sedam miliona evra što je minorno u odnosu na izvoz od skoro 109 miliona evra.

Na listi prvih deset država su Italija, Srbija, Nemačka, Slovenija,Turska, Češka Republika, Sjedinjene Američke Države, Hrvatska, Španija i Slovačka Republika.

Izveštaji međunarodnih agencija ukazuju da je kontrola oružja u BiH na zadovoljavajućem nivou, istaknuto je u maju ove godine, tokom jedne od radionica Ministarstva spoljašnje trgovine i ekonomskih odnosa posvećenih kontroli spoljnotrgovinskog prometa oružjem, vojnom opremom i sredstvima posebne namene.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=01&dd=30&nav_id=1648531)

Изглед да сиви ми са Балкана "снабдевамо" терористе оружјем и муницијом. Јбг... мора се некако преживети, а морал је ионако последња ствака...

BiH prošle godine izvezla oružje i municiju u vrednosti od 109 miliona evra


Izvoz namenske industrija BiH prošle godine iznosio je 212,93 miliona konvertibilnih maraka (108,86 miliona evra).

To je više za oko četiri posto u odnosu na 2018. godinu, izjavila je Srni direktorka Sektora privrede Vanjskotrgovinske komore BiH Ognjenka Lalović.

Prema njenim rečima, najviše se izvozilo u Saudijsku Arabiju - 33,89 posto, Egipat 27,1 posto, Afganistan 5,73, Tursku 4,54, te u Maroko 3,95 i Ujedinjene Arapske Emirate 3,04 posto.

Lalović je rekla da se kao i do sada najviše izvozi municija za vojno oružje, revolvere i pištolje, što čini 90 posto izvoznog programa, dok se preostalih 10 posto odnosi na delove za revolvere i pištolje, kao i artiljerijsko oružje, prenosi Klix.ba.

"Izvoz cele namjenske industrije BiH nosi manje od deset kompanija, što čini ove rezultate izuzetnim. Činjenica da su proizvodi namenske industrije BiH plasirani u skoro 50 zemalja i na svim kontinentima, govori da je ova industrija u velikom stepenu izvozno orijentisana i da je svako tržište važno i interesantno", istakla je Lalović.

Ona je naglasila da pored povećane potražnje na svetskom tržištu, dobrim rezultatima ujedno su doprineli i poboljšani uslovi poslovanja na domaćem tržištu, kroz dobru saradnju nadležnih institucija sa privredom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=02&dd=15&nav_id=1654878)

Najzaslužniji za ovaj izvoz su ova dva gospodina sa slike. Gospođica Lejla, lijevo, je prevodioc.

[attachment=1]
U sredini je Mensur Šaćirović, završio je Vojnu akademiju u Beogradu, 27 klasa, nakon toga nastavio školovanje, sedmogodišnje, u Politehničkoj vojnoj akademiji u Moskvi. Specijalnost mu je konstrukcija artiljerijskih granata. Bio je direktor Pretis Vogošća. Pravi je genije. Razgovor sa njim o naoružanju može da traje danima i danima.

Desno je Damir Vejo, direktor grupacije Unis, nešto kao SDRP u Srbiji.

Pozdrav

Vlado

Izvod iz intervjua Olea Valerjeviča Markejeva, zamjenika generalnog direktora Rosoboroneksporta, ruske državne kompanije za trgovinu oružja i vojne opreme.


 - Mogu li Vlada Srbije i njene kompanije iz oblasti vojnoindustrijskog kompleksa pomoći Ruskoj Federaciji u uspostavljanju saradnje s vojnoindustrijskim sektorom Republike Srpske? Prije svega, imajući u vidu vazduhoplovni zavod Orao iz Bijeljine, Kosmos A. D. iz Banjaluke i Tehnički remont Bratunac– TRB?

- Rosoboroneksport ima veliko iskustvo u saradnji sa stranim industrijskim preduzećima. Kao primjer mogu navesti Indiju, gde već duže vrijeme radimo na programu "Made in India", koji uključuje lokalnu industriju u zajedničke projekte za proizvodnju oružja i vojne opreme. U ovoj oblasti spremni smo da sarađujemo sa Srbijom i Republikom Srpskom. Reći ću i više – naši predstavnici pregovaraju o saradnji s nekim industrijskim preduzećima Republike Srpske.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=372143)

Banjalučki "Kosmos" sprema novi ugovor sa Srbijom vredan milion evra, otvara firmu u Beogradu


Vazduhoplovni zavod "Kosmos" iz Banjaluke nastavlja poslovnu saradnju sa Ministarstvom odbrane Srbije, najavio je direktor "Kosmosa" Dušan Vještica.

Prema njegovim rečima, za najdalje za dva meseca taj zavod će otvoriti i novo pravno lice, odnosno Kosmos d. o. o. Srbija, čije će sedište biti u Beogradu.

"To pravno lice otvaramo da bismo na tržištu Srbije, koje nam je interesantno, napravili dodatne poslovne iskorake i povećali prihode u toj zemlji. To će svakako unaprediti naše poslovne rezultate, pojednostaviti uvozno-izvozne i carinske procedure i bićemo efikasniji i dostupniji na tržištu Srbije, koja značajno poslednjih godina ulaže u namensku industriju. Oni su odobrili i plan investicija, tako da do kraja meseca očekujemo potpisivanje novog ugovora u istim finansijskim gabaritima, kao što je bio i prethodni, a to je oko dva miliona konvertibilnih maraka (milion evra)“, rekao je Vještica i dodao da se nada da globalna dešavanja neće ugroziti poslove ovog preduzeća na trećim tržištima.

Kako piše Glas Srpske, Vještica je naglasio da Kosmos prema potrebi zapošljava nove radnike i da sa postojećim kapacitetima odgovara na poslovne i tržišne izazove.

Kada je u pitanju poslovanje Kosmosa, Vještica navodi da već treću godinu zaredom zavod pozitivno posluje, a da je dobit ovog preduzeća u 2019. godini iznosila 852.435 maraka (oko 426.000 evra). Naglasio je da ovo preduzeće poštuje plan restrukturisanja, te da je prošla godina u poslovnom smislu bila teška.

"Na globalnom nivou u auto-industriji je nedostajalo poslova. U 2018. u tom sektoru imali smo poslove teške oko 2,5 miliona maraka, dok je na domaćem tržištu ’ispao’ jedan ozbiljan sistem sa kojim smo sarađivali, odnosno Rafinerija nafte Brod. Bez obzira na te probleme, godinu smo uspešno završili. Sve plate iz prošle godine smo isplatili", rekao je Vještica.


Proizvodnja filtera

Dušan Vještica je rekao da je pred Kosmosom novi poslovni izazov, a to je proizvodnja filtera za prečišćavanje vazduha sa ruskom kompanijom Kret.

"Prema našim grubim parametrima, već od početka aprila počećemo da primamo narudžbine za isporuku tih filtera na našem tržištu. Sa tim poslom doći će i do novog zapošljavanja u Kosmosu", kazao je Vještica.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=03&dd=15&nav_id=1666649)

Bosansko Hercegovacka haubica M-10 prodata Ujedinjenim Arapskim Emiratima

https://youtu.be/q4oeHRgTlbo

Ima li u ovome istine?

poz.

https://youtu.be/AGdIwERyIno